Category Archives: Zatvori

Марсеј, Франција: Солидарност со затворените транс луѓе

Во солидарност со транс заробениците/чките низ целиот свет, на 23 јануари, во 14:00 ч во Le Kiosque [Марсеј] е организиран ден на солидарност со филсмки проекции, работилница за пишување на писма и вегански грцики!

22-ри Јануари е интернационален ден на солидарност со затворените транс луѓе. Овај ден беше инциран од Мариус Мансон (Marius Mason), веган и транс, затворен 22 години во САД, на кого му беше изречена една од најдолгите затворски казни за активист на така наречената „Зелената закана“ (Green Scare).

На сите ни е познато дека затворот го уништува телото и душата, сакајќи да го скрши револтот и да ги угуши инцијативите, писмата и акциите на затворениците/чките. Транс затврениците/чките двојно повеќе страдаат од затворската казна и трпат двојно поголем физички и емоционален стрест од вистискиот кафез. Историски, борбата против затворите и притворот секгаш вклучувала транс луѓе, како борба водена од транс затвреници/чки и нивините поддржувачи/ки.

Како и сите луѓе кои живеат во страв, несигурност и се борат за опстанок, многу е веројатно дека транс луѓето ќе бидат уапсени само поради начинот на кој што се борат за да преживеат и опстанат. Многу често, затворениците/чките се заборавени, додека огромното монозинство на транс жени сеуште се затвораат во машки затвори, и скоро сите, секојденевно, без исклучок, се подложени на насилство, силување и понижување поради нивниот транс идентитет.

Притворањето/затворањето постои за да не заплаши, како обид да не спречи да се бориме. Нашиот најдобар одговор е да продолжиме со нашата борба, да покажеме солидарност и да продолжиме да се бориме против сите форми на затвори и опресија!

Се гледаме 23 Јануари, во Le Kiosque (38 rue Clovis Hugues) во 14:00!

Против сите форми на затвори!

Солидарност со затворените транс луѓе!

Слобода за сите!

Bezanson, Francuska: Vatromet u znak solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama povodom prelaska u novu godinu

U večernjim satima u četvrtak 31. decembra, malo posle 10 sati uveče, grupa ljudi je otišla do zatvora u gradu Bezanson, poznatog kao La Butte [“humka ”; naselje Butte], kako bi izrazila svoju solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama.

I dok su se drugde razmenjivale licemerne novogodišnje želje i čestitke, naša je grupa vatrometom i petardama malo razbila monotoniju novogodišnje večeri. Nekoliko minuta su, uz zvuke pištaljki, odjekivali naši slogani protiv zatvorskog sistema – “zapalimo zatvore sa zatvorskim stražarima u njima”, “ciglu po ciglu, zid po zid, uništićemo sve zatvore”, “zapalimo zatvore, zatvorski stražari da odapnu”, itd … – usred zadovoljnih i radosnih uzvika zatvorenika i zatvorenica iza rešetki njihovih ćelija.

Nadamo se da će ova godina, 2016-ta, biti bogata u bekstvima, bežanjima(*) i pobunama!

Topli pozdravi za šestoro zatvorenika/ca koji/e pali/e u prljave pandurske ruke nakon burne i nemirne noći 29/30. decembra 2015. godine u Centru za pritvor maloletnika/ca u gradu Orvo.

Solidarnost sa svim pobunjenim zatvorenicima i zatvorenicama!

(*) u kontekstu ‘zatvorenika u begu, od reči cavale.

Čile: Nove informacije o štrajku glađu

(prethodna vest)

Dana 20. aprila 2015. postalo je poznato da se i anarhistički zatvorenik Enrike Guzman (Enrique Guzmán) nalazi u štrajku glađu od 14. aprila.

Anarhistkinja Natali Kazanova (izolacija ženskog zatvora San Migel), Huan Flores (krilo 1 zatvora Santjago 1), Giljermo Duran (u potpunom kućnom pritvoru) i Enrike Guzman (krilo 35 zatvora Santjago 1) nalaze se u štrajku glađu (uzimaju samo tečnosti), zahtevajući:

– određivanje validnosti DNK “dokaza” podnetih protiv njih, uzimajući u obzir razmatranje svih naučnih aspekata, a ne samo tendencionznih argumenata tužilaštva;

– okončanje maltretiranja, otimanja i saslušanja ljudi koji se solidarišu za utamničenim drugovima i drugaricama;

– okončanje maltretiranja, napada, disciplinskih sankcija protiv Huana i Natali ili ma kog/koje drugog/e zatvorenika ili zatvorenice koji/a se bori;

– trenutno puštanje Enrikea Guzmana, utamničenog zbog toga što je blizak sa drugovima i drugaricama umešanim u ovaj slučaj i što ih je redovno posećivao u zatvoru;

– trenutno premeštanje Natali Kazanove iz samice u krilo/kulu u kojem će biti u mogućnosti da ima kontakt/odnose sa drugim zatvorenicama i više vremena u zatvorskom dvorištu.

U svom saopštenju o započinjanju štrajka glađu, Erik Guzman je dodao još jedan zahtev:

– trenutno okončanje režima kućnog zatvora nametnutog Giljermu Duranu protiv koga tokom istrage nije predstavljen nikakav dokaz.

Grčka: Izjava člana “Revolucionarne borbe” Nikosa Maziotisa o listi međunarodnih “terorista” američkog Stejt departmenta

Američki Stejt department je 2009. godine anarhističku urbanu gerilsku grupu “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas) označio kao “stranu terorističku organizaciju” zbog napada granatom na raketni pogon na američku ambasadu u Atini januara 2007. godine.

