U ranim jutarnjim časovima 2. aprila, sa mislima prikovanim za drugove i drugarice koji štrajkuju glađu, napali smo poresku kancelariju u Iraklionu (Krit) postavljanjem zapaljive naprave na ulaz u zgradu.

Drugovi i drugarice, možda nas odvajaju kilometri, zidovi i sve vrste državnih kerova, ali osećamo da je vatra koja gori u vama vrelija nego ikada. Ovom vatrom sa naše strane, bacamo se u bitku, vičući – smrt smrti koju prodaju kao život.

Oni koji kažu da nije vreme za napad ili da bi vladi trebalo dati još malo vremena (da pokaže koliko je levičarska) sopstvenim rukama zatežu lance zatočeničkih kreveta.

Svaki dan koji prođe, svaki sat, svaki minut koji prođe presudan je. Imperativ je da naši potezi pobegnu granicama legalnosti.

Da se ulice pretvore u bojna polja.
Da se zaverenička okupljanja pretvore u akte rata.
Da nada postane napad.

Snage svim štrajkačima glađu.
Trenutno ispunjenje svih zahteva.

Neformalna anarhistička federacija / Međunarodni revolucionarni front (FAI/FRI) – ćelija Iraklion