Category Archives: Saopštenja

Beograd: Akcije solidarnosti koje podržavaju borbu za slobodu i autonomiju u Afrinu

https://vimeo.com/260965926

Poslednih dana su se u Beogradu dešavale razne solidarne akcije kao podrška borbi za slobodu i autonomiju u Afrinu, gradu u demokratskoj Federaciji Severne Sirije (Rožava). Turska država je pokrenula operaciju na grad Afrin i sedam okolnih oblasti 20. januara 2018 pod imenom “Grana
masline“. Pojavili su se plakati i natpisi na ključnim mestima u Beogradu, kao što je turski kulturni centar, u kojima se spominje trgovina naoružanjem na Balkanu i kapitalističko prijateljska veza političara iz regiona sa Erdoganom i njegovom fašističkom partijom AKP.

U ponedeljak 19og marta je viđen transparent na Trgu republike u Beogradu s natpisom “Stop invaziji u Afrinu! Odbranimo samoorganizaciju protiv država i kapitala!!”
Ove akcije su deo podrške otporu narodu Rožave, koji sa svojom socijalnom revolucij predstavljaju pretnju širenju fašizma turske vladajuće partije AKP.
Takođe se pominje prećutna saglasnost Evropske Unije i Ujedinjenih Nacija sa invazijom jer opšte poznato da neke njihove članice profitiraju kako finansijski tako i politički od napada na Afrin.
U Beogradu kao i širom sveta pokazuje se solidarnost kako bi se ukazalo na prljavu stranu imerrijalističkog rata protiv stanovništva Sirije.

24tog marta će biti internacionalni dan podrške otporu u Afrinu protiv turske države i njenih ratnih partnera.

Transparent na Trgu Republike – “Odbranimo Afrin!”

Nemačka: Ukratko o sabotažama u okviru Destrojke

burntoutcar

Februar 2015.

Bremen: U noći između 24. i 25. februara, izgorelo je servisno vozilo nemačke armije u Hemštrase (Hemmstrasse) u naselju Findorf (Findorff).

“(…) Bundesver je instrument zaštite bogatstva nekolicine. Ratovi se vode u cilju obezbeđivanja resursa za već postojeću nadmoć, izvoza autoritarnog kapitalističkog sistema i uspostavljanja tog sistema zarad njegove koristi. Već dugo, Nemačka ponovo vodi ratove ili pruža materijalnu podršku.

Svesno je prihvaćeno da se sredstva za život mnogih ljudi uništavaju eksploatacijom prirodnih resursa, prodajom zemlje i obaveznom zavisnošću od neoliberalnog svetskog tržišta.

Da ta politika bez skrupula funkcioniše preko mrtvih tela posebno postaje vidljivo na evropskim granicama. Većini ljudi koji pokušavaju da dođu u Evropu odbija se legalni ulazak zbog toga što nemaju papire ili imaju pogrešne papire. Tako oni postaju ilegalni, što policiji, graničarima i vojsci u Evropi služi kao izgovor za pokretanje lova na njih, na kopnenim granicama i na moru. Za mnoge, to znači pritvor do deportacije ili smrt.

Za strastvene ustaničke trenutke 18. marta u Frankfurtu!
Za militantni antirasizam!
Rat počinje ovde – hajde da ga ovde i zaustavimo!
– Autonomne grupe”

Berlin: Tokom noći 24. februara “u naselju Krojcberg, četiri bankomata su ili razbijena ili postala neupotrebljiva zbog poliuretanske pene. Ovo nije prva akcija protiv banaka u Berlinu kao poziv na Destrojku (Destroika) i radujemo se novim akcijama! (…)

Dođi u Frankfurt 18. marta! Ujutru na blokadu, u 17h na velike demonstracije!”

Frankfurt: “(…) u noći između 18. i 19. februara, napali smo Dojče Anington (Deutsche Annington) u naselju Sahsenhauzen (Sachsenhausen). Tri vozila su izgorela, a staklo na zadnjoj strani zgrade kompleksa polupano je. Druga oštećenja su namerno izbegnuta. (…)

Dojče Anington veoma mnogo profitira na sektoru iznajmljivanja nekadašnjeg društvenog i jeftinog stambenog tržišta. Između 2001. i njihovog prvog izlaska na berzu 2010., kupili su i povećali cene više od 210,000 kuća koje su ranije pripadale britanskim oružanim snagama, različitim stambenim udruženjima radnika/ca na železnici, velikim kompanijama RWE (elektroprivredna kompanija) i E.ON (najveći snadbevač strujom), ali takođe i udruženjima socijalnog stanovanja. (…)

Naša akcija, tako, predstavlja i znak solidarnosti sa brojnim stanarskim inicijativama i borbama radne snage. (…)

Identifikovali smo još jednu potencijalnu metu koja ide zajedno sa bankama i kompanijama za osiguranje.”

Odlomke prikupio Le Chat Noir Emeutier

Atina: Antirasistička-antipatriotska akcija u Plaki

slo_plaka-1024x576
slo-plaka-1024x576
slog-plaka-1024x576
slo-placa-576x1024

U ranim jutarnjim časovima, u ponedeljak 20. aprila, otišli/e smo do okruga Plaka da prekrečimo odvratni mural rasističkih i nacionalističkih crteža i slogana koje je uradio tobožnji umetnik koji sebe naziva Tom, a koji već nekoliko godina koristi taj zid koji se nalazi u ulici Sotiros. Usrani mural koji je, pored ostalih, prenosio i poruku protiv ljudi koji dolaze iz Afrike, označavajući ih prenosiocima bolesti, nalazio se tamo najmanje tri meseca pa smo mislili da tim povodom treba nešto učiniti. Bacili/e smo farbu, ispisali/e na zidu anarhofeminističke simbole i ispisali/e sledeće poruke na različitim jezicima:

Bez otadžina, bez šefova. Samoupravljanje (na portugalskom)
Bez granica, bez gospodara (na engleskom)
Serem se na otadžbinu (na grčkom)
Izbrišimo fašove sa mape (na francuskom)
I crni životi su bitni (na engleskom)

PS. Dan nakon naše akcije zid je ponovo prefarban u plavo. U slučaju da se rasistički slogani ponovo pojave, poduzećemo druge akcije.