Dana 21. aprila 2015., Stejt department je izdao “terorističku oznaku” protiv jednog od članova “Revolucionarne borbe”, anarhističkog zatvorenika Nikosa Maziotisa. Sutradan, drug je izdao sledeće saopštenje.

americka-ambasada-atina-grcka-2007
“Ko god nije sa nama taj je protiv nas”
– iz govora američkog predsednika Džordža Buša nakon 11. septembra 2001.

“Nismo sa vama, mi smo protiv vas”
– iz izjave Nikosa Maziotisa pred Specijalnim sudom zatvora Koridalos 11. juna 2012., povodom napada “Revolucionarne borbe” na američku ambasadu

Moram priznati da mi je Stejt department učinio veliku čast uključivanjem na listu međunarodnih “terorista”. Ovo je drugi put da mi planetarne ubice odaju počast kao članu “Revolucionarne borbe”, otkako su postavili nagradu od milion dolara za mene zajedno sa ostalim članovima/icama organizacije nakon napada “Revolucionarne borbe” na američku ambasadu u Atini u januaru 2007.

Ovaj potez je očigledno pritisak na grčku vladu – odgovor na nedavno usvajanje zakona ministarstva pravde koji sadrži odredbu na osnovu koje zatvorenici i zatvorenice sa više od 80% invaliditeta poput Savasa Ksirosa, od određenog momenta pa nadalje, ostatak svoje kazne mogu provesti u kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom što je američki ambasador u Grčkoj opisao kao neprijateljski akt.

Taj potez predstavlja znak nepoverenja prema grčkoj vladi i šalje snažnu poruku da vlada SAD ne priznaje nikakav sudski presedan u drugoj državi u slučaju napada na američke ciljeve i da može uhapsiti i krivično goniti ma kog oružanog borca i revolucionara koji je napao američke ciljeve bilo gde u svetu, čak i ukoliko mu se sudilo i ukoliko je utamničen u zemlji u kojoj je taj napad izvršen. Ali Stejt department nema razloga za brigu. Vlada predvođena Sirizom će se, uprkos devijacijama, pokazati doslednom u angažovanju u ratu protiv “terorizma”, baš kao što je dosledna u svojim obavezama otplate duga prema kreditorima supranacionalne elite. Osim toga, ona je izjavila da je dvostruko osetljiva na pitanja “terorizma” pošto su mnogi napadi izvedeni u ime levice.

Bez obzira na to koliko godina budem morao provesti u zatvoru, bez obzira na cenu koju plaćam, uvek će me ispunjavati radošću sećanje na to kako smo ih, kao “Revolucionarna borba”, ponizili tog januarskog jutra 2007., kada smo zid američke ambasade pogodili protiv-tenkovksim RPG-om, i uvek ću se sa zadovoljstvom sećati reči tadašnjeg državnog sekretara Kondolize Rajs koja je tadašnjeg planetarha  Džordža V. Buša probudila rečima: “Gospodine predsedniče, napadnuti smo u Atini.”

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor Domokos

Grčki zatvori: Osmorica anarhista iz Mreže utamničenih boraca okončala štrajk glađu

sleigh
Dana 18. aprila 2015., zatvorenici, učesnici u Mreži utamničenih boraca (DAK), anarhisti Antonis Stambulos, Jorgos Karajanidis, Fivos Harisis, Argiris Dalios, Grigoris Sarafudis, Andreas-Dimitris Burzukos, Dimitris Politis i Janis Mihailidis, objavili su okončanje svog štrajka glađu s obzirom da je značajan deo njihovih zahteva delimično ispunjen, nakon što je novi zakon o reformi zatvora prosleđen parlamentu:

– Pravni okvir kojim se uređuje funkcionisanje zatvora tipa C, ukinut je. (Međutim ostaju članovi 187 o kriminalnoj organizaciji i 187a o terorističkoj organizaciji).

– Otežavajuće okolnosti u vezi sa delima počinjenim prikrivanjem/izmenom fizičkih karakteristika ukinute su u slučajevima kada je reč o hapšenjima na demonstracijama. Međutim, zakon protiv kapuljača i dalje važi u slučajevima (oružanih) pljački. Prema izjavi o prekidu štrajka glađu Mreže utamničenih boraca, minimalna kazna za pljačku sa skrivenim/izmenjenim fizičkim karakteristikama pala je sa 10 na 5 godina, ostavljajući to pitanje kao diskreciono pravo sudije.

– Određeno je da nezavisni svedok ekspert može biti prisutan od rane faze prikupljanja genetskog materijala/uzoraka. Međutim, odredba o prisilnom uzimanju DNK uzoraka i dalje ostaje.

– Određeno je da se zatvorenicima i zatvorenicama osuđenim na doživotnu kaznu, koji/e su odslužili/e 10 godina zatvora a čiji stepen invalidnosti prelazi 80%, može odobriti puštanje na izdržavanje ostatka kazne u kućnom pritvoru (sa elektronskom narukvicom). Tako, osuđenom članu 17N Savasu Ksirosu može biti odobrena mogućnost da bude stavljen u kućni pritvor, pošto je njegov stepen invalidnosti dostigao 98%.

Svim zatvorenicima i zatvorenicama pobunjenicima/ama koji/e su bili/e u štrajku glađu želimo potpun i brz oporavak.

