(saopštenje 93 uhapšenih iz samog sedišta atinske policije)
Ništa manje od naše pozicije o nepregovaranju o socijalnim prostorima koje podržavamo i koji za uzvrat podržavaju nas. Ništa drugo do onoga što svih ovih godina govorimo i radimo u skvotovima, samoorganizovanim prostorima, na demonstracijama, štrajkovima i ulicama.
Zbog toga oni na vlasti, koji su ispred Vile Amalija postavili naoružane stražare, nikada ne mogu učiniti nešto pa da budemo razočarani, da izgubimo srce, da nam unište moral, da nas zaustave ili odustanemo.
Danas, 9. januara 2013., mi – drugovi i drugarice, ponovo smo okupirali zgradu Vila Amalija ispred nosa represivnih snaga koje su je čuvale. Zgradu koja je povezana sa istorijom subverzivnog pokreta u protekle 22 godine, ali i sa vrednostima-principima koje za nas predstavlja.
Od prvog trenutka, transparent je razvijen, a ozvučenje postavljeno kako bismo pročitali tekstove. U isto vreme, oko skvota se u znak solidarnosti okupilo na stotine ljudi. Dva sata kasnije, bez prisustva tužioca, pripadnici specijalne anti-terorističke jedinice (EKAM) su, uz podršku svih vrsta policijskih jedinica plus helikoptera, napali skvot i uhapsili nas.
Ubrzo nakon toga, drugovi i drugarice su okupirali sedište vladine stranke Demokratska levica (DIMAR), ističući apsolutnu konzistentnost ove stranke sa izborima premijera Samarasa i ministra javnog reda Dendiasa. Nakon policijske intervencije, privedeno je svih 40 drugova i drugarica.
Država se, u pokušaju da zaustavi akcije solidarnosti koje su se odvijale, odlučila da napadne još jedan društveni prostor – skvot Patision 61 i Skaramaga, i uhapsila još 8 naših drugova.
Ponovo smo okupirali obezbeđenu Vila Amaliju znajući da ćemo biti napadnuti i verovatno uhapšeni. Uradićemo to ponovo, koliko god puta da je potrebno, i za ovaj i za svaki drugi društveni prostor otpora onih odozdo koji bi se mogao naći pod udarom. Još jednom, neumorno, ponavljamo: ne mogu nas uplašiti ni njihovo oružje ni njihova klevetanja.
Današnjom ponovnom okupacijom pokazali smo kako sveopšti napad države, koja danas za metu uzima skvotove, samoorganizovane prostore i strukture anarhističkog/anti-autoritarnog pokreta kao i socijalno-klasne borbe, nije bez alternative. Srce, volja za borbom i želja za svetom jednakosti i slobode dokazuju da su jači od njihovih vojski.
Nikada neće uspeti da nas pobede jer bez obzira na to koliko represivnih snaga angažuju, ne mogu ugušiti otpor, dostojanstvo i solidarnost.
Nikada nas neće pobediti jer nas nije stotinu, ima nas na hiljade. Mi smo deo sveta koji se bori protiv kapitalističkog varvarstva, državnog terorizma i fašizacije. Deo borbi lokalnih i radnika imigranata, nezaposlenih, studenata, optora u susedstvima, proganjanih i utamničenih boraca, onih koji nisu pognuli glavu. Zajedno sa njima podižemo pesnicu otpora baš kao kada su nas hapsili.
Naše oružje je solidarnost, danas smo je veoma snažno osetili. Naša snaga je kolektivni otpor.
U vreme memoranduma, nametnuta beda i sve veće osiromašenje društva su budućnost koju diktiraju država i kapitalizam; u ovom trenutku, kada je nasilje sistema intenzivirano, a permanentno vanredno stanje uspostavlja totalitarizam, socijalna revolucija je jedini put koji vodi napred. U ovakvom stanju čvrsto stojimo na nogama, promovišući samoorganizovanje, otpor i solidarnost – pokušavajući da odemo za taj jedan korak napred…da organizujemo društveni i klasni kontranapad. U vreme kada dominatno stanje poručuje “izgubićemo sve”, mi se borimo za njegovu inverziju: “hajde da osvojimo sve!”.
Ako mi ne menjamo stvari, niko drugi to neće učiniti. Sve se nastavlja…
URAGANU REPRESIJE SUPROTSTAVIMO OLUJU SOLIDARNOSTI!
SVI NA ULICE, NA NJIMA SE SVE ODREĐUJE
DALJE RUKE OD VILE AMALIJE, SKVOTA SKARAMAGA, SAMOORGANIZOVANOG SASTAJALIŠTA U ASOEE, SASTAJALIŠTA KSANADU, SKVOTA DELTA, I SVIH SKVOTOVA, SAMOORGANIZOVANIH PROSTORA I DRUŠTVENIH BORBI
Devedeset troje uhapšenih u Vili Amalija
Izvor: Occupied London