Grupa fašista se već neko vreme svakodnevno pojavljivala na trgu Kipru, u naselju Kalitea, ispisivala parole na zidove, napadala imigrante i demonstrante; obrijane glave, vojničke čizme, svastike, nacistički simboli na tetovažama…peripatetički ispljuvak hulja i kukavica nostalgičnih za Hitlerom…
Dana 24. februara, pojavili smo se u Kalitei, i videli da je šljam od 6-7 đubradi prerastao u veću grupu smeća, takođe i iz drugih naselja (trg Atika, trg Sveti Pantelejmon). U petak uveče, izbrojali smo oko 15-20 fašističkih plaćenika okupljenih na jednoj strani trga Kipru. Pa smo uradili očigledno. Grupa sa jednakim brojem drugova i drugarica ih je napala, zgazila njih nekoliko, dok su ostali pobegli u stampedu, ostavljajući iza sebe grupicu svojih da krvare po pločniku.
Antifašistička akcija je integralni deo borbe za društvo ravnopravnosti i solidarnosti, za društvo u kome neće biti mesta za rasnu i rodnu diskriminaciju. Do tada, dužnost je svih boraca da ne damo niti pedalj zemlje, nijedno naselje, saučesnicima režima. A svi “rasni čistunci” koji na trgovima i ulicama pokušavaju da sprovode “operacije čišćenja” treba da znaju da ih antifašističke patrole čekaju u svakoj ulici ovog grada…Pregazićemo ih…
U Atini je 22. februara, naš drug Panajotis Janakakis bio žrtva brutalnog napada snaga za “sprovođenje zakona”. Njega su priveli, odveli u glavno sedište atinske policije i brutalno zlostavljali. Takis Janikakis je bivši član Federacije anarhista Grčke (OAE), a sada član anarhističke grupe Kath’odon (“U toku”). On je takođe autor knjige “Hronika pada Slobodana Miloševića” (2007). Evo šta je Takis ispričao o svojoj “avanturi”:
“Za sredu 22. februara je, kao što svi znate, bilo planirano okupljanje na trgu Sintagma. Istina, učešće ljudi je ovog puta, nažalost, bilo malo.
Oko 19h, nakon što su se ljudi gotovo razišli, a saobraćaj vratio u normalu, peške sam se zaputio sa trga niz ulicu Pamepistimu. Na nekih 300 metara od raskrsnice ulica Panepistimu i Amerikis, dok sam se kretao, iznenada me je napala čitava interventna jedinica (MAT). Panduri su brzo skočili na mene i uhvatili me, nespremnog, bez garda, a onda su počeli da me tuku svojim štitovima! Batine su bile toliko surove da je počela da mi curi krv iz nosa. Na trenutak sam pomislio da će se moj život tu okončati.
Panduri su me prikovali za trotoar i počeli da me ismevaju, prete i psuju. Zgrabili su kapu koju sam nosio, na kojoj se nalazilo zaokruženo A. Okružili su me, tako da prolaznici gotovo nisu ni mogli videti šta se dešava. Istovremeno, jedan od pandura me upitao šta se dešava sa mnom, a drugi su povikali da sam anarhista. Ovo ističem zato što je bitno, pošto je očigledno da je čitava scena nastala samo zbog toga što sam anarhista.
Nakon što su mi vratili kapu i ličnu kartu, ruke su mi vezali lisicama iza leđa i ugurali u patrolna kola. U pratnji dvojice slučajnih policajaca koji su bili na dužnosti, prebačen sam u glavno policijsko sedište (GADA). Tamo su mi skinuli lisice, uzeli podatke i pustili nakon, otprilike, tri sata.
U međuvremenu, policija nije uhvatila samo mene, tamo sam video i druge ljude, od mladih do starijih ljudi koje su panduri uhvatili u različitim delovima grada, a svi su se kretali iz pravca trga. Iz razgovora sa nekolicinom njih, shvatio sam da nikoga od njih barem nisu tukli. Samo sam ja bio obliven krvlju. Čak je i kabanica koju sam imao na sebi bila puna krvi. Takođe, mrlje od krvi su se mogle uočiti i na mojim pantalonama. Ovo pominjem da bih naglasio jačinu udaraca koje sam pretrpeo.”
Čovekoliki psi-čuvari vlasti, dalje ruke od naših drugova! Narodni bes će vas pomesti!
U vreme kada se siromašne nazivaju “prosjacima”, a bogate “filantropima”…u vreme opšte krize, dok totalitarizam maršira, kada se centar Atine pretvara u policijsku državu i rekonstruiše, a ljudi koji se bore i dolaze iz nižih društvenih slojeva se žigošu kao kriminalci, kada su imigranti meta društvenog ubrzanja fašizma i rasističkih pogroma…U ovim vremenima su skvotovi, kao još jedno od uzvišenja socijalnog otpora i borbe protiv varvarstva, ugroženi državnom represijom….
SKVOTIRAJMO PRAZNE KUĆE – HAJDE DA UZMEMO ŽIVOTE U NAŠE RUKE
S leva na desno: Ilijas Kasidiaris (pristalica Zlatne zore), drugi portparol radničkog sindikata, Ilijas Panajotaros (Zlatna zora), i Jorgos Sifonios (predsednik radničkog sindikata, kao što se čini u potpuno prijateljskim odnosima i sa staljinistima i sa nacistima)
Članak objavljen na zvaničnom sajtu neonacista glasi: “Zlatna zora [Chrissi Avgi] na strani štrajkača Grčke čeličane”! Neonacisti su posetili fabriku i podelili nešto prehrambene robe na koju su zalepili nalepnice sa svojim imenom i nacionalnom zastavom, i rasističkim sloganom “…da zauvek očistimo ovo mesto”. A šta su štrajkači uradili? Prithvatili njihovu “ponudu” i čak im dopustili da izgovaraju svoju ogavnu propagandu. Videli smo video u vezi sa ovim incidentom; znamo da je to zaista istina; ne brine nas to što ćemo ovu prljavštinu podeliti sa vama.