Atina: Protestni marš solidarnosti sa štrajkačima glađu u grčkim zatvorima i sukobi u Eksarhiji

atina-bombarduj-tvrdjavu-evropu
Bombama na tvrđavu Evropu
Grčka je zatvorska država.
Grčka je zatvorska država.
atina-bez-tolerancije
Nema tolerancije za zatvore tipa C niti ma koji oblik zatočenja
atina-rat-demokratiji
Grčka država muči političke zatvorenike (A) Rat demokratiji
atina-zapalimo-zatvore
Zapalimo državu i zatvore. – Tako je, tako je, vatra u parlamentu da se opametite (A)

eksarhija-sturnari
eksarhija-sturnari-acab

Tokom večeri 7. aprila 2015. više od hiljadu ljudi je izašlo na ulice u centralnim delovima Atine u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu u grčkim zatvorima. Spoljni zidovi grčkog parlamenta obeleženi su sloganima protiv zatvora.

Demonstracije su se završile ispred okupirane zgrade rektorata Univerziteta u Atini.

Ubrzo nakon toga, u Eksarhiji su izbili sukobi, u blizini Politehničke škole i ulice Sturnari, sa napadima molotovljevim koktelima i paljenjem automobila i kontejnera. Panduri su tokom noći priveli nekoliko ljudi.

još fotki

atina-rektorat
Solidarnost sa politički zattvorenicima u štrajkgu glađu od 2. marta (A)

Rektorat Univerziteta u Atini (Prytaneia EKPA) okupiran je 30. marta 2015. u znak solidarnosti sa štrajkačima i štrajkačicama glađu u grčkim zatvorima. Policija je nasilno iselila okupaciju 17. aprila i uhapsila 14 drugova/arica koji su se još uvek nalazili/e unutar zgrade, i oni su optuženi za prekršaj. Sada su svi pušteni, suđenje ih čeka 20. aprila 2015.

Čileanski zatvori: Reči Tamare Sol Farias Vergara i Natalije Koljado, koje drže u istom krilu zatvora San Migel

Solidarity days with prisoners of social war in Chilean prisons, from 10 to 20 of April – related tag in Spanish
Dani solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama društvenog rata u čileanskim zatvorima, od 10. do 20. aprila

16. april 2015.

(Pisale bismo mnogo više, ali su mogućnosti za pisanje ove poruke, kao i mogućnost da našu akciju učinimo vidljivijom ograničene)

Drugarice/ovi u afinitetu:

U okviru nedelje agitacije za antiautoritarne zatvorenice i zatvorenike na svim teritorijama, koja je u toku ovih dana, a posebno za sutrašnji dan (17.4.) postoji poziv na solidarnost sa zatvorenicama/ima sa dugogodišnjim kaznama, Natalija Koljado i Tamara Sol Farijas šalju svu svoju ljubav, podršku i pobunjeništvo, uz odluku da se uzdržavaju od zatvorske hrane tokom čitavog dana u petak 17. aprila.

Svu našu snagu i ljubav posebno šaljemo Natali Kazanovi, koja se nalazi u štrajku glađu zahtevajući okončanje zatvorskog režima izolacije u kojem se nalazi. Drugarice, nijedna zatvorenica nije sama!

Za potpuno oslobođenje; dole sa patrijarhatom i tehno-industrijskim društvom!

Solidarnost sa svim anti-autoritarnim zatvorenicama/ima!

Atina: Hospitalizovan Dimitris Politis koji se u štrajku glađu nalazi od 16. marta 2015.

util

Dana 14. aprila, anarhistički zatvorenik koji se nalazi u štrajku glađu, Dimitris Politis, učesnik Mreže utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u bolnicu Evangelismos u Atini.

Drug je izgubio 13% svoje početne telesne težine. Pored toga, njegovo telo nije imalo vremena da povrati težinu izgubljenu tokom nedavnog štrajka glađu kojeg je Dimitris vodio u znak solidarnosti sa utamničenim drugom Nikosom Romanosom.

Čile: Anarhisti Huan Flores, Natali Kazanova i Giljermo Duran objavili štrajk glađu

chile-mid-april-hunger-strikeAnarhistički drugovi i drugarica, Huan (Juan Flores), Natali (Nataly Casanova) i Giljermo (Guillermo Duran), uhapšeni su u Santjagu 18. septembra 2014.

Huana drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru Santjago 1, optuženog za umešanost u dva bombaška napada koja su se desila 13. jula i 8. septembra 2014., za koje je odgovornost preuzela Zavera vatrenih ćelija (Čile); on je takođe optužen za učešće u koordinisanom napadu na dve policijske stanice 11. avgusta 2014. za koji je odgovornost preuzela C.I.V. (Conspiración Internacional por la Venganza / Međunarodna zavera za osvetu).

Natali drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru San Migel i optužena je za učestvovanje u bombaškom napadu koji se desio 13. jula 2014. i posedovanje eksploziva.

Giljermo se nalazi u punom kućnom pritvoru, optužen za posedovanje oružja u vezi sa istim slučajem.

Dana 1. aprila 2015, ovi drugovi i drugarica su objavili svoje prvo otvoreno pismo kojim prihvataju poziv na dane solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama socijalnog rata u Čigleu (između 10. i 20. aprila 2015.) koji su inicirale/i buntovničke zatvorenice/i Tamara Sol Vergara, Alehandro Asotrga Valdes (Alejandro Astorga Valdés), Karlos Gutijerez Kiduleo (Carlos Gutierrez Quiduleo), Huan Aliste Vega (Juan Aliste Vega), Fredi Fuentevilja (Freddy Fuentevilla), Hans Nimajer Salinas (Hans Niemeyer Salinas), Marselo Viljaroel Sepulveda (Marcelo Villarroel Sepúlveda), Alfredo Kanales Moreno (Alfredo Canales Moreno), a koji su takođe podržali nedavno pritvorena drugarica Natalija Koljado (Natalia Collado) i drug Havijer Pino (Javier Pino).

