Tag Archives: decembar

Helsinki: Kraći izveštaj sa demonstracija održanih 6. decembra 2014.

Na transparentu levo piše: "zaustavimo rezove (nap. prev. mere štednje), kolektivizujmo sve". Na transparentu desno piše "klasni rat, sada".
Na transparentu levo piše: “zaustavimo rezove (nap. prev. mere štednje), kolektivizujmo sve”. Na transparentu desno piše “klasni rat, sada”.

Na Dan nezavisnosti Finske, 6. decembra 2014., u glavnom gradu Helsinkiju, desili su se veliki neredi (u lokalnim razmerama), a policija procenjuje da je uništena imovina u vrednosti od 100,000 evra.

Šesti decembar je dan nacionalne nezavisnosti Finske. To je dan kada, u predsedničkoj palati u Helsinkiju, novcem poreskih obveznika nacionalisti i elita proslavljaju “ujedinjenu finsku naciju” i izgubljene ratove, dok elita i političari uvode oštre mere štednje za sve (osim, očigledno, za sebe).

U proteklim godinama anarhist/kinje i autonomni/e levičari/ke su, ispred predsedničke palate, organizovali prilično mirne demonstracije protiv ovih bahanalija bogatih ljudi. Takav običaj trajao je više od 10 godina, sve do 6. decembra prošle godine kada su bogati, zbog renoviranja predsedničke palate, slavlje organizovali u starom gradu radničke klase Tampere. Lokalni anarhisti i anarhistkinje su tada organizovali demonstracije protiv nacionalizma koje su se pretvorile u najveće nemire u Finskoj u poslednjim decenijama. Iako je teško reći da su to bili neredi u međunarodnim razmerama, to je dalo ogroman podsticaj anarhističkom pokretu, a naslovi o dešavanjima su se nedelju dana i više pojavljivali u svim novinama. Policija je bila u potpunosti nepripremljena, 500 demonstranata uspešno se borilo protiv njih, a zatim nastavilo do centra grada razbijajući prozore šoping centara i banka, kao i drugih simbola vlasti i kapitala.

Nakon ponižavajućeg neuspeha pandura, parlament je izdojio više novca za opremu za kontrolisanje mase, a policija se obučavala u strategijama za situacije nemira. Panduri su, takođe, ranije ove godine primenjivali taktiku dominiranja na demonstracijama. Na primer, na prvomajskim denostracijama u gradu Tampere i Helsinkiju oduzimali su zastave anarhistima i levoj-omladini jer su ih smatrali “oružjem”. Usled takvih policijskih akcija, niko nije očekivao da će ovogodišnje demonstracije biti i izbliza uspešne kao prošlogodišnje.

Ovogodišnje demonstracije su, ponovo, organizovali anarhisti i anarhistkinje, a tema je bila “od predgrađa do palate”, a mesto okupljanja bilo je pregrađe Itäkeskus koje se nalazi u istočnom delu Helsinkija, čije stanovništvo uglavnom čine imigranti i siromašni. Početak demonstracija bio je veoma miran sa nekih 300 ljudi koji su uživali u nastupima subverzivnih repera i veganskoj hrani. Mesto je bilo dobro odabrano pošto je uspelo da privuče lokalne klince i imigrante, kao i druge ljude koji retko učestvuju u demonstracijama.

Po završetku svirke demonstranti su se zaputili ka lokalnoj stanici metroa. Veliki broj ljudi nije očekivao da će panduri dopustiti masi da uđe u metro jer je stanica bila okružena desetinama pandura opremljenih za razbijanje demonstracija. Na moje i iznenađenje drugih pustili su nas da prođemo, pa su se demonstranti spakovali u voz. Panduri su očekivali da će demonstranti izaći na Glavnoj železničkoj stanici gde su skoncentrisali najveći broj jedinca za kontrolisanje mase. Međutim, demonstranti su izašli na drugoj stanici što je potpuno zbunilo pandure. Kada su demonstranti izašli na ulice, ljudi su počeli da razbijaju prozore lepo odabranih preduzeća, na primer, poboljšana je ventilacija vazduha u restoranima Sabvej i Mekdonalds. Ljudi su bacali petarde i palili baklje, uzvikivali slogane poput “klasni rat” i “šta ljudi žele? ANARHIJU!”. Posle nekog vremena panduri su uspeli da se pregrupišu i sustignu demonstrante da bi ih ispratili do lokacije po njihovom izboru. Pošto su pokušali pomeriti demonstracije do, za to, predviđenog prostora koji se nalazi daleko od predsedničke palate, došlo je do manjih sukoba između demonstranata i policije. Međutim, demonstranti su uspeli da se probiju kroz policijsku pratnju, a policiji je bilo potrebno dosta vremena da ponovo brojno nadjača demonstrante.

Demonstranti su se zaputili ka delovima grada u kojima živi viša klasa razbijajući usput prozore, skupoceni automobili su razbijani, slogani ispisivani. Ljudi su takođe skidali i cepali finske zastave, a nekoliko ih je i zapaljeno. Panduri su tek nakon dugo vremena uspeli da okruže demonstracije, međutim nakon jednog neuspešnog pokušaja probijanja kroz obruč koje je dovelo do nekih hapšenja, demonstranti su uspeli da izbegnu opsadu i otišli su do jednog od najbogatijih delova grada. Uništeno je mnogo imovine, od saobraćajnih znakova do prodavnica nakita.

Policija je na kraju, ponovo, uspela da okruži demonstrante. To ipak nije smirilo nerede i mnogi ljudi kao i pobunjenici uspeli su da pobegnu po poslednji put pre nego su se raspršili kroz unutrašnje dvorište jedne zgrade. Međutim oko 100 ljudi nije uspelo pobeći i policija ih je tri sata blokirala. Neke od tih ljudi su pustili, dok su druge priveli nakon što su ih sve snimili dok su davali imena, broj socijalnog osiguranja, i tako dalje.

Na kraju večeri uhapšeno je 30 ljudi uključujući i reportere i ljude koji su visili okolo od kojih većina nije učestvovala u uništavanju imovine. Svi su optuženi za učešće u neredima, napade i odbijanje policijskih naređenja. Policija je procenila da je imovina u vrednosti od 100,000 evra oštećena ili uništena.

