U ranim jutarnjim časovima u ponedeljak 17.11.2014. zapalili smo vozillo u vlasništvu bezbednosne kompanije Stargard u ulici Anageniseosu (oblast Metamorfosi), kao minimalni čin solidarnosti sa štrajkačima glađu Nikosom Romanosom, Iraklisom Kostarisom i Janisom Mihailidisom.
Snage onima koji nisu od ovog sveta.
Rat se nastavlja.
U sredu uveče, 12. novembra 2014., čekićima smo napali pet bankomata i demolirali nekoliko luksuznih automobila (probušene gume i razbijena stakla) kao minimalni gest individualne pobune protiv kapitalističkog sistema koji eksploatiše i pustoši.
Ovu akciju posvećujemo drugovima i drugarici koji su u maju 2013. optuženi za napad na TAV gradilište (nap.prev., pruge za super brze vozove pokraj Torina) kao i svim drugim anarhističkim zatvorenicima.
Ne možemo stajati skrštenih ruku dok naše drugove i drugarice zakopavaju ispod višegodišnjih kazni zatvorom, niti se ograničavati na simbolična dela koja ne izazivaju ikakve smetnje.
Drug Janis Mihailidis, trenutno zatočen u zatvoru Koridalos, najavio je da od ponedeljka 17. novembra 2014. anarhisti koji su uhapšeni nakon dvostruke pljačke u Velventu, Kozani (u februaru 2013.) započinju rotirajući štrajk glađu kako bi iskazali faktičku podršku Nikosu Romanosu koji se nalazi u štrajku glađu od 10. novembra zahtevajući da mu se odobre obrazovna odsustva.
U svojoj izjavi, Mihailidis – prvi od drugova koji je ušao u ovaj štrajk glađu u znak solidarnosti, pomenuo je između ostalog i sledeće:
“U ovom slučaju, mog drug i brat Nikos Romanos koristi svoje telo kao barikadu kako bi zahtevao prolaz za izlazak iz gušećih uslova zatočeništva, pa sam tražio načine da praktično izrazim svoju solidarnost na njim. S obzirom na uslove u kojima se u ovom momentu i sam nalazim, odlučio sam da učestvujem u rotirajućem štrajku glađu koji smo mi, drugovi koji su zajedno uhapšeni nakon pljačke u Velventu, sada započeli. Od 17. novembra 2014. započinjem sa štrajkom glađu sve do ispunjenja zahteva Nikosa Romanosa.
Ovakvim izborom želimo doprineti daljoj motivaciji drugova i drugarica van zatvorskih zidina kako bi se raznolike akcije solidarnosti umnožile i intenzivirale, otvarajući tako još jedan front u ratu protiv države i samim tim obim svesti među novim drugovima i drugaricama.”
Pored toga, anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis je izrazio svoju solidarnost sa Iraklisom Kostarisom, zatvorenim članom R.O. 17. novembar koji se u štrajku glađu nalazi od 29. oktobra 2014. zahtevajući obrazovna odsustva na koja, takođe, ima pravo.
U večernjim satima 29. oktobra 2014., panduri u civilu su gadno prebili dvojicu drugova ubrzo nakon što su okačili transparent protiv nacionalnih proslava na kome je pisalo “Svaka otadžbina je zatvor – klasna svest umesto nacionalne svesti” na centralnom trgu u Mesolongi gde je u tom trenutku bilo okupljeno skoro 30 neonacista “Zlatne zore”. Drugovi su odvedeni u pritvor. Nakon tih dešavanja, lokalna policijska stanica je efikasno napadnuta kamenicama i molotovljevim koktelima.
Narednog dana, policija je počela upadati u domove u potrazi za osumnjičenima. Upali su i u socijalni prostor Apotiki u Mesolongiju, uništili deo opreme i uhapsili šestoro drugova i drugarica povodom anonimne akcije protiv policijske stanice.
Dana 31. oktobra svih osmoro uhapšenih izvedeno je pred sud na preliminarno saslušanje. Oko 40 ljudi se okupilo ispred sudnice uzvikujući slogane solidarnost sa gonjenim drugovima i drugaricama, a razvijen je i transparent na kome je pisalo: “Strast za slobodom je snažnija od državnog terorizma”.
Sedmoro drugova i drugarica je optuženo za prekršaje i pušteno do suđenja, dok je anarhista J.S. poslat u pretkrivični pritvor sa optužbom za krivično delo na osnovu svedočenja jednog policajca.
Drugovi i drugarice iz gradova Mesolongi, Agrinio i Igumenica pozivaju na demonstracije protiv represije u subotu 9. novembra 2014. u 16h, ispred zgrade biblioteke Valvios u Mesolongiju.
Solidarnost sa drugovima i drugaricama koje gone
Trenutno oslobađanje anarhiste J.S.
29. oktobar 2014. – Represija bez granica u Mesolongi
U gradu Mesolongi policijska država nema granica. Dok su pokušavali da okače transparent u blizini centralnog trga, dva pandura u civilu fizički su napala dvojicu drugova. Drugovi su pružili snažan otpor tom brutalnom napadu i odvedeni su u policijsku stanicu Mesolongi. Ubrzo nakon toga desio se dvostruki napad na policijsku stanicu, a razbijana su i pandurska vozila.
Solidarnost sa uhapšenim drugovima.
Šljamu, dolazeća zima teško će ti pasti.
(tekst na posteru)
Dana 10. avgusta 2013. imigranti koje drže u centru za pritvor u Menidi (Amigdaleza) zapalili su kontejnere, zidove i bodljikave žice. Pobunili su se protiv svojih tirana, onih koji porobljavaju njihova tijela i duše.
