Category Archives: Radnici i rad

Nant: Demonstracije 9. aprila – Malo boje u monotoniji

nant1

Otkako je Socijalistička partija došla na vlast više ne brojimo demonstrante/kinje koji/e su ubijeni/e, osakaćeni/e ili utamničeni/e. Usvojeni su najdrakonskiji anti-teroristički zakoni, imigrante/kinje bez dokumenata love, socijalna prava se napadaju kao nikada pre. Uz gotovo opštu ravnodušnost “levice”.

U četvrtak 9. aprila, velike sindikalne centrale su konačno odlučile da pozovu na štrajk protiv još jednog neo-liberalnog napada orkestriranog od strane vlade. Ovaj dan akcije je samo potvrdio – nažalost – teškoće sindikalnih mobilizacija, u kontekstu ponovljenih povlačenja i “sigurnosnih aspekata”. Pod lepim prolećnim sunce, oko 5,000 ljudi okupilo se na ulicama Nanta, iza žutog transparenta čiju tajnu čuvaju samo male sindikalne vođe.

Ipak, energičnija povorka od oko 200 ljudi koja je okupila slobodarske i antikapitalističke kolektive i pojedince/ke, kojima su se pridružili/e studenti/kinje i srednjoškolci/ke, ubacila se u paradu u Nantu. Šarena i dinamična, ona je odudarala od ostatka demonstracija, prilično sivog i apatičnog. Banke i objekti moći – skupština grada, kancelarije perfekture i Socijalističke partije – u prolazu su preuređeni, pred ulcerisanim očima sindikalista Radničke snage (Force Ouvrière). Kada je napadnuto mesto za prodaju brze hrane, oni su čak pretili da će osuditi demonstrante/kinje i očajnički su pokušavali da zaštite banke.

Grafiti i masovno lepljenje nalepnica ispunjavali su maršrutu uz povike:

“Od Nanta do Atine, otpor, otpor!”
“Štrajk, blokada i sabotaža”
“Mrzim državu, njene pandure i Makrona [ministar ekonomije]”, te druge slogane protiv socijalističke vlade.

Da napomenemo, policijski automobil sa otvorenim prozorom na ivici defilea ofarban je iznutra prelepo preciznim pogotkom jaja-bombe.

U vreme dislokacije, panduri iz BAC jedinica su kipteli od besa, ali su problematični/e već isparili/e.

Iako je očigledno da nekoliko sati hodanja nikada ne zabrinjava vladu, ovaj dan mobilizacija predstavlja mali uspeh u kontekstu rasprostranjenog fatalizma.

Oni žele da ostanemo rezignirani, širi pobunu!

 

nant2
još fotki: Nantes Indymedia

Prag: Prvi maj – internacionalno protiv militarizma

prag-anarhisticki-prvi-maj

Situacija u našoj zemlji počinje da podseća na eru Hladnog rata. Američka vojska organizuje vojnu paradu širom istočne Evrope, mejnstrim mediji pozdravljaju propagandu SAD, visoko pozicionirani političari bi rado prihvatili trajno prisustvo vojnika SAD. Parole slične onima koje su se koristile u slavu SSSR-a, sada slave SAD. Krilatice slične onima koje su se koristile protiv američkog imperijalizma, sada se koriste za Rusiju. Sve to jer smo primorani da prihvatimo navodnu potrebu za jačanjem naše vojske za odbranu od ruske pretnje.

Kao odgovor na tu propagandu, sve više ljudi pozdravlja drugu stranu bipolarnog pogleda na svet. Obe grupe su slepe na okrutnosti svoje omiljene supersile i slepe za pravog tiranina.

Naš odgovor treba da bude međunarodna borba protiv kapitalističkog nacionalističkog militarizma. Treba istaći da ne moramo birati između dve imperijalističke svetske sile. Bipolarni svet hladnog rata, nacionalizma i militarizma, koristan je samo onima na vlasti i velikom vojnom biznisu koji parazitira na ljudskoj bedi. Nema koristi za ljude koji se nalaze na dnu društva. Naša borba bi trebalo da bude borba za bolje uslove života, za slobodu.

Zbog toga, Anarhistička federacija (Anarchistická federace, Češka) i Autonomna akcija (Автономное действие, Rusija) organizuju prvomajske demonstracije protiv militarizma. U ovom ludilu jačanja militarizma i nacionalizma, neophodno je pokazati mogućnost trećeg puta, odnosno, međunarodne borbe protiv ekonomskog ugnjetavanja. Zbog toga bi nam bilo drago ukoliko biste vi, naši/e drugovi i drugarice, podržali demonstracije, bilo prisustvom na demonstracijama ili širenjem ideje o demonstracijama.