Kao zaključak, što se tiče anarhista, noć je bila veoma uspešna, a demonstracije su uspele da privuku ljude koji ranije nisu učestvovali na demonstracijama. Naravno, ovakve demonstracije su samo mali deo svakodnevne klasne borbe, ali su učesnicima dale veliko iskustvo i nadajmo se da će se ova tradicija nastaviti i sledeće godine.

Više fotki sa demonstracija  ovde.

Turska: Anti-vladini protesti 25. februara 2014. u Kadikoju, Istanbul

Demonstracije su počele oko 19h. Na hiljade ljudi se okupilo oko skulpture bika u Kadikoju. Demonstranti su blokirali put na nekoliko časova. Na jednoj strani ulice nalazila su se dva TOMA (anti-protestna vozila), a sa druge strane panduri; razvijen je veliki transparent na kome je pisalo “ostavka vlade”. Više demonstranata nalazilo se u pešačkoj ulici Baharije. Neki od demonstranata, uglavnom komunisti i kemalisti, napustili su područje demonstracija posle nekoliko sati. Komunisti su krenuli ka kancelarijama svoje partije, dok su se kemalisti vratili svojim srednjeklasnim kućama. Pre nego su otišli, barikade duž ulice Baharije već su bile u plamenu. Područje je bilo prepuno ljudi. Umesto da se svi zajedno okupe i marširaju u jednom smeru, demonstranti su se rasporedili duž ulice Baharije. Na mnogim različitim tačkama duž i oko ulice Baharije zapaljene su barikade. Prozori banaka su razbijani, bankomati oštećeni. Poruke protiv korumpiranog Tajipa i njegovog sina ispisivane su na zidovima, izlozima prodavnica i bilbordima. (Protest je izbio kao odgovor na telefonski razgovor od 17. i 18. decembra 2013. između turskog premijera Tajipa Erdogana i njegovog sina Bilala koji je procurio u javnost, izgleda o tome gde sakriti ili kako se otarasiti prljavog novca.

U isto vreme narednog dana (26.2.2014.) na Taksimu su održane još jedne demonstracije.

Lokalni izbori u Turskoj biće održani 30. marta 2014.

Neke osnovne informacije:

Trenutno se vodi rat između dve sile koje su udružile svoj autoritet kako bi formirale vladu. Te dve sile su vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) Redžepa Erdogana i Cemat Fetulaha Gulena. Cemat je religijska grupa koja se tajno organizovala, najpre u studentskim domovima. Širom Turske su otvorili mnogobrojne “deršane” (privatne ustanove u kojima učenike pripremaju za različite ispite). Cemat je, takođe, mnoge škole i univerzitete ostvorio širom sveta, naročito u turskim zemljama u Srednjoj Aziji i muslimanskim zemljama u Africi. Ukratko, ta grupa mladima u ovim zemljama ispira mozgove i stvara radnu i intelektualnu snagu za svoju imperiju. Cemat je potom postavio svoje ljude na ključne pozicije (asignacione i obaveštajne) u policijskim organizacijama. Do trenutka kada je to turska državna policija shvatila već je bilo kasno. Pokušali su da ih se otarase ali bezuspešno. Cemat je dobro organizovan i oko muslimanskih kompanija. Takođe je imao tajnu podršku američke vlade, nekih drugih ustanova i NVO. Postao je supersila koja može uticati ne samo na incidente u Turskoj već i na Bliskom istoku; jedna od tajnih ruku imperije, i to veoma moćna. Redžep Tajip Erdogan i njegova banda su postali vladari Turske tako što je Cemat na izborima podržao AKP. Veoma dobro su se slagali tokom deset godina. Osnovali su mnoge firme i zajedno zaradili neverovatne količine novca. Kako je jačao, Cemat je postajao sve vidljiviji. Erdogan je zatim iz dana i u dan postajao sve veći megaloman zaboravljajući koliko moći duguje Cematu. I počeo je raditi stvari koje bi na kraju štetile Cematovoj mreži. Spor je prvo izbio na videlo u incidentu sa pomoćnikom sekretara Nacionalne obaveštajne organizacije (MIT) Hakanom Fidanom (okrivljen za curenje informacija Izraela ka Iranu). Zatim je okupiran park Gezi. Cemat je verovatno video da mu je hegemonija ugrožena. Erdoganova “Partija pravde i razvoja” insistirala je potom na novom zakonu o zatvaranju deršana. Bio je to još jedan znak nelojalnosti Tajipa Erdogana prema Fetulahu Gulenu pošto su deršane bile jezgro u kojem je Cermat cvetao; deršani su bili Cematovi organi za regrutovanje. Taj novi zakon AKP predstavljao je kap koja je prelila čašu. Cemat je furiozno reagovao i započeo svoju operaciju: mnogi političari i biznismeni iz vrha okrivljeni su za korupciju i prevedeni. Ergodan je reagovao tako što se otarasio mnogih starešina i šefova u policijskoj agenciji.

Dana 16. decembra 2013. bivši fudbaler poslanik Hakan Šukur podneo je ostavku u AKP-u. Sutradan je pokrenuta Cematova operacija. Objavljena su dokumenta o korupciji. Sinovi nekih ministara su privedeni kao i biznismeni bliski AKP-u, vršeni su pretresi kuća u kojima su pronađeni milioni u kešu. Deo novca je bio skriven u kutijama za cipele, pa su tako kutije za cipele postale simbol njihove korupcije. Operacija je nastavljena i u narednim danima. Dana 21. decembra, kemalisti su protestovali u mnogim gradovima na poziv Unije turske omladine (TGB), ogranka Republikanske narodne stranke (CHP).

U kontekstu rata između AKP-a i Cemata, ljudi umorni i zgađeni i jednim i drugim sranjem, odlučili su da izađu na ulice su ljudi umorni i gladni od oba sranja odlučili su da izađu na ulice u decembru 2013.; ne da postanu predmet njihovog prljavog rata već kako bi pokrenuli borbu za slobodu.

Na hiljade ljudi se 22. decembra okupilo na skupu u Kadikoju. Poziv na odbranu grada od kapitala upućen je nedeljama ranije, ali su se pojavile vesti o korupciji tako da je protest pretvoren i u protest protiv korupcije. Policijas je napala demonstrante i pokušala da ih rastrea. Sukobi su izbili na ulicama Kadikoja.