Stokholm: Akcije protiv države i kapitala

circuspeople-1024x287

Tokom 15. nedelje 2015., između 10. i 12. aprila, u okrugu Midsommarkransen, zapaljena su vozila u vlasništvu kompanije za bezbednost Nokas, a ulazna vrata Švedska agencije za ekonomski i regionalni razvoj (Tillväxtverket), na ostrvu-opštini Sodermalm (Södermalm), razbijena.

Kompanija Nokas je napadnuta kao simbol upravljanja kapitalizmom, a Švedska agencija za ekonomski i regionalni razvoj jedan je od glavnih ideoloških temelja trenda rastuće društvene nejednakosti između onih koji su nagrađeni više i onih koje bacaju dublje u bedu i nesigurnost.

Ovog puta su naša dela bila samo usmerena protiv materijalnih i simboličnih meta. Ali osobe koje su odgovorne za ovaj razvoj nikako nismo zaboravili/e niti im opraštamo.

Sve dok su ljudi prisiljeni da žive u ropstvu kapitalizma, uvek će biti pravo vreme da se udarac uzvrati.

Bori se protiv vlasti svim raspoloživim sredstvima!

Sloboda za naše utamničene drugove i drugarice u Švedskoj i svetu

Berlin: Polupana stakla na banci Santander u Prenclauer Bergu

santander-smasTokom noći 18.-19. marta 2015., čekićima i kamenicama smo izveli/e akciju protiv banke Santander u Šenhauzer aleji (nem. Schönhauser Allee). Osam prozora je polupano.

Stojimo solidarni/e sa svi odabranim oblicima protesta koji su bili podržani juče [18. marta 2015.] na ulicama Frankfurta. Protiv represivnih vlasti i dominantnih uslova ovde i svuda!

Za M18, dan zvanične proslave inauguracije ECB (Evropske centralne banke), koju su pratile armija od 10,000 pandura i masovne demosntracije širom Frankfurta, iskoristili/e smo mirnoću Berlina kako bismo izrazili/e našu solidarnost sa anarhistima i anarhistkinjama pogođenim represijom (Operacija Pandora) u Barseloni, te poslali/e prijatne pozdrave Majnhetnu [nem. Mainhattan, Frankfurt na Majni].

Filijalu banke Santander smo odabrali/e jer ona predstavlja uzor za mnoge prepredene finansijske i investicione institucije. Španska Banka Santander (šp. Banco Santander) jedna je od najvećih bankarskih institucija na svetu; ona održava odnose sa industrijom naoružanja i mnogo ulaže u trgovinu oružjem, u kompanije koje proizvode i prodaju sve vrste oružja, bombi, eksploziva, projektila, nuklearnog oružja, itd.; uz mnoge druge kontroverzne investicije, poput finansiranja po okoliš destruktivnih firmi, banka Santander je uključena u   CESCE (šp. Compañía Española de Seguros de Crédito a la Exportación), agenciju za izvoz kredita koja je odgovorna za spoljni dug južne Evrope (najmanje 3.5 milijardi evra godišnje) i stoga je faktor koji izaziva osiromašenje u tim zemljama: banka Santander je jedina finansijska institucija koja upravlja tokovima novca u španskim zatvorima, godišnje otprilike 100 miliona evra; ona je isto tako uključena, kao i brojne velike banke, u prisilna iseljenja za koja moraju snositi odgovornost, u osvit stambene krize…

Institucije koje se finansijski bogate kroz patnju, osiromašenje, rat i eksploataciju, kao i represiju onih koji/e su njima pogođeni/e, ne zaslužuju da im fasade ostanu netaknute!

Naša solidarnost, protiv njihove bahatosti!
Destrojka (engl. destroika) svo sranje!

Paramparčad u noći

Atina: Sabotirani bankomati

gogo
TELEGRAM SOLIDARNOSTI

Dana 9.4. u zoru vandalizovali smo 1 bankomat Eurobanke u Petraloni. STOP. Farbom i lepkom bankomat Nacionalne banke u Kukaki. STOP. Snage štrajkačima glađu Mreže utamničenih boraca; sa njima smo. STOP. Revolucionarni pozdravi i pobunjeničkim zatvorenicima u Čileu; poziv od 10 do 20 aprila. STOP. Vagabundi iz Meksika imaju pravo: jednostavna, anonimna, lako izvodljiva dela sabotaže. STOP. Zajedničke borbe unutar/izvan zatvorskih zidova; zajedničke borbe unutar/izvan granica.

‘PREVIŠE ĆASKANJA DOVODI DO SIROMAŠTVA’

Grčka: Eksplozivni napad na sedište kompanije Majkrosoft u Atini

jam
Preuzimanje odgovornosti – “Borbena anarhija”
Akcioni projekat za međunarodni anarhistički kontranapad
“Uništimo represiju”. Drugi čin.

