Category Archives: Objave-Najave-Događaji

Atina: Demonstracije pobunjenih učenika i učenica, 3. maj 2014.

Napadaju generaciju decembra 2008.
Demonstracije, Propileji, 3. maj 2014., 19h
Protiv obrazovnog sistema koji proizvodi robove
Protiv brutalnog državnog nasilja
(Na transparentu piše: “Živimo za danas, borimo se za sutra”)
Nijedan korak unazad
Antiautoritarni učenički front / Pobunjeni učenici i učenice

U pokušaju da sprovede svoj plan o fašizaciji društva i nametanju modernog totalitarizma, država je gušila i nastavlja da guši sve borbene sektore društva, kao i svaki oblik otpora, odlučna da od početka školske godine započne obračun i sa srednjoškolcima i srednjoškolkama.

Noseći sa sobom zvanični dokument koji je izdala Generalna policijska direkcija Atike policajci širom zemlje hapsili su učenike i učenice koji/e su učestvovali/e u okupacijama škola, a privedene slali istražnim sudijama. Učenici i učenice iz srednjih škola u Keraciniju (Pirej), Igumenici, Lamiji, Volosu i drugim regionima dovođeni su pred islednike na ispitivanje podovom njihovom učešća u “krivičnom delu” – okupacijama. Svedoci smo velikih napora od strane države da suzbije pokret učenika i učenica koji danas sve više poprima antiautoritarne karakteristike. Brutalna represija protiv studentskog marša 6. decembra 2013. kada su se hapšenja i pritvaranja dešavala nasumično, obimna upotreba suzavca i brutalno nasilje pokazuju da strah vlada u suprotnom taboru, a ne među srednjoškolcima.

Oni žele da pognemo glave pred novim obrazovnim sistemom, da konstantno budemo u učionici nad udžbenicima. Naše su učionice slične zatvorskim ćelijama, okružene rešetkama, sa velikim broj učenika i učenica, uz smanjeni broj profesora i profesorki; ovi uslovi čine pozadinu ionako degradiranog obrazovanja koje nam je država “darovala”. Iscrpljujući školski časovi, obavezni privatni časovi van škole, sterilno znanje,  već godinama pretvaraju naše škole u fabrike standardizovanih ljudi.

Autoritarci bi voleli da završimo škole postajući robovi namenjeni velikim gazdama; koji nemaju političko stanovište i koji se ne bore za svoja prava.

Borimo se za školu i društvo bez kompetitivnosti, sa strukturama solidarnosti, jednakosti i samoorganizovanja. Protiv njih ćemo uvek ustajati okupacijama, demonstracijama i sukobima.

OKUPLJANJE-DEMONSTRACIJE
Subota, 3. maj 2014. u 19h, Propileji, ulica Panepistimiju, Atina

DALJE RUKE OD UČENIKA I UČENICA

Antiautoritarni učenički front  / Pobunjeni učenici i učenice

Italija: Dani aktivne međunarodne solidarnosti sa zatvorenim anarhističkim drugovima i drugaricama

solidarnost_sa_anarhistima

“Naoružaj se i budi nasilan, prelepo nasilan, tako da sve eksplodira… Naoružaj se i bori protiv terorizma, zapali, pravi zaveru, sabotiraj, budi nasilan, prirodno nasilan, slobodno nasilan.”

Mauricio Morales (Punky Mauri), anarhistički borac poginuo u akciji 22. maja 2009.

DANI MEĐUNARODNE SOLIDARNOSTI OD 16. DO 22. MAJA 2014.

S obzirom na početak suđenja protiv anarhističkih drugova i drugarice – Matije, Klaudija, Nikola i Kjare (optuženi za terorizam nakon napada na gradilište superbrzih vozova u dolini Susa, u noći između 13. i 14. maja 2013).

U znak solidarnosti sa anarhističkim drugovima Alfredom i Nikolom (zatvoreni zbog ranjavanja izvršnog direktora kompanije “Ansaldo nukleare” Roberta Adinolfija).

I solidarnost sa drugovima Đanlukom i Adrijanom (koji su u pritvoru, optuženi za napade paljevinom na banke, multinacionalne energetske kompanije – ENI i ENEL, kao i fabrike koje eksploatišu Zemlju).

REVOLUCIONARNA SOLIDARNOST SA SVIM BORCIMA

Αnarhisti i anarhistkinje

(nap. prev. Prema dostupnim informacijama, suđenje Matiji, Klaudiji, Nikolu i Kjari zakazano je za 22. maj 2014.; suđenje protiv Đanluke i Adrijana održaće se 26. maja 2014. putem video-veze, koja ima za cilj potpunu izolaciju zatvorenika.)

Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

solidarnost_ulicnim_prodavcima_imigrantima
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014.
“Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”

U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.

Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

Nakon slamanja treće okupacije šume Hambah, aktivisti i aktivistkinje su odlučni/e da ponovo zauzmu šumu Hambah 26. aprila 2014. Tog dana, demonstracije će početi u 14h na železničkoj stanici u Buiru (blizu Kelna).

Šuma Hambah opstaje.
RWE odjebi i umri.

Kuraženje uprkos iseljenju i represiji

Okupacija šume Hambah je okončana. Uz angažovanje brojnih policijskih snaga, timova za penjanje i pokušaje zastrašivanja javnosti (“ne savetujemo nikome da ovde dođe”), policija je konačno uradila ono što se ionako odavno očekivalo: energetska kompanija RWE, federalna država, grad i policija želeli su da pokažu ko vlada, ko drži konce u svojim rukama. Ali nije sve tako jednostavno. Racije, iseljenja i sve jebene represivne operacije ni na koji način ne pokazuju njihovu superiornost, već njihov strah! Osim toga, nekoliko predstavnika medija još jednom je pokazalo da su poslušni asistenti interesima industrije i politike. Na primer, tokom iseljenja okupacije šume u novembru 2012., specijalisti rudničkog spasilačkog tima divili su se “profesionalno izgrađenim” tunelima u šumi Hambah [tuneli su izgrađeni kao utočište od policijskih racija], ali su mediji na kraju preneli samo policijsko saopštenje izveštavajući da je tu jedino reč o operaciji spasavanja jer je jedna osoba ugrožavala sopstveni i živote drugih ljudi. Apsurdno.