U mnogim gradovima i različitim mestima Istanbula 25. decembra su održane demonstracije pod sloganom “ostavke vlade”. Najmasovnije su održane u Kadikoju. Masa je uglavnom bila podeljenja u dva bloka: napred su se nalazile nalazile anti-autoritarne grupe, LBGTT grupa i gradske akcione grupe, a pozadi Komunistička partija (TKP) i Republikanska narodna stranka (CHP). Prvi blok se zaputio ka mestu odakle je i krenuo (kod skulpture bika), a naredni blok se podelio i krenuo ka mestu u blizini trajekta. Kada je marš okončan, najavljen poziv grupe Taksim solidarnost. Deo demonstranata se razišao i otišao kući. Drugi ljudi su ostali kod statue bika, a jedna grupa je odmarširala do zgrade AKP-a. Policija ih je napala, a demonstranti su se vratili do skulpture bika. Preostali ljudi su se okupili oko njih i čitavom dužinom ulice Baharije podigli barikade. Masa nije bila dobro organizovana i morala se povlačiti niz ulicu Baharije. Sukobi su se nastavili do ponoći, a privedeno je 42 ljudi (šestoro privedenih je mlađe od 18 godina). Protesti su nastavljeni narednog dana na različitim lokacijama u Istanbulu.

Panduri su 27. decembra (video i, ii) napali ljude koji su se u manjim grupama okupljali pre demonstracija na Taksimu. Istog trenutka su izbili ulični sukobi. Panduri su blokirali trajekt stanicu u Kadikoju kako bi sprečili priključivanje ljudi sa anatolijske strane protestima na Taksimu.

Tarb, Francuska: Dvostruki napad zapaljivim napravama

Tarbu: Zgrada francuske armije
Tarb: Zgrada francuske armije
Zatvor u Tarbuu
Zatvor u Tarbu

Preuzimamo odgovornost za napad zapaljivom napravom na zgradu francuske vojske 27. decembra 2013.

Takođe preuzimamo odgovornost za napad na zatvor koji se desio 25. decembra 2013.

Oba napada su izvedena kao odgovor na međunarodni poziv i u znak solidarnosti sa 5 anarhista koji su uhapšeni u Barseloni; ali i u znak solidarnosti sa svom braćom i sestrama anarhistima koji su zatočeni u centrima za istrebljenje terorističkih država.

Ovim akcijama želimo da pokažemo francuskim fašistima da ulice više nisu njhove. Završena su vremena kada su mogli nekažnjeno ubijati.

Pozivamo sve naše da krvlju osvete smrt Klementa Merika.
Pozivamo sve naše da se organizuju i naoružaju.

Smrt državi
Smrt fašistima
Smrt kapitalizmu
Živela Anarhija
Živela sloboda

Saopštenje nismo izdali ranije iz bezbednosnih razloga.

GADI (Međunarodna grupa direktne akcije)

Preciznije:

– zatvor je napadnut zapaljivom napravom, kao i eksplozivnom napravom koja se nije aktivirala
– zgrada vojske je napadnuta napalmom i fosfatom

Aleksandropoli, Grčka: Napad na kancelarije ogranka “Zlatne zore”

Napad na kancelarije Zlatne zore

U ranim jutarnjim časovima u četvrtak 26. decembra 2013. kamenicama i palicama napali smo kancelarije Zlatne zore. Razbijeni su i stakla na ulazu stambene zgrade pošto se nacističke kancelarije nalaze na prvom spratu. Što se tiče stanovnika zgrade – to je ono što dobijaju kada tolerišu fašiste.

(A)

Atina: Preuzimanje odgovornosti za postavljanje zapaljivih naprava

multi-1024x682

U ranim jutarnjim časovima 27. decembra 2013., postavili smo dve zapaljive naprave male snage u dva ogranka “Pekare Hristu”. Ovaj lanac pekara je u vlasništvu supruge poslanika “Zlatne zore” Germenisa i njene porodice. Ona je vodeći član ženskog jezgra “Zlatne zore” čime je pljunula na prošlost svog oca koji je bio sindikalista. Uzimamo za metu svaku “infrastrukturu” koja obezbeđuje novac nacističkoj “Zlatnoj zori”, svako preduzeće-biznis koji radi u njihovom interesu.

Zapaljivi pozdravi svim zatvorenim borcima.

Solidarnost sa našom sestrom i bratom, Monikom Kabaljero i Franciskom Solarom, koje je španska država zatvorila zbog akcija zapaljivim sredstvima.

anarhisti

Španija: Pismo drugova Monike Kabaljero i Franciska Solara nakon završetka međunarodne nedelje solidarnosti

Evo nas opet, okruženi ovim betonskim zidovima i rešetkama, među kamerama i tamničarima. Evo nas opet, ne poginjući glavu, ponosni na ono što jesmo. Ponosni što smo deo nepredvidljive oluje koja pokušava ukloniti bilo kakve nagoveštaje vlasti kojoj je maska ponovo pala tako da se može videti šta ona zaista jeste, u svoj svojoj brutalnosti i, zašto ne, iznurenosti. U ovom konkretnom slučaju saradnja između čileanske i španske države na našem zatvaranju pokazuje da se one mogu koordinisati kako bi se obračunale sa onim što doživljavaju kao pretnju, ali značaj koji nam ova gospoda vlastodršci pripisuju ne odražava ništa drugo do njihovu krhkost. Njihovi nekonzistentni diskursi o bezbednosti samo predstavljaju plašt koji skriva njihov strah da bi neki slučaj mogao izazvati poremećaj širih razmera. Njihovi udarci i ućutkivanja ne čine ništa drugo osim što nam daju snagu da izoštrimo naše ideje i naše živote i da se odredimo da smo u stalnoj konfrontaciji.