“Borbena anarhija” preuzima odgovornost za napad na centralne kancelarije kompanije Majkrosoft (engl. Microsoft) u Grčkoj. Drugovi/arice koji/e su učestvovali/e u akciji postavili/e su eksplozivnu napravu sačinjenu od kanistera sa benzinom i baruta i bezbedno se povukli/e, još jednom ismejavajući bezbednosne mere u zgradi. Majkrosoft je muntinacionalni gigant tehno-industrijskog kompleksa, jedna od najmoćnijih kompanija u svom polju i neraskidivo je povezana sa političko-ekonomskim sistemom. Napad na avangardu kapitalističke dominacije, tehno-nauku i njene ubilačke pipke, predstavlja napad na mehanizaciju samog života. Revolucionarni rat je osnova oko koje se gradi pokušaj potpunog oslobođenja naših života od lanaca države, kapitala i njihovog društva, a koja se širi u prostorno-vremenskom kontinuumu sa pobunom potlačenih protiv svojih tlačitelja.

Dana 2. marta 2015., anarhistički i politički zatvorenici otpočeli su štrajk glađu, sa ciljem borbe protiv represivnog okvira države, anti-terorističkih jedinica i sudija. Istovremeno, utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija i anarhistkinja Angeliki Spiropulu najavili su početak štrajka glađu do smrti, zahtevajući trenutno puštanje svoje rodbine koja je osvetnički stavljena u pritvor zahvaljujući mahinacijama političko-sudske mafije. Danas, kada su mnogi naši drugovi hospitalizovani u kritičnom stanju u bolnicama, sa drugom iz ZVĆ Mihalisom Nikolopulosom kome preti trajno fizičko oštećenje uprkos pobedničkom ishodu borbe njegove organizacije, sa “levičarskim” menadžerima vlasti koji su masku humanizma bacili u smeće, anarhistička borba bi trebalo da ubrza svoj kontranapad i natera državu na povlačenje.

Borba naših zarobljenih drugova i nove činjenice na društvenom i političkom polju nakon izbora Sirize trebalo bi procenjivati u smeru revolucionarnog razvoja. Polimorfna iskustva i kolektivni napori predstavljau fokus te procene koja pruža temelj za materijalizaciju naše anti-državne zavere protiv vlasti. Sada je na nama da pokažemo stratešku neophodnost anarhističke urbane gerile sabotiranjem funkcionisanja društvene mašinerije, dizanjem u vazduh zidova apatije i oslobađanjem pobunjeničkih želja.

Tkajući niti između teorije, akcije i cilja, nastavljamo usamljeni hod putevima slobode, sa mislima čvrsto zakucanim na sve naše drugove i drugarice koji/e su zaključani/e u ćelijama demokratije. Tek smo počeli/e. Planiramo sabotaže, uznemiravanja neprijatelja, eksperimente sa metodama i praksom, organizujemo svoj opšti kontranapad na svet vlasti. Naša akcija predstavlja doprinos predlogu drugova/arica češkog FAI/FRI koji/e su zapalili/e policijski automobil i predložili/e stvaranje međunarodnog akcionog projekta “Uništimo represiju”, poput projekta Feniks. Pored toga, ovo je i naš doprinos danima međunarodne solidarnosti sa utamničenim drugovima i drugaricama u Čileu. Drugovi i drugarice, ova eksplozija je bila i za vas.

Snage drugarici Angeliki Spiropulu i zatvorskoj ćeliji Zavere koji/e će uskoro, zbog svoje nepopustljive i pobedničke borbe, ponovo videti svoje voljene slobodne. Dobar oporavak drugovi i drugarice, vaša odlučnost je izvor inspiracije za subverzivne duhove našeg vremena. Neka naša vatra postane ognjište topline za anarhističke štrajkače glađu “Mreže utamničenih boraca” i članu “Revolucionarne borbe” Nikosu Maziotisu koji je prekinuo štrajk pre objavljivanja našeg teksta.

SOLIDARNOST SA SVIM ANARHISTIČKIM ZAROBLJENICIMA I ZAROBLJENICAMA!
SREĆE I SNAGE ONIMA KOJE PRAVOSUDNI SISTEM TRAŽI!
NAORUŽAVAMO SE, ORGANIZUJEMO I PRELAZIMO U NAPAD!
ŽIVELA BORBENA ANARHIJA!

Borbena anarhija
Neformalna anarhistička federacija / Međunarodni revolucionarni front (FAI-IRF)

Olomouc, Češka: Zapaljen policijski automobil u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu

1920

U četvrtak 26. marta 2015. izveli smo napad paljevinom na policijski automobil u mestu Olomouc. Napad na represivni aparat je borba za slobodu. Jer tamo gde postoji potreba za represijom, sloboda ne može da cveta. Ne postoji mesto bez represije. Represija je sredstvo države i kapitala. Represija i autoritet su dve strane istog novčića. Represija je globalna. Represija dolazi kako iz državnog (javnog) sektora, tako i privatnog sektora. Ona sarađuje širom sveta. Skoro svako je osetio neki vid represije. Jedini koji za represiju ne znaju jesu oni koji ne žele da žive sopstvene živote. Oni koji saginju svoje glave i dobrovoljno slušaju ono što im se naredi. Oni koji odbijaju postojeći poredak svesni su posledica. Dakle, i oni koji makar samo pokušavaju do svoje neisplaćene plate doći direktnom akcijom, ili ljudi koji učestvuju u divljem štrajku, ili oni koji uništavaju bilborde ili ljudi koji prosto pljačkaju tokom nereda. Raduje nas svaki pobunjenički čin koji nije sputan okvirima legalnosti. Ali samo onda kada ne traži represiju protiv drugih. Jednog dana ljudi napadaju policiju u borbi protiv poreza, drugog dana pozivaju na strožije zakone protiv beskućnika ili neprilagođenih, trećeg dana i sami postaju beskućnici i žele više poreskog novca za socijalna davanja, četvrtog dana pronađu neki posao i ponovo pokušavaju pronaći najbolji način da izbegnu plaćanje poreza. Uslovi u kojima živimo utiču na naše živote, ali ih ne trebamo koristiti kao izgovor. Ono što na kraju odlučuje o našim životima jesu izbori koje pravimo. U svakoj situaciji imamo mogućnost ili da pokleknemo ili da se suprotstavimo onome što nam se ne sviđa.