Petoro pritvorenih imigranata uspjelo je da pobjegne dok je preostalih šezdeset nasumično hapšeno nakon policijskog napada. Iz osvete su optuženi za ozbiljna krivična djela i 3. novembra se suočavaju sa suđenjem.
U borbama koje vode za slobodu i dostojanstvo imigranti će nas imati za saborce. Branićemo ih svim sredstvima koja su nam na raspolaganju. Zato što oni rade jedinu razumnu stvar.
ZATO ŠTO SE BORE ZA SVOJE ŽIVOTE.
SOLIDARNOST SA IMIGRANTIMA OPTUŽENIM ZA USTANAK U CENTRU ZA PRITVOR U MENIDI (AMIGDALEZA)
U znak solidarnosti sa drugom i borcem Nikosom Maziotisom okačili smo baner, jutros 17.10.2014. On je jedan od retkih beskompromisnih boraca i ljudi koji su se odlučili da svoj život posvete borbi za slobodu i u toj borbi ne misle na vlastitu sigurnost i rizik koji su biranjem tog puta preuzeli na sebe.
Nikos svetli kao primer ne samo Grčkoj koja je pogođena kapitalističkim i brutalnim merama štednje i klasnim ratom, u kojoj sa jedne strane stoje država, bogati domaći i strani vlasnici kapitala sa svim sredstvima finansijskim vojnim logističkim a sa druge goloruki narod koji osiromašuje i nestaje pod čizmom fasista kapitalista, nepravednim ratom u kom su žrtve uvek na strani potlačenih već i u celoj Evropi i svetu, gde ovakav vid otvorene borbe protiv sistema izostaje ili ima blaži oblik…
Nikos pokazuje da u prezaduženoj Grčkoj kao i drugim zemljama koje žive pod kapitalizmom EU danas cena koju siromašni plaćaju nije samo dug bankama, već i svojom krvlju i kožom. Da podsetimo da je u Grčkoj porast samoubistava ljudi zbog nemogućnosti da plate dug bankama. (Slučaj penzionera iz 2012. koji se ubio ispred grčkog parlamenta.) Što je izazvalo nemire i proteste u Grčkoj. Visok je procenat ljudi koji štrajkuju glađu tražeći svoja prava, i onih u zatvorima.
Nikos je iza rešetaka ali njegov slobodni duh ostaje nepokolebljiv i on se danas javlja svojim sugrađanima putem telefona i njegova poruka će biti preneta puštena u etar uživo u zgradi Politehnia.
Solidarnost sa Nikosom Maziotisom, i svim političkim zatvorenicima koji su stali u otvoreni sukob sa sistemom i njegovim nehumanim “vrednostima”.
SLOBODA ZA NIKOSA MAZIOTISA
ŽIVELA REVOLUCIONARNA BORBA
SLOBODA ZA SVE POLITČKE ZATVORENIKE
Prijatelji iz Bosne i Hercegovine, Prijedor
“U leto 2013. članovi nekoliko grupa Anarhističkog crnog krsta (ABC) razmatrali su potrebu uspostavljanja međunarodnog dana podrške zatvorenim anarhistima i anarhistkinjama. S obzirom da već postoje Dan prava političkih zatvorenika i Dan borbe za pravdu u zatvorima, smatrali smo da je takođe važno istaći priče naših drugova i drugarica. Mnogi od zatvorenih anarhista i anarhistkinja nikada neće biti priznati kao ‘politički zatvorenici’ od strane formalnih organizacija za ljudska prava čiji je osećaj za socijalnu pravdu strogo ograničen kapitalističkim zakonima koji su osmišljeni da štite državu i sprečavaju i odvraćaju od bilo kakve stvarne društvene promene. Istovremeno, čak i u našim zajednicama znamo veoma malo o represiji u drugim zemljama, a da ne govorimo o imenima i slučajevima mnogih naših zatvorenih drugova i drugarica.”
Poziv na godišnju nedelju solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima od 23-30. avgusta, sa odabiranjem 23. avgusta kao početnog datuma iz razloga zato što su upravo na taj dan 1927. godine, talijansko-američki anarhisti Nikola Sako i Bartolomeo Vanzeti pogubljeni u zatvoru. Oni su bili optuženi za ubistvo dva čoveka tokom oružane pljačke fabrike cipela u Masačusetsu, u SAD. Njihovo hapšenje je bilo deo veće kampanje koju je američka vlada vodila protiv radikala. Dokazi koje je država imala protiv njih dvojice su bili gotovo nepostojeći i mnogi ljudi i danas veruju da su oni bili kažnjeni zbog svojih jakih anarhističkih uverenja. S obzirom na prirodu i različitost anarhističkih grupa širom planete, umesto kampanje od samo jednog dana predložena je nedelja zajedničkih akcija, omogućavajući tako grupama mogućnost organizovanja događaja unutar dužeg vremenskog perioda. Kao odziv na ovaj poziv, formirali smo novu grupu tokom Nedelje anarhističkih zatvorenika koju smo nazvali ABC Hurricane.
Sada, kada je nedelja akcije prošla, sakupljaju se činjenice. Kao anarhisti, naravno, verujemo da solidarnost ne staje i naše su aktivnosti jednostavno intenzivirane kratkim zajedničkim putovanjem sa mnogim pojedincima i grupama širom sveta, koje žele da ispolje borbu za potpuno oslobođenje i uništenje zatvora. Saznali smo za različite slučajeve zatvorenih drugova, razmenili povike preko okeana i spoznali da nismo sami. Smatramo da se revolucionarna solidarnost ne odvija jednom godišnje u toku jedne nedelje, nego da je to stalno obnavljanje naše borbe održavanjem ideja i akcija živima. Mislimo da postoji potreba za nedeljeom ovakve razmene koja osnažuje otvoreni proces povezivanja na internacionalnom nivou, koji se oduvek odvijao unutar anarhističkog pokreta.