Dana 6. aprila 2015. Enrike Guzman (Enrique Guzmán) – blizak prijatelj i drug Huana, Natali i Giljerma – uhapšen je i nekoliko dana kasnije poslat u pretkrivični pritvor optužen za učešće u ranije pomenutim koordinisanim napadima na dve policijske stanice. Istovremeno, panduri su, prema izveštajima, maltretirali nekoliko ljudi koji ih podržavaju, otišavši toliko daleko da su (bukvalno) oteli još jednog druga na sred ulice.

Huan, Natali i Giljermo se trenutno nalaze u štrajku glađu i zahtevaju:

– trenutno oslobađanje druga Enrikea Guzmana;
– okončanje napada i disciplinarnih sankcija prema zatvorenicima/cama koji/e se bore;
– trenutni transfer drugarice Natali Kazanova iz samice u “obično” zatvorsko krilo;
– okončanje maltretiranja ljudi koji se solidarišu sa utamničenim drugovima i drugaricama;
– okončanje gonjenja na osnovu DNK

Izjave o započinjanju štrajka glađu možeš pročitati ovde (engleski jezik) i ovde (španski jezik).

Grčki zatvori: Reči osmorice štrajkača glađu, učesnika Mreže utamničenih boraca

Banner drop at a shopping mall in Thessaloniki, Greece (April 9th 2015): “Victory to the struggle of the hunger strikers – since 2/3. Fire and arson to all the prison cells (A)”
Transparent okačen u tržnom centru u Solunu (9. april 2015.):
“Pobeda borbi štajkača glađu – 2.3.
Vatra i paljevine za sve zatvorske ćelije (A)”

Sledi odlomak iz otvorenog pisma kojeg su štrajkači glađu Mreže utamničenih boraca objavili u sitnim satima 11. aprila 2015.:

[…] Kada smo započeli ovaj štrajk glađu, znali smo da će to biti teška borba koja će nas dovesti do naših granica. I istina je da neki od nas, nakon 40 dana naporne borbe, rizikuju razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema. Ipak, nećemo dopustiti nikome da iskorišćavanjem vladine strategije pokušava da nas spušta ili poništava efikasnost naše borbe. Stoga, ponavljamo da nastavljamo štrajk glađu do ispunjenja naših zahteva, uprkos vidljivim rizicima po naše zdravlje. Dugujemo to svim drugovima i drugaricama koji/e su osetili/e da vodimo zajedničku borbu  protiv režima izuzeća (engl. state of exception), ali iznad svega dugujemo to sebi samima i sredstvu borbe koje smo izabrali. Pozivamo sve drugove i drugarice da razmotre kritičnost situacije (četvorica drugova se u štrajku glađu nalazi više od 40 dana) i da pretvore SVAKI DAN ŠTRAJKA GLAĐU U DAN AKCIJE.

Svaka borba iscrpi svoj potencijal tek onda kada odustanemo, a ova borba nije ni iscrpela svoj potencijal niti završila svoj ciklus.*

P.S. 1: Juče, 10, aprila, štrajk glađu je prekinuo i naš drug Tasos Teofilu. Zajedno smo hodali ovako daleko i ostali ujedinjeni u našoj zajedničkoj borbi. Tasos, želimo ti dobar oporavak.

P.S. 2: Šaljemo našu solidarnost revolucionarima iz Turske [zatočenim u grčkim zatvorima], koji u ovoj borbi stoje uz nas. Želimo dobar oporavak Jorgosu Inglesisu [koji je prekinuo svoj štrajk glađu].**

P.S. 3: Solidarnost sa migrantima koji se nalaze u štrajku glađu u logoru Paranesti, nedaleko od Drame.***

Do kraja – do pobede
Nijedan korak nazad

Mreža utamničenih boraca
_

Napomene prevodioca:

* Referenca na mišljenje koje je izneo utamničeni drug Nikos Maziotis.

** Prema našim informacijama u ovom trenutku, u štrajku glađu se i dalje nalaze osmoro anarhista Mreže utamničenih boraca – Antonis Stambulos, Argiris Dalios, Dimitris Politis, Fivos Harisis, Jorgos Karajanidis, Andreas-Dimitris Burzukos, Grigoris Sarafudis i Janis Mihailidis, kao i komunisti iz Turske i Kurdistana koji su zatočeni u grčkim zatvorima.

*** Dana 10. aprila, Skupština “Bez logora” (engl. No lager) iz Soluna, koja je uspostavila solidarne veze i konstantnu komunikaciju za utamničenim imigrantima i imigrantkinjama, izvestila je da se u logoru Paranesti još samo jedan imigrant nalazi u štrajku glađu, napominjući i da su različiti kolektivi iz Soluna, Drame, Patrasa, Atine i drugih mesta podržali i širili informacije o štrajku.

Pirej: Hospitalizovan Jorgos Karajanidis koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015.

Ustanak unutar i izvan zatvorskih zidina
Ustanak unutar i izvan zatvorskih zidina

Dana 12. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Jorgos Karajanidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaia u Pireju.

