Dana 31. decembra 2012. grupa od oko desetak anarhista okupila se ispred Vaspitno-popravnog doma u Bernabiju povodom godišnjih bučnih demonstracija solidarnosti sa zatvorenicima. Bučne demonstracije se dešavaju širom sveta 31. decembra, kada oni na ulicama viču i prave buku kako bi podsetili one koji su zaključani unutar represivnih zatvorskih zidina da nisu zaboravljeni i da sistemi koji ih tlače nisu neuzdrmani. To je tradicija koju su uglavnom usvojili anarhisti koji vide nepravdu ne samo zatvorskog sistema već svih sistema ugnjetavanja koji nam se nameću protiv naše volje. Ne postoji vera u reforme i, iako se može činiti kao nemoguća misija, borimo se za demontiranje zatvorsko-industrijskog kompleksa koji bogate kupa u parama, a siromašne zatvara.
Veče je bilo veoma hladno, ali pošto smo bili maskirani osećali smo se malo toplije. Takođe nas je grejalo i uzbuđenje zbog onoga što je predstojalo, a nakon što smo iz gepeka jednog od automobila pokupili lonce, šerpe i crne zastave, krenuli smo ka zatvoru.
Tiho smo se kretali do parkinga koji je najbliži ćelijama u kojima se mladi drže, a onda smo počeli da pravimo buku. Napravili smo vatromet i koristili dosta pirotehnike, a lonci i šerpe su stvarali kakofoniju. Uzvikivali smo poruke podrške zatvorenicima, kao i one protiv čuvara.
Posle dvadesetak minuta, spakovali smo se i krenuli nazad ka kolima. Ovo je bila prva godina da nije bilo jasne interakcije sa onima unutra. Bilo je malo obeshrabrujuće pitati se da li su naš čuli, ali uz vatromet, sirene na megafonu i vatru naših glasova, čini se nemogućim da nas nisu čuli.
Sugerisano nam je da su – pošto su nas panduri i zatvorski čuvari očekivali – zatvorenici možda izvedeni iz ćelija tokom noći (možda na filmsko veče ili tako nešto). To nas je navelo da se zapitamo da li su možda prošlogodišnje demonstracije dovele do nekog sranja jer je tada veliki broj zatvorenika palio i gasio svetla, lupao na prozore, i vikao anarhistima iz svojih ćelija.
Za okončanje rasističke, kolonijalističke, genocidne kulture zatvora, ovde i svuda!
Vidimo se sledeće godine!
Njujork: Izveštaj sa bučnih demonstracija protiv zatvorsko-industrijskog kompleksa
Najmanje 60 ljudi se 31. decembra 2012. odzvalo pozivu na bučne demonstracije ispred Gradskog zatvora (Metropolitan Correctional Center) u centru Menhetna. Masa je lako popunila ulicu, a vazduh je ispunila buka od sirena, glasova, raznovrsnih bubnjeva, čak i prave trube.
Pesme protiv policije i zatvora pratio je transparent na kome je pisalo “Zapalimo društvo zatvora”. Pobunjenici na ulicama pozdravljali su zatvorene i isključene, dok su oni udarali u prozore, palili i gasili svetla i davali druge znakove života iz inače umrtvljujuće i beživotne zgrade. Kružili smo oko zgrade da bismo bili sigurni da je svako čuo naše urlike i pokušali da se, što je moguće više, približimo ćeliji anarhističkog hakera Džeremi Hamonda dok smo uzvikivali njegovo ime.
Hajde da 2013. učinimo godinom zastrašujućom za kapitaliste i državne operativce širom sveta, a godinom radosti za sve one koji teže trijumfu života nad smrću.
NAŠA STRAST ZA SLOBODOM JE JAČA OD NJIHOVIH ZATVORA
ZA UNIŠTENJE ZATVORA I DRUŠTVA ZATVORA
Na novogodišnje veče oko 40 ljudi je pravilo buku ispred federalnog zatvora u Sitaku. To je zatvor u kome se nalaze Katerina Olejnij, Met Dura i Met Fajfer koji se opiru velikoj poroti, kao i na stotine drugih zatvorenika. Oko objekata smo zatekli novu privremenu ogradu koja je postavljena zbog nas kako bi nas zadržala dalje od same zgrade. U svakom slučaju, barem neki od zatvorenika čuli su buku koju su proizvodili mali ali glasni zvučni sistem, ljudi koji su udrali u šerpe i lonce, kao i pirotehnika. To znamo jer su se u nekim ćelijama svetla palila i gasila. Panduri i čuvari su izgledali spremno ali su se držali na distanci.
