Kontakt

Kako biste doprineli svojim prevodima, redigovanjem-korekcijama tekstova i/ili originalnim materijalom za objavljivanje, poput novosti sa ulica, izveštajima sa akcija, saopštenjima i izjavama o preuzimanju odgovornosti, tekstovima zatvorenih ili progonjenih drugova i drugarica, pozivima i najavama, pamfletima i lecima, tekstovima i člancima (osvrti, mišljenja...) i tako dalje, pišite na contrainfo(at)espiv.net

Turska: Anti-vladini protesti 25. februara 2014. u Kadikoju, Istanbul

Demonstracije su počele oko 19h. Na hiljade ljudi se okupilo oko skulpture bika u Kadikoju. Demonstranti su blokirali put na nekoliko časova. Na jednoj strani ulice nalazila su se dva TOMA (anti-protestna vozila), a sa druge strane panduri; razvijen je veliki transparent na kome je pisalo “ostavka vlade”. Više demonstranata nalazilo se u pešačkoj ulici Baharije. Neki od demonstranata, uglavnom komunisti i kemalisti, napustili su područje demonstracija posle nekoliko sati. Komunisti su krenuli ka kancelarijama svoje partije, dok su se kemalisti vratili svojim srednjeklasnim kućama. Pre nego su otišli, barikade duž ulice Baharije već su bile u plamenu. Područje je bilo prepuno ljudi. Umesto da se svi zajedno okupe i marširaju u jednom smeru, demonstranti su se rasporedili duž ulice Baharije. Na mnogim različitim tačkama duž i oko ulice Baharije zapaljene su barikade. Prozori banaka su razbijani, bankomati oštećeni. Poruke protiv korumpiranog Tajipa i njegovog sina ispisivane su na zidovima, izlozima prodavnica i bilbordima. (Protest je izbio kao odgovor na telefonski razgovor od 17. i 18. decembra 2013. između turskog premijera Tajipa Erdogana i njegovog sina Bilala koji je procurio u javnost, izgleda o tome gde sakriti ili kako se otarasiti prljavog novca.

U isto vreme narednog dana (26.2.2014.) na Taksimu su održane još jedne demonstracije.

Lokalni izbori u Turskoj biće održani 30. marta 2014.

Neke osnovne informacije:

Trenutno se vodi rat između dve sile koje su udružile svoj autoritet kako bi formirale vladu. Te dve sile su vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) Redžepa Erdogana i Cemat Fetulaha Gulena. Cemat je religijska grupa koja se tajno organizovala, najpre u studentskim domovima. Širom Turske su otvorili mnogobrojne “deršane” (privatne ustanove u kojima učenike pripremaju za različite ispite). Cemat je, takođe, mnoge škole i univerzitete ostvorio širom sveta, naročito u turskim zemljama u Srednjoj Aziji i muslimanskim zemljama u Africi. Ukratko, ta grupa mladima u ovim zemljama ispira mozgove i stvara radnu i intelektualnu snagu za svoju imperiju. Cemat je potom postavio svoje ljude na ključne pozicije (asignacione i obaveštajne) u policijskim organizacijama. Do trenutka kada je to turska državna policija shvatila već je bilo kasno. Pokušali su da ih se otarase ali bezuspešno. Cemat je dobro organizovan i oko muslimanskih kompanija. Takođe je imao tajnu podršku američke vlade, nekih drugih ustanova i NVO. Postao je supersila koja može uticati ne samo na incidente u Turskoj već i na Bliskom istoku; jedna od tajnih ruku imperije, i to veoma moćna. Redžep Tajip Erdogan i njegova banda su postali vladari Turske tako što je Cemat na izborima podržao AKP. Veoma dobro su se slagali tokom deset godina. Osnovali su mnoge firme i zajedno zaradili neverovatne količine novca. Kako je jačao, Cemat je postajao sve vidljiviji. Erdogan je zatim iz dana i u dan postajao sve veći megaloman zaboravljajući koliko moći duguje Cematu. I počeo je raditi stvari koje bi na kraju štetile Cematovoj mreži. Spor je prvo izbio na videlo u incidentu sa pomoćnikom sekretara Nacionalne obaveštajne organizacije (MIT) Hakanom Fidanom (okrivljen za curenje informacija Izraela ka Iranu). Zatim je okupiran park Gezi. Cemat je verovatno video da mu je hegemonija ugrožena. Erdoganova “Partija pravde i razvoja” insistirala je potom na novom zakonu o zatvaranju deršana. Bio je to još jedan znak nelojalnosti Tajipa Erdogana prema Fetulahu Gulenu pošto su deršane bile jezgro u kojem je Cermat cvetao; deršani su bili Cematovi organi za regrutovanje. Taj novi zakon AKP predstavljao je kap koja je prelila čašu. Cemat je furiozno reagovao i započeo svoju operaciju: mnogi političari i biznismeni iz vrha okrivljeni su za korupciju i prevedeni. Ergodan je reagovao tako što se otarasio mnogih starešina i šefova u policijskoj agenciji.