Sada se kaže da je grad Kerpen odgovoran za izdavanje naloga o iseljenju 27. marta 2014. Prema navodima, postojala je opasnost po “život i telo”, prekršeni su građevinski propisi, pa je zato postojala stalna opasnost da kućice na drvetu padnu na šetače. Zapravo, i nemamo baš želju da se osvrćemo na argumente koji pokušavaju da opravdaju brutalno slamanje otpora i time obezbede legitimitet uništavanju životne sredine, klimatskim promenama, prisilnim iseljenjima čitavih sela, kao i ubijanju ljudskih i ne-ljudskih bića. I da, govorimo o ubistvu, koju drugu reč bi trebalo koristiti ako imamo u vidu povećano nuklearno zračenje usled rudarskih radova, zagađenje tzv. finim česticama prašine, emisije CO2, reke izbeglica, izgladnele i ljude koji umiru zbog klimatskih promena i kapitalizma, cepanje porodica i lokalnih zajednica raseljavanjem čitavih sela i naselja, uništavanje staništa i direktno ubijanje životinja sečom drveća i radovima u rudniku. Kao što smo već napisali, nije sve tako jednostavno. Continue reading Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

11. jun 2014. – Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson i Erikom Mekdejvidom i svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama

11. jun 2014. – Međunarodni dan solidarnosti sa dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama

11. jun se brzo približava. Kao pokušaj oživljavanja dana podrške eko-zatvorenicima, Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson, Erikom Mekdejvidom i dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama doneo je, u protekle tri godine, ogroman izliv podrške i ljubavi iz svih krajeva sveta i za Mari i za Erika.

Značajno, pored izvora kao materijalne tako i nematerijalne pomoći, videli smo umnožavanje i širenje akcija solidarnosti u mnogim različitim kontekstima koje su doprinosile i širile duh naših borbi u vezi sa onima za koje je država smatrala da treba da nestanu. Koordinisana međunarodna solidarnost počela je cvetati, a informacije o dugogodišnjim anarhističkim i ekološkim zatvorenicima i zatvorenicama prelazile su mnoge geografske i jezičke prepreke.

Ovi su napori imali veoma vidljive i konkretne efekte u životima Mari i Erika (kao i mnogih drugih). Prikupljanje sredstava pomoglo im je da ostanu verni svojim veganskim principima, njihovi voljeni mogli su ih redovno posećivati čak i preko ogromnih rastojanja, nove generacije radikalnih ljudi širom sveta doprlo je do njih solidarnošću. Ukratko, 11. jun je bio veoma uspešan i pomogao je da Mari, Erik i mnogi drugi anarhistički i ekološki zatvorenici i zatvorenice ostanu u našim srcima i mislima, da ih održimo živim u našim borbama.

Ali ovaj proces sećanja – “održavanja živim” – zna biti varljiva stvar. Continue reading 11. jun 2014. – Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson i Erikom Mekdejvidom i svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama

Istanbul: Özgür Ortak Alan 1903

OOA-skvot-istanbul

ozgur-ortak-alan-1903-besiktasSledi tekst proglasa koji je distribuiran 22. marta 2014. tokom pokušaja skvotiranja u Bešiktašu. [“mi” se odnosi na zgrade; “vi” na ljude]

***

Nastala sam iz kamena i drveta, godine 1903. Proizvod sam ljudskog uma i rada.

Prošla sam kroz mnoge stvari.

Rad radnika, vrevu i smeh dece, predavanja nastavnika…Nakon što su me ljudi napustili, zidovi su mi vlažni, plafon curi…

U nekom trenutku ste me napustili i pokidali veze koje ste nekada sa mnom imali. Vremenom, pokidali ste i veze između nas. Svakim danom, gradili ste nove zidove; ogradili ste nas.

Zatvorili ste nas. Zašto?

Zato što ste se odvojili jedni od drugih. Počeli ste da sumnjate i da se plašite. Neki od vas su se čak hranili igrama iza naših leđa; ti ljudi su bili sebični i zaraženi gramzivošću.

Tokom 40 godina vašeg odsustva, gledala sam kako biljke u mom vrtu rastu, živote miševa, paukova, guštera, ptica i mačaka.

Nedavno sam primetila da ste ponovo počeli graditi veze jedni sa drugima. Prevazišli ste svoje strahove. Vaše sumnje su bile opravdane.

Čula sam šta je Taşkışla pričala o onome što se dogodilo na grobu preminule artiljerijske kasarne Topçu Kışlası, mestu na kome se sada nalazi park Gezi.

Bili ste veoma glasni. Vaš glas je odjekivao mojim sobama, koje možete zvati praznim. Glas vaših ulica. Čula sam vas.

Svesna sam da smo vam potrebne da biste razvili veze koje ste formirali jedni sa drugima. I vi ste nama potrebni kako bismo opstale.

Vaša i moja prošlost povezale su nas ponovo u ovom trenutku.

Vreme je da se probudimo. I mi i vi.

Drago mi je što sam uspela da vas potaknem. Dobrodošli.

ÖOA

Zatvorenici i zatvorenice najavljuju protestne mobilizacije u grčkim zatvorima (24. mart 2014.)

zapalimo-zakone
Zapalimo zakone

Ovih dana, novi zakon Ministarstva pravde koji se odnosi na zatvore supermaksimalne bezbednosti i zabrane dopusta, dostupan je za javnu raspravu.

Prve nove mere ovog vladinog zakona već su objavljene u medijima.

1) Specijalna klasifikacija zatvorenika i zatvorenica u tri tipa (A,B,C). Svi zatvorenici i zatvorenice optuženi za pljačku ili iznudu, kao deo kriminalne organizacije, politički/e zatvorenici/e, svi koje smatraju “opasnim” i koji su osuđeni na više od 10 godina zatvora do doživotne robije, ili oni/e koji/e se bune unutar zatvora, biće klasifikovani/e u tip “C”.

2) Zatvorenici tipa “C” biće lišeni prava na dopust, a biće im ograničena i prava na posete i telefonsku komunikaciju sa rodbinom.

3) U cilju izolovanja zatvorenika i zatvorenica biće izgrađene ćelije tipa “C” (u Domokosu, kao i u drugim zatvorima).

4) Policija dobija stalno mesto u zatvorima (pretresi ćelija, transfer zatvorenika i zatvorenica unutar zatvora, itd.) sa tajnim nadležnostima i ovlašćenjima koja nisu navedena čak ni u vladinom službenom glasniku.

Očigledno je da vlada priprema grčku verziju zatvora Gvantanamo. Sa pravosudnim sistemom u kome se nameću razorne kazne a princip proporcionalnosti je rasturen,  Grčka se već bori za prvo mesto po pitanju višegodišnjih i doživotnih zatvorskih kazni. Continue reading Zatvorenici i zatvorenice najavljuju protestne mobilizacije u grčkim zatvorima (24. mart 2014.)