Drug je izgubio 19% inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput hipotenzije, bradikardije, slabosti, hipoglikemije i teške vrtoglavice.

izvor: athens imc (1, 2)

Atina: Hospitalizovan Janis Mihailidis koji se u štrajku glađu nalazi od 23. marta 2015.

solun-grcka-2015-1024x898
Zapalimo sve zatvorske ćelije

Dana 10. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Janis Mihailidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u bolnicu Atikon, Hajdari, Atina.

Drug je izgubio 8.5% svoje inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput teške slabosti, umora, vrtoglavice, bledila kože i mukozne membrane, ortostatske hipotenzije, relativne bradikardije i hipoglikemije. Pored toga, njegovo telo nije imalo vremena da se u potpunosti oporavi od metaboličkog stresa koji je doživelo tokom nedavnog višednevnog štrajka glađu koji je Janis vodio u znak solidarnosti za utamničenim drugom Nikosom Romanosom.

izvor: athens imc (1, 2)

Grčki zatvori: Izjava Nikosa Maziotisa, člana Revolucionarne borbe, o okončanju štrajka glađu

Dana 5. aprila 2015., anarhistički zatvorenik Nikos Maziotis najavio je okončanje svog štrajka glađu. Sledi njegova izjava.

weapon1

Nakon 35 dana borbe, prekidam štrajk glađu koji sam započeo 2. marta 2015. zajedno sa ostalim drugovima. Odlučio sam se na to ne zbog činjenice da sam dostigao granicu svoje izdržljivosti već zbog toga što verujem da je, s obzirom na razvoj događaja povodom konteksta zahteva, ova borba kompletirala svoj ciklus i da je iscrpela svoj potencijal, uzimajući u obzir takođe akte solidarnosti koji su se desili. Izabrao sam da štrajk glađu obustavim sada, nakon uvođenja zakona Ministarstva pravde, smatrajući da nema svrhe čekati najmanje 10 dana do glasanja o tom zakonu nakon Vaskrsa. Međutim i dalje ostajem veoma oprezan po pitanju ikakvih modifikacija koje bi ministarstvo trebalo da predstavi u odnosu na zakon o kapuljačama ili DNK legislativi; zbog toga što je vlada već pokazala koliko je nepouzdana u ispunjavanju onoga što proklamuje.

U štrajku glađu sam učestvovao sa slomljenom rukom, pošto sam povređen tokom mog hapšenja, oporavak od tog preloma zahtevaće neko vreme, možda mesece ili više od godine. Zahtevi koje sam podržao zajedno sa drugim utamničenim drugovima su čisto političkog karaktera, zbog toga jer im je cilj ukidanje “anti-terorističkog” i represivnog jezgra države. Nijednog trenutka nisam gajio iluzije da će svi zahtevi, poput ukidanja zakona o anti-terorizmu 187A i zakona 187 o kriminalnoj organizaciji, biti “realno” dostižni, ali su morali biti izneti iz političkih razloga.

Tok događaja je pokazao da se vlada, na čelu sa Sirizom, našla u veoma teškoj poziciji, ali istovremeno ne toliko ranjiva u odnosu na politički pritisak borbe političkih zatvorenika i ljudi koji su se solidarisali, kao što bi neki želeli da veruju. Umesto toga, ona je ranjivija na pristiske sa desnice, gde postoji veća osetljivost prema pitanjima “anti-terora” i represivne politike. Oni koji su, dok su bili u opoziciji, tvrdili da se “bore” za prava zatvorenika i zatvorenica, oni koji su se deklarisali protiv “anti-teror” zakona, poput trenutnih ministara pravde i javnog reda, oni koji su se izjašnjavali protiv zakona o kapuljačama, sada su došli na vlast i vode vladu, suočeni sa prvi štrajkom glađu političkih zatvorenika koji je za cilj imao vindikaciju svega toga.

Dok su na vlasti, nakon što su u vrlo kratkom roku opovrgli sve što su proklamovali pre izbora u pogledu memoranduma i druga, za očekivati je da će anti-terorističku legislativu ostaviti netaknutom. Prihvatajući sve – memorandum, dug, trojku, evaluaciju – što su osuđivali dok su bili u opoziciji, prihvatajući zavisnost od Međunarodnog monetarnog fonda i, po analogiji, SAD – što znači da je nemoguće ukinuti zakone o anti-terorizmu – izabrali su da se, protiv borbe političkih zatvorenika štrajkača glađu, koriste taktikom odlaganja, podnoseći već najavljivani zakon sa kojim god amandmanima tek nakon jednog meseca, rizikujući narušavanje zdravlja i živote drugova, kao što se vidi u slučaju druga [Mihalisa] Nikolopulosa, koji je bio na ivici smrti i koji je možda pretrpeo trajna oštećenja zdravlja. Ako se to pokaže, onda će ova borba proći sa ogromnom cenom; štaviše, to će biti “dostignuće” levičarske vlade na čelu sa Sirizom, ostavljajući neizbrisiv trag jer nijedna grčka vlada u prošlosti nije pustila da štrajkač glađu pretrpi trajno oštećenje.