Izvor: Autonomna akcija (Автономное действие)

Prag: Ćelija “Plamenovi gneva” napala restoran u kojem poslodavac ne isplaćuje plate

U nedelju izjutra, 15. marta 2015., desio se napad paljevinom na dva automobila za isporuku hrane iz praškog restorana Rizkarna (češ. Řízkárna). Ova vatrena sabotaža predstavlja naš doprinos borbi protiv eksploatacije radnika i radnica i protiv diktature kapitala. Vlasnik Rizkarne Vladimir Krulec je poznato kapitalističko đubre. Na stotine ljudi je neplaćeno za svoj težak rad tako da bi on mogao prisvojiti sve plodove njihovog rada. Brutalna eksploatacija, maltretiranje, zastrašivanje – to su njegove metode. Naš odgovor je gnev pretvoren u ofanzivnu akciju.

Borimo se, ali ne pokušavamo da spasimo ili organizujemo druge. Vatrena sabotaža usmerena protiv restorana Rizkarna predstavlja našu subverzivnu reakciju na svet koga pokreću kapitalistički odnosi. Odgovor koji izvire iz subverzivne prakse i koji se može izraziti na hiljade načina i različitih mesta. Danas plamenovi uništenja u Rizkarnu, sutra na na neki drugi način i drugde. Kapitalistički odnosi su izrešetali sve oblasti života. Nalazimo se, dakle, na velikom bojnom polju. Svuda na tom polju je moguće izraziti naš subverzivni odnos prema diktaturi kapitala. Društvenoj klasi, najamnom radu, državi. Sve to moramo prevazići. Na ruševinama postojeće bende raste slobodan život. Napred!

ćelija Plamenovi gneva / Mreža revolucionarnih ćelija
(češ. buňka Plameny hněvu / Síť revolučních buněk [SRB])

[vimeo]https://vimeo.com/122343975[/vimeo]

SAD: Devet tačaka zašto je neophodno sve blokirati

Panduri pucaju na decu, a šou se nastavlja.
Stambeno tržište se ruši, a šou se nastavlja.
Ekosistemi se uništavaju, a šou se nastavlja.
Tržišta određuju cenu naših života dok fakultete potčinjavaju svojim potrebama.
Blokirajmo ovaj mehanizam.
Blokirajmo sve.
Počnimo od nule.

Devet tačaka zašto je neophodno sve blokirati

1. U gradu čiji se život zasniva na trgovini i razmeni robe, blokirati sve trgovačke kanale znači prekinuti normalnost. Možda ćeš reći: “To će izazvati nelagodnost.”

Odgovaramo da mnogo više nelagodnosti osećamo u pretvaranju da je sve ovo normalno, zbog toga što panduri ubijaju crne tinejdžere, a banke i multinacionali odlučuju o našoj budućnosti. Kada se nesigurnost o životu pretvara u strah. Kada upravo treba da dostignemo krajnje granice socijalnog i ekološkog razaranja.

2. Svakodnevni spontani marševi 200 ljudi remete više nego velika planirana dešavanja od 20,000 ljudi jednom u sto godina. To je razlika između efikasnosti i ispraznog učestvovanja.

3. Mnoštvo oblika borbe kao i trenutaka sukoba odozdo čine nas manje kontrolisanim. Na taj način ne možemo biti smešteni u unapred određene kanale niti nas mogu označiti kao pristalice političkih partija ili sindikata. Naprotiv, postajemo agilniji i manje predvidljivi. Stičemo bogatstvo mišljenja i delovanja.

4. Živimo u frenetičnom društvu u kojem logika ekonomije određuje životni ritam. Proizvodnja-profit-brzina na fakultetima, na poslu, u supermarketu. Ljudska bića su ruine prepuštene tokovima trgovinske razmene, izolovana tela u virtuelnim mrežama, nesposobna da razumeju kuda idemo. Poklopljeni utešnim talasima spektakla, zauzeti jurnjavom za lažnim potrebama i fatamorganom napredovanja u karijeri više nismo stanju da razumemo mogućnosti za stvarne promene. Stoga je hitno potrebno da stanemo. Moramo zaustaviti ovaj šou koji nas razara.

5. Blokirajmo sve (od fakulteta do ulica) kako bismo došli do vazduha i zaustavili ovu trku za profitom i smrću, kako bismo stvari sagledali iz drugačije perspektive, perspektive iznenađenja i zadovoljstva u doživljavanju neočekivane slobode sa drugima. Hajde da stvaramo samoorganizovane i rasprostranjene sukobe tako da možemo povratiti snagu i um pre nego se stvari počnu vraćati na prethodno stanje.

6. Neočekivana blokada, blokada koja donosi radost, instrument je provokacije. To je instrument sabotiranja mehanizama društvene mašinerije koja želi da budemo ravnodušni prema svetu koji nas okružuje i bezosećajni prema svojim strastima.

7. Izaći na ulice takođe znači povratiti sav urbani prostor koji nam je uskraćen, kretati se kroz grad i susretati se sa drugim realnostima bez stvaranja novih dogmi.

8. Ako ekonomija blokira slobodno kretanje ljudi i znanja, mi želimo blokirati ekonomiju slobodnim i divljim kretanjem ljudi i znanja. Drugačije rečeno: ako njihova ekonomija ima za cilj pljačkanje i uništavanje naših života, naš cilj bi bio da uništimo njihovu ekonomiju i otmemo nazad ono što je naše.