Smatramo da širenjem priča i iskustava naših zatvorenih drugova i drugarica i objašnjavanjem dela zbog kojih su zatvoreni, naša borba ne samo da postaje jasnija, nego se suprotstavlja regresivnim i reformističkim tendencijama unutar pokreta. Znamo da svođenjem ‘solidarnosti’ na izgovor za još jednu večeru ili žurku, bez svesnog razumevanja, zatvorenici vrlo brzo bivaju zaboravljeni.
Isto se dešavalo i kada su delovi anarhističkog pokreta teoretisanjem udaljavali od zagrljaja ilegalizma, direktne akcije i sabotaže. To je trenutak u kojem zatvorenici bivaju zaboravljeni – tada se oni i napadi koje su izvršili odbacuju kao neprihvatljivi šefovima građanskog anarhističkog zvaničništva.
Konfrontacija sa realnošću se odvija kroz odbijanje konformističkih diktatorskih zakona i očekivanja društva, i pokušajima oslobođenja prestupništvom i napadom na hijerarhiju. Bilo da se borba vodi olovkama i papirom, kamenjem, molotovima ili oružjem, svako od nas ima svoju ulogu. Polimorfna borba anarhističkog rata sadrži kontradikcije koje se šire pri osnovi, ali pri vrhuncu delovanja se sužavaju kako se svaka individua buni protiv autoriteta. Želimo da upoznamo nove drugove i drugarice probijanjem zida koji nas razdvaja i želimo da proširimo taj proboj.
Jednostavna sredstva, jednostavni dostižni ciljevi, za sada.
Pobuna je ključ.
ABC Hurricane
Izvor: Dark Nights
Mi smo RODBINA i PRIJTELJI ZATVORENIKA. Mi, koji smo jednog dana nasilno lišeni zagrljaja, ljubavi i brige, smo prijatelji ljudi koje je država lišila slobode.
Mi smo, zbog izglasavanja monstruoznosti zvane zakon o zatvorima visoke bezbednosti, odlučili da udružimo naše snage i svim mogućim sredstvima pomognemo zatvorenima.
Shvatajući da nijedan zatvor kroz istoriju nikada nikoga nije popravio i verujući u potpuno ukidanje ove zastarele institucije, dajemo podršku:
-Svim političkim zatvorenicima, anarhistima i komunistima.
-Svim ostalim zatvorenicima koji se unutar zatvora drže sa borbenom dostojansvenošću (ne i cinkarošima, dilerima droge, onima koji sarađuju sa vlastima, članovima nasilničkih kružoka i onima koji ih održavaju).
Premda u budućnosti, u skladu sa našim mogućnostima, podrška zatvorenicima može dobiti mnoge različite forme, počećemo sa sledećom praksom:
1. Objavljivanjem zakona i odredaba koje imaju za cilj potpuni napad države na zatvorenike (zakon o zatvorima C tipa itd.)
2. Praćenjem njihovih sudskih borbi (suđenja, transfera, zahteva za oslobođenjem, hospitalizacija) i objavljivanjem vesti o slučajevima svakog arbitrarnog metoda koji sudstvo bude primenilo protiv zatvorenih.
3. Osuđivanjem svih vrsta arbitrarnosti sistema zatvorske policije i opštih uslova stavljanja u pritvor.
4. Direktnim intervenisanjem po pitanjima koja se tiču zdravstvenog stanja zatvorenih i njihovih osnovnih potreba.
Koristićemo sva sredstva i načine javnog informisanja.
Rodbina i prijatelji zatvorenika
Ukoliko želite da stupite u kontakt sa nama, pošaljite e-mejl na: sygeneis-filoi@espiv.net
U znak solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima, neformalna grupa anarhista postavila je baner sa tekstom: “Protiv sistema dominacije i potčinjavanja. Protiv zatvora i društva koje zatvara”.
Baner je postavljen na nadvožnjak iznad autoputa kojim se često prevoze zatvorenici, a koji se nalazi u blizini Centralnog zatvora (Beograd).
U večernjim satima 16. jula 2014. drugovi i drugarice su na kapiji Politehničke škole u ulici Patision postavili transparent kao odgovor na ponovno hvatanje člana Revolucionarne borbe Nikosa Maziotisa od strane policije u centru Atine.
Anarhista Nikos Maziotis, koji se dve godine nalazio u bekstvu, ozbiljno je ranjen i uhapšen nakon razmene vatre sa pandurima u Monastirakiju. On je potom prebačen u bolnicu Evangelismos, u kojoj je se nalazi i dalje, koju obezbeđuju jake policijske snage. Prema rečima njegovog advokata, drug se nalazi van životne opasnosti.
Na desetine anarhista i anarhistkinja okupilo se na jedan sat oko 22:30h ispred bolnice iskazujući svoju solidarnost sa urbanim gerilcem Nikosom Maziotisom.