Snažnim zagrljajem pozdravljamo sve izraze podrške; oni su potisak koji slabi zatvorske rešetke. Solidarnost shvatamo kao stalno sprovođenje naših anarhističkih ideja u praksu, u svim njenim oblicima, koja čini da neprijatelj shvati da se ovde ništa ne završava, da se sve nastavlja u zatvoru ili na ulici. Gde god se nalazili: ni minut ćutanja i borbeni život. Posebno pozdravljamo neizmerni izraz solidarnosti od strane drugova koji su iskoristili svoj tela kao oružje sprovodeći štrajk glađu [referenca na Marsela Viljareala, Fredija Fuentevilju, Aliste Huana, Hansa Nimajera i Karlosa Gutierez Kudilea, zatvorenicima u Čileu koji su tokom međunarodne nedelje solidarnosti simbolično započeli štrajk glađu].

Pozdravljamo one koji nastavljaju da tkaju saučesništva, one koji se upuštaju u nepoznato, one koje motiviše neizvesnost, one koji insistiraju na anarhiji. Naše poštovanje i naša osećanja idu njima.

Sa velikom tugom smo primili vest o Sebastijanovoj smrti, ali smo ipak u isto vreme ispunjeni radošću znajući da mu je život bio u skladu sa idealima: kompletan ratnik. Voleli bismo da smo sa drugovima koji tuguju za našim palim, ali odavde možemo poslati samo puno snage i ono “videćemo se uskoro”.

Monika Kabaljero
Francisko Solar

Izvor: Contra info na španskom jeziku

Nemačka: Izveštaj sa hamburških ulica 21.12.2013.

21.12-hh21d21de

21dec21_dec21decembHH-Demo-21.12.2013Schanze-Demo-21.12.2013Schanze-kettle-21.12.2013Više hiljada ljudi došlo je u Hamburg 21.decembra 2013. kako bi učestvovalo u protestu protiv iseljenja skvota Rote Flora, za pravo boravka izbeglica, te u znak solidarnosti sa iseljenim stanovnicima Eso kuća. Svi su znali da će to biti haotičan dan sa hiljadama autonomnih aktivista i hiljadama pandura za razbijanje demonstracija suprotstavljeni jedni drugima. Ipak, sve je prošlo drugačije od onoga kako smo mislili da će biti.

Okupljanje pred protest je bilo zakazano za 14h ispred skvota Rote Flora, a velike internacionalne demonstracije za 15h. Već oko podneva, na hiljade ljudi se okupilo ispred skvota. Atmosfera je bila odlična; ljudi su bili puni entuzijazma i želje da protest prenesu na ulice. I konačno, malo posle 15h, marš je počeo. To su bile ne samo najveće demonstracije ove godine već i najkraće. Policija je zaustavila marš ispod jednog mosta nakon samo 20 metara. Kako bi naterali aktiviste da se zaustave panduri su odmah počeli koristiti suzavac i palice. Nekoliko sekundi kasnije upotrebili su i dva vodena topa kako bi potisnuli demonstrante na mesto odakle su demonstracije započete.

Aktivisti su odgovorili bacanjem kamenica, flaša i pirotehničkih sredstava na policiju. Ljudi su bili potisnuti jer je sve više i više pandura jurišalo na masu udarajući skoro sve koji su im se našli na putu. Iako je bilo na stotine demonstranata koji su se borili protiv pandura činilo se da nisu imali šanse jer je bilo na stotine, ako ne i hiljade, potpuno oklopljenih pandura koji su napadali iznova i iznova. Dodatni problem je bio i taj što je bilo veoma malo materijala koji se mogao bacati na policiju. Mnogi ljudi su se pripremili za ulične borbe sa pandurima tog dana ali smo u početku bili paralizovani brzinom kojom je policija eskalirala nasilje. Aktivisti su pravili barikade od kontejnera, klupa i stolova obližnjih restorana. Nakon 30 minuta sukoba, policija je uspela da stekne kontrolu nad većim prostorom ispred skvota Rote Flora. Do tada su svi prihvatili činjenicu da tog dana neće biti velikih demonstracija u Hamburgu. Kako bi protestovali ulicama ljudi su onda počeli koristiti drugačiju strategiju.

Ubrzo nakon što je policija napala demonstrante, neki aktivisti su već pokušavali da se izvuku; ljudi su shvatili da se demonstracije neće nastaviti pa su zato želeli da napuste lokaciju i započnu sopstvene akcije u gradu. Iako je gotovo svaku ulicu blokiralo na stotine pandura za razbijanje demonstracija, mnogi aktivisti su uspeli da napuste mesto dešavanja. Onda su formirali spontane demonstracije u čitavom gradu. U nekim slučajevima demonstracije su brojale oko 50 ljudi, u drugim je bilo i više od 1,000 ljudi koji su hodali ulicama, napadali pandure, banke, prodavnice (velikih korporacija poput Mekdonaldsa i Vodafona), podizali barikade. Širom Hamburga su se do kasno u noć mogla čuti pirotehnička sredstva i slogani koje su demonstranti uzvikivali. Ljudi nisu čekali da neko započne akciju; sami su započinjali akcije, iznova i iznova. Policija je uglavnom pokušavala da nas rastera i zaustavi direktne akcije jer se činilo da tog dana nisu imali dovoljno kapaciteta za više od dvadeset hapšenja sa optužbama.

Teško je reći da li je ovo bila “pobeda” ili “poraz” demonstracija. Nismo uspeli da protestujemo kako smo prvobitno želeli. Policija je očigledno želela da zaustavi proces kombinovanja tri glavne borbe u Hamburgu: skvota Rote Flora, izbegličke borbe i kuće Eso. Sa druge strane, Hamburg je doživeo najveće nemire i nerede u poslednjih nekoliko godina, a nakon decentralizovanja protesta policija je izgubila kontrolu nad situacijom.

Lično mislim da je to bio dobar dan. Aktivisti su pokazali da neće tolerisati iseljenje skvota Rote Flora i da će se takav pokušaj završiti u potpunom haosu za hamburšku vladu, policiju i kapital. Uvek je lepo doživeti situacije u kojima su panduri primorani da se okrenu i samo beže…

Flora bleibt! Skvot Rote Flora ostaje!

Hrvatska: Preuzimanje odgovornosti za napad na kancelarije za nezaposlene

tele

Preuzimamo odgovornost za napade i razbijanje tabli i prozora na kancelarijama Zavoda za zapošljavanje u Varaždinu, Rijeci i Puli koji su se desili u noći između 25. i 26. decembra 2013.

