Во вторникот, 2 декември, 2014, запаливме 3 автомбили кои припаѓаат на членови од Европскиот парламент. Нападот се случи во близина на улицата „Генерал Латриг“ во Брисел.
Оваа акција претставува офанизвен чин на солидарност со анархистот Романос кој моментално штрајкува со глад.
Солидарност со анархистичките и револуционерните затвореници во Грција и секаде.
Солидарност со борбата на другарките и другарите во Чиле.
U utorak, 2. decembra 2014., zapalili smo tri vozila u vlasništvu članova Evropskog parlamenta. Napad se desio u blizini Ulice generala Lartiga u Briselu.
Ova akcija predstavlja ofanzivni akt solidarnosti sa anarhistom Romanosom koji se trenutno nalazi u štrajku glađu.
Solidarnost sa anarhističkim i revolucionarnim zatvorenicima i zatvorenicama u Grčkoj i drugde.
Solidarnost sa borbom drugova i drugarica u Čileu.
U sredu tokom podneva, 26. novembra 2014., na raskrsnici ulica Makul i Gresija poznatijom kao “Kordon Maukul” (Cordón Macul), usred barikada i molotovljevih koktela koji su dali život novom danu anarhističkog nasilja i sukoba sa čuvarima poretka, jedna od grupa koja je učestvovala u akciji o kojoj je već izveštavano, izrazila je svoju solidarnost sa anarhističkim drugom Nikosom Romanosom – koji se od 10. novembra nalazi u štrajku glađu u grčkim zatvorima boreći se za dah slobode – razvijanjem transparenta, uzvikivanjem slogana i bacanjem letaka.
Šaljemo snagu drugu zbog njegove odluke da svoje telo i integritet koristi kao prepeku planovima vlasti.
ZBOG TOGA ŠTO JE NIKOS ROMANOS JEDAN OD NAS
MEĐUNARODNA USTANIČKA ANARHISTIČKA SOLIDARNOST
Izvor: 325
Od danas, 1.12.2014., Politehnička škola u Atini je okupirana kako bi postala još jedno mesto solidarnosti i učešća u borbi anarhističkog štrajkača glađu Nikosa Romanosa (od 10.11.2014.), kao i štrajkača glađu J. Mihailidisa (od 17.11.2014.), D. Politisa i A.D. Burzukosa (od 1.12.2014.) koji su u štrajk glađu stupili u znak solidarnosti sa Nikosom.
Nikos Romanos je taoc države od 1.2.2013. zbog dvostruke eksproprijacije banke i pošte u Velvendu, Kozani. Njegov čin predstavlja deo polimorfne anarhističke borbe protiv svih onih koji su odgovorni za pljačkanje nametnuto društvu u celini od strane kapitala i države.
Politički izbori Nikosa Romanosa i njegova militantna posvećenost borbi predstavljaju nastavak pobune iz decembra 2008. godine. On se bori za svet bez autoriteta, svet bez eksploatacije i šefova. Borba zatvorenika štrajkača glađu za dah slobode i protiv brutalnosti zatočeništva te stalnog zaoštravanja represije zatvorskog sistema (npr. suspenzija i uskraćivanje odsustva i izlazaka, rasprostranjena praksa slanja u samice, izgradnja novih zatvora maksimalne bezbednosti) nalazi se rame uz rame sa borbom svih potlačenih ljudi protiv potčinjavanja i pljačkanja naših života.
Okupacija Politehničke škole pokušava/ima za cilj oslobođenom prostoru Politehničke škole dati karakteristike otvorenog, masovnog i militantnog centra borbe, uz sve druge borbe koje su okrenute ka ispunjenju zahteva Nikosa Romanosa (davanje obrazovnih odsustava iz zatvora), kao i prema socijalnom oslobođenju.
NA ULICE POBUNE
SOLIDARNOST SA BORCIMA U ŠTRAJKU GLAĐU
POBEDA BORBI NIKOSA ROMANOSA
Skupština okupirane Politehničke škole
1.12.2014.