9. Blokada je samo jedan način. Nema puta do pobede; naprotiv, postoji mnogo mogućih puteva koje treba istražiti. Odvodne cevi prepuštamo onima koje će se uskoro uliti nazad u borbe koje su kompatibilne sa vlašću. Kanalizaciju ostavljamo onima koji će pokušati da jašu na talasu protesta isključivo sa ciljem navođenja vode u svoj politički basen.

Mi više volimo otvoreno more.

Širimo blokade i okupacije, za Majka Brauna i za sve nas.

Izvor: anarchistnews.org (25.11.2014)

Grčka: Nove informacije u vezi sa slučajem zatvorenog druga Vangelisa Kucibelasa

hopalakia-1024x536

Vangelis Kucibelas je prvostepeno osuđen na 15 godina, optužen za niz paljevina u gradu Trikala. Teška optužnica protiv njega zasnivala se uglavnom na izjavama policijskog doušnika.

Dana 17. juna 2014., pred Apelacionim sudom u Larisi, održano je drugostepeno suđenje. Ročište je održano uz živo prisustvo solidarnih uključujući i članove/ice SVEOD-a, atinskog baznog sindikata radnika-motociklista (sam Vangelis je dugi niz godina radio kao dostavljač motorom).

Apelacioni sud mu je smanjio zatvorsku kaznu na 8 godina i 3 meseca.

Vangelis je od aprila 2012. zatvoren u zatvoru Trikala pošto je do sada završio 250 dana zatvorskog rada. Drugovi i drugarice iz Trikale procenjuju da će, ukoliko sve bude u redu, Vangelis biti uslovno pušten na slobodu sledeće godine u ovo vreme ili možda – ukoliko ga prebace u ruralni zatvor – i nešto ranije, krajem ove godine.

Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

solidarnost_ulicnim_prodavcima_imigrantima
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014.
“Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”

U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.

Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

Atina: Eksproprijacija supermarketa u okrugu Vironas kao minimalni čin otpora

“Plaćati hranu znači toviti naše gospodare.”

Sve je ukradeno, sve nam pripada!

Uzeli smo nazad malo stvari koje smo proizveli mukotrpnim radom, a koje su nam naši šefovi ukrali…

Uspostavljanje vanrednog stanja zajedno sa predatorskim racijama šefova na radnim mestima i u našim životima nameću društvu strah od represije i neimaštine. Razlike u svakodnevnom životu dobijaju tragičan oblik kada ispružene ruke mole i prose ili prevrću kontejnere u nadi da će pronaći hranu. Nezaposlenost i stalni rast cena proizvoda na policama supermarketa naterali su nas da se zapitamo da li možemo zadovoljiti čak i naše osnovne potrebe.

Ne tolerišemo ovakvu situaciju; pružićemo otpor.

Danas (11. aprila 2014.), pokrili smo naša lica i izvršili eksproprijaciju u jednom od onih velikih supermarketa. Naša smo lica učinili vidljivim našim potezom, a pošto taj potez (uglavnom) remeti njihov mir kao i njihovu profitabilnost pokušaće da nam uđu u trag. Nećemo im se predati, prkosimo njihovom terorizmu, planiramo naše korake i kolektivno odgovaramo na ulici. Kolektivizujemo naše otpore i pobune protiv onih koji nas ugnjetavaju.

Danas smo se takođe zaustavili i kod Organizacije za zapošljavanje radne snage (OAED).

Ostavili smo neke od stvari iz supermarketa u lokalnoj kancelariji za nezaposlene kao gest klasne solidarnosti sa drugim radnicima i radnicama i nezaposlenima; pravedni čin koji mi, oni odozdo, činimo za sebe, deleći kolač. U ovom modernom sistemu trgovine ljudima, u ovoj savremenoj galiji, radnici u programima javnih radova – koje Organizacija za zapošljavanje radne snage promoviše – prisiljeni su da po pet meseci žive poput robova. Nemaju prava na odmor ili bolovanje, dobijaju mrvice koje nazivaju platom, a u slučaju da odbiju poziciju koja im je dodeljena preti im brisanje iz registra nezaposlenih. Svako od nas treba da zna da je nas više i ukoliko želimo da se organizujemo možemo zbaciti eksploatatore naših života.

siromašni ali nepošteni

Atina: Intervencija u znak solidarnost sa radnikom migrantom koga je pretukao šef

"Klasnom solidarnošću i organizacijom vodimo rat protiv šefova i fašista - Bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora"
“Klasnom solidarnošću i organizacijom vodimo rat protiv šefova i fašista – Bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora”

Imigrant je u bar-restoranu “SCHERZO” (koji se nalazi u Marusi severnom predgrađu Atine) radio pet meseci, više od 12 sati dnevno, 30 dana mesečno. Dnevnica mu je bila samo 10 evra. Pored pranja posuđa i generalno čišćenja, slali su ga na razne zadatke za potrebe posla, ali takođe i lične poslove poslodavca. Kao da to nije bilo dovoljno, šef Dimitris Tirologos dugovao mu je novac. Jednog dana, dok je perač posuđa/pomoćni radnik, čekao da dobije neke od neisplaćenih plata, šef ga je brutalno pretukao i čak mu ukrao ranac u kome su se nalazila lična dokumenta i novac. Radnik-imigrant je morao biti primljen u bolnicu gde je zadržan još tri dana. Uprkos svakodnevnoj eksploataciji i zastrašivanju na poslu ubrzo nakon što je pretučen prijavio je svog šefa inspekciji rada pozivajući se na svoje dostojanstvo kao radnika, i kontaktirajući društvene prostore i svoj bazni sindikat za hitnu solidarnost.