Ono što treba reći jeste da ovo u potpunosti sramoti bilo kakvu ideju o radničkoj borbi. Ne samo da radnici čeličane do sada nisu raskinuli svoje veze sa staljinistima iz KKE i PAME, već neki od njih sada imaju hrabrosti da aplaudiraju ubicama iz Zlatne zore. Čak i ako neki od tih štrajkača mogu povratiti ono dostojanstva što im je preostalo i javno osuditi posetu neonacista (17.02.2012.), želimo da istaknemo da nećemo tolerisati bilo kog nacistu koji govori u ime radničkih borbi. To nije samo apsurdno nego i jebeno užasavajuće. Sam snažan talas solidarnosti sa radnicima čeličane koju su iskazali ljudi širom zemlje i sveta u proteklih 108 dana štrajka koji je još uvek u toku, zahteva da stvari ne čine još gorim.
O rizicima i neželjenim efektima nacističkih parada, čitaj u knjigama o istoriji ili pitaj babu i dedu
Jebeš neonaciste. Ne padaj na njihova sranja.
Socijalni građanski rat!
Dana 16. februara 2012., samo nekoliko dana nakon nezapamćenih protesta protiv drugog sporazuma o memorandumu i velikih nemira u Atini i drugim grčkim gradovima, “policijski detektivi” su po naređenju svojih političkih pretpostavljenih – koji su očigleno u velikoj panici – objavili fotografije i detalje o demonstrantima (četiri starosedeoca i jedan imigrant), koji se nalaze među onima koji su uhapšeni u Atini 12. februara. Štaviše, policija je još jednom pozvala građane da postanu dobrovolji cinkaroši.
Država je takođe distribuirala fotografije sa ulica (snimke sa demonstracija u Atini), tražeći od potencijalnih drukara da daju anonimne izjave u vezi “osumnjičenih prestupnika”. Fotografije su prvobitno objavljene na zvaničnom sajtu grčke policije, a potom objavljene na različitim blogovima povezanim sa policijom, kao i u najprljavijim korporativnim medijima obmane – sajt grčke policije je bio oboren ranije tokom dana, navodno zbog još jedne online direktne akcije Anonimusa.
Lica demonstranata su javno izložena pre suđenja. Drugim rečima, i u skladu sa dopunjenim zakonom o terorizmu, oni su osuđeni kao krivi od samog početka. Ubrzo nakon objavljivanja ovih fotografija, za četvoro su dodate nove optužnice, tako da je optužnica postala objedinjena, a “nepristrasni” sudija za prekršaje i tužilac su doneli odluku o pritvoru.
To nas ne iznenađuje. To je još jedna mera sistema “za primer”, pokušaj da nas sve terorišu, flagrantna manifestacije sile od strane političko-policijsko-sudsko-medijskih vlasti, u kontekstu savremene grčke hunte. Naši drugovi su, bez obzira na “inkriminišuće dokaze”, pritvoreni zbog toga što su pokazali svoje dostojanstvo i izašli na ulice protiv mera koje vode u ropstvo. Naš bes je izvan državne kontrole. Naši drugovi neće ostati sami. Vlada koja je u potpunosti ostala bez ikakvog društvenog ili čak “ustavnog” legitimiteta preti da nas sve udavi. Ali društveni konsenzus je propao. Mi smo u ratu.
Hitno oslobađanje svih uhapšenih i oslobađajuće presude za sve gonjene nakon protesta koji se desio širom zemlje! Nema tolerancije za ubice u uniformama i državne plaćenike!
Požar i palež za sve mete u vezi sa Grčkom (ambasade, konzulati itd.) i za sve mauzoleje glavnog grada. Podržite nas odmah! Deluj odmah!
U ranim jutarnjim časovima 9. februara 2012., izveden je napad na zalagaonicu u ulici Gizi. Ulaz je demoliran, oprema potpuno uništena, a bačena je i farba.
Varvarski napadi ekonomskih i političkih šefova uzimaju sve totalitarniji oblik i guraju velike delove društva u siromaštvo i bedu. Crnoberzijancii i zelenaši u tome vide priliku da se još više obogate eksploatacijom naših potreba i naše ekonomske neimaštine. Za malo para oni trguju čak i zlatnim zubima sledeći tradiciju svojih predaka koji su tokom nacističke okupacije Grčke akumulirali čitavo bogatstvo na račun naroda koji je bio gladan.
Oni žure da pokupe sve što je ostalo od nemilosrdnog ceđenja od strane glavnih zelenaša – MMFa, EU i grčke države. Ova đubrad su već izabrala stranu. To je ona strana koju predvode bankari, industrijalci, brodovlasnici, crkva i ostali lešinari koji inficiraju javno i društveno bogatstvo. To je strana naših klasnih neprijatelja. I tako ih treba i tretirati.
Protiv svih koji kradu naše živote Klasni kontranapad
Police arrest a protester in the streets during a demonstration against the new austerity measures on Feb. 12, 2012, in Athens, Greece. Greece’s creditors have demanded further austerity measures before approving a new bailout from the European Union, European Central Bank and International Monetary Fund amid renewed concerns the country may default. (Vladimir Rys/Getty Images)
A riot police is engulfed by flames during clashes with protesters in Athens on Feb. 12, 2012. Greek police today used tear gas on petrol bomb-throwing protesters outside parliament where lawmakers were debating a new austerity plan aimed at staving off bankruptcy. (Aris Messinis/AFP/Getty Images)
Picture taken on February 13, 2012 shows a burn-out building in central Athens. Global markets climb after Greek lawmakers approve radical budget cuts vital to secure a 130 billion euro rescue package aimed at averting bankruptcy, after a day of street battles left dozens injured and Athens buildings ablaze. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
A protester carries a piece of wood during clashes with riot police in Athens, Sunday, Feb. 12, 2012. Anarchists and police fought running battles in central Athens Sunday, as Greek lawmakers debated legislation that would introduce severe austerity measures to stave off bankruptcy. (AP Photo/Kostas Tsironis)
Firefighters work to stop a fire from spreading through a building as clashes between protesters and riot police continue near the Greek parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Thousands of people take part in an anti-austerity demonstration in Athens’ Syntagma (Constitution) square February 12, 2012. Greek lawmakers looked set to endorse a new and deeply unpopular austerity deal on Sunday to secure a multi-billion-euro bailout and avert what Prime Minister Lucas Papademos warned would be “economic chaos. ” REUTERS/Yannis Behrakis (GREECE – Tags: BUSINESS CIVIL UNREST POLITICS)
Protesters run away from tear gas during clashes between protesters and riot police near the Greek parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Protesters clash with riot police in front of the Greek Parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Različite su procene o broju ljudi koji su izašli na ulice i trgove. Na ulicama Atine bilo je nešto više od 500,000 ljudi, iako je to teško proceniti, ali su sve ulice koje vode ka Sintagmi i trgu – pre policijskog napada – bile krcate ljudima, a na hiljade ljudi je još uvek pristizalo iz naselja, peške ili javnim prevozom. Pola sata pre početka demonstracija autobuske i stanice metroa bile su prepune ljudi koji su čekali na neki prevoz do centra grada.
