Svi pozivi-plakati anarhista/antiautoritaraca/slobodara u vezi sa ovim protestom ovde i ovde
Trojka EU/ECB/MMF je nedavno najavila nove mere koje je grčka država obavezna da poduzme: ukidanje 13-14 plate, širenje pojedinačnih ugovora o zaposlenju, dalja smanjena plata i penzija, samo su neke od njih. Ovo je nastavak jednog od najžešćih klasističkih napada vladajućih sila u protekloj deceniji, koji je započet potpisivanjem memoranduma o spasavanju u maju 2010.
Sa dubokom sistemskom krizom u centru pažnje, kapital traži spasenje kroz nasilno društveno restruktuiranje (kroz glavarinu (kapitaciju)), konsolidovanjem modela jeftine, fleksibilne i poslušne radne snage. Kao rezultat toga, sve više i više društvenih grupa je gurnuto u bedu i siromaštvo, a broj onih koji se hrane iz kontejera i spavaju na ulicama je u stalnom porastu.
Štaviše, imenovanje bankara Lukasa Papademosa za premijera, saradnja neoliberala i fašista (Nea Demokratia, PASOK, LAOS) u vladi, politički progoni, intenziviranje represije i društvene kontrole, kao i isprepleteni interesi ideoloških mehanizama i mas medija, ukazuju na pokušaj bande manipulatora da se zaštite barem politički, s obzirom na njihovu potrebu za brzom, nesmetanom i efikasnom implementacijom svih mera koje zahteva opstanak kapitalističke mašine, otkanjajući tako ma kakvu iluziju o “demokratiji”. A sve to se nameće uz prećutni pristanak, ako ne i potpunu podršku, režimske levice koja je ograničena na bombastične govore i gajenjm izbornih iluzija ugnjetenim, uz očuvanje parlamentarnog televizijskog cirkusa i i sopstvenog – plaćenog – učešća u njemu.
Naša je dužnost da ne ostanemo skup nepovezanih individua koje krotko poštuju planove države i šefova; da ne podlegnemo njihovim bajkama o “spašavanju otadžbine”, “dugovima koji nas vuku ka dole” niti ucenjivačkim dilemama poput “saglasnost ili bankrot”, “evro ili drahma” kojima se koriste kako bi održali svoju vlast.
Samoorganizovanjem na svakom radnom mestu, na ulicama, u naseljima, u kolektivnoj i solidarnoj, zajedničkoj, borbi, neka naš otpor postane seme klasnog i socijalnog oslobođenja.
Suočeni sa ucenjivačkom dilemom “saglasnost ili bankrot” koju država i šefovi koriste kako bi nas naterali na poslušnost, moramo se – organizovani odozdo – suočiti sa pravom dilemom: kapitalizam ili revolucija!
Skoro 5.000 demonstranata je učestvovalo u anarhističkim/antiautoritarnim/slobodarskim demonstracijama u petak 4. februara 2012. godine, na poziv nekoliko kolektiva, skvotova, skupština i drugova. Ljudi su se od podneva okupljali na trgu Monastiraki, a sam marš je počeo oko 13.30h.
Protestna povorka je prešla ulicu Atinas, stigla do tga Omonia, a onda nastavila niz ulicu Stadiu, prošla pored trga Sintagma i završila ispred Propileje u ulici Panepistimu. Tokom demonstracija prolaznicima je podeljeno na hiljade kontra-informativnih letaka i anarhističkih tekstova agitacionog sadržaja. U nekim situacijama, ljudi na trotoaru su aplaudirali demonstrantima, a nekoliko starijih sugrađana je u znak podrške podiglo pesnice u zrak; ipak, prolaznici i beskućnici koji se se nalazili na maršruti demonstracija su uglavnom – usled bede svakodnevnog života – stajali, i prazno i umorno posmatrali povorku, i tek se nekolicina ljudi spontano priključila demonstracijama. Tokom demonstracija, na zidovima grada su ispisani različiti slogani.