“Barem smo i dalje neumoljivi i jake volje kao ljudi poput nas. A oni među nama koji su bolno zatvorili svoje oči i otputovali daleko ostaju s pogledom zalepljenim za to noćno nebo koje smo i mi posmatrali. I oni nas gledaju kako padamo, prelepe i sjajne zvezde. Sada je red na nas. Sada, bez oklevanja, padamo.” (Nikos Romanos)
Dah slobode… od gušećih uslova zatočeništva; pogled preko bodljikave žice; praskozorje izvan betonskih zidina.
Anarhista Nikos Romanos se nalazi u štrajku glađu od 10. novembra 2014. zahtevajući odobrenje obrazovnih odsustva na koja ima pravo jer je uspeo da se upiše na Institut za tehnološku edukaciju (TEI) u Atini, a koja mu – Ministarstvo pravde i zatvorska uprava – osvetnički poriču.
Umesto odbrane zakonitosti, Nikos Romanos koristi jedan od retkih načina borbe koji su mu na raspolaganju u zarobljeništvu i svoje telo postavlja kao barikadu da bi došao da daha slobode. Borba ovog druga je takođe borba svih nas, pa smo u znak solidarnosti napali:
– bankomat Nacionalne banke Grčke u naselju Patisija
– bankomat u Eksarhiji
– bankomat u predgrađu Glifada
– bankomat Pireus banke u oblasti Marusi
– bankomat Eurobanke u predgrađu Halandri
– bankomat u naselju Kipseli
– vozilo u vlasništvu privatne bezbednosne kompanije u predgrađu Argirupoli
– automobil argentinske ambasade u oblasti Papagu
– dva automobila Prefekture Atina
Sinoć, 29. novembra 2014., oko trideset anarhista i anarhistkinja napalo je, jednostavno i lepo, kamenicama i bojom policijsku stanicu u naselju Ajos Nikolaos u Volosu, uzvikujući slogane solidarnosti sa anarhističkim štrajkačem glađu Nikosom Romanosom.
Panduri motociklističke jedinice su imali sreće DIAS što su panično pobegli.
Solidarnost je faktička i agresivna.
Ne bi trebalo da spavaju mirno.
Nikos, izdrži do slobode.
Dvadeseti novembar je dan sećanja na osobe ubijene zbog toga što su trans. Ove godine je, u svetu, ubijeno 226 trans osoba.
Odlučili smo se da napadnemo katoličku crkvu kao simbol ugnjetavanja transrodnih osoba. Nasilje koje trans osobe doživljavaju posledica je njenog morala i rodnih pravila.
U noći 20. novembra 2014. za metu smo izabrali baziliku sv. Pavla u ulici Asmara br. 2 u Milanu. Lepkom smo ispunili brave različitih vrata, fasadu zasuli roze bojom, a na ulaznim vratima smo ispisali “20.11. NOĆ TRANS OSVETE”.
Napadajmo crkve!
Osveta nije samo sećanje!
U zoru 23. novembra 2014. zapalili smo bankomat Pireus banke koji se nalazi na Trgu Kaningos (u centru Atine). Četiri dana kasnije, u ranim jutranjim časovima 27. novembra, ostavili smo eksplozivni materijal na ulaznim vratima pošte (ELTA, Grčka državna pošta) koja se nalazi u naselju Pefki. Ovi akti su izvedeni kao izraz solidarnosti sa štrajkačima glađu Nikosom Romanosom i Janisom Mihailidisom.
PS.1 Nikos i Janis, izdržite do slobode!
PS.2 Solidarnost se nastavlja samo kroz dela!
U noći između 25. i 25. novembra 2014., lepkom smo sabotirali devet bankomata u gradu Janjina kao minimalni gest solidarnosti sa anarhističkim štrajkačkima glađu Nikosom Romanosom i Janisom Mihailidisom, kao i štrajkačem glađu Iraklisom Kostarisom.