Korunja: Panduri iselili skvot

korunja-skvot-socijalni-centar-palavea

U utorak 25. marta 2014., brojne policijske snage iselile skvotirani socijalni centar Palavea u gradu Korunja na severu Španije. Na desetine policijskih vozila za suzbijanje demonstracija, uz podršku vozila “Civilne garde”, napalo je zgradu oko 7.30h, okončavajući tako tri godine samoupravljanja, posvećenosti i pobune. Tokom operacije, u zgradi se nalazila i spavala samo jedna osoba – žena koja je u skvotu pronašla utočište nakon što je, pre nekoliko meseci, izbačena iz svoje kuće .

Skupština skvotera pozvala je na demostracije protiv iseljenja u subotu 29. marta u 19h kod Obeliska.

Nedelja za zatvorene anarhiste i anarhistkinje, 23. – 30. avgust 2014.

nedelja_za_zatvorene_anarhiste

Poziv na međunarodnu mobilizaciju

U leto 2013. članovi nekoliko grupa “Anarhističkog crnog krsta” diskutovalo je o potrebi uspostavljanja međunarodnog dana podrške zatvorenim anarhistima i anarhistkinjama. S obzirom da već postoje Dan prava političkih zatvorenika i Dan borbe za pravdu u zatvorima, smatrali smo da je takođe važno istaći priče naših drugova i drugarica. Mnogi od zatvorenih anarhista i anarhistkinja nikada neće biti priznati/e kao “politički/e zatvorenici/e” od strane formalnih organizacija za ljudska prava jer je njihov osećaj za socijalnu pravdu strogo ograničen kapitalističkim zakonima koji su osmišljeni da štite državu i sprečavaju i odvraćaju od bilo kakve stvarne društvene promene. Istovremeno, čak i u našim zajednicama znamo veoma malo o represiji u drugim zemljama, a da ne govorimo o imenima i slučajevima  mnogih naših zatvorenih drugova i drugarica.

Zbog toga smo odlučili da najavimo godišnju Nedelju za zatvorene anarhiste i anarhistkinje, od 23. do 30. avgusta. Datum 23. avgust smo izabrali zato jer su na taj dan 1927. godine italijansko-američki anarhisti Nikola Sako i Bartolomeo Vanceti pogubljeni u zatvoru. Oni su bili uhapšeni zbog sumnje da su ubili dvojicu ljudi tokom oružane pljačke u fabrici obuće u južnom Brejntriju, u Masačusetsu (SAD). Njihovo hapšenje je predstavljalo deo šire kampanje koju je američka vlada vodila protiv radikalnog pokreta. Država protiv njih dvojice nije imala praktično nikakve dokaze, a mnogi ljudi i danas veruju da su osuđeni samo zbog svojih snažnih anarhističkih uverenja.

Imajući u vidu prirodu i raznolikost anarhističkih grupa širom sveta, predlažemo nedelju zajedničkih akcija umesto jednodnevne kampanje. Ovo bi trebalo da olakša grupama pripremu različitih događaja u bilo koje vreme tokom te nedelje.

Stoga, pozivamo sve da prošire informacije o Nedelji za zatvorene anarhiste i anarhistkinje među drugim grupama i zajednicama, kao i da razmisle o organizovanju tematskih događaja u svom gradu. Događaji mogu varirati od informativnih večeri, projekcija ili dobrotvornih koncerata do solidarnih direktnih akcija. Pustite mašti na volju.

Dok svi nisu slobodni.

325
Anarhistički crni krst Belorusija
Anarhistički crni krst Brajton
Anarhistički crni krst Bristol
Anarhistički crni krst Kardif
Anarhistički crni krst Češka Republika
Anarhistički crni krst Finska
Anarhistički crni krst Kijev
Anarhistički crni krst Letonija
Anarhistički crni krst Lids
Anarhistički crni krst London
Anarhistički crni krst Meksiko
Anarhistički crni krst Moskva
Grupa protiv represije Nižnji Novgorod
Anarhistički crni krst Sankt-Peterburg

Izvor: 325

Anarhistički sajmovi knjiga u 2014.

anarhisticki-sajam-knjiga

Akutelne informacije, na engleskom jeziku, o anarhističkim sajmovima knjiga možeš pronaći ovde.

Sledi lista linkova ka sajtovima nekih od anarhističkih sajmova knjiga koji će se održati tokom 2014. godine :

22.mart Sidnej / 4.-6. april  Zagreb  / 11 – 13. april Dablin / 19. april – Prag /  26. april – Bristol / 24.-25.maj – Montreal / 12. jul Šefild / 18. oktobar London / 29. novembar  Mančester i Salford

Ruf, Atina: Kampanja solidarnosti za podršku potpunom prigovaraču savesti M. Tolisu

xupoluto-tagma_ioannina
U petak, 14. marta 2014. na vojnom sudu će se održati suđenje potpunom prigovaraču savesti Mihalisu Tolisu. Suđenje će se održati u Rufu, Atina i toga dana biće suđenje broj jedan.

Drug Mihalis je član našeg kolektiva “Bosonogi bataljon” (Ksipolito Tagma), i nepokoran je od 4. maja 2011. godine. Razlozi zbog kojih odbija da bude regrutovan su javno predočeni u tekstu koji potpisuju još tri potpuna prigovarača savesti iz Janine i Soluna. Tekst je predat kancelariji za regrute u Janini. Zbog odbijanja da služi vojsku, prilikom hapšenja 3. juna 2013, od strane nadležnih poreskih organa propisana mu je kazna od 6000 evra. Nakon dva dana provedena u zatvoskoj ćeliji u Atini, oslobođen je na neodređeno vreme, do dana suđenja. Suđenje je inicijalno bilo zakazano za 23. januar 2014, ali je odloženo za 14. mart 2014.

Ovo suđenje smatramo važnim iz dva razloga:

  1. To je prvo suđenje članu “Bosonogog bataljona”.
  2. Suđenje je rezultat procedure in flagrante delicto (uhvaćen na delu), veoma osvetničke prakse vojne države, koja na ovaj način pokušava da stane na put budućim vojnim beguncima.

Ovom kampanjom kolektiv “Bosonogi bataljon” saziva veliko okupljanje ispred suda i pokreće prikupljanje finansijske pomoći za troškove suđenja. Poziv je upućen svima koji žele da deluju u skladu sa svojim mogućnostima.

***

Ne računajte na nas!

Rekli su nam: “Rat mora ići do kraja kako bi sutra naš mir bio stabilan. Stoga, smatraćemo da su ove reči naše. Nastavićemo sa klasnim ratom do kraja, kako bi konačni mir bio trajan, stapanje klasa, pravi mir među ljudima.”