Već drugu godinu za redom, skoro 200 ljudi je izabralo da se odrekne tradicionalnih žurki u zatvorenom i umesto toga demonstrira ulicama Ouklenda protiv rasističkog zatvorsko-industrijskog kompleksa. Okupljanje je bilo na trgu Oskara Granta odakle se krenulo ka zatvoru okruga Alamida – muzika je udarala iz zvučnika, a među govornicima su bili protivnici zatvora i zatvorskog sistema iz ouklandskih latino, crnih, muslimanskih i kvir zajednica, Komitet protiv represije “Okupiraj Oukland” itd. Nakon bučnih demonstracija sa ozvučenjem niz Brodvej, izveden je simbolični napad na zatvor baražom pirotehnike koja je ispaljivana u vazduh prema zatvorskim zidinama. Zatvorenici su na vatrenu i zvučnu predstavu odgovorili tako što su povremeno blokirali svetlo na uskim prozorima svojih ćelija, signalizirajući tako da su prepoznali našu akciju solidarnosti.
U novogodišnjoj noći se oko 30 ljudi pojavilo ispred kapija zatvora u Notingemu kako bi pravili buku i pokazali solidarnost sa ljudima koji se unutra drže. Obilazili smo oko ograde, imali smo razglas, udarali smo u šerpe i lonce, prevali i vikali, ispaljivali smo vatromet i koristili pirotehniku i bacali ih preko zidova.
Nakon svega, roditelj jednog od zatvorenika je izjavio sledeće:
“Hvala vam veoma mnogo što to radite. Moj sin kaže da je sve to jebeno neverovatno, i da su ga povici koje je čuo naterali da se nasmeši. Previše je dece radničke klase koja se nalaze u zatvorima i to je tako jer je sve nejednako, a bogati pišaju po nama. Ali je sjajno to što ste uradili i što su to ljudi koji se nalaze unutra čuli. Ljubav i poštovanje za sve vas”.
Ovo su bile samo jedne od mnogih demonstracija solidarnosti koje su se širom sveta desile tokom novogodišnje noći. Zatvorski sistem je brutalno i nasilno sredstvo represije i kontrole od strane države, i u našoj borbi za slobodu treba da mu se opiremo i da ga dovodimo u pitanje. Bučne demonstracije su samo jedan mali način da se prekine izolacija kojoj su zatvorenici podvrgnuti, tako što im dajemo do znanja da nisu zaboravljeni.
Dok se godina približavala kraju, grupa od oko 20 ljudi je posetila centar za pritvor Metsälä. Podršku ljudima koji se nalaze unutra – zatvoreni zbog svog porekla – iskazali smo pravljenjem buke izvan ograde.
Poruku smo preneli bubnjevima, vuvuzelama, vatrometom i glasovima. Uspeli smo da sa nekolicinom zatvorenika razmenimo podatke o kontaktu. Jedan od njih nam je rekao da je se u centru za pritvor nalazi već šest meseci bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom.
U trenutku kada se godina menjala, pojavili su se panduri koji su došli da prekinu komunikaciju između ljudi unutar i ispred zidina centra za pritvor. Panduri su proverili identitet svih demonstranata i priveli jednog druga koji je odbio da sarađuje. Pušten je nakon nekoliko sati.
Napustili smo centar sa željama za srećnom Novom godinom zatvorenicima. Na naše čestitke stigli su odgovori iza ograde sa bodljikavom žicom, sa prozora i balkona centra za pritvor.
Protesti protiv zatvora i centara za pritvor u novogodišnjoj noći organizuju se širom sveta.
Solidarnost sa imigrantima! Bez granica, bez nacija!