Okupljanja i masovnih marševa bilo je u svim gradovima, a u Iraklionu na Kritu, gradu koji drži rekord po broju samoubistava u novijem talasu, okupilo se oko 30,000 ljudi. Širom zemlje demonstracije su prerasle u nasilne, a ljudi su uništavali banke ili okupirali vladine zgrade – na primer, u Volosu su zapaljene filijala Eurobanke i gradska skupština (gradsku skupštinu su verovatno zapalili paradržavni batinaši), ili na Krfu, gde su ljudi su napali i demolirali kancelarije poslanika iz njihovog regiona, a na Rodosu je tokom demonstracija okupirana gradska skupština (i još uvek se nalazi pod okupacijom) – da pomenemo samo neke takve akcije.
U Atini je – u jutarnjim satima, pre početka demonstracija – policija izvršila nekoliko preventivnih hapšenja. Panduri u civilu su napali i uhapsili nekoliko aktivista čim su ovi izašli iz svojih domova, a još od ranog jutra je bilo jasno da policija nastoji da drži ljude daleko od parlamenta. Unutra se “diskutovalo” o novom paketu mera štednje (dokument sa više od 600 stranica koji je poslanicima predat 24h sata unapred sa savetom da ga izglasaju pre otvaranja berzi u ponedeljak ujutru).
Rano pre podne, policija je napala i razbila blok ljudi koji su okupirali Pravni fakultet u trenutku kada su pokušali da krenu ka Sintagmi; policija je, takođe, nekoliko puta tokom noći pokušavala da upadne u zgradu fakulteta pri čemu je koristila i gumene metke.
Dosta pre nego što je većina demonstranata uopšte pristigla na trg Sintagma, policija je izvela masovan napad na okupljenu masu upotrebom fizičkog nasilja, hemijskih gasova i šok bombi. Posle napada veliki deo demonstracija se koncentrisao u ulicima Amalija, Filelinon, Ermu, Mitropoleo i Karađorđevoj. U pokušaju da se vrate na trg Sintagma, ljudi su se više od pet sati sukobili sa policijom. Drugi su podigli velike barikade preko trga Koraj, u ulicama Stadiu i Panepistimu, gde su se ili borili, pokušavajući da dođu do Sintagme, ili branili od policijskih napada. Policija je većinu svojih snaga koncentrisala na barikadi ispred atinskog univerziteta u ulici Panepistimu, a ljudi su barikadu na Propileji branili od policije borbom prsa u prsa.
Motociklističke jedinice DELTA i druge policijske jedinice su nekoliko puta napadale masu, naročito u ulici Mitropoleo, isto su činile i MAT jedinice, ali se dešavalo i obratno. Uprkos barikadama i znatnom grupisanju ljudi, demonstranti su se rasturili u različite manje grupe koje su se sukobile sa manjim policijskim grupama, ili šetale okolo u potrazi za nekom barikadom ili većom grupom ljudi kojoj bi se pridružili
Nakon ponoći većina parlamentaraca (199) je glasala za novi memorandum o merama štednje koji – pored ostalih mera – uključuje smanjenje plata za 22% i smanjenje minimalne plate na oko 400E mesečno, dok je stopa nezaposlenosti udvostručena (preko 20% u novembru 2011.) u poslednjih 16 meseci.
Tokom dana je uhapšeno 77 demonstranata, a preko 50 ljudi koje je povredila policija je hospitalizovano. Svi koji su bili uhapšeni u petak 10.2. su pušteni uz kauciju.
Demonstranti su tokom noći napali nekoliko banaka, vladinih zgrada i dva policijska odelenja (Akropolj i Eksarhija) , a okupirana je i skupština grada Atine, ali je policija brzo koncentrisala snage, izvršila upad u zgradu i uhapsila demonstrante. Pljačkanje i uništavanje imovine su činili deo današnjeg izliva besa. U Atini je izgorelo preko 40 zgrada, dok su javne zgrade širom Grčke još uvek okupirane. Okupirani Pravni fakultet je izdao saopštenje kojim poziva sve na ulice da nastave borbu, ipak okupacija Pravnog fakulteta je završena u ranim jutarnjim časovima 13. februara.
Svi pozivi-plakati anarhista/antiautoritaraca/slobodara u vezi sa ovim protestom ovde i ovde Trojka EU/ECB/MMF je nedavno najavila nove mere koje je grčka država obavezna da poduzme: ukidanje 13-14 plate, širenje pojedinačnih ugovora o zaposlenju, dalja smanjena plata i penzija, samo su neke od njih. Ovo je nastavak jednog od najžešćih klasističkih napada vladajućih sila u protekloj deceniji, koji je započet potpisivanjem memoranduma o spasavanju u maju 2010.
Sa dubokom sistemskom krizom u centru pažnje, kapital traži spasenje kroz nasilno društveno restruktuiranje (kroz glavarinu (kapitaciju)), konsolidovanjem modela jeftine, fleksibilne i poslušne radne snage. Kao rezultat toga, sve više i više društvenih grupa je gurnuto u bedu i siromaštvo, a broj onih koji se hrane iz kontejera i spavaju na ulicama je u stalnom porastu.