U ovim trenucima kada nas zlostavljaju veštačkim podelama na osnovu nacionalnih, religijskih i seksualnih kriterijuma, osećamo potrebu da delujemo kako bismo stvorili protivtežu takvim praksama koje se kroz medije namerno naglašavaju, a koje nesumnjivo izazivaju država, političke partije i crkva.

Ko smo mi? Mi smo rezultat ovog društva. Mi smo neki od 400.000 nezaposlenih, osumnjičenih za ovaj čin.

Grčka: Gestovi solidarnosti sa skvotom Rote Flora u Hamburgu

karditsa-greece
“Solidarnost sa Rote Flora u Hamburgu i svim skvotovima širom sveta. Mi smo slika budućnosti. Revolucija: neotuđiva!”

Dana 24. decembra 2013. ljudi iz samoupravnog sastajališa u Kardici postavili su transparent na centralnom trgu tog grada u znak solidarnosti sa skvotom Rote Flora i svim skvotovima na svetu.

Terorizam se nalazi iza države, a sloboda u skvotovima!

katehaki-av.-athens
“Solidarnost sa skvotom Rote Flora. Snage svim drugovima u Hamburgu!”

Rani jutarnji časovi 25. decembra 2013.: “Solidarnost sa drugovima u Hamburgu koji pružaju otpor kapitalističkom varvarizmu. Avenija Katehaki, Atina, Grčka.

Vatra

… POČETAK PORUKE… 18-12-2013… STOP… Trg Ambioriks, br. 32 u Briselu… STOP… zapaljen BMW Georgiosa Papastamkosa… STOP… potpredsednika Evropskog parlamenta… STOP… člana grčke partije “Nova Demokratija”… STOP… solidarnost sa anarhistima koje je kidnapovala država… KRAJ PORUKE …

Nemačka: Pozdravna poruka Tomasa Majera-Falka demonstracijama u Hamburgu

alone

Otpor ponekad završi u zatvoru.

Tako u ovom trenutku: šaljem borbene i srdačne pozdrave iz frajburške kuće smrti.

Kuća smrti – tako ovde zovemo zgradu u kojoj drže preventivno zatvorene. Sicherungsverwahrung – preventivni pritvor nakon izdržavanja kazne, zasniva se na nacističkom zakonu od 24. novembra 1933. godine, što je propis protiv koga se borio i sam Kurt Tuholski. Izopšteni iz društva sede ovde bez ikakve nade.

Generalno, zatvori su mesta gde ljude drže, eksploatišu i ugnjetavaju. Oni su odraz društva u celini; samo još koji stepen nasilniji.

Manifestacije poput današnjih demonstracija u Hamburgu su poput svetionika i varnice. Ne samo društvu sa one strane zatvorskih zidova, već i u zatvorima.

Razbijmo okove!

Tomas Majer-Falk
Red and Anarchist Skinhead (RASH)
Dugogodišnji zatvorenik, od 1996.
Frajburg, decembar 2013.

Italija: Oslobođen Sergio!

libero

Danas 20. decembra 2013. drug Sergio Maria Stefani otpušten je iz zatvora jer je istekao rok nakon 18 mjeseci pritvora u vezi takozvane “Operacije Odlučnost”, bio je posljednji optuženi koji se još nalazio u zatvoru. I on, kao drugi drugovi otpušteni proteklih mjeseci, ima obavezu prebivališta i javljanja.

Solidarnost s optuženim drugovima i drugaricama!
Za Anarhiju!

Hamburg, Nemačka: Solidarnost sa petoro anarhista u Španiji

HH

U večernjim satima 5. decembra 2013. nekoliko ljudi se okupilo u okrugu Šance u Hamburgu kako bi pokazali svoju solidarnost sa petoro anarhista koji su uhapšeni u Barseloni 13. novembra 2013. godine. Deljeni su i pročitani leci, uzvikivani slogani, a upaljena je i pirotehnika.

Istaknuti su i transparenti solidarnosti na kojima je pisalo “Solidarnost sa 5 uhapšenih i gonjenih anarhista iz Barselone – sloboda za Moniku i Franciska! Sloboda za sve – ni bog, ni država! Ne autoritetima, ne ugnjetavanju!” i “Solidarnost sa petorkom koju gone u Barseloni – Monika i Francisko na ulicama!”.

Ako se nalaziš u nemačkom govornom području, brošuru i letak za štampu i distribuciju možeš preuzeti ovde.

Solun, Grčka: Preuzimanje odgovornosti za napad u znak solidanosti sa zatvorenicima u borbi

Stansstad, 1966

Prošlog petka, 13. decembra 2013. zapalili smo diplomatsko vozilo kao i kombi u vlasništvu Univerziteta “Aristotel” u Solunu. Ova akcija je posvećena zatvorenim štrajkačima glađu Spirosu Stratulisu, Rami Sirjanosu, Egun Mustafi, Mihalisu Ramadanoglu, kao i zajednici anarhističkih zatvorenika u zatvoru Koridalos (Atina) koji su nam pokazali kako se bori i pobeđue bez obzira na uslove. Naši drugovi zadovoljavaju glad eksplozijama, a paljevinama gase žeđ.

Živela anarhija!

Sve se nastavlja…

Atina: Anarhistički zatvorenici prekinuli štrajk glađu i žeđu u zatvoru Koridalos

His Master's Voice

Kasno uveče, u nedelju 15. decembra 2013., okončan je štrajk glađu i žeđu sedmoro anarhista koji su zatočeni u zatvoru Koridalos. Grigoris Sarafudis, Babis Cilijanidis, Jorgos Karajanidis, Fivos Harisis, Argiris Dalios, Janis Mihailidis i Dimitris Politis su dobrog zdravstvenog stanja i objavili su da su prihvatili da budu premešteni u 4. krilo zatvora Koridalos u koje je Janis Naksakis već premešten. Iako zatvorska administracija nije dozvolila njihov povratak u 1. krilo, anarhisti smatraju da su uspeli u svojim zahtevima zato što sada svi zajedno mogu biti u istom delu zatvora.