[dailymotion width=”535″ height=”344″]http://www.dailymotion.com/video/x207dfl_%CF%80%CE%B1%CF%81%CE%AD%CE%BC%CE%B2%CE%B1%CF%83%CE%B7-%CE%B3%CE%B9%CE%B1-%CF%84%CE%B9%CF%82-%CF%86%CF%85%CE%BB%CE%B1%CE%BA%CE%AD%CF%82-%CF%85%CF%88%CE%AF%CF%83%CF%84%CE%B7%CF%82-%CE%B1%CF%83%CF%86%CE%B1%CE%BB%CE%B5%CE%AF%CE%B1%CF%82-%CE%AD%CE%BE%CF%89-%CE%B1%CF%80%CF%8C-%CF%84%CE%BF-%CF%83%CF%80%CE%AF%CF%84%CE%B9-%CF%84%CE%BF%CF%85-%CF%83%CE%B1%CE%BC%CE%B1%CF%81%CE%AC-%CF%83%CF%84%CE%B7%CE%BD-%CE%BA%CE%B7%CF%86%CE%B9%CF%83%CE%B9%CE%AC_videogames[/dailymotion]
U večernjim satima 24. juna 2014., drugog dana masovnog štrajka glađu preko 3,900 zatvorenika širom Grčke, skoro 60 anarhista i anarhistkinja izvelo je intvervenciju protiv zatvora ispred kuće grčkog premijera Antonisa Samarasa u Kifisiji, severnom predgrađu Atine.
Drugovi i drugarice su bacali letke protiv represije i uzvikivali slogane poput:
“Ljudostraži slušajte, dalje ruke od boraca!”
“Država borce naziva ološem – ološ su jedinice za razbijanje demonstracija i panduri u civilu!”
“Država i kapital su jedini teroristi – solidarnost sa gerilom!”
“Terorizam je nadničarsko ropstvo – nema mira sa šefovima!”
“Solidarnost je oružje ljudi – rat ratu šefova!”
“Sve vrednosti ovog društva su zatvori maksimalne bezbednosti.”
“Strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!”
Njih su ubrzo okružile MAT jedinice za razbijanje demonstracija kao i pripadnici motociklističke jedinice DELTA. Privedeni drugovi i drugarice su prebačeni u sedište atinske policije GADA koje se nalazi u centru Atine.
Otvorena skupština anarhista/antiautoritaraca protiv specijalnih uslova pritvora, pored drugih kolektiva poput skvota VOX, pozvala je na hitno okupljanje ispred GADA kome je prisustvovalo oko 300 solidarnih. Kasno noću, 57 privedenih je postepeno puštano, bez optužbi.
Subota, 28. jun 2014.
Ulični protesti protiv zatvora maksimalne bezbednosti
– Volos: 11.30h, motociklističke demonstracije od Ajos Konstantinos-ERA
– Atina (centar grada): 12pm, protestni marš od Trga Monastiraki
– Larisa: 15h, bučne demonstracije ispred lokalnog zatvora
– Iraklion, Krit: 19h, protestni marš od Trga Liontarija
– Seres: 20h, kontra-info okupljanje na Trgu slobode
Trenutno je u toku treći dan štrajka glađu zatvorenika i zatvorenica u Grčkoj.
Zapalimo zatvore i svet kome su potrebni!
Veliki broj borbenih zatvorenika i zatvorenica učestvovao je u prvom danu štrajka glađu i masovnim mobilizacijama protiv novog zakona:
Koridalos, Atina: 1,300
Patras: 550
Grevena: 400
Larisa: 300
Kanija, Krit: 280
Domokos (zatvor u kome grčka država namerava napraviti prvi zatvor maksimalne bezbednosti): 4 krila, odnosno, 240 zatvorenika
Amfisa: 200
Krf: 120
Trikala: 120
Malandrino (jedan od najtežih zatvora; u ovom zatvoru je Ilir Kareli oduzeo život bednom stražaru-mučitelju): 120
Avlona (zatvor za maloletne): 100
Nigrita, Seres (zatvor u kome su stražari-mučitelji nedavno ubili Ilira Karelija): 80
Nafplio: 50
Očekuje se da će se u narednim danima protestu pridružiti i zatvorenici i zatvorenice iz drugih jama pakla širom Grčke.
Izvor: fylakes2014
NAJAVA ŠTRAJKA GLAĐU
Od 18. juna 2014. zatvorenici i zatvorenice svih grčkih zatvora uzdržavaju se od zatvorskih obroka u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C, te u odbranu prava na odsustvo i uslovni otpust.
Međutim, ministar pravde i vlada insistiraju na ignorisanju našeg protesta. Ni na koji način nisu odgovorili na naše opravdane zahteve i provokativno nameravaju usvojiti taj zakon tokom letnjih zasedanja parlamenta u pokušaju da spreče reakcije ljudi.
Naša tela i duše koristimo kao štit protiv ovog zakona koji nas osuđuje na doživotni ostanak u zatvoru bez prava ili nade. To je sve što nam je ostalo.
Od ponedeljka 23. juna 2014., započinjemo masovni štrajk glađu u svim zatvorima širom Grčke. Tražimo naša prava i borimo se da ostanemo ljudi, a ne ljudske senke zaključane i zaboravljene u očajanju.
Zahtevamo:
1) Povlačenje fašističkog zakona o zatvorima tipa C. Kažemo ne grčkom Gvantanamu, zatvoru unutar zatvora, bez dopusta, bez poseta, bez sutrašnjice…
2) Odsustvo i uslovni optust bi trebalo da budu neotuđivo pravo svih zatvorenika i zatvorenica. Grčka je jedina zemlja u kojoj zatvorenik/ca svakog dana prolazi suđenje i kažnjavanje. Iako zakon kaže da svakome ko je odslužio 1/5 ili 3/5 svoje kazne može biti odobreno odsustvo iz zatvora ili privremeno puštanje na slobodu, zatvorenici i zatvorenice su obavezni da iznova i iznova prolaze svetu inkviziciju zatvorskih tužilaca koji takve zahteve odbijaju jedan za drugim, iako ne postoji ikakva osnova ili disciplinska kazna protiv onih zahteve podnose. Na taj način stvaraju očajne zatvorenike/ce i reprodukuju kriminalitet.