Štaviše, imenovanje bankara Lukasa Papademosa za premijera, saradnja neoliberala i fašista (Nea Demokratia, PASOK, LAOS) u vladi, politički progoni, intenziviranje represije i društvene kontrole, kao i isprepleteni interesi ideoloških mehanizama i mas medija, ukazuju na pokušaj bande manipulatora da se zaštite barem politički, s obzirom na njihovu potrebu za brzom, nesmetanom i efikasnom implementacijom svih mera koje zahteva opstanak kapitalističke mašine, otkanjajući tako ma kakvu iluziju o “demokratiji”. A sve to se nameće uz prećutni pristanak, ako ne i potpunu podršku, režimske levice koja je ograničena na bombastične govore i gajenjm izbornih iluzija ugnjetenim, uz očuvanje parlamentarnog televizijskog cirkusa i i sopstvenog – plaćenog – učešća u njemu.
Naša je dužnost da ne ostanemo skup nepovezanih individua koje krotko poštuju planove države i šefova; da ne podlegnemo njihovim bajkama o “spašavanju otadžbine”, “dugovima koji nas vuku ka dole” niti ucenjivačkim dilemama poput “saglasnost ili bankrot”, “evro ili drahma” kojima se koriste kako bi održali svoju vlast.
Samoorganizovanjem na svakom radnom mestu, na ulicama, u naseljima, u kolektivnoj i solidarnoj, zajedničkoj, borbi, neka naš otpor postane seme klasnog i socijalnog oslobođenja.
Suočeni sa ucenjivačkom dilemom “saglasnost ili bankrot” koju država i šefovi koriste kako bi nas naterali na poslušnost, moramo se – organizovani odozdo – suočiti sa pravom dilemom: kapitalizam ili revolucija! Skoro 5.000 demonstranata je učestvovalo u anarhističkim/antiautoritarnim/slobodarskim demonstracijama u petak 4. februara 2012. godine, na poziv nekoliko kolektiva, skvotova, skupština i drugova. Ljudi su se od podneva okupljali na trgu Monastiraki, a sam marš je počeo oko 13.30h.
Protestna povorka je prešla ulicu Atinas, stigla do tga Omonia, a onda nastavila niz ulicu Stadiu, prošla pored trga Sintagma i završila ispred Propileje u ulici Panepistimu. Tokom demonstracija prolaznicima je podeljeno na hiljade kontra-informativnih letaka i anarhističkih tekstova agitacionog sadržaja. U nekim situacijama, ljudi na trotoaru su aplaudirali demonstrantima, a nekoliko starijih sugrađana je u znak podrške podiglo pesnice u zrak; ipak, prolaznici i beskućnici koji se se nalazili na maršruti demonstracija su uglavnom – usled bede svakodnevnog života – stajali, i prazno i umorno posmatrali povorku, i tek se nekolicina ljudi spontano priključila demonstracijama. Tokom demonstracija, na zidovima grada su ispisani različiti slogani. Continue reading Atina: “Mi smo deset zakukuljenih…”→
U Atini je u subotu, 4. februara, kasno uveče grupa drugova izvela direktnu akciju pred kućom grčkog predsednika u ulici Asklipu bacanjem šipki i kamenica na njegovu rezidenciju. Motociklističke policijske jedinice su ih jurile u ulici Zudoku (Egzarhija) i ispaljivale zvučne i svetlosne granate. Svi drugovi su umakli poteri.Preuzimanje odgovornosti:
U subotu, 4. februara, oko 20h, oko 60 anarhista i anarhistkinja je u znak solidarnosti napalo ličnog čuvara, stražarsku kućicu i službena vozila ispred rezidencije predsednika Karolasa Papuljasa. Papuljasov lični stražar je pobegao, a flajeri su bačeni na licu mesta u znak solidarnosti sa anarhistima Stelom Antoniju, Kostasom Sakasom, Jorgosom Karajanidisom i Aleksandrosom Mitrusiasom.
Anarhisti su se koordinisano povukli sa mesta dešavanja, koje se nalazi nedaleko od policijkog štaba. Nekoliko minuta kasnije, pojavile su se policijske motociklističke jedinice DELTA, koje su upotrebile zvučne i svetlosne granate u pokušaju da sustignu anarhiste, ali bez uspeha.
Jučerašnja akcija je održana u znak solidarnosti sa Stelom Antoniju i ostalim drugovima koji su optuženi u istom slučaju, kao prvi odgovor na odbacivanje njenog zahteva za puštanje na slobodu uz kauciju.*
Akcije će biti nastaljvene sve dok Stela Antoniju ne bude puštena iz zatvora.
U januaru 2011. stanovnici Keratee su sagradili značajno mesto za sastanke u vezi sa borbom protiv izgradnje deponije – “Neosvojivu tvrđavu” (Aparto Kastro), napravljenu od lima i metala u kojoj su održane brojne skupštine, diskusije i muzičke večeri. U poslednjih 4.5 meseci, ovaj prostor je ponovo poslužio kao mesto za redovne sastanke i diskusije o organizovanju širih lokalnih borbi ne samo protiv izgradnje deponije i fabrika u regionu, već i o kontranapadu zajednice na vrtlog tegobnih mera štednje koje sprovode kolaboraciona vlada, EU/ECB/MMF i svet kapitala.
U utorak, 17. januara 2012., stavnovnici su zatekli prostor za otvorene skupštine pretvoren u pepeo. Određena okupljanja koja su se dešavala svake nedelje u “Neosvojivoj tvrđavi” su sigurno uplašila lokalne državne kolaboracioniste, isprepletene interese i različite vrste štrajkbrehera i varalica u Lavreotikiju. Zbog toga su neka đubrad odlučila da spale “Neosvojivu tvrđavu”, pretpostavljajući da će zastrašiti i terorisati stanovnike i na kraju ih prisiliti na ćutanje. Ipak, sve što su postigli jeste da su oni još jači, i zapravo su pokazali da je socijalna borba stanovnika pravedna te da predstavlja pretnju za one koji podupiru državu.
Ljudima u Lavreotikiju je dosta svega i ujedinjeni stoje protiv lokalnih vlasti koje pokušavaju da se dopadnu i budu cenjene od strane takozvane prelazne vlade tako što sabotiraju narodnu borbu koja je u toku.