U subotu 22. februara 2013., kolektivi i bazni sindikati su izveli prvu intervenciju ispred bar-restorana “SCHERZO” Marusi. Protest je organizovano Atinski bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora u znak solidarnosti sa kolegom-radnikom, članom istog sindikata, koji je tu bio zaposlen i nedavno, pretučen zbog toga što je zatražio da mu se isplate zaostale zarade… Skoro dva sata više od 200 ljudi je uzvikivalo slogane, distribuiralo tekstove i pamflete, informisalo prolaznike i okolne prodavnice o incidentu. Ubrzo nakon okupljanja, demonstranti su održali protest i u naselju.

Kada šef podigne ruku na radnika/cu treba mu je odseći!

Atina: Demonstracije protiv koncentracionih kampova

Sruši koncentracione kampove
Sruši koncentracione kampove
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma – do oslobođenja poslednjeg imigranta iz modernih koncentracionih kampova
solidarnost sa svim imigrantima
Solidarnost sa svim imigrantima

solidarnost_sa_imigrantima
U subotu 11. januara 2014. u naseljima u centru Atine održane su demonstracije protiv centara za pritvor imigranata i državnog pogroma pod nazivom “Ksenios Zevs“. Nekoliko kolektiva aktivnih u centru grada (iz naselja Ajos Nikolao, Kipseli i Patisija, antifašisti iz naselja centralne Atine, Antifašistička akcija Kipseli-Patisija, skupština NoLager) organizovalo je demonstracije, uz podršku drugih grupa i pojedinaca iz centra, ali takođe i zapadnih, istočnih, južnih i severnih predgrađa Atine. Značajno je bilo i prisustvo imigranata koji su u protestu učestvovali od samog početka ili su se spontano pridruživali maršu. Skoro 800 demonstranata se kretalo od Trga Amerikis kroz ulice Mitimnis, Aharnon, Skjatu, Epidamnu, Patision i nazad do trga Amerikis.

Tokom marša je podeljeno na stotine letaka na sedam različitih jezika, bačeno je na hiljade flajera, a grad je ukrašen parolama i šablonima. Marš je protekao bez problema, a reakcije stanovnika – imigranata bile su veoma srdačne. Pored ostalih, uzvikivani su sledeći slogani:

Imigranti su naša klasna braća i sestre – Koncentracioni kampovi, nikada i nigde

Koncentracioni kampovi, pogromi i Manolada*, to je Grčka kada si imigrant

Neka profesori budu Albanci, nastavnici Romi, a naši školski drugovi iz Teherana

Terorizam je tražiti posao, biti bez zdravstvenog, živeti bez dokumenata

To je, to je, to je prava stvar  papire imigrantima, udarci gazdama

Panduri zlatnozoraši, nacionalističke patriote, mi smo izdajnici nacionalnog jedinstva

plakati za demonstracije: i, ii / izvor: nolager

* odnosi se na imigrante – farmere koji su protestovali protiv ropstva koje su im nametnuli zemljoposednici, vlasnici plantaža jagoda, zbog čega su poslovođe na njih pucali

Hrvatska: Preuzimanje odgovornosti za napad na kancelarije za nezaposlene

tele

Preuzimamo odgovornost za napade i razbijanje tabli i prozora na kancelarijama Zavoda za zapošljavanje u Varaždinu, Rijeci i Puli koji su se desili u noći između 25. i 26. decembra 2013.

U ovim trenucima kada nas zlostavljaju veštačkim podelama na osnovu nacionalnih, religijskih i seksualnih kriterijuma, osećamo potrebu da delujemo kako bismo stvorili protivtežu takvim praksama koje se kroz medije namerno naglašavaju, a koje nesumnjivo izazivaju država, političke partije i crkva.

Ko smo mi? Mi smo rezultat ovog društva. Mi smo neki od 400.000 nezaposlenih, osumnjičenih za ovaj čin.

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad na pravnu firmu “Sijufas i saradnici” (pravnu agenciju za naplatu dugova)

Nalazimo se u konjunkturi u kojoj su država i gazde pokrenuli apsolutni napad na siromašne i potlačene. Osiromašujući naše živote i osuđujući nas na bedu, vlast nastoji da kontroliše svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Na sopstvenoj koži osećamo slom javnog zdravstva i obrazovanja, otpuštanja i smanjenja plata, pljačkaške poreske napade i militarizaciju represije. Ovom klizavom terenu pridodato je i dovedeno u pitanje i navodno “sveto” kapitalističko pravo kućevlasništva. Ali kada kapitalisti pričaju o imovini to se odnosi na vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju koja se  – po njima – moraju nalaziti u rukama nekolicine. To je ono na šta misle kada nečiji dom nazivaju investicijom.