3) Primenu jednakosti pred zakonom za sve. Svi zatvorenici i zatvorenice osuđeni na doživotni zatvor zbog droge po starom zakonu 3459/2006 (jer se policija pobrinula da budu tretirani kao tobožnji narko-bosovi, a ne korisnici-ovisnici) trebalo bi da imaju pravo na ponovno suđenje u skladu sa novim zakonom i njegovim olakšavajućim odredbama za korisnike droga (4139/2013).
4) Primenu prava na bračne posete. U zatvoru te lišavaju slobode. Ali u Grčkim zatvorima te lišavaju čak i osmeha ljudske komunikacije i direktnog kontakta sa voljenima. Bračne posete su dozvoljene u zatvorima svih evropskih zemalja, samo je u Grčkoj zatvorenik/ica lišen/a ljudske komunikacije.
5) Da se odmah okonča trajno zatočeništvo onih kojima preti deportacija. Stotine zatočenih imigranata i imigrantkinja ostaje zatvoreno zbog birokratije ambasada iako su odslužili svoju punu kaznu. Zahtevamo trenutno oslobađanje takvih zatvorenika i zatvorenica.
Zahtevamo da se Ministarstvo pravde bavi stvarnim problemima u zatvorima i odmah povuče fašistički zakon kojim, u zatvoru Domokos, želi napraviti grčki Gvantanamo.
Ministar pravde će biti odgovoran za svaki dan štrajka glađu i svakog zatvorenika ili zatvorenicu čini je život ugrožen.
POBEDIĆEMO – MI ZATVORENICI I ZATVORENICE U ŠTRAJKU GLAĐU
BORBA – DOSTOJANSTVO – SOLIDARNOST
Komitet zatvorske borbe
Vangelis Kucibelas je prvostepeno osuđen na 15 godina, optužen za niz paljevina u gradu Trikala. Teška optužnica protiv njega zasnivala se uglavnom na izjavama policijskog doušnika.
Dana 17. juna 2014., pred Apelacionim sudom u Larisi, održano je drugostepeno suđenje. Ročište je održano uz živo prisustvo solidarnih uključujući i članove/ice SVEOD-a, atinskog baznog sindikata radnika-motociklista (sam Vangelis je dugi niz godina radio kao dostavljač motorom).
Apelacioni sud mu je smanjio zatvorsku kaznu na 8 godina i 3 meseca.
Vangelis je od aprila 2012. zatvoren u zatvoru Trikala pošto je do sada završio 250 dana zatvorskog rada. Drugovi i drugarice iz Trikale procenjuju da će, ukoliko sve bude u redu, Vangelis biti uslovno pušten na slobodu sledeće godine u ovo vreme ili možda – ukoliko ga prebace u ruralni zatvor – i nešto ranije, krajem ove godine.
Od 18. juna 2014., mi, zatvorenici i zatvorenice u zatvorima, počećemo sa trodnevnom apstinencijom od hrane u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C.
Ministarstvo želi stvoriti zatvor unutar zatvora, bez prava, bez poseta, bez naknada za rad, bez dopusta…
Ministarstvo nema za cilj da “popravi” već da se osveti i kazni. Kada nekoga lišiš prava na nadu jedino što je sigurno jeste da mu činiš gore. Zatvori tipa C nisu zatvori maksimalne bezbednosti već zatvori maksimalnog očajanja. Zato i nije slučajno što ministarstvo pravde pokušava doneti taj zakon tokom leta kako bi izbeglo reakcije ne samo zatvorenika i zatvorenica već takođe i svih svesnih i osećajnih ljudi.
Trodnevna apstinencija od hrane predstavlja samo početak. U ma kom slučaju nepopustljivosti od strane ministarstva i vlade i borba će kulminirati svim sredstvima.
U Grčkoj se smrtna kazna sada zove zatvor tipa C.
BORBA – OTPOR – DOSTOJANSTVO
P.S. U Grčkoj siromaštva i neimaštine jedino rešenje jeste solidarnost među ljudima. Zato smo odlučili da u ta tri dana tokom kojih ćemo se uzdržavati od hrane ona bude ponuđena beskućnicima, siromašnima i nezaposlenima.
Izvor: Asirmatista
U kontekstu 11. juna, Međunarodnog dana solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima u SAD Mari Mejson i Erikom MekDejvidom kao i svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama, okačen je transparent u ulici Patision kod Politehničke škole u Atini gde su takođe ispisani i grafiti. O istoj smo temi govorili i putem radio talasa Radiozona subverzivnog izražavanja 98FM, samoupravne radio stanice iz Atine.
Dana 6. juna 2014, skoro 40 drugova prisustvovalo je drugom danu žalbenog pretresa u sudnici u Solunu. U međuvremenu, drug Babis Cilianidis – koji je uvek odbijao da prisustvuje sudskim procesima – nalazio se u zatvoru Koridallos (Atina) čekajući ishod.
Da skratimo priču, tužilac je zatražio oslobađajuću presudu za druga, navodeći da je šal (/maramica) pronađen suviše daleko od mesta pljačke, a sam DNK uzorak (u ovom slučaju mešavina) nije dovoljan dokaz da se iko osudi.