 Uvodni govor na Međunarodnoj konferenciji veterana i vojnih žrtava
Ženeva, 3. april i 1-2. maj 1920. godine

 

Dolazili su u naše kuće tražeći nas. Doneli su i zvanični dokument sa spiskom naređenja. Sa pečatima, vojnim obeležjima, kodiranim naimenovanjima prepunim potpisa gospodara rata. Obavestili su nas da imamo dužnost prema zemlji, naciji i rasi; dužnost da branimo sve što je sveto. Da bez daljnjeg odlaganja obučemo uniforme i da konačno postanemo ljudi, da konačno postanemo vojnici.

U vreme drevnih gradova-država, robovi nisu težili za ratom. Niko ne bi ni pomišljao da zadatak odbrane i ekspanzije interesa grada-države stavi u ruke robova. Robovi nisu imali razloga da se bore i da brane interese svojih gospodara, to je tada bio zdrav razum. Štaviše, imali su mnogo razloga da protiv njih ustanu. Stoga, veoma mudro, u ono vreme robovima niko ne bi poverio koplja. No, vi ste ovo ispretumbali naglavačke! Na nas ste prebacili obavezu da se borimo umesto vas; da ubijamo jedni druge, mi – savremeni robovi širom sveta, dok zadovoljstvo ubiranja plodova našeg krvarenja zadržavate za sebe. Izvanredna inverzija! Zaslužujete da vam se čestita! Ali tome treba stati na kraj.

Mi, dole potpisani, smo davno postali svesni položaja koji imamo u ovom svetu, koji uporno nazivate “civilizovanim” i koji mi uporno pokušavamo da srušimo. Savršeno nam je poznata činjenica da vrednosti poštovanja zakona i reda koje vojni mehanizam štiti, nisu ništa drugo do čuvanje besprekorne funkcije veze odnosa između moći i dominacije, koja reprodukuje eksploataciju, represiju, smrt i bol za nas koji smo “tamo dole” i bogatstvo, privilegije i uživanje za sve one koji su “gore”. Takođe, dovoljno dobro znamo da se za raspodelu bogatstva koje mi proizvodimo, vi otimate između sebe, kao hijene oko leša; i da u igri raspodele bogatstva, suparnike eliminišete tako što jedni druge proždirete postrojavanjem vaših armija. Najsramnije je što od nas zahtevate da se međusobno ubijamo, postajući vaše armije, kako biste sebi osigurali neograničeno pravo na raspodelu bogatstva koje smo mi proizveli. U svakom slučaju, zahtevate naše živote kako biste obezbedili svoje bogatstvo, obmanjujući nas lažnim, šarenim perlama.

Vi, gospodari ovog sveta, zajedno sa vašim saveznicima morate da branite bogastvo i pravo na vlasništvo, da branite i širite interese i uticaje, da pecate preduzetničke prilike, da osvajate izvore bogatstva, da čuvate nacionalnu, perifernu i/ili hipernacionalnu dominaciju, da umnožavate poslovne projekte i banke, da eksploatišete ljudski rad i da pustošite ljudske živote. Šta mi koji smo eksploatisani imamo zajedničko sa vašim ciljevima? Šta nas od svih ovih ciljeva ujedinjuje u vašem taboru? Koji interesi će nas postrojiti rame uz rame? A koji među ovim interesima će nas približiti ciljevima potpune ravnopravnosti, slobode i okončanja ekspoloatacije ljudi?

Elem, šta ste očekivali? Da poverujemo da smo saveznici samo zato jer smo slučajno rođeni na istom parčetu zemlje kao i vi? Da sve što je izvan polja vaše dominacije doživljavamo kao neprijateljsko? Da iskazujemo mržnju za sve što nam podmetnete kao strano? Da ćemo vas braniti od vaših neprijatelja u polju vaše inter-kapitalističke konkurencije? Jeste li očekivali da ćemo vas gledati kao “naše ljude”, “Grke sa kojima delimo sudbinu”, “saborce” koji će u zajedništvu braniti našu “naciju bez brata” zato što ste nas naslino pokrstili, kastrirali u vašim školama, hipnotisali vašim televizijama, istesali nas unutar vaših nuklearnih grčko-pravoslavnih porodica, ukalupili nas u okviru vaših rodnih i rasnih segregacija, nacionalno nas animirali na vašim paradama, napunili nas navodnom superiornošću vaše civilizacije i smorili nas vašim glasačkim kutijama? Ako ste očekivali da ćemo se pretvoriti u vašu robu, da ćemo ići naokolo puštajući krv na svakom uglu planete Zemlje, znajte da ste omanuli. Omanuli ste, jer smo uspeli da ostvarimo društvenu intuiciju i klasnu svest. Nemamo ništa zajedničko sa derikožama naših života i snova, unutar i preko granica – nemamo ništa zajedničko sa vama.

Naprotiv, mnogo sličnosti delimo sa onima koji su u ovom svetu eksploatisani, sa onima prema kojima ste pokušali da nam usadite mržnju zato što su drugačijeg porekla i religije, zato što govore drugačiji jezik itd. Nasuprot vašem nacionalističkom otrovu nudimo međunarodnu solidarnost, zajedničku borbu svih eksploatisanih protiv gospodara ovoga sveta. Sabotiranje lokalne ratne mašinerije sastoji se od našeg sopstvenog doprinosa ovoj međunarodnoj borbi.

Prigovaramo ulozi radnika na vašem stroju za ubijanje koji pruža usluge čuvanja vaših interesa unutar i izvan zemlje koju nazivate grčkom državom.

Prigovaramo postajanju topovskim mesom.

Prigovaramo postajanju ciframa u geo-strateškim podelama prilikom potpisivanja “mirovnih” / “ratnih” sporazuma.

Prigovaramo učestvovanju u jednom od najosnovnijih državnih mehanizama uspostavljenom radi učvršćivanja i reprodukcije postojećih odnosa dominacije i eksploatacije.

Prigovaramo služenju varvarizmu i drugim zverstvima ovog sveta, kako putem povećane militarizacije svakodnevnog života u periodima “mira”, tako i putem našeg učestvovanja u raznoraznim nacionalnim ekspedicijama čišćenja, genocida, silovanja, unuštavanja i ubijanja u periodima “rata”.

Prigovaramo doprinošenju mračnoj budućnosti bilo kojem klasnom bratu ili sestri koji su slučajno rođeni izvan polja dominacije naših “sunarodničkih” klasnih neprijatelja.

Prigovaramo čuvanju granica i domovina, kada jedina stvar kojoj služe jeste podela ljudi.