Važna karika u ovom procesu koncentracije “stambenih investicija” u ruke nekolicine jesu agencije za naplatu dugova – i briga nas je da li su legalne ili ilegalne. Ove kompanije iznuđuju i terorišu ljude, izdaju naloge za plaćanja prisiljavajući tako dužnike da svoje domove stavljaju pod hipoteku. Nakon toga slede aukcije. Najveća kompanija te vrste pripada porodici Dimitrisa Sijufasa, bivšeg ministra i bivšeg predsednika grčkog parlamenta. I zaista, kako bi uopšte politički kadar ove zemlje mogao izostati iz ovog unosnog, parazitskog biznisa?

U poslepodnevnim časovima, u utorak 10. decembra 2013., napali smo sedište ranije pomenute firme, koja se nalazu u ulici 25. marta, broj 7, u okrugu Tavros (Atina). Pored očiglednog političkog simbolizma, naš napad je dostojanstven čin, čin društvene i klasne solidarnosti; akt otpora, od strane i za sve nas koji svakodnevno doživljavamo naslije šefova; akcija koja je deo naše ukupne borbe protiv države i kapitala.

Ne zaboravljamo na hiljade ljudskih bića koja se savijaju pod teretom etatističkog i kapitalističkog varvarstva i koji su dovedeni do samoubistva. Ne opraštamo nikome od onih koji su doprineli takvom ishodu.

Podižemo naše pesnice u znak drugarstva sa onima koji nastavljaju da se bore za socijalnu revolucije unutar i izvan zatvorskih ćelija “demokratije”.

Anarhisti i anarhistkinje

PS1: Naš politički izbor je bio da ne ulazimo u sukob sa zaposlenima u firmi. Razumemo stanje prinude koje ih je možda nateralo na tu vrstu posla, ali ne možemo biti slepi za činjenicu da su oni preuzeli specifičnu ulogu u napadu pokrenutom protiv naše klase. Oni zaslužuju društveni prezir i izolaciju.

PS2: Za nas, kuće pripadaju onima koji u njima žive i zadovoljavaju osnovne potrebe bez vlasništva u bilo kom smislu. Da budemo jasniji, sve što nas interesuje jeste spas domova sitnoposednika.

Eksarhija, Atina: Preuzimanje odgovornosti za zapaljivi napad na policijski bus u znak sećanja na Pavlosa Fisasa

"Koje je boje tvoja zastava...kada gori?"
“Koje je boje tvoja zastava…kada gori?”

Sramota nije posao

Osam sati stojite u krugu policijskog autobusa na uglu ulica Harilau Trikupi i Didotu u Eksarhiji, pitajući se kada ćete biti napadnuti “bocama” i kamenovani. Primaoci mržnje i besa; mržnje i besa koji prožimaju naše celo biće. Zbog onoga što jeste. Zbog onoga šta jesmo. Zbog onih kojima služite. Zbog onoga za šta se borimo.

Osam sati zaredom, a sada je vreme za noćnu smenu, u 22h, 19. septembra 2013. Sveže svinje su stigle da vas zamene. Nakon kraćeg ćaskanja, svi zajedno ulazite u pokretni svinjac.

Ali sa nama ćete se suočiti kada to najmanje očekujete, kada zavalite dupe na sedište policijskog autobusa, iscprljeni tom prljavštinom koju zovete posao.

Dva bloka dalje, na raskrsnici ulica Harilau Trikupi i Dervenion, drugovi čekaju policijski bus kako bi krenuli. Zauzimaju pozicije, čekaju još malo, a onda guraju kontejnere i blokiraju ulicu. Kanisteri od 10 litara ispunjeni benzinom kotrljaju se ispod vozila. Panduri stižu baš na vreme i napuštaju autobus pre nego su primetili kako prvi molotov osvetljava zapaljivi materijal. U njihovim očima vidi se strah.

Neki drugi put, na drugom mestu, čekaćemo vas.

Pavlos živi među nama.

izvor

Marco Camenisch – Bijesno pozdravljam 1. maj 2013.

ilCuloDone

Bijesno pozdravljam 1. maj 2013.

Slaviti? Zaista ne bih! Ionako se već mnogo toga slavi! Zato jer štogod željeli ili morali, po našoj prirodi, učinili ili ne učinili, život bi u suštini trebao biti jedno veliko slavlje.

Ali 1. maj nije slavlje, na 1. maj se ne bi trebalo slaviti. I je li 1. maj dan rada? Ne, uopće! A još je manje dan, recimo, za rad. Naprotiv, trebao bi biti dan za raspravu i analizu solidarne organizacije za radikalnu borbu protiv rada. Što znači istovremeno i protiv sistema i svakog njegovog korijena koji nas tjera na rad, koji ga pretvara u nužnost, pretvara nas, po pitanju života i smrti, u ovisnike o radu, a istodobno nas i našu budućnost ubija od rada!