Stanovnici Keratee izjavljuju da znaju ko su i podstrekači i izvršioci podmetanja ovog požara, i obećavaju im da će skupo platiti zbog upotrebe ovakvih metoda. Oni su jasno pokazali da mogu izaći na kraj sa fašistima, siledžijama i represivnim napadima. “Neosvojiva tvrđava” će uskoro ponovo biti izgdrađena, kao konstrukcija i krov nad glavom. Ali “Neosvojiva tvrđava” u njihovim srcima ne može se spaliti, ućutkati ili maltretirati.
U Grčkoj i Italiji, kapitalisti i njihovi politički predstavnici proizvode varvarstva. Pod izgovorom bavljenja budžetskim deficitom (dug koji su u potpunosti oni stvorili kako bi nadoknadili svoje profitne marže), oni žele da nas lagano vrate u prošli vek, kada su bogati posedovali prirodne resurse, kada je plaćan samo mali deo radnog dana, kada javne socijalne usluge nisu postojale, i kada je samo nekolicina imala pristup obrazovanju i zdravstvenoj nezi.
Na taj način, korak po korak, veliki deo društva je osuđen na sve veću bedu.
Čak i koncepti poput “demokratije” i “ustava” nisu više održivi: u Grčkoj i Italiji, kroz pravi parlamentarni coups d’état, šefovi su nametnuli nove vlade predvođene tehnokratskim ekspertima.
Njihov cilj je da nametnu, sve brže i brže, još varvarskije mere kako bi osigurali sopstveni opstanak i proširili dominaciju svojih banaka.
U Grčkoj i Italiji, država ne okleva da menja sopstvene operativne norme, i nastoji da omete, čak i proaktivno, širenje društvenog otpora koji se javlja na ulicama i trgovima, slabeći i gušeći njihov rast.
U Grčkoj, Italiji, i mnogim drugim delovima Evrope i sveta, šefovi su proglasili otvoreni rat društvu.
U Grčkoj, Italiji i mnogim drugim delovima Evrope i sveta, kao i pre jednog veka, samoorganizovani, nehijerarhijski i direktno-demokratski oblici otpora počinju da se šire. Među ljudima, suočenim sa varvarstvom kapitalizma, rastu slobodarske nade.
U svakom naselju mi gradimo borbene zajednice, širimo radikalne prakse revolucionarnog sindikalizma i direktne akcije, podržavamo svaki društveni čin pobune i samoorganizovanja protiv vladajućih institucija. U Grčkoj, u Italiji i svuda, jačamo naše akcije i podržavamo borbe kroz internacionalističku solidarnost.
NO PASARAN!
[fotke] No TAV, jun 2011. – Rim, 15. oktobar 2011. Keratea, maj 2011. – Atina, 29. jun 2011.
U aprilu 2010. u zajedničkom pismu sa drugovima Polom Rupom i Nikosom Maziotisom, preuzeli smo političku odgovornost za učešće u “Revolucionarnoj borbi” (Epanastatikos Agonas). Izjavili smo da smo ponosni na organizaciju i našeg saborca Lambrosa Fundasa koga je policija ubila tokom oružanog meteža u naselju Dafni.
Danas stojim naspram vas, u ovom specijalnom sudu, suočen sa teškim optužbama koje povlače mnogo godina zatvora. Sve ovo vreme postoje sistematski napori od strane države na moju štetu, tako da se slomi moja volja za borbom: od mučenja i zlostavljanja u GADA (sedište atinske policije) i zatvaranja daleko od mesta boravka moje dece, do suđenja mojoj supruzi Mari Beraha, koja je ovde prisutna kao saučesnik. Međutim, stojim ovde naspram vas i izjavljujem da sam ponosan na moju borbu, moje drugove i istoriju Revolucionarne borbe.
Moje prisustvo ovde ni u kom slučaju nema za cilj olakšavanje mog položaja, pošto ne prihvatam ikakvu optužnicu koju protiv mene podiže buržoaski režim. Nisam ja taj koji je kriminalac ili terorista, niti smatram da su akcije naše organizacije na ma koji način štetile društvu. Akcije i intervencije organizacije bile su duboko političke i od koristi za društvo jer su bile usmerene direktno protiv režima, njegovih zvaničnika i lakeja. Bile su usmerene protiv struktura i individua kapitalističkog sistema koji ugnjetava i tiranizuje socijalno slabe. Dakle, nismo mi ti kojima bi trebalo da se sudi kao opasnima po društvo. Opasni po društvo su oni koji godinama upravljaju i pljačkaju ljude. To su oni koji verno služe planovima Trojke (MMF/ECB/EU) i supranacionalnog kapitala u cilju isisavanja krvi i osiromašenja grčkog naroda. Oni su ti koji nameću nepodnošljive ekonomske mere kako bi spasili kreditni monetarni sistem i njegov prekomerni profit. Oni su ti koji štite sve one koji su proneverili bogatstva i rad ljudi, i nikada nijednog od njih nisu izveli na ovo mesto. Oni su ti koji puštaju sa lanca svoje ubice kako bi ugušili ma kakav društveni odgovor.
Ovriokastro, Keratea
Ukupno vreme pod okupacijom policijskih jedinica (MAT):
128 dana i 9 sati (10. decembar 2010. 04:00 – 18. april 2011. 12:00) Policija je privela ukupno 37 mladih
Uoči dešavanja
Ta hladna noć 11. decembra 2010. bila je poslednja noć u kojoj je Keratea spavala mirno i slobodno. Napolju je padao sneg, a termometar pokazivao minus. Za nekoliko sati svanulo bi subotnje jutro, a većina ljudi nije morala da ide na posao. Jedini koji u tim časovima sigurno nisu spavali nalazili su se u drvenoj pošti na brdu Ovriokastro, samo nekoliko kilometara izvan grada. Oni su imali samo jedan zadatak: da obaveste čitavu zajednicu u Keratei u slučaju vanrednog stanja; jedan specifičan rizik koji se sada nalazio odmah iza ugla i koji se približavao.
