Transparent na ostrvu Lezbos (nasuprot turskoj obali): “Solidarnost sa pobunjenicima u Turskoj”
Prvog juna smo stigli na Taksim oko15h. Nakon sukoba koji su počeli ujutro, policija je bila prinuđena da napusti to područje. Panduri su nestali na nekoliko časova. Tokom dva sata nije bilo policijskog prisustva ni u jednoj oblasti u centralnom delu Istanbula (evropska strana). Ljudi su okupirali Trg Taksim i park Gezi. Broj ljudi je bio ogroman. Čitav park, trg i ulice koje vode ka ovom području bili su prepuni ljudi. Demonstranti su uništili sve građevinske ograde i prepreke koje su zatvarale zapadnu stranu parka. Uklonjene su i neke od prepreka koje je postavila policija i bačene na put koji vodi ka novoizgrađenom podzemnom tunelu. Druge su demonstranti koristili za podizanje barikada. Policijska kućica koja se nalazi u južnom delu parka i gleda na trg je zapaljena, a uništeno je i vozilo za razbijanje demonstracija koje je policija tu ostavila. Na istom mestu je prevrnut i uništen još jedan policijski automobil. Ljudi su bili ispunjeni radošću i slikali su se ispred uništenih vozila i objekta. Severno od parka nalazi se hotel Hajat, a u blizini ulazne bašte hotela jedan policijski automobil je bačen u bazen. Četiri autobusa javnog koja su ostavljena na obližnjoj raskrsnici takođe su oštećena.
[vimeo]http://vimeo.com/67432788[/vimeo]
[vimeo]http://vimeo.com/67480646[/vimeo]
Negde oko 18h saznali smo od drugova da su počeli sukobi u Bešiktašu gde se nalazi kancelarija/kuća Tadžipa Erdogana. Ljudi su napadali iz četiri pravca: Trga Bešiktaš (istok), puta Dolmabahče (zapad), ulice Akaretler (severozapad) i puta Ortabahče (sever). Policija je tamo bila zaglavljena sa četiri vozila za razbijanje demonstracija opremljenim vodenim topovima i oko 150 policajaca na ulazu u ulicu Hajretin Iskelesi. Na svim ovim pravcima podignute su barikade. Nakon nekolko sati, policija je potisnula ljude, tako da su se represivne snage proširile. Nove barikade su podignute u ulici Mumču Baka i putu Sulejmana Sebe kako bi se sprečio ulazak policije u Čarši, bazarsku oblast Bešiktaša u kojoj se ljudi obično druže. Kada su ljudi intenzivirali napade policija je počela upotrebljivati plastične metke. Sukobi su se nastavili iza ponoći negde do 1.30h (2. juna). Policija je tada prekomernom upotrebom gas-bombi rasturila masu, a ljudi su napustili barikade i tražili sklonište u okolnim prodavnicama i barovima ili su se pregrupisavali u unutrašnjim ulicama Bešiktaša.
U isto vreme, ljudi koji su pružali otpor na Taksimu podizali su, toko cele noći, ogromne barikade na putevima i ulicama oko trga i parka Gezi. Ljudi su takođe palili građevinska vozila. Autobusi, automobili, građevinski materijal, prepreke koje je postavila policija, kontejneri itd. sve je korišćeno za pravljenje barikada.
Na mestima, u Istanbulu, gde smo mi bili, mnogi demonstranti su razmišljali dva puta pre uništavanja kapitalističkih meta oko sebe, oprezni zbog mogućih medijskih manipulacija. Osim kamera za nadzor koje su sabotirane videli smo samo jedan oštećeni bankomat. Pomerili smo nekoliko vozila da bismo ih koristili kao barikade ali ih nismo oštetili (barem ne namerno). Dakle, u ovim sukobima policija predstavlja glavnu metu. Ali znamo da su, na primer, u Izmiru demonstranti, pored ostalog, napali jednu banku i Starbaks.
Često se dešavalo i da policijski agenti obmanjuju ljude i šalju ih ka ulicama u koje ne bi trebalo da idu gde su ih potom privodili. Samo ovog dana, naročito u Istanbulu, sve osobe privedene na Taksimu i Bešiktašu puštene su. Skoro 80 ljudi je odvedeno pred sud i oslobođeno krivičnog gonjenja, dok je gotovo 100 ljudi pušteno bez pojavljivanja pred javnim tužiocem.
Dana 2. juna oko 30,000 ljudi se (prema mejnstrim medijima) do 14h okupilo na Taksimu. Na jednom letku u parku Gezi pisalo je: “Kada zvlast za metu uzme život, život postaje otpor”.
Sukobi u Bešiktašu su počeli oko 18h, a barikade su ponovo podignute duž ulica ovog okruga. Policijske snage i brutalnost bili su mnogo veći nego prethodne noći. Nakon nekoliko časova sukoba policija je upotrebila enormne količine suzavca i potisnula masu u unutrašnje ulice. Tu je ispaljivala gas-bombe i jurila one demonstrante koji su pokušavali da se povuku. Panduri su takođe napadali kuće, prodavnice i kafiće. Rezidenti i vlasnici prodavnica su u potpunosti bili solidarni sa demonstrantima i otvorili su vrata svojih domova i prodavnica demonstrantima koji su pokušavali da pobegnu policiji. Zdravstvena nega je pružana na nekoliko tajnih lokacija. Intentzitet sukoba je počeo da opada posle 01:00h, ali su trajali do ranih jutarnjih časova (do oko 5:00h). U nekom trenutku tokom noći, u blizini stadiona Inonu u okrugu Bešiktaš, demonstranti su preuzeli veliki bager i njime jurili policijska vozila za razbijanje demonstracija. Negde oko 3:00h, ponovo je došlo do velikog policijskog napada nakon čega je priveden veliki broj ljudi.