Santjago, Čile: Anarhistički drug Sebastijan Overslui ubijen tokom eksproprijacije banke

soli-activaNa posteru piše

Da Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales budu na ulicama! Aktivna solidarnost sa drugovima.

Sebastijan Overslui je među nama! Nijedna agresija ne treba proći bez odgovora!

U sredu ujutru 11. decembra 2013., obezbeđenje je ubilo 26-godišnjeg anarhistu Sebastijana Overslui Serela kada  je sa još tri osobe pokušao da opljačka ogranak čileanske državne banke BankoEstado koja se nalazi u opštini Pudauel u Santjagu. Plaćeni ubica države/kapitala je u druga ispalio najmanje šest metaka.

Ubrzo nakon toga, panduri su na ulici uhapsili Alfonsa Alvijala (27) i Hermesa Gonzalesa (25) dok je četvti drug uspeo da pobegne.

U sredu uveče izvršen je pretres nekoliko kuća, uključujući i kuću Sebastijanovih roditelja.

Poštovanje i ustaničko sećanje na anarhistu Sebastijana Oversluija!

Snage, ljubavi i solidarnosti za njegove drugove i najmilije!

Osvetimo našeg ubijenog druga!

Izvori: Refractario, Viva la Anarquia

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad na policijsku stanicu u Eksarhiji


U petak 13. decembra 2013. napali smo policijsku stanicu u Eksarhiji, Atina. Oko 40 drugova je oteralo policijske stražare i došlo do ulaza u policijsku stanicu, zapalilo ulazna vrata, stražarsku kućicu kao i policijska vozila. Istovremeno, druga grupa od oko 30 drugova je u drugoj ulici, nedaleko od mesta dešavanja, blokirala saobraćaj i podigla barikade. Čim je napad završen svi zajedno smo napustili mesta dešavanja bez nekih iznenadnih problema. Nekoliko minuta kasnije motociklističke jedinice DELTA su upale na trg u Eksarhiji i potpuno nasumično privele 84 ljudi koji nisu imali nikakve veze sa akcijom, a takve racije se dešavaju svaki put kada se, u širem području, dese napadi.

Akcija je izvedena kao minimalni odgovor na policijsku repesiju u naselju Eksarhija 6. decembra 2013. (na petu godišnjicu ubistva Aleksandrosa Grigoropulosa).

Akcija je takođe posvećena anarhistima koji u zatvoru Koridalos štajkuju glađu i žeđu – Fivos Harisisu, Argirisu Daliosu, Jorgosu Karajanidisu, Dimitrisu Politisu i Janisu Mihailidisu (nap. ovaj napad zapaljivim sredstvima se desio pre nego su Babis Cilijanidis i Grigoris Sarafundis objavili svoje pridruživanje štrajku glađu i žeđu).

Anarhisti
_

Video snimak trenutaka nakon napada ovde.

Finska: U međuvremenu, u gradu Tampere…

Trenutno, velika vest u Finskoj. Procenjuje se da je oko 500 ljudi protestvovalo za vreme predsedničke proslave 6. decembra u gradu Tampere na hokejaškim demonstracijama protiv nacionalizma i kapitalizma. Demonstranti su razbijali prozore i izloge na bankama i robnim kućama, napadali policiju.

Šesti decembar je Dan nezavisnosti Finske. To je takođe dan elitnog banketa u organizaciji finskog predsednika. Uobičajeno je da se njihove proslave održavaju u predsedničkoj palati u Helsinkiju, ali palata se ove godine renovira tako da su svoj nacionalistički i elitistički banket preselili u kongresnu i koncertnu dvoranu Tampere.

Grad Tampere je tokom građanskog rata 1918. bio uporište Crvenih. Nismo to zaboravili. Na centralnom trgu i okolnim područjima ubijeno je na hiljade revolucionara. Želeli smo da pokažemo da ovde još uvek ima revolucionara, da nismo zaboravili našu prošlost. Demonstracije su organizovane na opšte popularnu temu hokeja. Naziv je naravno bio “Hokejaška gejtkrešer žurka” (Kiakkovierasjuhlat).

pic-1

pic-3
“Državljanstvo je iluzija – dole država!”

pic-4

pic-5

pic-6

pic-7

pic-8

pic-9
“Hokejaši” su krali i cepali neke nacionalne zastave; neke su skinuli panduri kako bi sprečili krađe.

pic-10

pic-12

pic-13

Učestvovalo je oko 500 demonstranata; neki od njih su bili verni temi hokeja, a drugi pirotehnici. Nismo uspeli da upadnemo na predsedničku svečanost, ali se realnost klasnog društva čula tokom noći, kao i narednih dana u svim glavnim novinama koje su bile šokirane razbijenim staklima i povređenim pandurima.

Demonstracije su se kretale sporednim ulicama kada su panduri zaustavili kretanje glavnom ulicom. Kada je većina demonstranata pomislila da je protest završen i već napustila mesto dešavanja neki od učesnika su poželeli da se vrate do mesta predsedničke proslave. U tom trenutku je uhapšena jedna osoba. Nakon što su se vratili do ograde dvorane Tampere i još jednom uspeli da izazovu  i napadnu policiju većina ljudi je počela lagano da se razilazi, a policija je nasumično hapsila pojedince.

Uhapšeno je 28 ljudi. Oni su puštani u narednih nekoliko dana uz manje optužbe i kazne u rasponu od 60 do 200 evra.

Srodni linkovi: a, b, c

*gejtkrešer (engl. gatecrasher) – osoba ili ljudi koji na nečiju žurku uđu nenajavljeni i nasilno, često uz uništavanje mesta žurke.

Grčka: Sabotaža bankomata u Solunu

ju-1024x727

U ponedeljak 9. decembra 2013. izveli smo koordinisanu sabotažu 12 bankomata u Solunu. Na taj način, izabrali smo da makar i na trenutak poremetimo gladak protok finansijskih transakcija u gradu, istovremeno promovišući nastavak polimorfne borbe u znak solidarnosti sa drugovima koji se gone zbog subverzivnih aktivnosti.