Ujedinjujemo naše glasove sa hiljadama drugih potpunih prigovarača savesti unutar i izvan grčke, koji su se borili, i još uvek se bore, protiv militarističkog varvarizma čak i pod mnogo težim okolnostima od ovih kojima smo mi trenutno izloženi.

Stoga, ne računajte na nas!

Ili bolje rečeno, ako treba da računate na nas, to je jedino sledeće:

računajte na nas kao na vaše socijalne i klasne neprijatelje.

Alexis Kosmas / Vangelis Zikos / Michalis Tolis / Chrisanthos Stathas
Solun – Janina / septembar 2011.

Bern, Švajcarska: Solidarnost sa NO TAV borbom (22. februar 2014.)

bern

U znak solidarnosti sa NO TAV pokretom okačili smo transparent na italijansku ambasadu u Bernu.

Teroristi su oni koji pustoše i uništavaju naše živote i prostore u kojima živimo.

Rat kapitalu! Rat državi!

Sloboda za Kjaru, Klaudija, Nikola i Matiju!
Sloboda za Marka.

Država je terorista.

Izvor: ch.indymedia

Grčka: Poziv na okupljanje ispred suda u Amfisi

Nakon skoro sedam godina od pobune u zatvoru Malandrino, nekim od pobunjenih zatvorenika sudi se u gradu Amfisa.

malandrino-709x1024

Na plakatu piše:

Kada je proleće stiglo u zatvor Malandrino…

Hiljade zatvorenika cvetalo je na krovovima, u mračnim hodnicima i smrdljivom krilima gotovo svih zatvora širom grčke teritorije. Dovoljna im je bila i varnica da se munjevito oslobode svakodnevnog ugnjetavanja, poniženja i apsolutno definisane neslobode prelazeći – makar i privremeno – oslobađajuće staze otpora i borbe.

Crni dim zapaljenih madraca, oštećene zatvorske ćelije, razbijena fizička infrastruktura zatvora, ali i oblaci suzavca, kiša plastičnih metaka i nemilosrdna prebijanja pendrecima od strane stražara i odreda za razbijane nereda svedoče o bitkama koje su se odigrale.

Međutim, osvetoljubivost vlasti prema onima koji je dovode u pitanje nije se ograničila na razbijena i ranjena tela zatvorenika ili disciplinske kazne koje su im nametnute u jamama pakla. Vlast je godinama, sve do danas, razvlačila desetine pobunjenih zatvorenika po civilnim sudovima, optužujući ih za različite “prekršaje” koji su se odigrali tokom borbenih mobilizacija tih aprilskih dana 2007.

Nakon skoro sedam godina, od nekih pobunjenika zatvora Malandrino traži se da plate istu cenu za one neverovatno lepe i snažne dane i noći kada se borba susrela sa prolećem bez iskrivljenih sočiva zidova i bodljikavih žica.

SOLIDARNOST JE NAŠE ORUŽJE

Okupljanje ispred sudnice u Amfisi 11. februara 2014. u 9h

Anarhisti i anarhistkinje

Atina: Prezentacioni video “Samoorganizovane zdravstvene strukture Eksarhija”

[vimeo]http://vimeo.com/82508064[/vimeo]

Samoorganizovana zdravstvena struktura Eksarhija (ADYE) – psiholog, patolog/radiolog, specijalni pedagog – dečiji psiholog, ginekolog, logoped.

Samoorganizovana zdravstvena struktura Eksarhija je poduhvat stvoren kroz generalnu skupštinu stanovnika, društvenih projekata i kolektiva koji žive i deluju u okrugu Eksarhija.

Ovaj poduhvat se obraća lokalnoj zajednici Eksarhije – doktorima, psiholozima, medicinskim sestrama, farmaceutima, ali i drugim stanovnicima koji žele da pomognu.

Osnovna aktivnost Samoorganizovane zdravstvene strukture Eksarhija jeste pružanje besplatne primarne zdravstvene zaštite, hitne pomoći i psihološke podrške, kao i promovisanje koncepta zdravlja za sve bez ikakve diskriminacije zbog rase, boje kože, porekla, seksualnog identiteta ili religije.

Glavno političko opredeljenje njenih učesnika omogućava uzajamno pružanje solidarnosti, umesto egoističnog ili filantropskog, s obzirom na činjenicu da smo svi potencijalni imigranti, beskućnici, nezaposleni, prekarni radnici bez pristupa zdravstvenim uslugama.

Verujemo da samoorganizovane zdravstvene strukture nisu samo odgovor na probleme u pružanju medicinske nege koje ispunjavaju prazninu koju je ostavila država. Zbog toga, ono što primenjujemo u praksi jeste način kako bismo želeli da vidimo zdravstvo u društvu koje zamišljamo, društvu istinske solidarnosti i humanosti.

Ovaj projekat Samoorganizovane zdravstvene strukture Eksarhija vidimo kao živu ćeliju društvenog otpora i emancipacije od savremenog varvarstva te stoga sarađujemo sa narodnim skupštinama i baznim sindikatima.

U toku radnog vremena ambulante za patologiju (sredom i četvrtkom od 18-20h) možete doneti lekove koji vam više ne trebaju.

Socijalni centar Vox, ulica Arahova br. 56, Trg Eksarhija

Izvor: adye.espivblogs.net

Nemačka: Pozdravna poruka Tomasa Majera-Falka demonstracijama u Hamburgu

alone

Otpor ponekad završi u zatvoru.

Tako u ovom trenutku: šaljem borbene i srdačne pozdrave iz frajburške kuće smrti.

Kuća smrti – tako ovde zovemo zgradu u kojoj drže preventivno zatvorene. Sicherungsverwahrung – preventivni pritvor nakon izdržavanja kazne, zasniva se na nacističkom zakonu od 24. novembra 1933. godine, što je propis protiv koga se borio i sam Kurt Tuholski. Izopšteni iz društva sede ovde bez ikakve nade.

Generalno, zatvori su mesta gde ljude drže, eksploatišu i ugnjetavaju. Oni su odraz društva u celini; samo još koji stepen nasilniji.

Manifestacije poput današnjih demonstracija u Hamburgu su poput svetionika i varnice. Ne samo društvu sa one strane zatvorskih zidova, već i u zatvorima.

Razbijmo okove!

Tomas Majer-Falk
Red and Anarchist Skinhead (RASH)
Dugogodišnji zatvorenik, od 1996.
Frajburg, decembar 2013.