Napomena Contra Info: Danas 28.11.2014. objavljeno je da je zatvoreni član organizacije 17. novembar, Iraklis Kostaris, obustavio štrajk glađu započet 29. oktobra 2014. zbog ozbiljnog pogoršanja zdravstvenog stanja. Njegov zathev da bude prebačen u deo zatvora Koridalos koji je otvorenog tipa (umesto tamnica koje se nalaze u podrumu ženskog zatvora), što bi mu omogućilo nastavak korišćenja obrazovnog odsustva, odbijen je.
U noći 10. novembra 2014., u znak solidarnosti sa La Gatonerom, napadnuta je prodavnica sa pandurskom opremom koja se nalazi u okrugu Karabančel.
Nijedno iseljenje ne sme proći bez odgovora.
Aktivna solidarnost sa socijalnim centrima kojima preti iseljenje!
U noći između 17. i 18. novembra 2014., razbili smo sve prozore na policijskoj stanici koja se nalazi u ulici Kamija Demulena (11. pariski arondisman), kao i vetrobran na kamionu u vlasništvu “Pariske čistoće” (Propreté de Paris).
Ovih dana se na ulicama čuju urlici mržnje protiv pandura i ovog društva; širimo naša sredstva kako bismo ih napadali i danju i noću, ne čekajući mase.
Neka nasilje promeni stranu!
U ranim jutarnjim časovima u ponedeljak 17.11.2014. zapalili smo vozillo u vlasništvu bezbednosne kompanije Stargard u ulici Anageniseosu (oblast Metamorfosi), kao minimalni čin solidarnosti sa štrajkačima glađu Nikosom Romanosom, Iraklisom Kostarisom i Janisom Mihailidisom.
Snage onima koji nisu od ovog sveta.
Rat se nastavlja.
U sredu uveče, 12. novembra 2014., čekićima smo napali pet bankomata i demolirali nekoliko luksuznih automobila (probušene gume i razbijena stakla) kao minimalni gest individualne pobune protiv kapitalističkog sistema koji eksploatiše i pustoši.
Ovu akciju posvećujemo drugovima i drugarici koji su u maju 2013. optuženi za napad na TAV gradilište (nap.prev., pruge za super brze vozove pokraj Torina) kao i svim drugim anarhističkim zatvorenicima.
Ne možemo stajati skrštenih ruku dok naše drugove i drugarice zakopavaju ispod višegodišnjih kazni zatvorom, niti se ograničavati na simbolična dela koja ne izazivaju ikakve smetnje.
U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 6. novembra 2014., kamenicama je napadnuta akademija policije i civilne straže u području Legaspija (Madrid). Ispisana je i poruka, “Nijedno iseljenje bez odgovora. La Gato pruža otpor.”
Smrt državi i živela anarhija!
Grupa anarhista/kinja 31. oktobra postavila je baner na zgradu Filološkog fakulteta u Beogradu, sa natpisom: “Protiv ispiranja mozga, uvlakača, budućih političara i upravljača. Dole škole! Za slobodno znanje!”
Ovaj baner je postavljen u kontekstu aktuelnih studentskih protesta.
U ponedeljak popodne, 20.10.2014., u naselju Eksarhija, vidjeli smo i polomili fašistu. Beskičmenjak koji se odaziva na ime Janis Kapcis (porijeklom sa ostrva Siros) furao je majicu “Pit Bull Hellas” koju je kasnije izgubio zajedno sa torbom. Pronađeni su računi od kupovine u Eksarhiji (vjerovatno tu živi), a na njegovom mobilnom telefonu kontakti zloglasnih fašista (na primjer, Lagosov) i ostalog šljama koji isto razmišlja (npr. Jorgos Zlatne, Marija Zlatne).
Ni u Eksarhiji, niti drugdje – razbijaj fašiste u svakom kraju.
PS. Zahvaljujemo mu se na velikodušnoj donaciji u novcu koja će nam omogućiti da obnovimo boravišnu dozvolu za jednog druga-imigranta.
