Informacije o 23-godišnjem anarhisti Andreasu-Dimitrisu Burzukosu, koji je jedan od četvorice uhapšenih 1.2.2013. optuženih u slučaju pljačke banke
Nakon što su drugovi kontaktirali roditelje Andreasa-Dimitrisa Burzukosa, želimo da vas informišemo o sledećem:
Svi uhapšeni su kasno uveče, u subotu 2. februara 2013., prebačeni (iz Kozanija) u sedište policije (GADA) u Atini.
U nedelju ujutro, 3. februara 2013., roditelji su uspeli da stupe u kontakt sa svojom decom, kao i njihovi advokati. Policija je do tada, u više navrata, odbijala zahteve za kontaktom.
Roditeljima je bilo dozvoljeno da uhapšene posete na samo 15 minuta, na dvanaestom spratu sedišta atinske policije.
Od informacija kojima raspolažemo – drug Andreas-Dimitris Burzukos je sve vreme posete bio lisicama vezan za stolicu.
Prema onome što je ispričao o dešavanjima u pritvorskoj ćeliji policije u Veriji – dok je bio vezan lisicama sa rukama iza leđa, panduri su mu stavili kapuljaču na glavu, naterali da klekne i četiri sata tukli po glavi, licu i stomaku, a isčupali su mu i nešto kose. Sve se ovo dešavalo bez ikakvog otpora sa njegove strane. Podrazumeva se da su mu panduri sve vreme pretili i vređali ga na najvulgarniji način.
Posledice navedenog mučenja bile su sledeće: krv u urinu, teška glavobolja, vrtoglavica, edemi po licu, hematomi na oba oka, kao i modrice i ekhimoze po celom telu.
Njegovi roditelji navode da mu je lice bilo neprepoznatljivo, a glas promenjen od udaraca po viličnoj kosti.
Tokom ova tri dana bilo mu je dozvoljeno da pije samo flaširanu vodu, a njegovim roditeljima nije dopušteno da mu daju zapakovanu hranu i voćne sokove.
Sve gore navedene činjenice nisu obelodanjene u cilju viktimizacije bilo koga od uhapšenih već kako bi se ukazalo na mučenja i nasilje koja državni aparat “legalno” praktikuje.
Uprkos svemu, Andreas-Dimitris Burzukos se drži čvrsto i dostojanstveno, a njegov moral je nepokolebljiv.
Snaga uhapšenim drugovima.
Objavljeno je, takođe, i otvoreno pismo Pantelije Vergopulu, majke Andreasa-Dimitrisa Burzukosa, koja je nedvosmisleno osudila mučenje četvorice drugova i pored ostalog, izjavila sledeće:
“Mehanizmi krivičnog gonjenja u Grčkoj slede standarde mučenja zatvora Gvantanamo. Moj sin, kao i ostala trojica uhapšenih, nije tretiran kao i svaki drugi optuženi za krivična dela već sa posebnom mržnjom zato što je anarhista. U isto vreme, njihovi mučitelji skriveni iza kapuljača ostaju nedodirljivi.
Dokle?
[…] Konačno, kako sam i sama lekar (specijalizacija iz urgentne medicine), napominjem da su prvi sati nakon traume od ključne važnosti za potencijalne povrede glave i ostale povrede. Svim uhapšenima koji su zlostavljani hitno je potreban pregled i medicinska nega.
One koji su zaduženi za ovaj slučaj smatraću glavnim odgovornima u slučaju oštećenja koja mogu nastati.”