Otkako je Socijalistička partija došla na vlast više ne brojimo demonstrante/kinje koji/e su ubijeni/e, osakaćeni/e ili utamničeni/e. Usvojeni su najdrakonskiji anti-teroristički zakoni, imigrante/kinje bez dokumenata love, socijalna prava se napadaju kao nikada pre. Uz gotovo opštu ravnodušnost “levice”.
U četvrtak 9. aprila, velike sindikalne centrale su konačno odlučile da pozovu na štrajk protiv još jednog neo-liberalnog napada orkestriranog od strane vlade. Ovaj dan akcije je samo potvrdio – nažalost – teškoće sindikalnih mobilizacija, u kontekstu ponovljenih povlačenja i “sigurnosnih aspekata”. Pod lepim prolećnim sunce, oko 5,000 ljudi okupilo se na ulicama Nanta, iza žutog transparenta čiju tajnu čuvaju samo male sindikalne vođe.
Ipak, energičnija povorka od oko 200 ljudi koja je okupila slobodarske i antikapitalističke kolektive i pojedince/ke, kojima su se pridružili/e studenti/kinje i srednjoškolci/ke, ubacila se u paradu u Nantu. Šarena i dinamična, ona je odudarala od ostatka demonstracija, prilično sivog i apatičnog. Banke i objekti moći – skupština grada, kancelarije perfekture i Socijalističke partije – u prolazu su preuređeni, pred ulcerisanim očima sindikalista Radničke snage (Force Ouvrière). Kada je napadnuto mesto za prodaju brze hrane, oni su čak pretili da će osuditi demonstrante/kinje i očajnički su pokušavali da zaštite banke.
Grafiti i masovno lepljenje nalepnica ispunjavali su maršrutu uz povike:
“Od Nanta do Atine, otpor, otpor!”
“Štrajk, blokada i sabotaža”
“Mrzim državu, njene pandure i Makrona [ministar ekonomije]”, te druge slogane protiv socijalističke vlade.
Da napomenemo, policijski automobil sa otvorenim prozorom na ivici defilea ofarban je iznutra prelepo preciznim pogotkom jaja-bombe.
U vreme dislokacije, panduri iz BAC jedinica su kipteli od besa, ali su problematični/e već isparili/e.
Iako je očigledno da nekoliko sati hodanja nikada ne zabrinjava vladu, ovaj dan mobilizacija predstavlja mali uspeh u kontekstu rasprostranjenog fatalizma.
Oni žele da ostanemo rezignirani, širi pobunu!
još fotki: Nantes Indymedia