Da dodamo još nekoliko slogana sa ulica: “Tayyip’in piçleri, yıldıramaz bizleri / Tadžipe kopile, ne možeš nas zastrašiti”, ‘bu daha başlangıç, mücadeleye devam / ovo je samo početak, borba se nastavlja, ali i ‘hepimiz Mustafa Kemal’in askerleriyiz / svi smo mi vojnici Mustafe Kemala’ (koji nažalost često uzvikuju patriote/Kemalisti i drugi).
U kasnim večernjim časovima 2. juna, mnogi su procenili da je privedeno čak i do 1,700 ljudi na 235 demonstracija koje su održane u 67 gradova širom Turske. Izvešteno je da je više od 900 ljudi privedeno u Ankari (od kojih je većina zadržana na gradskom stadionu). I zaista, protesti se šire na brojne gradove; Izmir takođe gori, a u Ankari se poslednjih nekoliko dana vode prošireni sukobi. Izgleda da je u Ankari policija upotrebila i bojevu municiju (video snimak trenutka kada panduri pogađaju jednog mladića u glavu).
U lokalnim bolnicama je stanje kritično zbog nestašica krvi jer ima na stotine ranjenih i operacija koje treba obaviti tako da demonstranti pozivaju ljude da doniraju krv.
Srećom, mlada žena koja je pogođena u glavu gas-bombom 31. maja nije preminula. U noći 2. juna smo dobili vest da može pomerati ruku, ali je i dalje bez svesti; lobanja joj je napukla.
Naravno, veoma je teško pratiti i zabeležiti sva buntovnička dela i represivne situacije koje se dešavaju širom teritorije pod kontrolom turske države. Osim toga, nemamo jasnu sliku o prisustvu nacionalističkog ološa u različitim masama. Što se tiče pandura, oni su naveliko koristili gumene metke, sve vrste suzavaca i šok bombi, palice sa elektro-šokovima, napadali su vodenim topovima, a u nekoliko situacija i pravim vatrenim oružjem. Pored toga, turska vlada je pokrenula ogromne snage za razbijanje demonstracija čiji je broj sve veći, a na ulicama su raspoređeni i paradržavne siledžije i panduri u civilu. Nivo policijskog nasilja prikazan je i na video snimku od 1.6., sa još jednim demonstrantom koga je udarilo policijsko oklopno vozilo. Pogledaj i ovaj snimak ubacivanja gas-bombi kroz prozor direktno u kuću. Takođe možeš posetiti stranicu Delilim var (“Imam dokaz”) koja dokumentuje policijsku brutalnost.
Prema foto-reportaži sa jednog bloga “nekoliko izvora je potvrdilo da je narandžasta/crvena tečnost CS suzavac pomešan sa narandžastom ili crvenom bojom (različite boje u različitim delovima grada) zbog obeležavanja demonstranata za kasniju identifikaciju. Takođe treba razjasniti da to nije bojni otrov “agent orange” kako se pominjalo u glasinama koje su dosta kružile. Agent orange je bezbojan, a naziv orange (narandžast) potiče od naradžaste pruge na buradima u kojima se isporučivao”.
Tečnost iz vodenih topova je nekada žućkaste, a nekada crvenkaste boje. Žućkasta ima isti efekat kao suzavac i stvara osećaj da koža gori.
Međutim, demonstranti pružaju otpor i uzvraćaju udarce (pogledaj, na primer, video u kome nekolicina u spontanom kontranapadu konfiskuje policijske štitove).
Okupljanja u znak solidarnosti su održana širom sveta, širom Nemačke, u Holandiji, Velikoj Britaniji, Španiji, Francuskoj, Grčkoj, na Kipru, od Njujorka do Buenos Airesa.
Evo nekoliko slogana koji su 2. juna uzvikivani u gradu Janjina (Grčka) tokom solidarnog okupljanja: “U Grčkoj, Turskoj, Albaniji, neprijatelji su banke i ministarstva. / U Švedskoj, Grčkoj, Turskoj, nemiri se pretvaraju u stvarnost, oni nisu utopija. / Turski trgovi, meksičke planine, pobune će uskoro svugde izbiti. / Za nas granice ne znače ništa; gazi fašizam u Grčkoj i Turskoj. / U Grčkoj ili Turskoj interventne jedinice i vojna diktatura su jedno te isto. / Ni sa policijom niti sa vojskom, Taksim neće postati trgovinski centar. / Pobune se ne dešavaju samo zbog nekog trga; projektili ne mogu ubiti slobodu. / Pobune će izbiti na svakom trgu; sloboda se ne može ubiti mecima.”
U isto vreme, u Grčkoj, 24-godišnji Bulut Jajla (politička izbeglica iz Turske) bukvalno je kidnapovan u Atini od strane policijskih agenata i tajnih službi, i trenutno se nalazi u pritvoru istanbulskog anti-terorističkog odelenja. Više detalja na engleskom jeziku ovde (na grčkom ovde).
Originalne letke otpora, postere ili tekstove o nemirima u Turskoj, ukoliko ih imaš, možeš slati na mail adresu contrainfo[at]espiv.net. Fajlove takođe možeš slati različitim anarhističkim/slobodarskim grupama za koje znaš, kako bi se štampali i lepili na zidovima drugih gradova.
Sirovi prevodi vesti uživo iz Turske objavljuju se na sajtu Linksunten.
Više informacija/linkovi: 1, 2, 3, 4