U utorak uveče, 14. oktobra 2014., izvršili smo kućnu dostavu eksplozivne naprave u zgradu koja se nalazi u ulici Lahana 28 (drugi sprat) u Solunu, u kojoj živi Statis Valakos. Ovaj fašista je na poslednjim izborima bio kandidat “Grčke zore” za opštinsko vijeće. Nema šanse da se šljam poput Statisa može sakriti – nastavićemo da ih tražimo i tretiramo kako i zaslužuju.
P.S.1 Ne samo da ne vjerujemo i da se ne oslanjamo na “borbu” ma koje države protiv fašizma, već smo prema istoj neprijateljski raspoloženi. Fašizam se može suzbiti samo stalnim prisustvom na ulicama, a protiv fašista se može boriti samo stalnim obilascima njihovih domova, kancelarija i drugih mjesta njihovog svakodnevnog života.
P.S.2 Lice ovog tipa ne može se pronaći jednostavnim guglanjem njegovog imena.
U znak sjećanja na Šehzada Lukmana i Pavlosa Fisasa.
Snagu dobijamo – i šaljemo je nazad – od onih koji nastavljaju da se BORE unutar i izvan zatvorskih zidina.
Mi smo RODBINA i PRIJTELJI ZATVORENIKA. Mi, koji smo jednog dana nasilno lišeni zagrljaja, ljubavi i brige, smo prijatelji ljudi koje je država lišila slobode.
Mi smo, zbog izglasavanja monstruoznosti zvane zakon o zatvorima visoke bezbednosti, odlučili da udružimo naše snage i svim mogućim sredstvima pomognemo zatvorenima.
Shvatajući da nijedan zatvor kroz istoriju nikada nikoga nije popravio i verujući u potpuno ukidanje ove zastarele institucije, dajemo podršku:
-Svim političkim zatvorenicima, anarhistima i komunistima.
-Svim ostalim zatvorenicima koji se unutar zatvora drže sa borbenom dostojansvenošću (ne i cinkarošima, dilerima droge, onima koji sarađuju sa vlastima, članovima nasilničkih kružoka i onima koji ih održavaju).
Premda u budućnosti, u skladu sa našim mogućnostima, podrška zatvorenicima može dobiti mnoge različite forme, počećemo sa sledećom praksom:
1. Objavljivanjem zakona i odredaba koje imaju za cilj potpuni napad države na zatvorenike (zakon o zatvorima C tipa itd.)
2. Praćenjem njihovih sudskih borbi (suđenja, transfera, zahteva za oslobođenjem, hospitalizacija) i objavljivanjem vesti o slučajevima svakog arbitrarnog metoda koji sudstvo bude primenilo protiv zatvorenih.
3. Osuđivanjem svih vrsta arbitrarnosti sistema zatvorske policije i opštih uslova stavljanja u pritvor.
4. Direktnim intervenisanjem po pitanjima koja se tiču zdravstvenog stanja zatvorenih i njihovih osnovnih potreba.
Koristićemo sva sredstva i načine javnog informisanja.
Rodbina i prijatelji zatvorenika
Ukoliko želite da stupite u kontakt sa nama, pošaljite e-mejl na: sygeneis-filoi@espiv.net
Vozilo u vlasništvu kompanije Boš zapaljeno 2. juna 2014. u naselju Prenclauer Berg.
Zapaljiva naprava za kompaniju Boš sigrunosni sistemi (Bosch Sicherheitssysteme) u ulici Storkover (u blizini policijske stanice) u znak solidarnosti sa revoltom protiv Svetskog prvenstva.
Kompanija Boš sigurnosni sistemi dizajnira bezbednosne planove za železničke stanice i aerodrome, za banke i administrativne organe; planove za bezbednost osoba koje, iz unutrašnjosti svojih kancelarija, naše živote pretvaraju u pakao, banaka koje su odgovorne za patnje i stradanja širom sveta (poput banke “Santander” ili “Dojče banke”); bezbednosne planove za neometan tok kapitala, tako da nijedan saboter ili saboterka nikada i ne pokuša da na kratko poremeti ovu smrtonosnu normalnost.