Prvi sati
Kazaljke su pokazivale 04:30 kada su zvona na svim crkvama počela da zvone. Ubrzo potom, oglasile su se sirene za početak rata. U isto vreme, opštinska vozila sa razglasom prolazila su kroz svako naselje pozivajući ljude na ulice. Unutar svake mračne kuće, palila su se svetla. Stanovnici Keratee nisu uhvaćeni na spavanju. Ovaj put nisu pitali ni za kim zvona zvone. Svi su znali kuda da potrče i zbog čega se podizala uzbuna. Na kraju krajeva, čekali su to godinama. Četvrt sata kasnije na mobilnim telefonima svih građana pojavila se ista poruka: “Policijske jedinice (MAT) su došle u Ovriokastro. Zemljaci, svi sada moramo krenuti ka Ovriokastru da spasimo naš grad. Deponija neće proći”. Nije proteklo mnogo vremena do prolivanja prve krvi u aveniji Lavrion. Od prvih časova izbile su ulične borbe stanovnika i policijskih snaga; borbe koje su (ponovo) inaugurisale “Auru” – oklopno vozilo sa vodenim topom. Nekoliko stavnovnika, uključujući i starije osobe, ozbiljno je povređeno.
Prvi dani
Istog trenutka podizale su se barikade, avenija Lavrion bila je zatvorena, kao i srednja škola u Keratei – nakon jednoglasne odluke učenika da se uzdrže od odlazaka na časove. Sa druge strane, više od 800 policajaca bilo je raštrkano u Ovriokastru, aveniji Lavrion, poljima i seoskim putevima, i blokiralostanovnicima pristup njihovim usevima i farmama. Borbe protiv policijskih jedinica su se nastavile svakodnevno. Od samog početka, na stotine stanovnika susednih opština pružalo je otpor na barikadama Keratee, uključujući i gradonačelnike i sveštenstvo. Mnogi stanovnici iz obližnjeg Lavriona su takođe blokirali deo avenije Lavrion podizanjem sopstvenih barikada u znak solidarnosti.
Prva nedelja
Svuda po Keratei su postavljene crne zastave i transparenti sa natpisom “Keratea je u ratu”. Radio stanica 102.00FM iz Ovriokastra počinje da emituje – piratska radio stanica koja podržava borbu. Oprema za radio stanicu je kupljena dve godine ranije prikupljanjem sredstava koje je organizovao “Koordinacioni komitet za borbu protiv deponije”. Prve reči puštene u etar bile su: “Stanovnici Keratee, grad Keratea i čitav region Lavreotiki su u ratu”. Opština poziva na vanrednu konferenciju za novinare sa temom “Keratea u ratu”. Continue reading Lavreotiki, Atika: Godinu dana nakon invazije države i kapitala na Kerateu→
Blizu dvadeset članova “Skupštine solidarnosti za slučaj Revolucionarne borbe” (Epanastatikos Agonas, čije suđenje je u toku) ušlo je jutros, 10. januara 2012., u korporativnu radio stanicu flash.gr i prekinulo emitovanje programa ove stanice kako bi preneli poruku solidarnosti sa drugovima kojima se sudi. Uprkos činjenici da upravnici radio stanice, kao ni osoblje, nisu zvanično tražili policijsku intervenciju, na desetine policajaca je (između ostalih pripadnici DIAS moto jedinice, MAT, policajci u civilu…) ubrzo pristiglo na mesto dešavanja i okružilo zgradu. Oko 14:00, nakon što su nekoliko sati bili blokirani u prostorijama radio stanice, anarhisti koji su uzeli učešća u ovoj akciji solidarnosti su masovno uhapšeni i odvedeni u policijsku stanicu u aveniji Aleksandras: dvojica tužioca su zajedno sa policijskim odredima upali u radio stanicu, prisiljavajući drugove da napuste prostorije; svi su sa lisicama na rukama zadržani u policijskim autobusima, dok su im mobilni telefoni oduzeti.
Čim se vest proširila, anarhisti su se okupili ispred glavne policijske stanice (GADA) gde je u toku protest solidarnosti kome prisustvuje oko 100 ljudi.
Sledi tekst koji su objavili privedeni drugovi:
Drugovi iz anarhističkog/antiautoritarnog prostora su danas, 10. januara 2012., izveli akciju u korporativnoj radio stanici “Flash 96FM” u kontekstu niza akcija solidarnosti za slučaj Revolucionarne borbe čije suđenje je počelo 5. oktobra 2011. pred specijalnim sudom zatvora Koridalos.
Ćelija solidarnosti “In Carcere et Vinculis” je danas, 3.1.2012., preuzela odgovornost za napad (verovatno macolama), koji se desio 2. januara 2012., na zgradu koja se nalazi u ulici Solonos u centru Atine . Ova grupa je oko 22.30h razbila izloge restorana brze hrane Goody’s i privatne obrazovne institucije IEK Domi, u znak solidarnosti sa anarhistkinjom Stelom Antoniju koja se nalazi u zatvoru. Na naše iznenađenje u saopštenju koje je grupa objavila ne pominju se hapšenja i policijska odmazda koja je usledila nakon ove direktne akcije.
Panduri su krenuli u lov na ljude na trgu Eksarhija kao i u okolnim uličicama. Policijske jedinice su, šireći teror i okupirajući ulice, razbile prozore na najmanje dve kafeterije koje se nalaze u toj oblasti. Uhapšeno je ukupno petoro ljudi (starosti 17, 20, 22, 29, 32 godina) koji su pritvoreni u glavnoj policijskoj stanici. Neke od njih će teretiti za krivična dela. U utorak 3. januara, oko podneva, objavljeno je da će petoro uhapšenih biti izvedeno pred javnog tužioca u sudu Evelpidon u Atini.
Jedan komentator na sajtu Indymedia Atina sugeriše da je pandurski gnev možda takođe povezan sa sledećim video snimkom, vrednim dokumentom generalnog štrajka od 29. juna, kojii je RealDemocracyGr široko distribuirala istog jutra (2.1.2012.) – video je sa engleskim titlovima:
Grupa od skoro 80 anarhista je u subotu 31.12.2011. izvršila eksproprijaciju supermarketa u centru Atine, a potom delila hranu na trgu Eksarhija gde su ostali drugovi iz tog kraja organizovali bazar besplatne robe. Odgovor i reakcija ljudi bili su topli.
Takođe drugovi su delili i saopštenje sa sledećim sadržajem:
Hajde da vratimo ono što nam pripada
U okviru solidarnosti među ugnjetenima, a protiv kompulzivne potrošnje u današnje vreme, danas 31. decembra 2011., izvršili smo eksproprijaciju u supermarketu Veropulos na raskrsnici ulica Sturnari i Tritis Septemvriu.