Neću govoriti u smislu pobede ili poraza. Bez obzira na svoj ishod, borba političkih zatvorenika je od velikog značaja i vrednosti. To je prvi štrajk glađu političkih zatvorenika i, kao što sam ranije rekao, ova borba prevazilazi kontekst njenih zahteva. To je jedina borbena politička mobilizacija sa kojom se vlada predvođena Sirizom do sada suočila. Ova borba je raspršila iluzije levičarske fasade vlasti, levičarske štake kapitalizma, levičarskog upravljanja krizom. To predstavlja veliko političko nasleđe koje je ova borba ostavila za sobom, i u tom smilu, definitivno smo izašli kao pobednici.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor [tipa C] Domokos

O tekućem štrajku glađu imigranata u logoru Paranesti u Grčkoj

paranesti

“Štrajkujemo glađu. Zatvorite logor Paranesti. Želimo papire na naše ime. Biti slobodan prirodno je pravo svakog ljudskog bića. Morali smo krenuti u štrajk glađu zbog našeg zatheva grčkoj vladi. Biti slobodan je naše ljudsko pravo koje bi trebalo da nam pripada. Štrajk glađu je borba za našu slobodu. Smrt je nastavak štrajka glađu. Sloboda ili smrt.”

Izjava imigranata štrajkača glađu

I dok je u Grčkoj u toku poslednja faza štrajka glađu levičarsko-revolucionarnih (17. novembar), anarhističkih (Revolucionarna borba i Mreža utamničenih boraca) i nihilističkih (Zavera vatrenih ćelija) zatvorenika koji u Νеmačkoj dobija mnogo pažnje, naročito od ljubitelja/ki Vatrenih ćelija, jedna druga veoma važna borba prolazi nezapaženo kako u buržoaskim, tako i u medijima pokreta. Dana 23. marta 2015., dvadeset i troje imigranata, zatočenih u logoru Paranesti u blizini Drame u severnoj Grčkoj, stupilo je u štrajk glađu. Njihovi zahtevi su: zatvaranje logora Paranesti, puštanje i papiri. Njihov štrajk glađu traje i do današnjeg dana (4.4.2015.) što ga čini do sada najdužim štrajkom glađu imigranata i imigrantkinja u nekom od grčkih logora. U teksu koji sledi, izvestićemo o štrajku glađu, dati kontekst i pozvati na akcije solidarnosti.

Nova vlada, iste borbe

U Nemačkoj je veliki broj levičarskih i radikalno levičarskih grupa napravilo dosta buke i napisalo pregršt besmislica u vezi sa Sirizom. Pretenciozno se tvrdilo da je, u Sirizi, “solidarnost sa imigrantima/kinjama i izbeglicama pronašla svoje mesto”, a nova alternativna ministarka za imigracionu politiku, iz partije Siriza, Tasija Hristodulopulu hvaljena je zbog svojih “bliskih odnosa sa grčkim antirasističkim pokretom”. Zanimljivo, istog onog dana kada je u Paranestiju započet štrajk glađu, ona je – u jednom radio intervjuu – jasno rekla da logori neće biti zatvoreni, a samo nekoliko dana kasnije, Janis Panusis, nezavisni alternativni ministar zaštite građana, izjavio je da zemlja ne može izdržati još imigranata/kinja, te da logori ne samo da neće biti zatvoreni već da postoji mogućnost i da ponovo budu popunjeni. Svi/е oni/е koji/е se već dugo bore zajedno sa imigrantima/kinjama i izbeglicama, nisu čak ni morali/e čekati na zvanične izjave. Način na koji je Siriza, sredinom februara, reagovala u smislu migracione politike, nakon dva samoubistva i jednog smrtnog slučaja među imigrantima/kinjama usled uskraćivanja medicinske nege u logorima, odnosno, policijskoj stanici, te nakon izbijanja pobune u logoru Amigdaleza, svima je jasno stavilo do znanja da Siriza ne sprovodi antirasističku politiku već da migrantskom populacijom u Grčkoj upravlja na samo malo drugačiji način.

Reagujući na pobunu u logoru Amigdaleza, Panusis je najavio da će taj logor biti zatvoren u roku od 100 (!) dana i počelo je postepeno puštanje nekolicine imigranata/kinja. Potom su objavljeni planovi vlade po pitanju migracione politike. Postepeno, svi imigranti i imigrantkinje zatočeni/e duže od šest meseci biće pušteni/e (nasuprot pritvoru od 18 meseci ili više, kako je to bilo do sada). Po puštanju, oni/е će dobiti papire kojim se njihova deportacija odlaže na period od šest meseci. U slučaju da budu uhvaćeni/е u ilegalnom prelasku granice dobiće – kao i do sada – još jedan papir koji im daje rok od mesec dana da napuste zemlju. Ukoliko ponovo budu uhapšeni/е, u toku tog meseca, dobiće još jedan papir koji im garantuje još pola godine da napuste zemlju. A onda ih čeka ista ona nejasna i neizvesna situacija u kojoj su godinama živeli/е. Logori ostaju, kao i praksa da se imigranti i imigrantkinje, ne deportuju već primoravaju da granicu prelaze na “na svoju ruku” – dakako, kroz profitabilnu indistriju krijumčarenja – nastavkom nepodnošljivog pritiska policijske brutalnosti, fašističkog terora i siromaštva. Situacija se, tako, donekle popravila u odnosu na vrhunac rasističke državne politike od 2011. do 2013.

Continue reading O tekućem štrajku glađu imigranata u logoru Paranesti u Grčkoj

Ostrvo Rodos: Okačen transparent, uklonjena nacionalna zastava

rodos
Na transparentu piše:

Vaša socijal-demokratija smrdi na utamničenje – Pobeda za borbu političkih zatvorenika u štrajku glađu (od 2.3.) i imigrantima štrajkačima glađu u Paranestiju (od 23.3.)  – Ostanite jaki (A)

Dana 9. aprila, okačen je transparent, a grčka zastava spuštena na zgradi u centru Rodosa, kao minimalni znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima u štrajku glađu i pobunjenim imigrantima – štrajkačima glađu, u logoru Paranesti u Drami.