Barcelona (Španjolska): Tekst solidarnosti s uhapšenima 13.11.2013.

soli

Na posteru piše:

SOLIDARNOST

13.11.2013. Nacionalna Policija uhapsila je 5 drugova na temelju Antiterorističkog zakona. Dvoje se nalaze u pritvoru (specijalni režim visokog nadzora FIES), a troje su slobodni, ali uz optužbu za napad.

Ovaj napad Ministarstva unutrašnjih poslova je samo dio napada na čitavu anarhističku sredinu, u kontekstu spriječavanja mogućih društvenih pobuna i akcija koje proizlaze iz bijede u kojoj nas drže kako bi podupirali njihovo tržište i moć. Država nije u nedoumici kada ugnjetava svakog tko si postavlja pitanja i napada ono što ga tlači; štampa nije u nedoumici kad staje na stranu represivnog aparata policije; mi nismo u nedoumici kada solidariziramo s našom braćom, mi nismo u nedoumici kada se opiremo svakome tko nam želi nametnuti svoju volju.

S PETORO ANARHISTA U BARCELONI

TJEDAN MEĐUNARODNE SOLIDARNOSTI
OD 16. DO 22. DECEMBRA

13. novembra 2013. uhapšeno je petoro anarhističkih drugova u Barceloni, pod optužbom za pripadanje jednoj “terorističkoj organizaciji” i za postavljanje eksplozivne naprave u Baziliku del Pilar. Nakon što su premješteni na specijalni sud Audienza Nacional trojica su otpuštena nakon pet dana, dok je drugo dvoje zadržano u pritvoru. Protiv svih petero je podignuta  optužnica za “pripadanje terorističkoj organizaciji”, “pokušaj masakra”, “urota u svrhu masakra”. Zatvoreni drugovi, Francisco i Monica, se nalaze u madridskim zatvorima Navalcarnero i Estremera, pod specijalnim nadzornim režimom FIES2. Dobro su raspoloženi i imaju puno snage.

Čitava “policijska operacija” izgrađena je kroz visoku razinu medijskog senzacionalizma, u kojem je štampa insistirala da prikaže uhapšene kao vrlo opasne osobe (objavljujući čak i njihove fotografije, unatoč zabrani deontološkog kodeksa novinara), pripadnike terorističke organizacije, imenom dužim od Almodovarovog filma, veoma opasne i međunarodnog karaktera, mizerne oponašateljice Al-Kaide. Igrajući svoju ulogu pokušali su stvoriti ozračje straha i alarmiranosti među narodom, čije brige se ne sastoje od sudbine neke crkve ili šansi da postanu žrtve anarhističkog atentata, nego od najstrašnijih svakodnevnih posljedica kapitalističkog harača i državnih agresija.

Ako je terorist onaj koji širi teror, onda se mediji ne razlikuju od Al-Kaide. Što reći naspram ove situacije? Jednostavno da je anarhistička tradicija bila uvije plodna u svojim napadima i u obrani protiv moći, riječima i djelima, eksplozivima ali i štrajkovima, prostorima i publikacijama. Osim toga, oduvijek je željela izgraditi svijet bez gospodara i slugu, bez izrabljivanja i ugnjetavanja te je stoga oduvijek željela uništiti ovaj svijet sastavljen od autoriteta, bijede i laži, pošto je potpuno nekompatibilan sa slobodom.

Unatoč riječima države i štampe, unatoč društvenom miru koji se sprovodi kroz civilizam i na druge anestetičke sramotne načine, zbog kojih narod radi, troši i crkava, borba protiv Dominacije nastavlja se sa svim potrebnim sredstvima, i koliko god bili nasilni i grubi nisu ni do koljena sistematičnom ultra-nasilju države i kapitalizma, koji osuđuju na izrabljivanje, na glad i na smrt milijarde ljudi.

Što reći o Katoličkoj Crkvi? Odgovorna za tisuće mrtvih, za indoktrinaciju i teroriziranje milijuna umova već od samog djetinjstva, za diktiranje svojih abnormalnih ideja milijunima ljudi, za bogaćenje kroz tuđe siromaštvo i patnju. Hijerarhijska organizacija terora i represije kao što je Crkva (bilo kojeg tipa) ne zaslužuje nikakvo poštovanje pri napadu.

Što reći o monarhiji? Parazitska institucija koja živi, kao Crkva, na naš teret, i koja povezuje državu i vojsku, represivne i autoritarne aparate. Nesreće kraljevske obitelji neće nam izmamiti nijednu suzu.

Što reći o bankama, poduzećima, političarima…? Njihovo uništenje moći ćemo pozdraviti samo sa osmijehom sreće. Ali nikada se ne spominje nepravedno i okrutno lice naših neprijatelja. No, ni ne može biti drugačije, jer red se mora održavati a počinitelji nereda trebaju biti izolirani i protiv njih se treba boriti. Ništa logičnije po državu, kapitalizam i njihove lakeje. To je njihova dužnost. Naša, naša samo-nametnuta dužnost, je pak podržati naše drugove i nastaviti borbu sve dok od zgrade autoriteta ne ostane ni kamen na kamenu, sve dok zatvori ne budu srušeni, sve dok ne bude više postojao nitko tko će drugima govoriti što mogu a što ne mogu raditi.

Sva solidarnost sa zatvorenicima u Barceloni, kao i svim progonjenim, zatvorenim, ugnjetavanim drugovima uzduž i poprijeko čitave zemaljske kugle.

Smrt državi i živjela anarhija!

anarhisti iz Barcelone

Adrese drugova:

Mónica Andrea Caballero Sepúlveda
CP Madrid VII Estremera
Crta. M-241 km 5,750 – 28595 Madrid – Španjolska

Francisco Javier Solar Dominguez
CP Madrid IV Navalcarnero
Crta N-V km 27,7 – 28600 Madrid – Španjolska

Izvor: RadioAzione

Atina: Solidarnost sa Todorisom Sipsasom progonjenim zbog paljevine u filijali Marfin banke (5. maj 2010.)

th-s
Nijedan korak unazad; dole državne izmišljotine!
Solidarnost sa drugom Todorisom Sipsasom koji je nepravedno optužen u slučaju paljevine u Marfin banke…
Suđenje je zakazano za 9. decembar 2013.

Suđenje Todorisu Sipsasu će početi 9. decembra 2013. u zgradi Apelacionog suda koja se nalazi u Ulici Degleri u Atini. Drug se suočava sa montiranim procesom u vezi tragičnog incidenta koji se desio 5. maja 2010. u filijali Marfin banke i tereti se na osnovu očigledno izmišljenih optužbi. Pozivamo grupe, kolektive, drugove da organizuju inicijative i akcije, i kontrainformacione i solidarnosti sa Todorisom Sipsasom, kao i događaje za prikupljanje sredstava za pokrivanje pravnih troškova koji će možda biti veći od 15,000E.