Konačno sud je oslobodio optužbi Babisa Cilianidisa ‘zbog sumnji’. Posle skoro 3.5 godina zatočeništva, drug ponovo može šetati ulicama.
Još uvek ima mnogo anarhista iza zatvorskih zidina. Sloboda za sve!
Projekat Feniks: Dimni signali iz Berlina
“Vatra dolazi u vaše gradove, u vaše noći. Našim joj duhom otvaramo put ka svima vama. Ona će ogrejati naše prijatelje solidarnošću i zapaliti njihov polet za akcijom. Naše će neprijatelje pretvoriti u pepeo. Utisnuće nas dobro u vaše sećanje. Želimo tvoje srce. Ko god da si, nije bitno. Kao ni to ko sam ja. Možda će nas zavera oboje pretvoriti u pepeo i istovremeno ispuniti životom. Ono što je bitno jeste put kojim idemo i da tim putem idemo jer imamo slobodu izbora. Ta sloboda nije nešto za šta se treba boriti, ona se razvija u umu. Ono što dolazi posle nije sloboda već vlast nad sopstvenim životom. Mi o ovome ne diskutujemo; to je ono za šta se borimo.” (Zavera vatrenih ćelija)[1]
Preuzimanje odgovornosti za neke paljevine koje su se proteklih nedelja dogodile u Berlinu
Dana 8. aprila 2014. zapalili smo vozilo opštinske Kancelarije za javni red, kao i vozilo bezbednosne kompanije, u blizini glavne železničke stanice u Berlinu.
Berlinska opštinska Kancelarija za javni red dobija zadatke od običnih pandura da proganja zbog administrativnih prekršaja i drži svoje oči i uši širom otvorene u svakodnevnom životu ove metropole. Mala, bedna njuškala opremljena motorolama i biber-sprejom. Oni rade, baš kao i panduri, zajedno sa privatnim bezbednosnim kompanijama. Na glavnoj železničkoj stanici, oni dele parking prostor namenjen službenicima vladine agencije sa bezbednosnom firmom, koji se nalazi odmah pored policijske stanice.
Takođe preuzimamo odgovornost za paljevinu jednog vozila ambasade grčke diplomatkinje, 24. aprila 2014. u berlinskom naselju Dahlem koje je prepuno vila.
Diplomatski predstavnici država prava su adresa za zapaljive pošiljke; to otklanja njihov osećaj superiornosti i neranjivosti, kao što je to nedavno bio slučaj sa nemačkim ambasadorom u Atini, kada je pucano na njegovu kuću. Sama država je problem, a to je nešto što mnogi borci parcijalnih borbi ne uzimaju u obzir. Nacisti su država; naoružanje i nuklearne tehnologije su država; klimatske promene i siromaštvo su takođe država.
Našom akcijom negiramo monopol države nad nasiljem.
Nemačka, u pogledu situacije migracione politike u Grčkoj, zauzima poziciju koja promoviše represiju. Za nemačku politiku nije dovoljno to što većina izbeglica koja stiže u Grčku završava u koncentracionim kampovima ili što ih nacisti, sa ili bez uniforme, love i ubijaju. Nemački političari smatraju pretnjom po svoj bogati beli svet, nekolicinu onih koji uspeju da živi pređu grčku granicu. Tako, na primer, bivši nemački ministar unutrašnjih poslova Fridrih, zahteva jaču kontrolu granica i oštrije akcije protiv onih koji su zbog eksploatacije njihovih domova od strane zapadnih društava prisiljeni da pobegnu od rata, gladi i represije. Praktična podrška ovom masovnom ubistvu koje se dešava na evropskim granicama vidljiva je svima kada su nemački detektivi Savezne kriminalističke službe (BKA) stacionirani na grčkim aerodromima, kako bi preneli svoje znanje o rasnom profilisanju grčkim kolegama. Nemački državni aparat podržao je ubistva na evropskim granicama ne samo slanjem osoblja, već takođe pritiscima prema ugovorima na evropskom nivou, poput uredbe Dablin II.
Dana 10. avgusta 2013., u koncentracionom kampu Amigdaleza koji se nalazi 25km severno od Atine u kome grčka država drži zarobljene imigrante izbila je pobuna. Zatvorenici i zatvorenice su zapalili svoje dušeke i ćelije u znak protesta protiv uslova u kampu, stražari su napadnuti, a mnogo imigranata i imigrantkinja je pokušalo da pobegne iz tog zatvora – oko desetak zatvorenika/ca je privremeno uspelo da pobegne.
Solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama
Pozdravljamo zatvorenike Andreasa-Dimitrisa Burzukosa, Dimitrisa Politisa, Janisa Mihailidisa, Nikosa Romanosa koji su uhapšeni 1. februara 2013. godine, optuženi za dvostruku pljačku u Velventu, Kozani.
Našu solidarnost takođe šaljemo Fivosu Harisisu, Argiridu Daliosu, Janisu Naksakisu i Grigorisu Sarafundisu koji su uhapšeni u okviru istog slučaja[2] u atinskom naselju Nea Filadelfija.
Snagu i čvrstinu šaljemo i našoj braći i sestrama, Damjanu Bolanu, Harisu Hadžimihelakisu, Jorgosu Polidorosu, Argiru Panajotisu, Teofilu Mavropulosu, Hristosu Cakalosu, Jorgosu Nikolopulosu, Mihalisu Nikolopulosu i Olgi Ikonomidu [3].
Solidarnost sa Teofilu Tasosom, Teofilom Mavropulisom, Monikom Kabaljero i Francisko Solarom.
Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!