Stojimo uz:

– anarhiste Nikosa Romanosa, Andreasa-Dimitrisa Burzukosa, Janisa Mihailidisa, Dimitrisa Politisa, Fivosa Harisisa i Argirisa Daliosa kojima se trenutno sudi u slučaju dvostruke pljačke u Velventu, Kozani;

– druga Teofilu Tasosa kome se trenutno sudi u slučaju pljačke ogranka Alfa banke na ostrvu Paros

– Spirosa Stratulisa koji štrajkuje glađu od 11. novembra zahtevajući odbacivanje svih optužbi protiv njega u vezi sa slučajem poznatim kao “Kriminalna organizacija Solunska sastajališta” kao i ponovno dobijanje dozvole za izlaske iz zatvora

– Rami Sirjanosa, Mihalisa Ramadanoglua i Ergun Mustafu koji takođe štrajkuju glađu u znak solidarnosti sa Spirosom i njegovom borbom.

Berlin: U znak solidarnosti sa petoro anarhista u Španiji

cats

U noći između 25. i 26. novembra 2013. napali smo banku Santander koja se nalazi u Frankfurtskoj aveniji, reon Fridrihšajn, u Berlinu. Akcija ima za cilj da pošalje poruku solidarnosti sa petoro anarhista koji su osumnjičeni za napad na crkvu.

Izabrali smo banku Santander jer je to jedna od najvećih banaka u Španiji i zbog toga što ta ista banka profitira na veliko na zatvorenicima u španskim zatvorima. Dakle, svim novcem zatvorenika upravlja banka Santander uz posebno zajebane odredbe i uslove.

Još jedan razlog zašto smo izabrali da napadnemo ovu banku leži u činjenici da Santander marljivo ulaže u izgradnju zatvora širom Latinske Amerike.

Ovaj napad vidimo kao rani doprinos međunarodnoj nedelji akcija solidarnosti od 16. do 22. decembra 2013.

Takođe, šaljemo tople zagrljaje za petoro ljudi u Španiji, kao i svima ostalima koji ne odustaju od svog buntovničkog stava u svakodnevnom životu.

SLOBODA ZA SVE
(A)

Švajcarska: Anarhisti Marku Kamenišu još jednom odbijen uslovni otpust

marco-poster-662x1024

(na posteru piše: “Buntovnički i pobunjenički duh je spokojan duh, duh bez vremena jer živi u kontinuiranoj sadašnjosti sačinjenoj od solidarnosti. Solidarnosti koja po definiciji spaja generacije, spaja nastojanja, spaja dela, spaja naše živote, naša srca, bez obzira koliko mogu biti različita ili fizički udaljena, ona su živela, žive i živeće!”)

Marko Kameniš nas iz zatvora u Lencburgu informiše da je dobio obaveštenje o još jednom odbijanju uslovnog otpusta koji je još odavno trebalo da dobije jer je već odslužio dve trećine kazne koju su mu nametnuli švajcarski sudovi. Širimo odlomak iz njegovog pisma:

“Ovog puta sam odbijen od strane TAR-a (Regionalni upravni sud). Istini za volju, muka mi je više i umoran sam od suočavanja sa uobičajenim dosadno dugačkim represivnim sranjima, u kojima TAR takođe jednostavno “potvrđuje” sve što su već izrazili njihovi vredni pajtaš dodajući  samo još više pakosti i zlonamernosti. Svakako sam očekivao potvrdu o odbijanju ali, da budem iskren, uz makar nagoveštaj ozbiljnosti u bavljenju “argumentima odbrane”. Praktično, ono što me najverovatnije čeka nakon okončanja zatvorske kazne jeste a posteriori interniranje. To je jedina tačka vredna pomena…”

Uvek uz Marka! Protiv svih zatvora!

Antirepresivni fond solidarnosti zapadnih Alpa

Barcelona (Španjolska): Tekst solidarnosti s uhapšenima 13.11.2013.

soli

Na posteru piše:

SOLIDARNOST

13.11.2013. Nacionalna Policija uhapsila je 5 drugova na temelju Antiterorističkog zakona. Dvoje se nalaze u pritvoru (specijalni režim visokog nadzora FIES), a troje su slobodni, ali uz optužbu za napad.

Ovaj napad Ministarstva unutrašnjih poslova je samo dio napada na čitavu anarhističku sredinu, u kontekstu spriječavanja mogućih društvenih pobuna i akcija koje proizlaze iz bijede u kojoj nas drže kako bi podupirali njihovo tržište i moć. Država nije u nedoumici kada ugnjetava svakog tko si postavlja pitanja i napada ono što ga tlači; štampa nije u nedoumici kad staje na stranu represivnog aparata policije; mi nismo u nedoumici kada solidariziramo s našom braćom, mi nismo u nedoumici kada se opiremo svakome tko nam želi nametnuti svoju volju.

S PETORO ANARHISTA U BARCELONI

TJEDAN MEĐUNARODNE SOLIDARNOSTI
OD 16. DO 22. DECEMBRA

13. novembra 2013. uhapšeno je petoro anarhističkih drugova u Barceloni, pod optužbom za pripadanje jednoj “terorističkoj organizaciji” i za postavljanje eksplozivne naprave u Baziliku del Pilar. Nakon što su premješteni na specijalni sud Audienza Nacional trojica su otpuštena nakon pet dana, dok je drugo dvoje zadržano u pritvoru. Protiv svih petero je podignuta  optužnica za “pripadanje terorističkoj organizaciji”, “pokušaj masakra”, “urota u svrhu masakra”. Zatvoreni drugovi, Francisco i Monica, se nalaze u madridskim zatvorima Navalcarnero i Estremera, pod specijalnim nadzornim režimom FIES2. Dobro su raspoloženi i imaju puno snage.

Čitava “policijska operacija” izgrađena je kroz visoku razinu medijskog senzacionalizma, u kojem je štampa insistirala da prikaže uhapšene kao vrlo opasne osobe (objavljujući čak i njihove fotografije, unatoč zabrani deontološkog kodeksa novinara), pripadnike terorističke organizacije, imenom dužim od Almodovarovog filma, veoma opasne i međunarodnog karaktera, mizerne oponašateljice Al-Kaide. Igrajući svoju ulogu pokušali su stvoriti ozračje straha i alarmiranosti među narodom, čije brige se ne sastoje od sudbine neke crkve ili šansi da postanu žrtve anarhističkog atentata, nego od najstrašnijih svakodnevnih posljedica kapitalističkog harača i državnih agresija.