Boš je odgovoran za rekonstrukciju metroa u Sao Paulu (Brazil). Tamo, kao i ovde, nasilje je navodno u stalnom porastu zbog čega je potrebno povratiti “bezbednost”. Rešenje je vrlo jednostavno. Skoro 200 novih kamera za nadzor raspoređeno je duž linije metroa koja se sada stalno nadgleda iz kontrolnog centra. Metro je opet “siguran” i svi su zadovoljni: Ministarstvo pravde, panduri, mediji, firma Boš i njeni plaćenici.
Pitanja o tome da li i zašto je nasilje u stalnom porastu, da li kamere sprečavaju ili samo premeštaju dela na neko drugo mesto i ko tamo, na kraju, uopšte može priuštiti metro – odnosno zbog koga se tamo bezbednost konstruiše – pitanja su koja će se, verovatno, opet pomenuti samo usput.
“Uzdrmana i vođena dinamikom krize, država nižim slojevima ne može ponuditi ikakvu integraciju; umesto toga ona nameće različite oblike represije i nadzora nad njima”, napisao je na temu kamera “die flinken” (“spretni” koji je u noći 21. marta 2014. napao servis kompanije Kenon u berlinskom naselju Rajnikendorf). Ono što se sada, pred Svetsko prvenstvo u Brazilu, dešava to jasno i pokazuje. Šaljemo odavde našu eksplicitnu soldiarnost sa svima onima koji nemaju nikakav interes u Svetskom kupu, ali su uvek imali, ili su tek nedavno oktrili da imaju, interes za revolt!
Želimo da pozdravimo razne drugove i drugarice u Berlinu i Lajpcigu koji su u poslednje vreme zadali glavobolju različitim bezbednosnih firmama. Takođe želimo da pozdravimo naše nepoznate drugove i drugarice iz Nojkelna (Berlin) koji su pokušali da dignu u vazduh pandurski automobil u ulici Rolberg. Pandurima iz ulice Storkover: Vidimo vas. Očigledno, vi nas ne vidite.
Još uvek imamo mnogo toga da uradimo…
Dana 12. i 13. maja 2014., čekićima smo sabotirali dve kamere za video nadzor na metro stanici Nou Baris i još jednu, na isti način, na stanici Sent Andreu, a još dve kamere smo zasuli boja-bombama na stanicama Grasija i Sant Antonio.
Šaljemo tople pozdrave zatvorenim anarhističkim drugovima i drugaricama širom sveta, sa posebnom naklonošću prema Moniki i Francisku koji su zatvoreni u španskoj državi.
U ranim jutarnjim časovima 6. juna 2014.,izveli smo napad napad na filijalu Alfa banke na raskrsnici ulica Atinion i Larisis. Ovu akciju smo, sa jedne strane, izabrali kao sredstvo napada na napredovanje države ka stvaranju zatvora tipa C, a sa druge u znak solidarnosti za zarobljenim borcima.
Ukoliko želite da vaši izlozi ne budu smrskani, nastavićete da se zatvarate iza bezbednosnih rolo vrata.
Pozdravljamo svaku akciju koja razbija učmalost i ima za cilj potpuno dekonstruisanje postojećeg.
Polimorfna borba do uništenja svake autoritarne strukture.
Vatra i paljevina u svim zatvorskim ćelijama.
Od 18. juna 2014., mi, zatvorenici i zatvorenice u zatvorima, počećemo sa trodnevnom apstinencijom od hrane u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C.