Skupština za solidarnost sa drugom Todorisom Sipsasom
kontakt: allilegii.th.sipsas [at] mail.com

Grčki zatvori: Anarhistički zatvorenik Rami Sirjanos započeo štrajk glađu u znak solidarnosti sa Spirosom Stratulisom

handfire

Dana 11. novembra 2013. brat Spiros Stratulis započeo je štrajk glađu zahtevajući okončanje krivičnog gonjenja u slučaju poznatim kao “Kriminalna organizacija Solunska sastajališta”

Mogao bih u ovom trenutku pisati o tome ko je Spiros, mogao bih pisati o njegovim borbenim danima tokom dve decenije zatočeništva, o njegovom nesavladivom duhu, integritetu i humanosti uprkos svim pokušajima brutalizacije u demokratskim zatvorskim ćelijama, ali sve to bi obuhvatilo samo fragmente razloga zašto tog čoveka zovem drugom i bratom. Da bih bio u stanju da prenesem suštinu razloga trebalo bi pronaći reči kojima bih se mogao konkretnije izraziti o periodu od više od godinu dana koji smo u bliskom odnosu proveli zajedno u zatvoru u Larisi; reči koje bi mogle ilustrovati koncentrisano iskustvo kada sa drugim čovekom provodiš 24 sata dnevno, kada deliš svaki trenutak, svaku radost, svku tugu, svaku teškoću, svaku nadu; misli, brige i snove. Takođe bih trebao biti u mogućnosti da pronađem reči kojima bih mogao koncizno izraziti jedinstveni značaj situacije kada, unutar personalizovanog zatvorskog prostor-vremena, možeš reći: nisam sam.

Dana 11. novembra Spiros je započeo štrajk glađu. Danas, 21. novembra, deseti je dan njegove borbe.

Od danas i ja započinjem štrajk glađu kao čin solidarnosti prema Spirosu; kao čin koji ne odražava ništa manje od onoga što taj čovek stvarno zaslužuje, i odgovara iskustvima koja smo delili i koja nastavljamo da delimo iako smo sada zatvoreni u različitim mestima.

Jer solidarnost je nazvati drugog čoveka drugom, i u tom smislu reći: zajedno kroz dobra vremena, zajedno kroz borbu, zajedno kroz teška vremena, do kraja.

Brate, drži se, budi hrabar i idi napred…

Do pobede.

Rami Sirjanos
zatvor Domokos

Grčka: Pismo drugova optuženih za dvostruku pljačku u Velventos-Kozani

underwater-1024x532

29. novembra 2013. započeti će suđenje za dvostruku pljačku u Velventos-Kozani. Održat će se u ženskom odjelu zatvora Koridallos (a ne kao što je u početku rečeno, na sudu u ulici Loukareos). Sudnica, sveti bordel pravde, je oduvijek bila prostor u kojem vladajuća klasa – autoritet – dokazuje svoju nadmoć nad “ilegalnima” ove države.

Zato je pitanje solidarnosti stalna smetnja, u slučaju anarhista, te policajci, svake vrste, interventni, u civilu, antiteroristički, žurno ispune sudnicu kako bi onemogućili njeno izražavanje. Međutim, uvidjevši neuspjeh takvog djelovanja i uz očiti interes da prijevoz (iz zatvora na sud) prođe “sigurno”, riješili su oba problema zahvaljujući specijalnim sudnicama (dvjema za sada) unutar ženskog odjela. Jasno je da je promjena mjesta suđenja rezultat oba razloga. S jedne strane minimalan rizik na logističkom nivou, i s druge registriranje svih solidarnih koji će željeti uči.

Nama mjesto suđenja ne pravi razlike, sudnica je neprijateljski prostor, nalazila se ona u zatvoru ili u visećim vrtovima Babilonije. I ako taktika registriranja ograničava prisutnost drugova u sudnici, nitko i ništa neće moći spriječiti našu snagu da čujemo glasove i urlike koji će prelaziti zidove zatvora i blindirana vozila.

Osim toga, za nas se revolucionarna solidarnost ne ograničava na trenutke podrške tokom suđenja. Sudnica je samo prostor u kojem neprijatelj potvrđuje svoju pobjedu, mehanizam asimilacije represivnog nasilja s demokratskom ideologijom. U našem slučaju neće biti uobičajenog “pritiska” na suce da bi se postigle blaže presude. Odluke su unaprijed određene. Ali, to nas ne zanima, budući da smo neprijatelji sudaca, ne zato što smo im na meti, nego zato što je njihov zadatak uništiti osobe pod pokrićem državnog autoriteta.

Solidarnost je stalni odnos. Oblici njenog izražavanja su različiti i konkretiziraju se u trenucima napada na sistem. Naravno, prosvjed može biti jedan od tih trenutaka, ali on nije uvjet ili jedini trenutak solidarnosti. I nadasve, solidarnost sa zatvorenim revolucionarima nije statistika koju nameće trenutak, ona je potreba, osjećaj, ostvarenje borbene zajednice, sa svakim sredstvom koji drugovi odaberu za izražavanje svoje solidarnosti, bilo prisustvom izvan sudnice ili napadom na sve ono što predstavlja moć uključenu u naše suđenje.

Na kraju želimo naglasiti da svi ODNOSI MEĐU DRUGOVIMA koji nas ujedinjuju, naša zajednička vizija slobode, snovi koje dijelimo, neće nikada narušiti bilo koji oblik podjele u vezi suđenja ili različitih optužbi protiv nas. Činjenice da će neki od nas, na primjer, imati advokate, a drugi ne, da će neki preuzeti odgovornost za sudjelovanje u pljački a drugi ne, nisu razlozi za razdvajanje borbene zajednice, koja nas ujedinjuje iza rešetaka.

Bit ovog suđenja nalazi se u činjenici da država i njeni mehanizmi iskušavaju anarhiste protivne sistemu, njegove protivnike. Nije toliko bitno na koji će nas način nastojati zadržati u zatvoru što je duže moguće.

Njihov glavni interes je da nas osude kao NEPRIJATELJE sistema. S naše pak strane ne priznajemo dihotomiju nevin-kriv (u ovom kao i u svakom drugom sudskom postupku protiv anarhističkih boraca). U njihovom svijetu mi smo krivi, po njihovoj “nevinosti” mi smo krivi. Naše misli i naša srca su uza sve one koji se bore protiv autoriteta.