Naš cilj je bila preraspodela te robe drugim ljudima, u pokušaju da se razbije depresija ugroženih i onih koji osećaju da su u nepovoljnom položaju tokom ovih “bleštavo-svetih” dana, i koji ne mogu kupiti čak ni robu koja im je potrebna da bi preživeli.
Svakako, naš čin nas ne svrstava među one privilegovane koji se i sami ne nalaze u nevolji pa zato pomažu siromašnima. Prepoznajemo se među većinom ugnjetenih koji odbijaju da proždiru svoje sugrađane (domicilno stanovništvo ili imigrante) i koji su u kontranapadu na šefove koji se bogate sisajući krv onih koji su na ovom svetu odozdo.
Pozdravljamo 2012. sa besom i klasnom svesti i želimo da se svuda dešavaju individualne i masovne eksproprijacije.
Danas, 21-12/2011. oko 16.30h, grupa od oko 40 anarhista je izvela akciju solidarnosti sa Stelom Antoniju, ispred kuće ministra za zaštitu građana[1] Hristosa Papucisa.
Oni su se okupili ispred stambenog bloka u kom Papucis živi. Uzvikivali su slogane solidarnosti sa Stelom, a na ulice je bačeno stotine letaka na kojima je pisalo:
Hitno oslobađanje anarhistkinje Stele Antoniju
Hr. Papucis, fašista iz generacije politehničke [2]
Hr. Papucis, od predsednika E.F.E.E. (Nacionalni savez grčkih studenata) do glavnog mučitelja u grčkoj policiji.
Drugovi su ušli i u dvorište njegove kuće gde su takođe bacili letke. Stražar koji se tamo nalazio, kada je vidio drugove, sakrio se u stražarsku kućicu, kao i dvojica drugih iz Papicisovog ličnog obezbeđenja.
Dva pandura na motoru (DIAS) su stajala u blizini i samo gledala čitavu sitaciju. Drugari su napustili mesto dešavanja bez ikakvih problema.
Neko vreme nakon toga u ulici daleko od mesta događaja, policija je zaustavila četvoro ljudi i odvela ih u policijski štab[3], ali taj incident nije u vezi sa akcijom.
Akcije solidarnosti sa Stelom Antoniju i ostalim drugovima će se nastaviti sve dok ih ne puste na slobodu.
HITNO OSLOBAĐANJE ANARHISTKINJE STELE ANTONIJU
SLOBODA ZA K. SAKASA, A. MITRUSIASA, J. KARAGIANIDISA [4]
Napomene
1. u suštini ministar policije
2. referenca na pobunu na Politehnici 1973. U tom vreme Papucis je bio predsednik studentske unije. Kao i mnogi članovi PASOK-a, čak i danas profitira na borbama njegove generacije protiv vojne hunte
3. i pušteni nekoliko sati kasnije
4. Stela Antoniju, Kostas Sakas, Aleksandros Mitrusias, Jorgos Karajanidis, Hristos Politis i Dimitris Mihail su uhapšeni 4.12.2010. Politis i Mihail su pušteni nakon nekoliko meseci.
Skupština solidarnosti sa zatvorenim i progonjenim borcima
Tri godine nakon hapšenja, anarhista [poljskog porekla] Аndre Mazurek i dalje je zatvoren u zatvorima grčke države. Ovaj drug je uhapšen 9. decembra 2008. na trgu Kaningos (u centru Atine) tokom sukoba koji su usledili nakon ubistva Aleksandrosa Grigoropulosa od strane policajaca-ubica Korkoneasa i Saraliotisa.
Na suđenju koje se usledilo, Andre je osuđen na sedmogodišnje zatvaranje i 4,5 godine zatvora za različita dela [prekršajna i krivična dela], od kojih je najozbiljnije bilo posedovanje i upotreba eksploziva (molotov koktel) i serijski pokušaj ubistva policijskih službenika, iako prilikom hapšenja kod njega nije pronađeno ništa inkriminišuće.
Ono što je odigralo važnu ulogu u ovakvom razvoju događaja bila je činjenica da drugar nije znao grčki jezik osim finog slogana “baci, gurunja, dolofoni” (“panduri, svinje, ubice”), tako da je osuđen iako nije bio svestan optužbi niti je imao priliku da se odbrani kako treba. Prevodioci iz poljske ambasade su u policijsko sediše u Atini došli tek nakon što je Andre pretučen i saslušan, i sve što su radili je išlo na ruku grčkim vlastima; tako su, unapred znajući Andreov politički identitet, sve prevodili drugačije od onoga što su čuli. Potpuno ista praksa je ponovljena i tokom njegovog suđenja.
U ovom trenutku, Andre je jedini zarobljenik države iz decembarskog revolta 2008., dok je ubica Vasilis Saraliotis nedavno oslobođen iz zatvora sa blagoslovom grčke pravde.
Još jednom je dokazano da svako ko ne povija glavu i ko se bori protiv državne brutalnosti biva mučen i zatvoren, sa ili bez dokaza. U ovom trenutku, Andre Mazurek je zatvoren u drugom krilu zatvora u Larisi (centralna Grčka). Apelacioni sud je odredio 12. jun 2012. kao dan kada će razmatrati njegovu žalbu. Tada će morati da se suoči sa deset policajaca svedoka, umesto dvojice koji su se pojavili na prvom suđenju. Andre se takođe suočava sa mogućim izručenjem nakon odsluženja zatvorske kazne, pošto su ga i poljske vlasti već uzele za metu.
PS. Ovaj tekst je napisan jer želimo da informišemo drugove o situaciji u kojoj se Andre nalazi i da, iz unutrašnjosti zatvora, njegov slučaj pretvorimo u još jedan zalog za borce unutar i izvan (zatvorskih) zidina.
Prijatelji-zatvorenici Spyros Stratoulis Dan Carabulea Jorgos Karagianidis Janis Gelitsas Olivio Tzetzeskou Tasos Boyanis Elias Karadouman
Društveno oslobođenje u okviru revolucionarne perspektive uvek je aktuelno jer će lanci ovog trulog sveta biti pokidani samo ukoliko se borimo svim sredstvima.