U znak sećanja na Sebastijana Oversluija koji je poginuo u borbi protiv kapitalističkog sistema. Sloboda za Hermesa Gonzalesa i Alfosna Alvijala. Sloboda za Tamaru Sol!
Snage, čvrstine i hrabrosti svim ljudima koji se bore. Svim imigrantima i imigrantkinjama koji su krenuli da se probijaju kroz tvrđavu Evropu. Svima onima koji su pali. Svim neimenovanim. Svima onima koji se na ulicama Atine bore protiv svinja.
Protiv konstrukta granica i nacija. Protiv zatvora! Za slobodu! Za anarhiju!
Autonomna ćelija “Hristos Kasimis”
Hristos Kasimis [član Revolucionarne narodne borbe (ELA)] ubijen je od strane policije u Atini, tokom pokušaja napada na nemačku kompaniju AEG 20. oktobra 1977. Akcija je bila odgovor na uvistvo zatvorenika [trojice članova Frakcije crvene armije (RAF) ] u Štamhajmu.
–
Napomena prevodioca: [1] Preveli smo reči sa nemačkog najbolje što smo mogli, ipak tačno poreklo tog citata nam je nepoznato; [2] za slučaj Velvento samo Fivos Harisis i Argiris Dalios, ne sva četvorica; [3] očigledno, ime Gerasimosa Cakalosa slučajno je izostavljeno.
“Naoružaj se i budi nasilan, prelepo nasilan, tako da sve eksplodira… Naoružaj se i bori protiv terorizma, zapali, pravi zaveru, sabotiraj, budi nasilan, prirodno nasilan, slobodno nasilan.”
Mauricio Morales (Punky Mauri), anarhistički borac poginuo u akciji 22. maja 2009.
DANI MEĐUNARODNE SOLIDARNOSTI OD 16. DO 22. MAJA 2014.
S obzirom na početak suđenja protiv anarhističkih drugova i drugarice – Matije, Klaudija, Nikola i Kjare (optuženi za terorizam nakon napada na gradilište superbrzih vozova u dolini Susa, u noći između 13. i 14. maja 2013).
U znak solidarnosti sa anarhističkim drugovima Alfredom i Nikolom (zatvoreni zbog ranjavanja izvršnog direktora kompanije “Ansaldo nukleare” Roberta Adinolfija).
I solidarnost sa drugovima Đanlukom i Adrijanom (koji su u pritvoru, optuženi za napade paljevinom na banke, multinacionalne energetske kompanije – ENI i ENEL, kao i fabrike koje eksploatišu Zemlju).
REVOLUCIONARNA SOLIDARNOST SA SVIM BORCIMA
(nap. prev. Prema dostupnim informacijama, suđenje Matiji, Klaudiji, Nikolu i Kjari zakazano je za 22. maj 2014.; suđenje protiv Đanluke i Adrijana održaće se 26. maja 2014. putem video-veze, koja ima za cilj potpunu izolaciju zatvorenika.)
U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.
Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.
Nakon slamanja treće okupacije šume Hambah, aktivisti i aktivistkinje su odlučni/e da ponovo zauzmu šumu Hambah 26. aprila 2014. Tog dana, demonstracije će početi u 14h na železničkoj stanici u Buiru (blizu Kelna).
Kuraženje uprkos iseljenju i represiji
Okupacija šume Hambah je okončana. Uz angažovanje brojnih policijskih snaga, timova za penjanje i pokušaje zastrašivanja javnosti (“ne savetujemo nikome da ovde dođe”), policija je konačno uradila ono što se ionako odavno očekivalo: energetska kompanija RWE, federalna država, grad i policija želeli su da pokažu ko vlada, ko drži konce u svojim rukama. Ali nije sve tako jednostavno. Racije, iseljenja i sve jebene represivne operacije ni na koji način ne pokazuju njihovu superiornost, već njihov strah! Osim toga, nekoliko predstavnika medija još jednom je pokazalo da su poslušni asistenti interesima industrije i politike. Na primer, tokom iseljenja okupacije šume u novembru 2012., specijalisti rudničkog spasilačkog tima divili su se “profesionalno izgrađenim” tunelima u šumi Hambah [tuneli su izgrađeni kao utočište od policijskih racija], ali su mediji na kraju preneli samo policijsko saopštenje izveštavajući da je tu jedino reč o operaciji spasavanja jer je jedna osoba ugrožavala sopstveni i živote drugih ljudi. Apsurdno.
Sada se kaže da je grad Kerpen odgovoran za izdavanje naloga o iseljenju 27. marta 2014. Prema navodima, postojala je opasnost po “život i telo”, prekršeni su građevinski propisi, pa je zato postojala stalna opasnost da kućice na drvetu padnu na šetače. Zapravo, i nemamo baš želju da se osvrćemo na argumente koji pokušavaju da opravdaju brutalno slamanje otpora i time obezbede legitimitet uništavanju životne sredine, klimatskim promenama, prisilnim iseljenjima čitavih sela, kao i ubijanju ljudskih i ne-ljudskih bića. I da, govorimo o ubistvu, koju drugu reč bi trebalo koristiti ako imamo u vidu povećano nuklearno zračenje usled rudarskih radova, zagađenje tzv. finim česticama prašine, emisije CO2, reke izbeglica, izgladnele i ljude koji umiru zbog klimatskih promena i kapitalizma, cepanje porodica i lokalnih zajednica raseljavanjem čitavih sela i naselja, uništavanje staništa i direktno ubijanje životinja sečom drveća i radovima u rudniku. Kao što smo već napisali, nije sve tako jednostavno. Continue reading Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.