Mi, anarhisti i anarhistkinje, ne dopuštamo nikome da odlučuje o našim životima. Nemamo ništa drugo do sažaljenje za ljude koji u ovoj svakodnevnoj močvari traže put samo za sebe na uštrb drugih. Savijaju se pred postojećim i pronalaze izgovore u objektivnim uslovima. Mi se, anarhisti i anarhistkinje, borimo za svet bez represije, bez prinude. Zato se protiv svake represije borimo neprekidno, bez obzira na to da li ona udara na mirne studentske demonstracije na drugoj strani sveta ili lopove u našem gradu. Našu solidarnost i iskrenu uzajamnost imaju oni koji se bore za potpuno uništenje represivnog aparata, za anarhiju. Pobunjenici, ustanici, anarhisti, revolucionari, borci…

Trenutno, svoju neprekidnu borbu protiv represije nastavljaju grčki politički zatvorenici u Grčkoj. Mreža utamničenih boraca, Maziotis, Gurnas, članovi ZVĆ i mnogi drugi. Svi oni su odlučili da ne odustaju od svoje borbe i da se suprotstave represiji, čak i u zarobljeništvu. Naš napad je akcija solidarnosti sa njihovom borbom. A samim tim, naš napad je borba za anarhiju. Neka štrajkači glađu pobede u svim borbama. Continue reading Olomouc, Češka: Zapaljen policijski automobil u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu

Janjina: Farbom napadnute Sirizine prostorije

eye

6. april 2015.

Prostorije partije Siriza u gradu Janjina simbolično su napadnute farbom kao minimalni gest solidarnosti sa utamničenim štrajkačima glađu. Ispisani su i slogani unutar zgrade u kojoj se nalaze prostorije kao i kancelarija Sirizinog poslanika.

Ukoliko se nešto desi ma kom štrajkaču glađu (ili, ukoliko se nešto desilo Mihalisu Nikolopulosu) nećete imati gde da se sakrijete.

Anarhisti i anarhistkinje

Iraklion: Sabotirano 30 bankomata u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu

cat1

U zoru 23. marta 2015., sabotirali/e smo 30 bankomata u gradu Iraklionu, Krit, kao znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima u štrajku glađu koji zahtevaju:

– ukidanje “antiterorističkog” zakona iz 2001., član 187 (“kriminalna organizacija”)
– ukidanje “antiterorističkog” zakona iz 2004., član 187a (“teroristička organizacija”)
– ukidanje otežavajućih okolnosti za dela počinjena skrivanjem fizičkih karakteristika (“zakon o kapuljačama”)
– ukidanje zatvora tipa C
– puštanje Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga, osuđenog člana R.O. 17N, koga vlast sistematski i osvetnički istrebljuje već 13 godina
– ograničavanje obrade i upotrebe genetskog materijala (DNK)
– puštanje rodbine i prijatelja R.O. ZVĆ

SOLIDARNOST ZNAČI NAPAD

Krit: Gigantski transparenti u staroj luci u Haniji

hanija-soli-hs-1024x683
“Solidarnost sa štrajkom glađu u grčkim zatvorima”
hanija-soli-1024x683
“Solidarnost sa političkim zatvorenicima u štrajku glađu od 2.3. – Skupština “Protiv zatvora”

U nedelju ujutru, 5. aprila 2015., kao znak solidarnosti sa borbom štrajkača glađu u grčkim zatvorima, okačili smo dva gigantska transparenta, ispisana na engleskom jeziku, u staroj luci u Haniji.

TRENUTNO ISPUNJENJE NJIHOVIH ZAHTEVA
POBEDA ZA BORBU ŠTRAJKAČA GLAĐU

još fotki: athens imc

Štutgart: Sabotaža Dojče bana paljevinom

frankfurt-686x1024
(Frankfurt 18. mart 2015.)

Prošle nedelje smo, u regionu Štutgarta, grilovali dva automata za prodaju karata kompanije Dojče ban (nem. Deutsche Bahn).

Cene karata, logistika za oružane snage, nuklearni transport… već dugo nam je dosta toga.

Našom akcijom šaljemo mali pozdrav uhapšenima u Frankfurtu i zatvorenicima u štrajku glađu u Grčkoj.

Koristite čvrsto gorivo – sa tečnim postoji opasnost od eksplozije!

Autonomne prolećne roštiljdžije (autonome Frühlingsgriller)

Frankfurt: Napadnute kancelarije “ABS nekretnina”

razbij-ecb18. mart 2015

Noć se još nije završila. Kaldrmom smo napali prozore “ABS-nekretnina” (nem. ABS-Immobilie ) u Bokenhajmu (Bockenheim). Preduzeće “ABS nekretnine” ima kuće, stanove, poslovne prostore u Frankfurtu (Majna), Ofenbahu (Majna), Dicenbahu, Majnhauzenu, Noj-Izenburgu, Rabenau i odgovorno je za raseljavanje ljudi iz njihovih domova jer su pogođeni profitom. Ljudi su prinuđeni da napuste svoje domove zbog troškova iznajmljivanja i potiskuju ih sve dalje od centra Ako se to nastavi, Frankfurt će uskoro postati poput Pariza.

