Mi smo emigranti i izbeglice širom Grčke. Došli smo ovde progonjeni siromaštvom, nezaposlenošću, ratovima i diktaturama. Zapadne multinacionalne kompanije i njihove političke sluge u našim zemljama, ostavili su nas bez dugog izbora nego da rizikujemo svoje živote više puta, ne bi li došli do vrata Evrope. Zapad koji nas lišava naših rodnih mesta, koji ima bolji standard života, je naša jedina nada da i mi živimo kao ljudska bića. Ušli smo u Grčku (legalno ili na neki drugi način) gde radimo ne bi li prehranili sebe i svoju decu. A poniženi smo i živimo u mraku bezakonja, zarad dobrobiti zaposlenih u agencijama države koji divlje ekspolatišu naš rad. Živimo od našeg znoja i sa snom da imamo jednaka prava sa našim kolegama Grcima.

U poslednje vreme, stvari su postale isuviše teške za nas. Plate i penzije su smanjene; sve poskupljuje konstantno; kreira se stav da su emigranti odgovorni, kao da su oni ti koje treba kriviti za mizeriju i divlju ekspolataciju grčkih radnika i manjih preduzetnika. Propaganda fašističkih i rasističkih partija i organizacija postala je glavna tema vladinih razgovora po pitanju emigracije. Masmediji samo ponavljaju njihovu frazeologiju kada gvore o nama. Njihove “ponude” se poklapaju sa vladajućom politikom: zid u Evrosu, brodski vojni kampovi i Evropske vojne snage na Egejskom moru, slamanje i napadanje skvodova u gradovima, masovno deportovanje. Oni pokušavaju da ubede grčku radničku klasu da smo mi ti koji predstavljamo pretnju, da smo mi ti koje treba kriviti za nečuvene napade koje oni sami trpe od strane njihove vlade.

Na ove laži i brutalnosti treba odgovoriti pod hitno a mi emigranti i izbeglice ćemo dati taj odgovor. Mi nastavljamo dalje sa svojim životima da zaustavimo ovu nepravdu koja nam je nanesena. Zahtevamo legalizovanje svih emigranata, jednaka politička i društvena prava i obaveze koje imaju i grčki radnici. Molimo naše kolege radnike Grke, sve koji ispaštaju zbog eksploatacije njihovih napora, da stanu uz nas i da podrže našu borbu da laži, nepravda, fašizam i totalitarizam političke i ekonomske politike ne bi preovladali i u njihovoj domovini. Sve ovo je preovladalo u našim zemljama i prisililo nas na emigraciju ne bi li smo živeli dostojanstveno, mi i naša deca.

Nemamo drugog izbora nego da se naš glas čuje i da bi se naša prava proširila.Nas tri stotine je započelo štrajk glađu u Atini i Solunu, 25.1.2011. Izložili smo sebe riziku, zato što ovo nije pristojan život. Za nas je bolje da umremo ovde nego da i naša deca dožive patnju koju smo mi doživeli.

Skupština emigrantskog štrajka glađu u Grčkoj

Januar 2011