Prošle noći, grupa ljudi je otišla da pravi buku na novoj lokaciji centra za pritvor Šipol (Amsterdam). Reč je o međunarodnoj tradiciji da se u novogodišnjoj noći ode do zatvora i razbiju tišina i izolacija.
U novom zatvoru “De Poort” biće zatvoreno preko 1,000 ljudi. Još više ćelija ubilačkog sistema. Ljudima koji se nalaze unutra emitovane su poruke iz RefugeeChurch – skvotirane crkve u kojoj stanuju ilegalni (neprijavljeni) ljudi u Amsterdamu.
U Holandiji postoji na hiljade ljudi koji su zatvoreni jer nemaju (odgovarajuće) papire, u uslovima koji su još gori od onih u običnim zatvorima. Ljudi se drže mesecima, a onda budu ili deportovani ili izbačeni na ulice zbog toga što ih “praktično nije moguće deportovati”, a nekoliko meseci kasnije cirkus ponovo počinje. Oni koji odlučuju o ovim “merama” su nekolicina onih koji izmišljaju zakone kojima bi se svi morali klanjati; oni koji zarađuju na represiji.
Ceo zatvorski sistem se zasniva na njihovoj potrebi da regulišu i kontrolišu “društvo”. Ljudi se zatvaraju samo zbog toga što se ne uklapaju u društvo, ne doprinose dovoljno u ekonomskom smislu, ili prosto da bi se zaplašili drugi ljudi. Za državu je tu reč o zaštiti bogatih i reda, o održanju eksploatacije i represije.
I zbog toga ćemo se vraćati kako bi se čulo za našu solidarnost sa zatvorenicima.
Dok svi ne budu slobodni, sve dok granice i zatvorski zidovi ne postanu prošlost.
Za buntovničku Novu godinu!
Prošle noći, u sklopu međunarodnog poziva na bučne demonstracije ispred zatvora i centara za pritvor, grupa anarhista i antiautoritaraca okupila se ispred zatvora u Kardifu, gde su neki ljudi ispaljivali vatromet i koristili pirotehniku, razbacali na stotine letaka sa krova višespartnog parkinga koji se nalazi prekoputa zatvora (vidljiv iz mnogih zatvorskih ćelija) dok su ostali koristili sirene, udarali u bubnjeve, bacali petarde preko zatvorskog zida i uzvikivali slogane protiv zatvora i policije sa zatvorenicima koji su činili sve što su mogli da komuniciraju sa masom koja je okupila ispred.
Na flajerima je pisalo “Solidarnost je naše oružje – sloboda sada!” na jednoj strani i “Zapalimo zatvore, granice i one koji štite sistem koji nas sve ubija. ACAB” na drugoj.
Početna grupa se brzo i taktički povukla kada je uočila da se svinje u pratnji vatrogasnih kola kreću ka zatvoru. Otprilike sat vremena kasije, manja grupa se vratila da iskoristi preostalu pirotehniku i uzvikuje još nešto u podršku onih koji se nalaze unutra.
– neki anarhisti
Preko 50 ljudi se okupilo u Montrealu povodom tradicionalnih bučnih demonstracija protiv zatvora koje se za Novu godinu održavaju ispred zatvora. Demonstranti su se okupili na dogovorenom mestu i krenuli ulicama stojeći iza transparenta na kome je pisalo “Pour un monde sans patrons, ni flics, ni prisons” (“Za svet bez šefova, pandura i zatvora”), uz tešku policijsku pratnju koja je uzaludno pokušavala da kontroliše saobraćaj. Neki iz mase su delili letke na kojima je objašenjena akcija sa detaljima o nedavnim zakonskim izmenama koje je vlada osmislila za popunjavanje 22 nova zatvora koja gradi.
Kada smo stigli do naše prve destinacije – ženskog zatvora Tangaj, masa koja je pevala ušla je kroz otvorenu kapiju preko puta parkinga dok su se svinje držale dalje, kod ulaza. Kod zadnjeg ulaza je održano mnogo govora megafonom, i na francuskom i na engleskom jeziku, upućenih zatvorenicima u nadi da će čuti reči solidarnosti. Rafali povika i pevanja, sirene i pirotehnika korišćeni su kako bi se privukla pažnja naših prijatelja koji se nalaze unutra. Uskoro smo sa prozora čuli odgovore “Bonne année” (srećna Nova godina) koji su još više rasplamsali buku i ljubav među masom. Masa je oko 20 minuta razmenjivala slogane solidarnosti i čestitke sa zatvorenim ženama uz obećanje da ćemo se vratiti. Potom smo krenuli ka sledećem cilju.