Uprkos masovnom prisustvu anarhista na ulicama, u kojima se nekolko političkih trendova okupilo u okviru projektualnosti društvenog klasnog kontranapada, demonstracije su više ostavile utisak drugarske šetnje nego protestnog marša, a činilo se da pauze između uzvikivanja parola odražavaju našu nemogućnost da damo čvrst i odlučan odgovor na najteža pitanja sa kojima se svi suočavamo. Kako ćemo srušiti ovaj sistem smrti koji nas svakodnevno guši? Kako se ljudi mogu mobilizovati da zadovolje revolucionarne želje? Zašto iz naših usta ne izlaze reči koje će zadati konačni udarac našoj savesti, tako da eksploatisani još jednom praktikuju multirasni revolt? Kako možemo povratiti izgubljeno tlo u borbi?
Možda je mnogo onih, unutar i izvan teritorije koju kontroliše grčka država koji veruju da je ovaj događaj bio veličanstvena demonstracija snage koju anarhistički pokret ima u svojoj polimorfnosti i jednistvu, i drugih koji misle da je to bila samo dobra prilika za agitaciju i propagandu; možda su i jedni i drugi u pravu po pitanju onoga što se odvijalo 4. februara u Atini. Ipak, na kraju demonstracija nekolicina nas je otišla kući neopisivim osećajem gorčine koji sažima frustraciju, očaj i podjarmljivanje celog društva.
Bez želje da odbacimo ili negiramo demonstracije ili drugove koji su naporno radili na pripremama, završavamo ovu belešku izjavom da se ova manifestacija završila “bez neželjenih incidenata”.
Neke od parola koje su demonstranti uzvikivali:
– Država i MMF poduzimaju nove mere; podigni barikade, baci kamenicu
– Na dno bunara sa fašistima i šefovima; živeo globalni proletarijat
– U Grčkoj, Turskoj, Makedoniji, neprijatelji su banke i vlade
– Panduri nisu radnička deca, oni su psi čuvari šefova; a čak i ako su radnička deca, i dalje su psi čuvari šefova
– Ni fašizam, ni demokratija, dole sa etatizmom, živela anarhija
– Solidarnost je narodno oružje; rat ratu koji šefovi vode protiv nas
– Napred do pobune i anarhije, oganj i vatra za svaku imovinu
– Vatra, eksploziv ovaj bordel (ispred skupštine grada)
– Panduri stoje na svakom uglu; hunta nije srušena 1973.
– Ljudi gladujete; zašto klečite pred njima? Ljudi, gladujete, zašto ih ne obesite?
– Za uspeh borbe radnika čeličane, rat ratu koji šefovi vode protiv nas
– Jedini teroristi su država i kapital; solidarnost sa oružanom gerilom
– Spali, spali bordel koji zovu parlament
– Fašistički šljamu uskoro ćeš visiti
– Stražari čujte nas, dalje ruke od boraca
– Radno vreme je natopljeno krvlju, vreme je da gledamo banke kako gore
– 40 sati za 500E, šamari i udarci za svakog šefa
– Sloboda za one koji su utamničeni
– Drugačiji rat je moguć; klasni, društveni, rat protiv države
– Napred ljudi, ne spuštajte glave, jedini način su ustanak i borba
– Panduri, svinje, ubice
– Ajmo ljudi, sad ili nikad
– Terorizam je ropstvo kroz platu; nema mira sa šefovima (Terorizam je najamno ropstvo; nema mira sa šefovima)
– Terorizam je potraga za poslom; nema mira sa šefovima
– Strast za slobodom je jača od svih zatvora
– Mi smo deset zakukuljenih (maskiranih)… Mi smo deset kukulofori…
– Grčka/EL.AS. grčke policije, siledžija, ubica i mučitelja*
* anarhistički (antipandurski/antifašistički) slogan
Grčka/EL.AS. grčke policije, siledžija, ubica i mučitelja
EL.AS. Eλ(ληνική) Ασ(τυνομία) = skraćenica za “grčka policija”
ELAS = Ελλάς = Grčka
Grčka hrišćanskih Grka (Ελλάς Ελλήνων Χριστιανών/Ellas Ellinon Christianon) – jedan od političkih slogana grčkog diktatora Jorgoa Papadopulosa, korišćen u propagandi tokom vladavine vojne hunte u Grčkoj [1967-1974].