Anarhisti i anarhistkinje

Grčki zatvori: Lekarski izveštaj o 8 anarhista u štrajku glađu, učesnika Mreže utamničenih boraca (DAK)

Osmoro anarhističkih zatvorenika Mreže utamničenih boraca (DAK) još uvek se nalaze u štrajku glašu u različitim bolnicama i grčkim zatvorima, zahtevajući ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C; ukidanje antiterorističke legislative (članovi 187 i 187A); ukidanje zakona protiv kapuljača; ukidanje prisilnog uzimanja DNK uzoraka, ukidanje analize DNK uzoraka koji sadrže mešavinu genetskog materijala više od dve osobe, pristum DNK uzorcima za analizu od strane eksperta-svedoka, biologa, kome optuženi veruju; u puštanje pacijenta sa politraumom, zatvorenika 17N Savasa Ksirosa.

Prema poslednjem lekarskom izvještaju, svi drugovi se nalaze u kritičnom stanju.

::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 2. MARTA 2015. :::

Fivos Harisis je izgubio 22% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Atikon u Atini, u stanju životne opasnosti

Antonis Stambulos je izgubio 20.5% svoje početne telesne težine; trenuto se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici u Larisi, u stanju životne opasnosti

Argiris Dalios je izgubio 18% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Nikaia u Pireju, u stanju životne opasnosti

Jorgos Karajanidis je izgubio 17% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, nalazi se u stanju životne opasnosti

::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 9. MARTA 2015. :::

Grigoris Sarafudis je izgubio 16% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, u veoma kritičnom stanju

::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 16. MARTA 2015. :::

Dimitris Politis je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.

Andreas-Dimitris Burzukos je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.

::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 23. MARTA 2015. :::

Janis Mihailidis je izgubio oko 8% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos

Grčki zatvori: Tasos Teofilu, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prekinuo štrajk glađu

Anarhistički komunista Tasos Teofilu, koga drže u zatvoru Domokos, izgubio je 20% inicijalne telesne težine nakon 39 dana štrajka glađu.

Danas, 9. aprila 2015., drug je okončao štajk glađu i poslao snagu svojim kolegama učesnicima u Mreži utamničenih boraca (DAK), od kojih osmoro nastavlja štrajk.

Grčka: Akcije solidarnosti kod logora Paranesti nedaleko od Drame

paranesti6
Bez hrane već 15 dana, štrajk glađu

U subotu 4. aprila, ispred centra za pritvor Paranesti, desila se akcija solidarnosti (fotke); zatvorenici/e i ljudi koji se sa njima solidarišu razmenjivali su poruke putem fudbalskih lopti.

Nešto ranije, 29. marta 2015.desila se još jedna akcija, takođe kod Paranestija (fotke).

Dana 23. marta 2015. godine, 23 imigranata (bez papira) iz Pakistana, Nigerije, Iraka, Egipta i Irana, koji su zatvoreni u logoru Paranesti, stupilo je u štrajk glađu zahtevajući papire i trenutno puštanje.

U logoru Paranesti, nedaleko od Drame, zatočeno je ukupno 210 odraslih i 80 maloletnih imigranata/kinja, među kojima su i oni/e sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koje “leče” samo lekovima protiv bolova.

Anarhistkinja, zatvorenica, Ema Šepard: “Šta ‘reintegracija’ uopšte znači?”

break
Pismo anarhistkinje, zatvorenice, Eme Šepard
: Zatvori ne donose dobrobit nikome – osim onima koji na njima profitiraju

Mart, 2015.

Prošle noći sam videla mesec i zvezde. Prvi put posle dugo vremena. To me je navelo da razmišljam o svim mojim prijateljicama i prijateljima, starim i novim, i da se zapitam šta rade pod njihovim sjajem. Osećam se jako srećno što sam deo široke mreže ljudi. Sve se čini mogućim kada znaš da imaš podršku. Ali iako takve misli čine zatvor podnošljivijim, nikada neću zaboraviti nasilje sistema.

Zatvori su gotovo puni. I zbog toga grade nove. Od Topshop-a do kompanije Tesco, od DHL-a do kompanije Lend Lease, i Virgin-a do GEOAmey-a, postoji mnogo novca u zatvorskom sistemu. Sada privatne “kompanije za reintegraciju u zajednicu” upravljaju službom za uslovnu slobodu. Christopher Grayling je najavio još jednu “inicijativu za reintegraciju” Ministarstva pravde. Zatvorenici i zatvorenice će praviti vreće sa peskom, stubove za ograde i opremu za oružane snage, kako bi “naučili/e važne nove veštine” i “vrednost napornog rada”.

Unutar ovih zidova, reč integracija se nikada ne nalazi daleko. Ali zatvor ima dugačku senku – on izoluje, razdvaja i uništava živote. Mnogo toga je, u skorijem periodu, pisano o ženama u zatvoru. Čak je i Vicky Pryce – bivša supruga poslanika torijevaca (Konzervativne stranke) pozvala na promenu. Ali, iako žene u zatvorima svakako imaju, da se poslužim jezikom stražara, “složene potrebe”, pozivi na reforme po rodnoj liniji samo pojednostavljuju problem. Zatvori ne donose dobrobit nikome – osim onima koji na njima profitiraju.