Ali nećemo uspeti u rešavanju problema ovog sveta samo sa razbijenim prozorima bilo koje firme za nekretnine. Ovakvim napadima možemo pokazati da je ovaj usrani kapitalistički sistem ranjiv i ukazati na one koji su odgovorni, ali pored toga, potrebno je stvarati alternative; na primer da je život izvan kapitalizma moguć, da se on može otkriti samo pokušajima. Od stabmenih projekata do okupiranih kuća. Borbi od Čijapasa do Rožave, od Barselone do Atine. Širom sveta postoji tendencija ka samoupravljanju i moramo učiti sve kako bi sva živa bića živela u slobodi.

Isto tako smo mogli videti šta se desilo 18. marta sa svim njegovim prelepim i ružnim momentima. Razmišljanja o policijskim automobilima, razbijenim bankama itd., navlače nam osmeh na lice, ali razmotrimo takođe kritike napada na tramvaj i ambulantna kola, a ne da ih minimalizujemo ili ostanemo nemi na takve trenutke. Trebalo bi da razmišljamo o sopstvenim akcijama i vidimo da li smo delovali upitno ili da li je naše ponašanje uvek ispravno.

Solidarni pozdravi onima koji su uhapšeni tog dana, kao i onima koji već razmišljaju o tome kako se ljudi mogu konkretno podržati.

BEZ NOVCA I BANAKA
BEZ RATOVA I TENKOVA
BEZ GRANICA

Za Anarhiju! (A)

Ren: Solidarnost iz Francuske protiv “Operacije Pinjata”

Skvot “13-14” u Madridu u koji je, 30. marta 2015., upala policija u sklopu “Operacije Pinjata”

Prošle noći [30. marta 2015.], španski konzulat u Renu, Francuska, napadnut je farbom u znak solidarnosti sa privedenima u “Operaciji Pinjata” (Operation Piñata).

“Država je terorista”
“Jebi Pinjatu”
i farba na konzulovom automobilu.

Od Granade do Rena, aktivna solidarnost protiv svih oblika represije.

Brisel: Solidarnost sa političkim zatvorenicima i zatvorenicama u Grčkoj

brisel
brisel2
Kao odgovor na poziv Mreže utamničenih boraca, na sedištu Dojče banke (Deutsche Bank) u Briselu, ispisali/e smo grafite u znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima i zatvorenicama u Grčkoj, kao i u znak podrške njihovim zahtevima.

Od 2. marta, u grčkim zatvorima, 22 anarhista i anarhistkinja i 8 zatvorenika zatvora tipa C štrajkuje glađu. Mnogi/e od njih su utamničeni u Domokosu, specijalnom zatvoru namenjenom utamničenju političkih i pobunjeničkih zatvorenika/ca (tip C). Zakon o zatvorima tipa C usvojen je u poslednjim danima prethodne vlade.

U prvim danima marta – kada je Siriza već bila na vlasti – grčke anti-terorističke jedinice uhapsile su nekoliko rođaka zatvorenika Zavere vatrenih ćelija.

Zahtevi zatvorenika i zatvorenica koji/e se bore su sledeći:

– ukidanje dva anti-teroristička zakona koji su usvojeni nakon napada u Njujorku
– ukidanje zakona o kapuljačama koji je usvojen nakon ustaničkih demonstracija u decembru 2008.
– ukidanje upotrebe DNK kao pravnog dokaza
– puštanje Savasa Ksirosa, člana organizacije 17N, unakaženog, mučenog i veoma ozbiljnog zdravstvenog stanja, zaključanog već 13 godina
– ukidanje zakona o zatvorima tipa C

U ove zahteve je uključen i zahtev za puštanjem rodbine ZVĆ. Zatvorenici i zatvorenice ZVĆ nalaze se u štrajku glađu “do smrti”. Mnogi među njima se nalaze u potencijalno fatalnom stanju usled štrajka glađu.

Siriza je obećala ukidanje zatvora tipa C. Umesto toga, u te specijalne zatvore bacaju nove “teroriste”.

Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice.
Slava Lambrosu Fundasu! Pozdravi Nikosu Maziotisu!
Sloboda za Savasa Ksirosa!

Brizbejn: Gestovi solidarnosti sa štrajkačima i štrajkačicama glađu u grčkim zatvorima

onda

U noći 2. aprila sa zakašnjenjem smo doprineli/e Međunarodnom pozivu na akciju 1. aprila za naše drugove i drugarice u borbi koji/e štrajkuju glađu unutar grčkih zatvora.

U predgrađima južno od grada Brizbejna super-lepkom smo sabotirali/e 10 bankomata sledećih banaka: Nacionalne banke Australije (National Australia Bank), Komonvelt (Commonwealth), Banku Kvinslenda (Bank of Queensland), Sankorp (Suncorp), Bendigo i Vestpek (Westpac). Takođe smo oštetili/e prozore jedne Nacionalne banke i jedne Sankorp banke.

Niko nije slobodan dok svi/e nisu slobodni/e!

Pobeda borbi štrajkača i štrajkačica glađu u grčkim zatvorima!

Trenutno zadovoljenje zahteva štrajkača i štrajkačica glađu!

Anarhistička vandalska ćelija (Anarchist Vandal Cell), Brizbejn, takozvana Australija

Iraklion: Napad zapaljivom napravom na poresku kancelariju

iraklio-gazakia-eforiagazakia-eforia-iraklio

U ranim jutarnjim časovima 2. aprila, sa mislima prikovanim za drugove i drugarice koji štrajkuju glađu, napali smo poresku kancelariju u Iraklionu (Krit) postavljanjem zapaljive naprave na ulaz u zgradu.