Sve subverzivne potrebe bi trebalo organizovati zajednički bez stvaranja pitanja podele u okviru borbe za socijalno oslobođenje. Važno je shvatiti da sredstva koja se koriste za rušenje postojećeg sistema predstavljaju izbore, a svi konvergiraju u istom pravcu.
Oružana borba je radikalan oblik borbe i kao takvog ga treba analizirati. To je još jedan izbor u okviru polimorfne akcije revolucionarnog i radikalnog pokreta jer pokreće stvarnu i direktnu konfrontaciju protiv države i njenih mehanizama eksploatacije.
Drugovi koji su krivično gonjeni u slučaju Revolucionarne borbe nastavljaju da daju smisao borbi svojim govorima i kritikama za rušenje države i kapitalizma unutar i izvan ćelija demokratije i sudova.
Solidarno okupljanje ispred zatvora Koridalos, 31. decembra 2011. od 23.00h u gaju u ulici Grigoriu Lambraki
Naši glasovi se neće utišati ili prestati da prolaze kroz zatvorske zidine i rešetke kako bi se spojili sa glasovima onih koji se nalaze u državnim paklenim jamama i koji se bore za dostojanstvo i slobodu. Naši glasovi će se čuti glasnije i glasnije sve dok se ti zidovi ne sruše.
Danas, ništa više ne nervira nego gledati šefove koji se drže istog paketa laži i ponašaju kao da se ništa nije desilo, kao da nas svetla budućnost čeka u okvirima kapitalizma; kao da je napad koji osećamo samo digresija prouzrokovana nekolicinom korumpiranih političara, a ne sistemom eksploatacije u celini. A sada, kada su neke tehnonkrate‐bankari preuzeli upravljanje zapečaćenom “nacijom”, sve će se magično rešiti;samo ako možemo da se “strpimo”, da se žrtvujemo još više, da spuštamo glavu dan za danom… MI radnici, nezaposleni, stranci, MI potlačeni, a ni u kom slučaju kapital i njegovi mehanizmi.
A sada, čak i u okviru ovog stanja propalih bajki o beskrajnoj potrošnji i kapitalizmu gde se svako uklapa, pozivaju nas da opet obučemo finu odeću, da hrlimo u tržne centre i kupujemo, kupujemo, kupujemo, ili da se barem podsetimo onih dana kada smo to mogli učiniti sa pozajmljenim novcem; da izvedemo običajnu božićnu proslavu kako već možemo i namerno zaboravimo da će nas nove mere, nova poniženja sačekati sutra, a sve dok ne pružimo otpor, bilo koje sutra će biti sve gore.
Iza blistavih svetala ovaj svet krije stalnu degradaciju naših života i on se ne može se reformisati ‐ samo oboriti, a nema gotovog rešenja za njegovo obaranje.
Stvaranje struktura solidarnosti i uzajamne pomoći među ugnjetenima je potrebno kako bi se sredili uslovi i posledice koje proizvodi delovanje kapitalističke mašine, bilo da smo u periodu krize ili razvoja; strukture koje će podržati konfrontirajuće prakse i klasne borbe; strukture koje će morati ispuniti kolektivno zadovoljenje svakodnevnih potreba svakog od nas.
SOLIDARNOST ‐ SAMOORGANIZOVANJE ‐ KONTRANAPAD
Radnici‐nezaposleni iz četvrti velegrada
—24. decembar
Molimo vas da sledeći tekst objavite, štampate i širite dalje
Najnoviji saveti povodom turizma u Grčkoj:
Verovatno ste čuli da je Grčka lepa zemlja koju treba posetiti, sa ukusnom hranom i gostoljubivimljudima. Budite oprezni: to nije cela istina. Za stotine hiljada posetioca stvarnost je sasvim drugačija. Radi se o opštoj pretnji kršenja ljudskih prava. Iseljenici i posetioci, koji su prešli granice Grčke, mogu biti deportovani ili prebačeni u pritvore na 2 do 4 meseca ili duže. Ako budu ili kada su oslobođeni, prisiljeni su da rade u zemljoradnji, lokalnoj industriji, organizovanom kriminalu, ili kao ulični prodavci, bez dokumenta ili bilo kakvih građanskih prava. Posetioci Grčke su upozoreni na zlostavljanje, netoleranciju, mržnju, klevetu i neselektivnozlostavljanje Grčke vlade…
Grčka eksploatiše otrpilike 500.000 ilegalnih emigranata i izbeglica ne bi li povisilanacionalnu bednu ekonomiju. Prošle godine, skoro 140.000 emigranata je prešlo granice Grčke u nadi za boljim životom. Većina njih će godinama biti ilegalni i pod pretnjom da postanu savremeni robovi.
Od 25.januara, 300 emigranata koji već godinama rade i žive u Grčkoj je započelo nacionalni štrajk glađu, u Atini i Solunu. Oni zahtevaju legalizaciju svih ilegalnih emigranata u Grčkoj. Njihova borba je borba svih emigranata, radnika i građana sveta.
10.mart će biti 45. dan njihovog štrajka glađu, međutim, vlada Grčke još uvek nije izašla u susret njihovim punopravnim zahtevima!
Pozivamo ljude u Grčkoj i širom sveta da 10.marta sprovedu građansku nepokornost akcijama u solidarnosti sa 300 štrajkača glađu. Mi pozivamo sve da svoje akcije usmere na Grčku osetljivu tačku-turizam: 15% nacionalnog bruto domaćeg prihoda dolazi od turizma. U suštini, turizam i migracija su dve strane legalnih prava slobode kretanja.
Predlažemo jedan lako dostupan cilj koji ljudi mogu naći u skoro svakoj zemlji: Organizacija Grčkog Nacionalnog Turizma. Npr. možete protestovati, blokirati to mesto, deliti letke ili izvesti neke druge kreativne akcije ispred, unutar ili oko kancelarija OGNT.
Ukoliko kancelarija OGNT ne postoji u vašem gradu, svoje akcije možete sprovesti ispred ambasade Grčke ili preduzeća,ili jednostavno protestvovati na bučnim javnim mestima ili preko medija.
Hajde da svako naselje bude nedostupno fašistima