Zato što je rad ropstvo.

I ne govorim o najamnom ropstvu, budući da je navedeni pojam, u današnjoj krizi, ogromno minimiziran naspram takozvane nezaposlenosti ili dohodaka koji su nedovoljni za život, ili koji nisu više, ili koji nisu nikada bili.

Zatim, držimo na umu da su rad i izrabljivanje nastali i mogu opstati samo uz patrijarhalnu moć i opresiju, zajedno s njihovim masakrima i razaranjima čovječanstva i prirode!

Continue reading Marco Camenisch – Bijesno pozdravljam 1. maj 2013.

Barcelona (Španjolska): “Tražimo pravo na slobodu mučenja”

 Opće ujedinjenje Mučitelja. Mučenje je naše neotuđivo  pravo
Opće ujedinjenje Mučitelja. Mučenje je naše neotuđivo pravo.

U nedjelju 28. aprila u zatvoru Quatre Camins održan je prosvjed, kao uvod u suđenje devetorici zatvorskih stražara optuženih za mučenje nekoliko zatvorenika nakon pobune u Quatre Camins 2004. Nakon prosvjeda jedna od sindikalnih organizacija koje brane stražare optužene za torturu, umjesto da se izjasni protiv torture, traži od Glavnog Odsjeka pojačanje represije i snage protiv svakog tko prijavi mučenje.

U pismu objavljenom na njihovoj web sajtu, UGTZatvori [nap. prev. Union General de Trabajadores, jedan od najvećih španjolskih sindikata] su alarmirani zbog prosvjeda, a ne zbog maltretiranja i mučenja. Navedeni sindikat, koji ne primjećuje mučenja koja mu se odvijaju pred nosom u zatvorima te se razmahuje impresivnim vidovnjaštvom, samouvjereno izjavljuje da su osobe koje su organizirale prosvjed pred zatvorom učinile to s namjerom da “izazovu teške incidente”.

Još jednom ovaj “klasni” sindikat dokazuje svu svoju beskorisnost, umjesto da osudi teške političke “krize” neprekidnih pljački oligarhija, podržava impresivnu efikasnost nadzora i represije nad radničkim i ranjivim klasama.

Continue reading Barcelona (Španjolska): “Tražimo pravo na slobodu mučenja”

Atina: Policija upala na fakultet ASOEE, tukla i hapsila ulične prodavce imigrante i konfiskovala opremu radija 98FM

98fm-stays

Policija je u petak, 28.12.2012., upala i pretresla Atinsku školu za ekonomiju i biznis (ASOEE) u ulici Patision.

Ova policijska operacija je, od samog početka, iskorišćena za gušenje političkih mesta za okupljanje na ASOEE. Nakon napada na skvot Vila Amalija 20. decembra, država se odlučila da napadne još jednu “jazbinu bezakonja”, odnosno, jedan od studija i krovnu antenu slobodne atinske radio stanice 98FM.

Cela policijska operacija bila je jeftini rimejk nedavne invazije na skvot Vila Amalija. U slučaju Vile Amalija, policijskoj raciji je prethodila navodna anonimna pritužba. Nakon još jedne navodne anonimne prijave u petak 28. decembra – ovog puta u vezi sa ilegalnom trgovinom robe, represivne snage su raspoređene u ulici Patision. Ova anonimna prijava (navodno telefonski poziv) bila je direktno usmerena ka javnom tužiocu koji je pozvan da odmah interveniše.

Continue reading Atina: Policija upala na fakultet ASOEE, tukla i hapsila ulične prodavce imigrante i konfiskovala opremu radija 98FM

Saopštenje skvotera iz Vile Amalija koji su zadržani u sedištu atinske policije

villa_amalias_solidarity

Skvot Vila Amalija je u protekle 23 godine bio otvoreni politički, kulturni i društveni prostor, kao i stambeni kolektiv. Tokom svih ovih godina, u skvotu su bile aktivne mnoge grupe kao na primer pozorišna grupa, grupa za koncerte, muzički studio, ekipa za virtraže, prostor za decu, plesna grupa, grupa za gimnastiku, strane jezike, informatiku, štamparski kolektiv, grupa za projekcije, biblioteka, razmena ploča i cd-ova, a skvot je takođe bio domaćin mnoštvu političkih i kulturnih dešavanja drugih grupa. Pored ovih aktivnosti unutar zgrade, Vila Amalija je takođe doprinosila rešavanju problema u naselju učešćem u skupštini stanovnika Trga Viktorija kao i organizovanjem aktivnosti koje su bile otvorene i okrenute ka spolja – uključujući otvorene mikrofonske intervencije, besplatne pijace, kolektivne kuhinje, kao i manifestacije za decu na trgu.