Ako je terorist onaj koji širi teror, onda se mediji ne razlikuju od Al-Kaide. Što reći naspram ove situacije? Jednostavno da je anarhistička tradicija bila uvije plodna u svojim napadima i u obrani protiv moći, riječima i djelima, eksplozivima ali i štrajkovima, prostorima i publikacijama. Osim toga, oduvijek je željela izgraditi svijet bez gospodara i slugu, bez izrabljivanja i ugnjetavanja te je stoga oduvijek željela uništiti ovaj svijet sastavljen od autoriteta, bijede i laži, pošto je potpuno nekompatibilan sa slobodom.

Unatoč riječima države i štampe, unatoč društvenom miru koji se sprovodi kroz civilizam i na druge anestetičke sramotne načine, zbog kojih narod radi, troši i crkava, borba protiv Dominacije nastavlja se sa svim potrebnim sredstvima, i koliko god bili nasilni i grubi nisu ni do koljena sistematičnom ultra-nasilju države i kapitalizma, koji osuđuju na izrabljivanje, na glad i na smrt milijarde ljudi.

Što reći o Katoličkoj Crkvi? Odgovorna za tisuće mrtvih, za indoktrinaciju i teroriziranje milijuna umova već od samog djetinjstva, za diktiranje svojih abnormalnih ideja milijunima ljudi, za bogaćenje kroz tuđe siromaštvo i patnju. Hijerarhijska organizacija terora i represije kao što je Crkva (bilo kojeg tipa) ne zaslužuje nikakvo poštovanje pri napadu.

Što reći o monarhiji? Parazitska institucija koja živi, kao Crkva, na naš teret, i koja povezuje državu i vojsku, represivne i autoritarne aparate. Nesreće kraljevske obitelji neće nam izmamiti nijednu suzu.

Što reći o bankama, poduzećima, političarima…? Njihovo uništenje moći ćemo pozdraviti samo sa osmijehom sreće. Ali nikada se ne spominje nepravedno i okrutno lice naših neprijatelja. No, ni ne može biti drugačije, jer red se mora održavati a počinitelji nereda trebaju biti izolirani i protiv njih se treba boriti. Ništa logičnije po državu, kapitalizam i njihove lakeje. To je njihova dužnost. Naša, naša samo-nametnuta dužnost, je pak podržati naše drugove i nastaviti borbu sve dok od zgrade autoriteta ne ostane ni kamen na kamenu, sve dok zatvori ne budu srušeni, sve dok ne bude više postojao nitko tko će drugima govoriti što mogu a što ne mogu raditi.

Sva solidarnost sa zatvorenicima u Barceloni, kao i svim progonjenim, zatvorenim, ugnjetavanim drugovima uzduž i poprijeko čitave zemaljske kugle.

Smrt državi i živjela anarhija!

anarhisti iz Barcelone

Adrese drugova:

Mónica Andrea Caballero Sepúlveda
CP Madrid VII Estremera
Crta. M-241 km 5,750 – 28595 Madrid – Španjolska

Francisco Javier Solar Dominguez
CP Madrid IV Navalcarnero
Crta N-V km 27,7 – 28600 Madrid – Španjolska

Izvor: RadioAzione

Atena (Grčka): Policajac pucao na anarhista

athens_6december2013
Scena tokom jutarnjih demonstracija u znak sećanja na Aleksisa Grigoropulosa (Atina, 6. decembar 2013.)

6december2013_five-years-later
Srednjoškolci okruženi policijom kod Propileja (Atina, 6. decembar 2013.)

Prije nego krenem opisivati događaj želim objasniti zašto nisam podnio kaznenu prijavu za ranjavanje.

Kao prvo, ja sam anarhist i antiautoritaran sam. Zato moja svijest ne može biti vođena pravnim procedurama. Borci za slobodu bi trebali povući jednu granicu naspram sistema i “povlstica” koje nam nudi. U ovoj analizi događaja (koji su se odvili dva dana prije godišnjice ubojstva, 2008., druga Alexisa Grigoropoulosa) želim naglasiti da se ne smatram žrtvom opisanog napada, zato što je granica povučena i odupiremo se neprijatelju, kao što sam prije naveo.

U noći 4. decembra 2013. ja i moji drugovi nalazili smo se u četvrti Exarchia, kad samo primijetili da nas slijede policajci u civilu, pokraj križanja Benaki i Eressou. Nakon što smo se na brzinu dogovorili što učiniti, najurili smo pandure. Dvojca su pobjegla u ulicu Dervenion prema ulici Zoodochou Pigis, dok je treći zbrisao u ulicu Eressou, također prema Zoodochou Pigis. Nije nas nimalo iznenadilo kad smo vidjeli da prva dva pandura skreću u ulicu Valtetsiou, a zatim u ulicu Charilaou Trikoupi, točno tamo gdje uvijek stacionira interventna policija. Osvrnuli smo se prema trećem panduru i viknuli: “Kuda misliš otići, ti jebeni prikriveni panduru?” Najednom sam zapazio da je uperio pištolj prema meni, a zatim se počeo derati: “Dođi bliže… Sjebat ću te”, ciljajući u moja prsa. U idućih nekoliko sekundi pripremio je pištolj za pucanje, ja sam mu odvratio: “Što sad namjeravaš učiniti, upucati me?”. Upucao me u nogu. U tom trenutku nisam odmah shvatio da me ranio, a pomisao da bi me idući metak mogao pogoditi natjerala me da se dam u bijeg prema trgu Exarchia, gdje sam napokon shvatio da sam ranjen.

Smatram da je korisno objaviti ovu informaciju, ali ne da bi se širio strah nego bijes. Mi se nećemo uplašiti što god se desilo; trebaju shvatiti da nećemo pokleknuti, niti pred mecima.

Uvijek napadati, i uvije prvi, na svaki mogući način i svim mogućim sredstvima, državu i njene lakeje.

Vidimo se na ulici danas, 6. decembra, i svaki dan.

Metak će biti vraćen svojim vlasnicima.

Snage skitnicama koji su optuženi za dvostruku pljačku u Velventosu i Nea Filadelfiji.

M.K.