I šta uopšte znači “reintegracija”? Kajanje zbog vanzakonskog dela? Klanjanje pred navodno dobroćudnim sistemima koji nam se nude kao “izbori”? Reintegracija se koristi kao šargarepa za kojom bi trebalo da trčimo. Ali ja neću učestvovati u toj trci pravljenja vreća sa peskom. Ne postoji rehabilitacija u IPP (Indeterminate Sentence for Public Protection / kazna na neodređeno vreme zbog javne zaštite), CSC (Close Supervision Centre / specijalni zatvori sa strožijim režimom nadzora) ili samicama. Kada ljude tamo prebacuju bez upozorenja. To nije reintegracija.

Asata Šakur je opisala jedno od mnogih montiranih suđenja kojima je bila podvrgnuta. Iako se ni na koji način ne poredim sa njom, sledeće osećanje je – za mene – naročito odjekivalo:

“Učestvovanje u suđenju u Nju Džersiju bilo je neprincipijelno i pogrešno. Samim tim što sam učestvovala, učestvovala sam u sopstvenoj represiji. Trebalo je da znam i da ne prihvatam tu prevaru. Na duže staze, ljudi su naša jedina šansa. Jedino same sebe možemo osloboditi.”

Neki ljudi se uspešno detoksiraju u zatvoru, mnogi se vraćaju drogama. Neke napuste svoje nasilne veze, mnoge se vrate. Baš poput mita o “zaštiti” koji policija perpetuira, “reintegracija” je zgodna fasada koja skriva sistemsko nasilje. Odluke koje ljudi donesu u zatvoru mogu im biti od koristi ili naneti štetu. Ali sve pozitivne promene koje individua napravi dešavaju se uprkos, a ne zbog, “prilikama” koje dobijamo. Nikada neću zaboraviti bodljikavu žicu i zvuk ključa u vratima. Ali, iako ste me zaključali, nisam sama.

S puno ljubavi,
Em x

Emma Sheppard A7372DJ
HMP Send, Ripley Road
Woking, Surrey
GU23 7LJ, UK

Atina: Sabotirani bankomati

gogo
TELEGRAM SOLIDARNOSTI

Dana 9.4. u zoru vandalizovali smo 1 bankomat Eurobanke u Petraloni. STOP. Farbom i lepkom bankomat Nacionalne banke u Kukaki. STOP. Snage štrajkačima glađu Mreže utamničenih boraca; sa njima smo. STOP. Revolucionarni pozdravi i pobunjeničkim zatvorenicima u Čileu; poziv od 10 do 20 aprila. STOP. Vagabundi iz Meksika imaju pravo: jednostavna, anonimna, lako izvodljiva dela sabotaže. STOP. Zajedničke borbe unutar/izvan zatvorskih zidova; zajedničke borbe unutar/izvan granica.

‘PREVIŠE ĆASKANJA DOVODI DO SIROMAŠTVA’

Čile: Dijego Rios je slobodan!

luchapermanente-1024x570

Anarhista Dijego Rios uhapšen je 7. februara 2015. nakon što je pet i po godina bio u bekstvu optužen za posedovanje eksplozivnog materijala (nakon što ga je, tokom leta 2009., majka potkazala policiji).

Dana 30. marta, nakon što je proveo gotovo dva meseca utamničen u odeljenju maksimalne bezbednosti zatvora visoke bezbednosti (CAS) u Santjagu, uoči suđenja po skraćenom postupku, drug je uspeo da meru predostrožnosti preventivnog pritvora pretvori u kućni pritvor tokom noći. Dijego je priznao posedovanje predmeta koji bi se mogli iskoristiti za eksplozivne naprave. Dana 2. aprila, uslovno je osuđen na 541 dan, tako da je drug sada slobodan.

Dole zatvori i pravosudni sistem!
Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!

Atina: Atina Cakalu konačno van zatvora

catspace-1024x808

Dana 6. aprila 2015., majka dva člana Zavere vatrenih ćelija – drugova Hristosa i Gerasimosa Cakalosa – napustila je zatvor Koridalos. Njena kaucija je određena na 10,000 evra.

Životna saputnica Gerasimosa Cakalosa je još uvek nalazi u pritvoru (od 2/3).  Prema, solidarnima sa Zaverom vatrenih ćelija, očekuje se da će i ona biti puštenja u narednom periodu.

Janjina: Farbom napadnute Sirizine prostorije

eye

6. april 2015.

Prostorije partije Siriza u gradu Janjina simbolično su napadnute farbom kao minimalni gest solidarnosti sa utamničenim štrajkačima glađu. Ispisani su i slogani unutar zgrade u kojoj se nalaze prostorije kao i kancelarija Sirizinog poslanika.

Ukoliko se nešto desi ma kom štrajkaču glađu (ili, ukoliko se nešto desilo Mihalisu Nikolopulosu) nećete imati gde da se sakrijete.

Anarhisti i anarhistkinje

Ostrvo Lezbos: Solidarna intervencija u korporativnoj radio stanici u Mitiliniju

wind

U ponedeljak ujutru, 23. marta 2015., desila se solidarna intervencija sa borbom političkih zatvorenika u štrajku glađu u radio stanici Eol FM (gr. Αιολος FM) u Mitiliniju. Emitovan je kontra-informativni materijal, uključujuči i telefonski razgovor sa anarhistom štrajkačem glađu Antonisom Stambulosom – učesnikom u Mreži utamničenih boraca (DAK) – koji je snimila samoorganizovana radio stanica 105FM. Kompletan prenos, na grčkom jeziku, dostupan je ovde.

Pobeda borbi štrajkača glađu!
Ovo je borba svih nas!

Solidarni/solidarne drugovi i drugarice iz Mitilinija