Drugovi i drugarice, možda nas odvajaju kilometri, zidovi i sve vrste državnih kerova, ali osećamo da je vatra koja gori u vama vrelija nego ikada. Ovom vatrom sa naše strane, bacamo se u bitku, vičući – smrt smrti koju prodaju kao život.

Oni koji kažu da nije vreme za napad ili da bi vladi trebalo dati još malo vremena (da pokaže koliko je levičarska) sopstvenim rukama zatežu lance zatočeničkih kreveta.

Svaki dan koji prođe, svaki sat, svaki minut koji prođe presudan je. Imperativ je da naši potezi pobegnu granicama legalnosti.

Da se ulice pretvore u bojna polja.
Da se zaverenička okupljanja pretvore u akte rata.
Da nada postane napad.

Snage svim štrajkačima glađu.
Trenutno ispunjenje svih zahteva.

Neformalna anarhistička federacija / Međunarodni revolucionarni front (FAI/FRI) – ćelija Iraklion

Krit: Napad na Sirizinu kancelariju u Haniji

hanija-napad-siriza

U praskozorje 30. marta 2015. odabrali smo da zapaljivu napravu smestimo u prostorije lokalne organizacije socijal-demokratske vlade. Odabrali smo da ih ne spalimo u potpunosti. Ostavljamo to kao obećanje…

Ne pregovaramo. Tražimo hitno zadovoljenje zahteva SVIH štrajkača glađu.

Pozivamo sve anarhiste prakse na sveopšti sukob sa “levom” vlasti. Zajedno sa našom zatvorenom braćom i sestrama. I našim pobunjenim srcima.

SVE ZA SVE
DO UNIŠTENJA I POSLEDNJEG ZATVORA
DO POTPUNOG UNIŠTENJA OVOG SVETA
DO ANARHIJE

Hanija, 30.3. 2015.

Grčki zatvori: Izjava Nikosa Maziotisa o štrajku glađu (objavljena 2.3.2015)

skaby-761x1024

ŠTRAJK GLAĐU NIKOSA MAZIOTISA, ČLANA REVOLUCIONARNE BORBE, U KONTEKSTU BORBENE MOBILIZACIJE POLITIČKIH ZATVORENIKA

U proteklih 15 godina i pogotovo nakon pokretanja rata protiv “terorizma”, kapitalistički sistem širom sveta postaje sve totalitarniji kako bi nametnuo diktaturu tržišta, interese nadnacionalne finansijske elite koja je nastala iz globalizacije sistema nakon okončanja bipolarizma. U tom kontekstu, represija, ojačavanje zakonodavnog i kaznenog arsenala država u tom novom globalizovanom okruženju protiv političkih neprijatelja novog poretka i naročito protiv pretnje oružane revolucionarne akcije, od velikog je značaja i primenjuje se zbog reprodukcije sistema, naročito u poslednjih nekoliko godina od izbijanja globalne finansijske krize.

Grčka država, koja je u potpunosti integrisana u nadnacionalni kapital, usvojila je neoliberalne reforme diktirane od strane Evropske unije i nadgradila svoj zakonodavni i kazneni arsenal u skladu sa zahtevima međunarodnog “rata protiv terorizma”. Tako je 2001. godine država usvojila prvi “anti-teroristički” zakon, član 187 krivičnog zakona (kriminalna organizacija), godine 2004. usvojila je drugi “anti-teroristički” zakon, član 187a (teroristička organizacija), godine 2009. ubrzo nakon ustanka iz decembra 2008., usvojila je zakon protiv kapuljača (zakon koji kriminalizuje prikrivanje lica na demonstracijama), a 2010. je modifikovala član 187a učinivši ga još represivnijim. U 2012., po nalogu državnog tužioca, ustanovljeno je korišćenje nasilnih sredstava pri uzimanju DNK uzoraka od osumnjičenih i, konačno, tokom leta 2014., kao logična posledica njene represivne politike, usvojila je zakon o uspostavljanju zatvora maksimalne bezbednosti tipa C za političke zatvorenike.

Ova postepena nadgradnja represivnog napada države u proteklih nekoliko godina intenzivirana je u vezi sa neoliberalnim reformama nametnutim od strane grčke vlade. Međutim, taj napad je dostigao vrhunac nakon izbijanja globalne finansijske krize, nakon ustanka iz decembra 2008. i podvrgavanja zemlje autoritetu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije (EK) potpisivanjem prvog memoranduma u 2010.

U tim uslovima – u kojima je establišment izgubio društveni konsenzus koji je uživao pre krize usled brutalnih mera pokrenutih u proteklih šest godina – represija i “anti-teroristička” legislativa čine temelje i preduslove perpetuiranja sistema.

Zbog delegitimizacije establišmenta u očima društvene većine zbog najveće društvene pljačke koja je nad društvom ikada izvršena, gde glad, siromaštvo i beda muče ljude, sa hiljadama smrtnih slučajeva zbog samoubistava, bolesti, nedostatka osnovnih potrepština, sa hiljadama beskućnika i onih koji jedu iz kontejnera ili zavise od narodnih kuhinja kako bi preživeli – sve to stvara odgovarajuće uslove sa izgledima za revoluciju i zbacivanje režima odgovornog za krizu i svu patnju nastalu zbog nje.