Nakon nekih 15ak minuta hoda stigli smo do muškog zatvora Bordo koji je najveći pokrajinski zatvor u Kvebeku. Ovog puta je masa morala da se sagne da bi prošla pokretnu kapiju i suprotstavi mnogo većoj tvrđavi koju okružuju ogromni zidovi. Eksplozija pirotehnike je najavila naše prisustvo, a govori su opet izrazili našu želju za ukidanjem zatvora i svih autoriteta. Nakon mnogo pravljenja buke, a zatim osluškivanja, stigli su odgovori od ljudi koji su zatvoreni. Ponovo se glasno i jasno čulo “Srećna Nova godina”, na šta smo odgovorili sa “solidarnost sa zatvorenicima”. Mnogi različiti glasovi pridružili su se vikanju iz svakog ugla ove monstruozne zgrade. To je još više podstaklo masu dok smo ispalijvali i ostatak našeg pirotehničkog arsenala. Svi su imali priliku da uzmu mikrofon i pošalju ličnu poruku koja će takođe biti emitovana na lokalnom radiju pošto su drugovi iz nezavisnih medija snimali događaj. Po odlasku smo još jednom blokirali ulicu sa četiri trake uzvikujući “policije svuda, pravde nigde”. Demonstracije su se razišle bez ikakvog mešanja pandura kod metro stanice odakle su i počele.
Sledi tekst dvostranog/dvojezičnog teksta koji je distribuiran tokom marša.
Demonstracije protiv zatvora u novogodišnjoj noći… ili, zašto mrzimo zatvore
Bučne demonstracije ispred zatvora i deportacionih centara su tradicija u mnogim delovima sveta kako bi se setili onih koje je država pritvorila. To je način iskazivanja solidarnost sa ljudima koji su unutra zatvoreni. Zatvori su stvoreni da izoluju ljude od njihovih zajednica, tako da su ove demonstracije način zbližavanja za borbu protiv represije i za razbijanja te izolacije.
Zatvori postoje da sprovode autoritet onih na vlasti – ne može biti mera štednje, niti kapitalizma, bez zatvora za one koji ne mogu ili koji su odlučili da se ne uklapaju u ovaj (postojeći) sistem. Zapravo, ekspanzija zatvora i mera štednje idu ruku pod ruku. Dok vlada sve više seče socijalne usluge, podjednako je zauzeta širenjem zatvorskog sistema. Država trenutno troši oko četiri miliona dolara na izgradnju 22 nova zatvora i proširenje postojećih širom zemlje, dok u isto vreme donosi nove zakone poput C-10 i C-38 – zakona koji će još više ljudi smestiti u zatvor na duže vreme i omogućiti obavezan pritvor za izbeglice. Ovo državi daje veću slobodu da zatvara kako one koji se protiv nje bore, poput onih koji su utamničeni tokom studenstkog štrajka ovog proleća ili protesta protiv G20 u Torontu 2010., tako i onih koji dovode u pitanje njene zakone samo zbog pukog preživljavanja. Ljudi se odvajaju od svojih zajednica i kada se jednom nađu u zatvoru, završavaju u ropskom radu za industriju.
Hajde da pokažemo zatvorenima da nisu zaboravljeni – možemo deliti naše protivljenje rešetkama, čuvarima i svetu bede i eksploatacije koji ih treba. Jer, niko nije slobodan dok svi nismo slobodni. Unutra, i napolju, hajde da se pobunimo!
Atina: Solidarno okupljanje ispred zatvora Koridalos 31.12.2012.
[vimeo]http://vimeo.com/56571167[/vimeo]
Novogodišnje demonstracije solidarnosti sa zavorenicima održane su i u Frankfurtu, Štutgartu, Beču, Bremenu, Kelnu, Frajburgu, Valjadolidu, Hamburgu, Drezdenu, Bazelu, Kilu. Londonu…