BIJES I SVJESNOST

Fivos Harisis, Argiris Dalios, Giannis Michailidis, Dimitris Bourzoukos, Dimitris Politis, Nikos Romanos

izvori: i, ii

Grčka: Nove informacije o slučaju anarhiste Babisa Cilijanidisa

grey-wolf

Zatvoreni drug Babis Cilijanidis je tražio prekid izdržavanja kazne. Dana 18. septembra, ročište je odloženo za 15. januar 2014. zbog štrajka sudskog osoblja. Međutim, zahtev za uslovnu je ponovo poslat, tako da je novi pretres zakazan za ovu godinu.

Sudsko veće će razmotriti zahtev ovog druga za prekid izdržavanja kazne u sredu 20. novembra u Solunu.

izvor

Grčki zatvori: Anarhista Babis Cilijanidis zatražio prekid izdržavanja kazne

babis

Anarhistički revolucionar Babis Cilijanidis se nalazi u zatvoru od januara 2011. godine, a trenutno ga drže u zatvoru Koridalos u Atini. Suočavao se sa nizom sudskih postupaka, ali je odbijao da prisustvuje istim. Drug je na tim suđenjima dobijao uslovne kazne i ta činjenica bi bila dovoljna za njegovo trenutno puštanje iz zatvora da nije bilo poslednjeg suđenja koje se protiv njega vodilo u vezi sa oružanom provalom u računovodstveno odjeljenje bolnice AHEPA u Solunu. Policijski “dokaz” koji je doveo do njegovog trećeg uzastopnog pretkrivičnog pritvora zasnivao se isključivo na DNK.

To suđenje se konačno dogodilo 22. januara 2013. godine. Babis Cilijanidis je proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 10 godina i 4 mjeseca zatvora, bez mogućnosti pomilovanja. Ovaj slučaj je donio prvu takvu presudu nekom političkom zatvoreniku u Grčkoj – isključivo na osnovu jednog posrednog dokaza. Odnosno, jedini inkriminišući dokaz koje je tužilaštvo predstavilo jeste taj da se trag genetskog profila optuženog “poklapa” sa uzorkom DNK uzetim sa maramice koja je pronađena negdje u blizini mjesta provale.

Solunsko sudsko vijeće će 18. septembra 2013. razmatrati zahtjev ovog druga za prekid izdržavanja kazne.

Podrži zarobljene anarhiste i revolucionare svim raspoloživim sredstvima. Nikada ne predaj represiji čak ni pedalj našeg životnog prostora. Organizujmo uvijek naše živote i borbe na anarhistički način, i ka anarhiji, kako bismo demontirali društvenu mašineriju.

više referenci na grčkom / engleskomvideo u znak solidarnosti

Italija: Plakat za susret u Firenci u vezi nadolazećeg suđenja anarhistima Nicoli i Alfredu.

Manifesto-731x1024

Ovdje i sada!

“Istina je da su ljudi samo proizvod institucija; ali te su institucije apstrakcije koje postoje samo dok postoje i ljudi od krvi i mesa koje ih predstavljaju. Postoji, dakle, samo jedan način na koje se institucije mogu napasti, to jest napadom na te iste ljude; i radosno prihvaćamo sve snažne činove pobune protiv buržoazijskog društva, kako ne bi smetnuli s uma činjenicu da će revolucija biti samo ishod svih ovih pojedinih pobuna.”

1892. Emile Henry

Svaki napad na moć je iskra kojom se rasplamsaju srca svih onih koji streme uništenju moći. 7. maja 2012. ranjen je pred svojom kućom izvršni direktor poduzeća Ansaldo Nucleare, Roberto Adinolfi. Direktna akcija postaje praksa za koju treba preuzeti odgovornost i koju treba reproducirati svatko tko prepoznaje u napadu jedini put kojim vrijedi kročiti: neka se različiti oblici konflikta multipliciraju sve dok ne eksplodiraju u rukama onih kojih bi nas željeli držati zatvorene u toru demokratskog zgražanja.

Nasilju moći mi suprotstavljamo cvjetanje revolucionarnog nasilja i solidarnosti, subverzije i raširenog konflikta, sada i ovdje, bez ustručavanja, bez povlačenja pred osvetom neprijatelja. 30. oktobra u Genovi počinje suđenje anarhistima Nicoli i Alfredu, i revolucionarnom nasilju. Nećemo ni sada ni nikada napustiti nikoga tko plovi morem pobune, nećemo ni sada ni nikada popustiti zbog represije, nastavit ćemo braniti drugove u zatvoru i nastaviti neprekidno, radosno, širiti praksu realnog konflikta, svjesni potrebe rušenja ovog društva, s njegovim ljudima i njegovim strukturama.

Uvijek rame uz rame s drugovima koji se, naspram valova rezignacije, bore žestinom oluje.

Anarhisti

* Plakat je jedan od prvih koraka koji su poduzeti otkad su počeli susreti, sazvani putem dokumenta “Uzdignute glave”.

Slijedeći susret: 15. septembra 2013., u skvotu “Riottosa” Firenca.

Izvor: RadioAzione

Atena – Slučaj Revolucionarne borbe: Anarhist Christoforos Kortesis otpušten iz zatvora – Zahtjev Vaggelisa Stathopoulosa za uvjetno otpuštanje bit će razmotren 15.07.

5. jula 2013. prihvaćen je zahtjev Christoforosa Kortesisa za uvjetno otpuštanje iz zatvora. Drug je izašao iz zatvora Koridallos pod restriktivnim uvjetima (uz 2.000 eura kaucije, uz obvezu da se dvaput mjesečno javlja u najbližu policijsku stanicu i zabranu napuštanja države).

Sloboda za sve koji se još nalaze u zatvorskim ćelijama!

statopulos

Plakat kaže:

TRENUTNO OTPUŠTANJE DRUGA VAGGELISA STATHOPOULOSA

Na političkom suđenju Revolucionarnoj borbi država je nametnula sveukupno 165 godina zatvora bez ikakvih dokaza. Anarhistički borac Vaggelis Stathopoulos, zanijekavši sve optužbe protiv njega, branio je drugarske odnose, pravednost subverzivnih akcija, potrebu za otporom i pobunom. Iz tog je razloga drug osuđen na 7,5 godina zatvora. 15. jula 2013. njegov će zahtjev za uvjetno otpuštanje razmotriti pet apelacionih sudaca.

Solidarno okupljanje 15.7.2013. pred atenskim apelacionim sudom (Efeteio), u ulici Loukareos, u 9 ujutro.

Drugovi za subverziju

Izvor/vijesti na grčkom:ipothesi-ea