Sirizino preuzimanje vlasti i upravljanje kapitalističkom krizom nakon izbora od 25. januara 2015. suštinski ne menja ništa. Uprkos predizbornim obećanjima o ukidanju memoranduma i kresanju duga, politika koju Sirizina vlada sledi ne razlikuje se od politike prethodnih vlada. To je očigledno iz činjenice da je zahtevala produženje postojećeg programa spašavanja (eng. bailout), bez obzira na spinove preimenovanja memoranduma ili trojke MMF/EK/ECB u “institucije”. Činjenica je da je Sirizina vlada prihvatila i memorandum i dug i da će potpisati novi memorandum – program spašavanja nakon produženja postojećeg sa svim što uz njega ide.

Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenih u zatvoru tipa C, verujem da samo put subverzije i oružane narodne i socijalne revolucije predstavlja put za izlazak iz krize i da može preokrenuti memorandum, sporazume o kreditiranju i izbrisati dug. Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenik u zatvoru tipa C, u kontekstu borbene mobilizacije političkih zatvorenika i zatvorenica protiv specijalne “anti-terorističke” legislative, specijalnih sudova i specijalnih zatvora, učestvujem u štrajku glađu od 2. marta, zahtevajući:

1) Ukidanje prvog “anti-terorističkog” zakona iz 2001., člana 187 (kriminalna organizacija)
2) Ukidanje drugog “anti-terorističkog” zakona iz 2004., član 187a (teroristička organizacija)
3) Ukidanje zakona o kapuljačama
4) Ukidanje zakona o zatvorima tipa C
5) Puštanje osuđenog člana 17N Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor tipa C, Domokos

Štrajk glađu: Zavera vatrenih ćelija – Ukoliko ne umremo jedni za druge, već smo mrtvi

zvc

(saopštenje koje sledi objavljeno je 12. marta 2015. )

Dana 3. marta “pravda” je odlučila da u pretkrivični pritvor pošalje majku drugova Hristosa i Gerasimosa Cakalosa, kao i Gerasimosovu devojku, pod optužbom za pridruživanje i učešće u terorističkoj organizaciji.

Iza očigledne besmislenosti optužbe skriva se morbidna osvetoljubivost anti-terorističke jedinice i sudskih vlasti koji žele da emocionalno ucene dvojicu drugova, ali i sve nas. To nije samo osveta koja preti da postane neizmerljiva, već i pokušaj da anuliraju naše samo biće. U suštini, oni od nas zahtevaju bezuslovnu predaju, tiho primirje i oproštaj sa dostojanstvom, inače će se u zatvorima demokratije uvek naći neke “gostoljubive” ćelije za našu rodbinu.

Nećemo im učiniti uslugu. Rat protiv vlasti je postojano iskovan u nama i poput krvi teče našim venama. Neprijateljima slobode, sudijama i pandurima, nećemo predati niti ćemo se povući i za jedan jedini milimetar.

Suočavamo se sa najvulgarnijom emotivnom opsadom. Sudska mafija je naše voljene – koji nemaju nikakve političke srodnosti sa nama, već samo biološku i emotivnu – kidnapovala i drži ih kao taoce. U ovom konkretnom slučaju, sveštenstvo pravde poništava čak i apsurdnost sopstvenih zvaničnih pravila pošto, po pitanju mere pretkrivičnog pritvora, njihov “sveti” zakon predviđa da će se “pretkrivični pritvor primenjivati samo u slučajevima kada postoji sumnja da će okrivljeni pobeći ili počiniti slična dela”.

Ko, čak i među našim neprijateljima, zaista smatra da za našu rodbinu postoji “sumnja da će pobeći” ili “počiniti slična dela” – dela koja zapravo nisu ni počinili? Očigledno niko…

Ova priča o trenutnim pojavama nije samo delić nečije lične istorije ili emocionalno nabijena digresija od iskustava proživljenih u Zaveri vatrenih ćelija.

Naprotiv, ove pojave su deo opšte represivne strategije koju koordinišu arhijereji sudija, pandura i novinara.

Na prva vrata su zakucali još u zoru…

U subotu je obelodanjena policijska operacija pod kodnim nazivom “Mlekar” (gr. Γαλατάς), kako bi se ušlo u trag begunki – članici Revolucionarne Borbe, Poli Rupi (gr. Πόλας Ρούπα), dok je štampa izveštavala o mogućem pretresu roditeljskog doma člana Revolucionarne borbe, Nikosa Maziotisa. Takođe, istog dana, policija i javni tužilac su, nakon “anonimnog telefonskog poziva o postojanju oružja i eksploziva”, upadali i vršili pretrese domova anarhista.

Iako je epilog pretresa, u zvaničnim tariguzima, bio sveden na tri reči “ništa nije pronađeno”, našli smo se, zapravo, u predvorju policijskog i pravosudnog despotizma.

Unutar tog polja konfuzije, u kojem se mešaju tuga i bes, paralelno sa našim štrajkom za oslobođanje naše rodbine, odvija se štrajk glađu protiv zatvora tipa C, teror-zakona (gr. τρομονόμο), zakona 187, zakona o kapuljačama, fašističke policijske manipulacije uzimanja DNK, kao i za oslobođanje Savasa Ksirosa. Taj štrajk je odavno organizovan i najavljen i ima našu punu političku saglasnost. Na naš štrajk glađu smo se odlučili na prečac, kao refleks na zarobljeništvo koje je nametnuto našoj rodbini.

Ova dva štrajka glađu su, međutim, direkno povezana jer se susreću i međusobno dopunjuju. Konkretno, štrajk glađu za oslobođenje naše rodbine predstavlja materijalnu i fizičku posledicu sprovođenja teror-zakona čije je ukidanje postavljeno kao zahtev drugog štrajka glađu političkih zatvorenika.