Continue reading Saopštenje skvotera iz Vile Amalija koji su zadržani u sedištu atinske policije

Grčka: Saopštenje kolektiva Indimedija Atina

state-emergency-management

U četvrtak 20. decembra 2012. godine, Nikos Stavrakakis, predsednik POSDEP-a (tzv. Panhelenski savez udruženja univerzitetskih profesora i istraživača) izneo je plačljive izjave o pojavi nasilja unutar grčkih fakulteta zahtevajući od države da počisti sve okupirane prostore na univerzitetima, kao i da se otarasi Indimedije Atina. Ove izjave su date pod izgovorom dva međusobno nepovezana incidenta koja su se desila na Nacionalnom tehničkom fakultetu u Atini (Metosovio) i Univerzitetu Aristotel u Solunu (Aristotelio) i koji, očigledno, nemaju nikakve veze sa administratorskom ekipom kolektiva Indimedija Atina.

Ove izjave su vulgarno reprodukovane putem televizijskog medija masovne obmane društva koji se koristio spektakularnim naslovima poput “terorizam na fakultetima” i izvrtao činjenice. Isti ti mediji svake večeri ulivaju strah u društvo, podanički ližu i podržavaju državu i gazde pomažući tako njihove planove.

Continue reading Grčka: Saopštenje kolektiva Indimedija Atina

Saopštenje skvota Vila Amalija – Ovde smo i tu ostajemo

    Državni i paradržavni ološu, ovde smo i ostajemo - skvot Vila Amalija
Državni i paradržavni ološu, ovde smo i tu ostajemo – skvot Vila Amalija

Danas, 20. decembra 2012. godine, policija je upala u skvot Vila Amalija. Pod izgovorom pritužbe o dilovanju droge, panduri su pretresli zgradu u prisustvu okružnog tužioca. Rezultati su bili smešni. Ipak, Dendias (prim prev.: ministar javnog reda) navodi da oni pokazuju da je Vila već 22 godine “epicentar bezakonja” i da će zakon, zahvaljujući “hrabroj političkoj volji [premijera] Samarasa” konačno biti obnovljen.

Kojim logičkim akrobacijama se nekoliko praznih pivskih flaša kvalifikuju kao “materijal za molotovljeve”? Da li je apsurdno imati veliki broj praznih pivskih flaša u prostoru u kome su smešteni koncetni prostor i kafe? Šta sve spada u “zapaljivi materijal”? Možda misle na tečnost za čišćenje mašine za štampu koja radi u skvotu? Da li treba da razgovaramo o gas maskama koje bi svaki demonstrant koji poštuje svoje zdravlje trebalo da nosi? Ili o osnovnim sredstvima za samoodbranu (petardama, praćkama itd.) u jednom prostoru koji je više puta napadnut od strane paradržavnih bandi (paljevine, napadi noževima, prebijanja) što je kulminiralo 2008. godine kada smo bili napadnuti nekoliko minuta nakon što je tadašnji ministar javnog reda Markojanakis završio posetu “stanovnicima” naselja Ajos Pantelejmonas (Sveti Pantelejmon)

Continue reading Saopštenje skvota Vila Amalija – Ovde smo i tu ostajemo

Poziv izbeglicama koje žive u Nemačkoj

Poziv tražiocima azila, izbeglicama i imigrantima u Nemačkoj. Širite što dalje, pogotovo ljudima koji žive u Nemačkoj i koji mogu podržati ili proširiti vest o ovoj akciji i protestu

Ukoliko živiš u Nemačkoj – potraži najbliži izbeglički kamp, odštampaj ovaj poziv i distribuiraj ga u izbegličkim kampovima. Večina izbeglica nema internet.

 Poziv: Protestni marš izbeglica do Berlina 2012.

Da bi postigao slobodu, čovek ne treba da stoji u redu, već da ga narušava

Svi vi, tražioci azila, koji živite u nehumanim uslovima u Nemačkoj i koji vidite da vaši i životi vaše dece vode u postepenu smrt, vi koje poput zatvorenika drže u kampovima za tražioce azila, vi koji se suočavate sa svim aparthejdskim diskriminatorskim uslovima koji vas tretiraju kao građane drugog reda, vi koji stalno strepite od naloga o deportaciji, vi koji se nalazite u najnižim slojevima društva, vi koji na svojim leđima nosite svu težinu nepravednog društva i kojima se dopušta samo jedna stvar – potčinjavanje surovom i nehumanom ograničavanju putovanja – SADA je vreme da ustanete protiv svega ovoga!

Continue reading Poziv izbeglicama koje žive u Nemačkoj

Grčka: U najvećem pogromu do sada, policija u centru Atine privela 6400 imigranata

U poslednjih nekoliko dana policija je po centru Atine sprovodila svoju do sada najveću operaciju pogroma. Prema objavljenim informacijama, policija je u prva dva dana operacije (2.-3. avgust) privela 1,500 ljudi, a trećeg dana (4. avgusta) još 4.900 ljudi. Ova policijska operacija se odvija u Atini i Evrosu na severnoistočnoj granici sa Turskom. Uhapšeno je najmanje 1,630 ljudi kojima preti i deportacija.