Ministarstvo želi stvoriti zatvor unutar zatvora, bez prava, bez poseta, bez naknada za rad, bez dopusta…
Ministarstvo nema za cilj da “popravi” već da se osveti i kazni. Kada nekoga lišiš prava na nadu jedino što je sigurno jeste da mu činiš gore. Zatvori tipa C nisu zatvori maksimalne bezbednosti već zatvori maksimalnog očajanja. Zato i nije slučajno što ministarstvo pravde pokušava doneti taj zakon tokom leta kako bi izbeglo reakcije ne samo zatvorenika i zatvorenica već takođe i svih svesnih i osećajnih ljudi.
Trodnevna apstinencija od hrane predstavlja samo početak. U ma kom slučaju nepopustljivosti od strane ministarstva i vlade i borba će kulminirati svim sredstvima.
U Grčkoj se smrtna kazna sada zove zatvor tipa C.
BORBA – OTPOR – DOSTOJANSTVO
P.S. U Grčkoj siromaštva i neimaštine jedino rešenje jeste solidarnost među ljudima. Zato smo odlučili da u ta tri dana tokom kojih ćemo se uzdržavati od hrane ona bude ponuđena beskućnicima, siromašnima i nezaposlenima.
Izvor: Asirmatista
U ranim jutarnjim satima, u ponedeljak 9. juna 2014., napali smo sedište Fudbalskog saveza Urugvaja tako što smo sa tri molotovljeva koktela uništili i zapalili deo zgrade.
Ova akcija je odgovor na sva sranja koja fešta Svetskog prvenstva nosi sa sobom.
Šaljemo ljubavi i snage drugovima i drugaricama koji se bore širom sveta i veliki zagrljaj drugovima/drugaricama koje gone u Buenos Airesu.*
NEĆE BITI SVETSKOG PRVENSTVA!
* Krajem maja, drugovi/drugarice su privedeni/e i izvedeni/e pred sud zbog ispisivanja slogana protiv Svetskog prevenstva i u znak solidarnosti sa anarhistkinjom Tamarom Sol Vergara, u centru Buenos Airesa (kao i na zidu Fudbalskog saveza Argentine).
U sredu 28. maja, u solunskom naselju Faliro, zapalili smo vozilo bezbednosne kompanije kao znak otpora protiv novog zakona koji predlaže osnivanje zatvora maksimalne bezbednosti. Kompanije bezbednosnih sistema i usluga preuzele su zadatak bavljenja infrastrukturnim potrebama takvih zatvora. Ali takođe, one kontrolu nad našim telima i umovima nameću i izvan zatvorskih zidina.
Solidarnost sa Đanlukom i Adrijanom koji su zatočeni u zatvoru maksimalne bezbednosti u Italiji i čekaju suđenje putem video-konferencije 4. jula 2014.
Preuzimanje odgovornosti za divlji napad na autobuse Transantjaga:
U utorak 3. juna 2014., uz saučesništvo noći, organizovali smo se i postavili tri zapaljive naprave u tri različita autobsa koji voze na tri različite linije gradskog prevoznika Transantjago; cilj nam je bio da spalimo ove mašine za prevoz postmodernih robova.
Kao čopor preuzimamo odgovornost za ovu akciju da njen politički i borbeni smisao koji nas je motivisao ne bi bio iskrivljen, izbegavajući tako medijske špekulacije vlasti i uvek opreznih subjekata, i bez zalaženja u dosadna opravdanja jasno kažemo:
U ratu smo sa civilizacijom, njenim društvima, njenim braniocima i lažnim kritičarima; prijatelji smo i branioci prirode, Zemlje i svih životinja koje pate usled zlokobnog napredovanja pripitomljavajuće kapitalističke globalizacije.
Sloboda za Tamaru Sol, Adrijana, Đanluku, Alfreda Kospita, Nikolu Gajia, Hansa Nimajera, Hermesa Gonzalesa, Alfonsa Alvijala i sve zatvorenike i zatvorenice rata širom ovog trulog sveta, a u sećanjima i srcima našim nalaze se Sebastijan Overslui, Maurisio Morales, Aleksandros Grigoropulos i mnogi drugi…
Za oslobođenje ljudskih i neljudskih životinja i Zemlje.
Anarho-nihilistički šok čopor