Dana 16. decembra 2013. bivši fudbaler poslanik Hakan Šukur podneo je ostavku u AKP-u. Sutradan je pokrenuta Cematova operacija. Objavljena su dokumenta o korupciji. Sinovi nekih ministara su privedeni kao i biznismeni bliski AKP-u, vršeni su pretresi kuća u kojima su pronađeni milioni u kešu. Deo novca je bio skriven u kutijama za cipele, pa su tako kutije za cipele postale simbol njihove korupcije. Operacija je nastavljena i u narednim danima. Dana 21. decembra, kemalisti su protestovali u mnogim gradovima na poziv Unije turske omladine (TGB), ogranka Republikanske narodne stranke (CHP).

U kontekstu rata između AKP-a i Cemata, ljudi umorni i zgađeni i jednim i drugim sranjem, odlučili su da izađu na ulice su ljudi umorni i gladni od oba sranja odlučili su da izađu na ulice u decembru 2013.; ne da postanu predmet njihovog prljavog rata već kako bi pokrenuli borbu za slobodu.

Na hiljade ljudi se 22. decembra okupilo na skupu u Kadikoju. Poziv na odbranu grada od kapitala upućen je nedeljama ranije, ali su se pojavile vesti o korupciji tako da je protest pretvoren i u protest protiv korupcije. Policijas je napala demonstrante i pokušala da ih rastrea. Sukobi su izbili na ulicama Kadikoja.

U mnogim gradovima i različitim mestima Istanbula 25. decembra su održane demonstracije pod sloganom “ostavke vlade”. Najmasovnije su održane u Kadikoju. Masa je uglavnom bila podeljenja u dva bloka: napred su se nalazile nalazile anti-autoritarne grupe, LBGTT grupa i gradske akcione grupe, a pozadi Komunistička partija (TKP) i Republikanska narodna stranka (CHP). Prvi blok se zaputio ka mestu odakle je i krenuo (kod skulpture bika), a naredni blok se podelio i krenuo ka mestu u blizini trajekta. Kada je marš okončan, najavljen poziv grupe Taksim solidarnost. Deo demonstranata se razišao i otišao kući. Drugi ljudi su ostali kod statue bika, a jedna grupa je odmarširala do zgrade AKP-a. Policija ih je napala, a demonstranti su se vratili do skulpture bika. Preostali ljudi su se okupili oko njih i čitavom dužinom ulice Baharije podigli barikade. Masa nije bila dobro organizovana i morala se povlačiti niz ulicu Baharije. Sukobi su se nastavili do ponoći, a privedeno je 42 ljudi (šestoro privedenih je mlađe od 18 godina). Protesti su nastavljeni narednog dana na različitim lokacijama u Istanbulu.

Panduri su 27. decembra (video i, ii) napali ljude koji su se u manjim grupama okupljali pre demonstracija na Taksimu. Istog trenutka su izbili ulični sukobi. Panduri su blokirali trajekt stanicu u Kadikoju kako bi sprečili priključivanje ljudi sa anatolijske strane protestima na Taksimu.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>