11. jun se brzo približava. Kao pokušaj oživljavanja dana podrške eko-zatvorenicima, Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson, Erikom Mekdejvidom i dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama doneo je, u protekle tri godine, ogroman izliv podrške i ljubavi iz svih krajeva sveta i za Mari i za Erika.
Značajno, pored izvora kao materijalne tako i nematerijalne pomoći, videli smo umnožavanje i širenje akcija solidarnosti u mnogim različitim kontekstima koje su doprinosile i širile duh naših borbi u vezi sa onima za koje je država smatrala da treba da nestanu. Koordinisana međunarodna solidarnost počela je cvetati, a informacije o dugogodišnjim anarhističkim i ekološkim zatvorenicima i zatvorenicama prelazile su mnoge geografske i jezičke prepreke.
Ovi su napori imali veoma vidljive i konkretne efekte u životima Mari i Erika (kao i mnogih drugih). Prikupljanje sredstava pomoglo im je da ostanu verni svojim veganskim principima, njihovi voljeni mogli su ih redovno posećivati čak i preko ogromnih rastojanja, nove generacije radikalnih ljudi širom sveta doprlo je do njih solidarnošću. Ukratko, 11. jun je bio veoma uspešan i pomogao je da Mari, Erik i mnogi drugi anarhistički i ekološki zatvorenici i zatvorenice ostanu u našim srcima i mislima, da ih održimo živim u našim borbama.
Ali ovaj proces sećanja – “održavanja živim” – zna biti varljiva stvar. Continue reading 11. jun 2014. – Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson i Erikom Mekdejvidom i svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama
Drugovi i drugarice iz nekoliko krajeva Grčke udružili su se u neposrednoj blizini zatvora Domokos, u nedelju 6. aprila 2014., na protestu protiv novog zakona Ministarstva pravde o reformi zatvora, kao i da bi poslali snagu i toplinu zatvorenicima koji su tamo zatvoreni.
Autobusi iz Patrasa i Atine stigli su oko 13h do puta koji vodi ka zatvoru Domokos, ali se ispostavilo da se na nekih pola kilometra od zatvora nalazi policijska blokada tako da nisu mogli prići bliže od tog mesta. Drugovi i drugarice iz Kardice, Volosa, Trikale, Larise i drugih gradova prethodno su se okupili na centralnom seoskom trgu kao što je i planirano, odakle su krenuli ka zatvoru. Demonstranti iz Soluna su stigli nešto kasnije zbog problema sa jednim od autobusa.
Na početku su uzvikivani neki slogani, ali pošto ljudi nisu znali da li ih zatvorenici zbog udaljenosti mogu čuti skandiranja su uthinula dok nije uspostavljena telefonska veza sa zatvorenicima koji su potvrdili da se povici čuju i unutar zatvora. Jedna manja grupa drugova pronašla je način da se nešto više približi zatvorskim objektima – prolaskom kroz polja koja okružuju zatvor, tako da su svoju podršku zatvorenicima slali odatle. Ubrzo nakon toga došlo je do manjih sukoba sa pandurima koji su bili pozicionirani sa te strane zgrade. Panduri su bacili suzavac ali im nije išao na ruku smer u kojem je vetar duvao, pa su efekti bili poprilično mali. Periodični sukobi su nastavljeni tokom više od jednog sata.
Prilično zabavan momenat desio se oko 15:30h kada su drugovi i drugarice pokušali napasti patrolna kola i vozilo tajne policije. Kada su panduri to shvatili, brzo su uskočili u svoja vozila i zapalili odatle ostavljajući tragove guma na asfaltu.
Uglavnom su uzvikivani slogani protiv zatvora i pandura, ali i za anarhiju:
Ni kazneni ni politički zatvorenici; vatra i eksploziv u svim zatvorskim ćelijama.
Slušajte zatvorski stražari – dalje ruke od boraca.
Oni kojima je glava puna sranja ne mogu razumeti ništa o slobodi.
To je, to je, to je prava stvar, rafali kalašnjikova da utuve u glavu.
Nijedna suza za Cironisa – panduri, svinje, ubice. [nap. prev. Jorgos Cirnois je zatvorski stražar koga je na srmt izbo zatvorenik Ilija Kareli].
Sloboda za one koji se nalaze u zatvorskim ćelijama.
U ponedeljak 31. marta 2014. zatvorenici krila A kao i zatvorenice zatvora Koridalos odbili su da se vrate u ćelije nakon završetka vremena u zatvorskom dvorištu, ostajući napolju na jedan sat (od 11h do 12h) u znak žalosti i besa zbog nedavne smrti njihovog kolege zatvorenika Ilije (Ilira) Karelija.
Na zidovima u dvorištu krila A muškog zatvora Koridalos ispisani su slogani dok su zatvorenici uzvikivali slogane poput “I sada jedan slogan koji nas sve ujedinjuje: panduri, svinje, ubice”, “Krv još teče i traži osvetu”, “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”.
Snimak tih trenutaka:
[vimeo]http://vimeo.com/90602222[/vimeo]
U ženskom zatvoru Koridalos, zatvorenice su uzvikivale slogane protiv pandura, zatvora, siledžija iz Zlatne zore, poput: “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”, “Fašistički šljamu, uskoro ćeš visiti”, “Bes i svest, negacija i nasilje donose haos i anarhiju”, “Države su jedini teroristi, solidarnost sa oružanom gerilom”, “Vatra i eksplozija u ovom bordelu”.
Continue reading Atina: Protestna akcija u zatvoru za muškarce i žene Koridalos