U orvelovskom obrtu, ovaj rasistički pogrom je nazvan “Zeus Xenios” – po drevnom bogu putnika/gostiju i gostoljubivosti. Pogrom je nastavljen i u nedelju 5. avgusta. Izgleda da je najnoviji talas operacije fokusiran na područja u centru Atine – oko trga Omonija, u naselju Monastiraki i Marsovom polju (Pedion tou Areos), i oko trga Vatis. Prema izveštajima Occupied London, policija zaustavlja, pretresa i privodi sve imigrante na koje naiđe, bez obzira da li imaju dokumenta.

Grčka: Jedinice interventne policije upale u fabriku “Grčke čeličane”, privele štrajkače i razbile štrajk

Radnici “Grčke čeličane” (Elliniki Halivourgia) u Aspropirgosu nedaleko od Atine nalaze se u štrajku od početka novembra 2011. godine.

Jutros u zoru, 20. jula 2012., ispred fabrike je stiglo najmanje pet vozila sa pripadnicima interventne policije, a ubrzo nakon toga policija je izvela upad u fabriku. Privedeno je najmanje 6 štrajkača. Nakon intervencije u fabriku je ušao manji broj štrajkbrehera (njih oko 30). Demonstracije solidarnosti će biti održane u 17:30h, ali su u znak solidarnosti ljudi već počeli da se okupljaju ispred fabričke kapije.

Izvor

Devet teza o Zlatnoj zori i galopirajućem postmodernom totalitarnom kapitalizmu

1. Pre svega, borba protiv (totalitarnog) nacionalizma-rasizma je borba protiv (autoritarne) liberalizacije nacije, države, tržišta i sistema pravde, i – po analogiji – protiv (totalitarnog) kapitalizma.

2. Zlatna zora je deo ultra-patriotskih/nacionalističkih snaga koje će činiti osnovu preorijentacije kapitala i kapitalista ka nacionalnim rešenjima izvan EU i evra, ukoliko u bliskoj budućnosti stvari krenu u tom smeru (već sada govore o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni – EEZ – rezervama nafte i prirodnog gasa, nacionalnom razvoju i tako dalje).

Continue reading Devet teza o Zlatnoj zori i galopirajućem postmodernom totalitarnom kapitalizmu

Montreal: Bučne demonstracije u znak solidarnosti sa uhapšenim drugaricama

Sreda, 16. maj 2012. oko 21:30h. Oko stotinu ljudi se pojavilo ispred centra za pritvor žena Tangaj u Montrealu, u kom su utamničene tri mlade žene optužene za bacanje jedne dimne bombe koja je prošlog četvrtka paralizovala montrealski metro. Smradovi iz pokrajinske policije su se već nalazili na mestu dešavanja.

Na demonstracije je pozvano “…kako bismo napravili malo buke i razbili izolaciju koju stvaraju zatvorski zidovi, i pokazali našim drugaricama kako nisu same. Ovo su takođe demonstracije protiv političke i policijske represije koja traje još od početka štrajka, protiv optužbi protiv naših drugova, i u znak solidarnosti sa svima koji se nalaze iza rešetaka.”

Continue reading Montreal: Bučne demonstracije u znak solidarnosti sa uhapšenim drugaricama

Atina: Siledžijski progon levičarskog antifašiste koji je pomogao imigrantu da izbegne hapšenje u Kalitei

Javna osuda od strane “Inicijative zidara i građevinskih radnika”

Dalje ruke od kolege-radnika Nikosa Kacifisa

Naša “Inicijativa zidara i građevinskih radnika” osuđuje hapšenje zidarskog radnika Nikosa Kacifisa od strane pandura u civilu koje se desilo u nedelju, 13. maja 2012. godine ispred njegove kuće. Hapšenje je usledilo jedan dan nakon masovnog skupa grčkih i imigrantskih radnika protiv – od strane policije tolerisanih – fašističkih napada u okrugu Kalitea i šire. Naš kolega radnik koji živi u toj oblasti je takođe učestvovao na protestnom okupljanju.

Continue reading Atina: Siledžijski progon levičarskog antifašiste koji je pomogao imigrantu da izbegne hapšenje u Kalitei

Bitka za Viktorijavil – sukobi tokom sastanka Liberalne partije (foto/video)

(4. maj 2012.) Na hiljade demonstranata se pojavilo u gradu Viktorijavil kako bi izrazilo nezadovoljstvo različitim vladinim planovima (“Plan sever” (Plan nord), istraživanja gasa iz škriljaca, povećanje školarina).

Čarest (nap. Žan Čarest, premijer Kvebeka) je sa svojom bandom – ili kako vole da se nazivaju, velikom liberalnom “familijom” – pobegao u Viktorijavil, ali su ih brzo sustigli. Na hiljade ljudi iz svih krajeva pokrajine okupilo se u Viktorijavilu tokom prvog dana zasedanja Generalnog saveta Liberalne partije Kvebeka koje je trebalo da se održi u Montrealu ali je u poslednjem trenutku premešteno u Viktorijavil zbog straha od nemira.
Continue reading Bitka za Viktorijavil – sukobi tokom sastanka Liberalne partije (foto/video)