U našem konkretnom slučaju izneli smo puštanje rodbine kao kulminirajući i lični referentni okvir jer se pretnja stalne nadogradnje teror-zakona pretvorila iz slike budućnosti u današnju fašističku stvarnost koja nama bliske osobe drži zarobljenim.

Zbog toga nema srednjeg puta. Ili će naša rodbina biti puštena iz zatvora ili će biti prvih mrtvih štrajkača glađu u Evropi za poslednjih 40 godna, sa levičarskom vladom u pozadini.

Još jednom želimo da razjasnimo da ne tražimo ništa za sebe. Mi smo preuzeli punu političku odgovornost za celokupan plan našeg bekstva iz zatvora Koridalos, javno smo izneli samokritiku naših “propusta” i bez kajanja održavamo našu volju za slobodom i anarhijom koje će doći samo kroz naše sopstvene ruke, a ne pasivnim čekanjem na zakone.

Ono što zahtevamo jeste oslobađanje naše rodbine koju je vlast kidnapovala.

Bilo bi to emocionalno i samoubistvo savesti ukoliko bismo pokušali da naše političke osobine prelijemo na ovaj slučaj. Koliko god da mrzimo logiku viktimizacije, bili bismo slepi da ne prepoznamo da su, u ovom slučaju, naše rođake žrtveni jarci – trofeji tužilaštva zbog naših izbora.

Zbog toga, kada govorimo o našoj rodbini, ne oslobađamo u potpunosti grubost naših reči jer nemamo nameru da igramo političke igre na leđima naših ljudi. Štaviše, ni njihova pravna odbrana nema bilo kakve veze sa Zaverom vatrenih ćelija. Uvek ćemo biti uz njih, kao što su i one stajale uz nas, bez ukrštanja naših političkih izbora.

Jedina sigurna stvar jeste da grubost i apsolutnost sopstvenih izbora čuvamo odlukom o štrajku glađu do smrti. Nastavljamo dalje sa sigurnošću i spremnošću onih koji rizikuju sve za trijumf nepokorenog i slobodnog života.

Možda će biti potrebna naša krv da bi sloboda proklijala. Ali, tako je kako je…

Umiremo onako kako smo izabrali da živimo, dostojanstveno ne kapitulirajući ni pred smrću.

Jer, istinska sloboda postoji samo u borbi za slobodu.

NIKADA NE ZABORAVLJAMO – NIKADA NE OPRAŠTAMO

ŠTRAJK GLAĐU DO SMRTI ZA PUŠTANJE NAŠE RODBINE

SOLIDARNOST I POBEDA ZA BORBE SVIH ŠTRAJKAČA GLAĐU

1. Za ukidanje anti-terorističkog zakona A’ (član 187)
2. Za ukidanje anti-terorističkog zakona B’ (član 187a)
3. Za ukidanje zakona o kapuljačama
4. Za ukidanje zakona o zatvorima tipa C
5. Za oslobađanje Savasa Ksirosa iz medicinskih razloga
6. Za ukidanje odredbe o prisilnom uzimanju DNK (i generalno, policijske manipulacije pravljenja krivaca kroz DNK)

Zavera vatrenih ćelija – FAI/IRF
Ćelija utamničenih članova

Hamburg: Napad na univerzitetsku zgradu zbog “Zelenog policijskog kongresa”

fuckcops

U noći 20. marta 2015. neke nepoznate osobe uništile su stakla na ulazu u zgradu Univerziteta u Hamburgu.

Pored razbijenog stakla, sve koji žele ući u zgradu sada pozdravljaju i “tako zeleni, tako plavi”, “FCK CPS” i jedno zaokruženo-A.

Ovaj napad je izveden povodom “Zelenog / Alternativnog policijskog kongresa” koji održan narednog jutra. Panduri, političari i akademici tim žele da recikliraju represivni aparat i da funkcionisanje tlačiteljske normalnosti učine efikasnijim.

Izgleda da se to ne sviđa svima.

Prag: Ćelija “Plamenovi gneva” napala restoran u kojem poslodavac ne isplaćuje plate

U nedelju izjutra, 15. marta 2015., desio se napad paljevinom na dva automobila za isporuku hrane iz praškog restorana Rizkarna (češ. Řízkárna). Ova vatrena sabotaža predstavlja naš doprinos borbi protiv eksploatacije radnika i radnica i protiv diktature kapitala. Vlasnik Rizkarne Vladimir Krulec je poznato kapitalističko đubre. Na stotine ljudi je neplaćeno za svoj težak rad tako da bi on mogao prisvojiti sve plodove njihovog rada. Brutalna eksploatacija, maltretiranje, zastrašivanje – to su njegove metode. Naš odgovor je gnev pretvoren u ofanzivnu akciju.

Borimo se, ali ne pokušavamo da spasimo ili organizujemo druge. Vatrena sabotaža usmerena protiv restorana Rizkarna predstavlja našu subverzivnu reakciju na svet koga pokreću kapitalistički odnosi. Odgovor koji izvire iz subverzivne prakse i koji se može izraziti na hiljade načina i različitih mesta. Danas plamenovi uništenja u Rizkarnu, sutra na na neki drugi način i drugde. Kapitalistički odnosi su izrešetali sve oblasti života. Nalazimo se, dakle, na velikom bojnom polju. Svuda na tom polju je moguće izraziti naš subverzivni odnos prema diktaturi kapitala. Društvenoj klasi, najamnom radu, državi. Sve to moramo prevazići. Na ruševinama postojeće bende raste slobodan život. Napred!

ćelija Plamenovi gneva / Mreža revolucionarnih ćelija
(češ. buňka Plameny hněvu / Síť revolučních buněk [SRB])

[vimeo]https://vimeo.com/122343975[/vimeo]