U četvrtak 26. marta 2015. izveli smo napad paljevinom na policijski automobil u mestu Olomouc. Napad na represivni aparat je borba za slobodu. Jer tamo gde postoji potreba za represijom, sloboda ne može da cveta. Ne postoji mesto bez represije. Represija je sredstvo države i kapitala. Represija i autoritet su dve strane istog novčića. Represija je globalna. Represija dolazi kako iz državnog (javnog) sektora, tako i privatnog sektora. Ona sarađuje širom sveta. Skoro svako je osetio neki vid represije. Jedini koji za represiju ne znaju jesu oni koji ne žele da žive sopstvene živote. Oni koji saginju svoje glave i dobrovoljno slušaju ono što im se naredi. Oni koji odbijaju postojeći poredak svesni su posledica. Dakle, i oni koji makar samo pokušavaju do svoje neisplaćene plate doći direktnom akcijom, ili ljudi koji učestvuju u divljem štrajku, ili oni koji uništavaju bilborde ili ljudi koji prosto pljačkaju tokom nereda. Raduje nas svaki pobunjenički čin koji nije sputan okvirima legalnosti. Ali samo onda kada ne traži represiju protiv drugih. Jednog dana ljudi napadaju policiju u borbi protiv poreza, drugog dana pozivaju na strožije zakone protiv beskućnika ili neprilagođenih, trećeg dana i sami postaju beskućnici i žele više poreskog novca za socijalna davanja, četvrtog dana pronađu neki posao i ponovo pokušavaju pronaći najbolji način da izbegnu plaćanje poreza. Uslovi u kojima živimo utiču na naše živote, ali ih ne trebamo koristiti kao izgovor. Ono što na kraju odlučuje o našim životima jesu izbori koje pravimo. U svakoj situaciji imamo mogućnost ili da pokleknemo ili da se suprotstavimo onome što nam se ne sviđa.
Mi, anarhisti i anarhistkinje, ne dopuštamo nikome da odlučuje o našim životima. Nemamo ništa drugo do sažaljenje za ljude koji u ovoj svakodnevnoj močvari traže put samo za sebe na uštrb drugih. Savijaju se pred postojećim i pronalaze izgovore u objektivnim uslovima. Mi se, anarhisti i anarhistkinje, borimo za svet bez represije, bez prinude. Zato se protiv svake represije borimo neprekidno, bez obzira na to da li ona udara na mirne studentske demonstracije na drugoj strani sveta ili lopove u našem gradu. Našu solidarnost i iskrenu uzajamnost imaju oni koji se bore za potpuno uništenje represivnog aparata, za anarhiju. Pobunjenici, ustanici, anarhisti, revolucionari, borci…
Trenutno, svoju neprekidnu borbu protiv represije nastavljaju grčki politički zatvorenici u Grčkoj. Mreža utamničenih boraca, Maziotis, Gurnas, članovi ZVĆ i mnogi drugi. Svi oni su odlučili da ne odustaju od svoje borbe i da se suprotstave represiji, čak i u zarobljeništvu. Naš napad je akcija solidarnosti sa njihovom borbom. A samim tim, naš napad je borba za anarhiju. Neka štrajkači glađu pobede u svim borbama.
Borba protiv represije je borba protiv neprestane militarizacije. Stoga je takođe usmerena protiv prolaska konvoja vojske SAD koja će oko naših domova demonstrirati svoju represivnu silu. Ne bojimo se vojnika i pandura, jedino što nam izaziva strah jeste društvo koje poslušno i bez otpora dopušta eliti da vrši najgore zločine. Društvo zombija.
Naš napad i naše saopštenje doprinos su projektu Feniks 2015 “Uništimo represiju”.
Projekat Feniks je samo igra. Tu igru možemo igrati, možemo je okončati u bilo kom trenutku. Možemo raditi šta hoćemo. To je kreativna igra po našim pravilima. Svako se može pridružiti ovoj igri. Kada ovu igru niko ne bude igrao, igra se gasi. To je deo života. To je samo naš izbor. Vremeno se pojavi nova igra. Bitno je da je to igra po našim pravilima. Igra koja izaziva strast i radost. Istovremeno i destruktivna igra. Destruktivna po vlast. Projekat Feniks je praksa solidarnosti, a može biti i naša sopstvena borbena analiza. Zato, da bismo se u borbi upoznali. Zato, da bismo planirali, kako da bolje fokusiramo naše oružje protiv postojećeg.
Tako se povezujemo sada i neprekidno. Povezujemo destruktivno i kreativno. Kreativno, ne zato što bismo hteli u ovom društvu nešto stvoriti. Jer sve što u ovom društvu bude svoreno, ukoliko nije destruktivno po postojeće, koristiće ovom društvu kao sredstvo ugnjetavanja. Najpre protiv drugih, a onda i nas samih. U našim srcima nosimo novi svet. Svet u kome se kreativnost ne pretvara u represiju. U današnjem svetu postoji samo borba za slobodu. Borba koja je kreativna i radosna za one koji neće da budu okovani. Borba koja je destruktivna po okove. Postoji veoma mnogo načina kako se boriti za lepši svet.
Takođe imamo poruku za anarhiste van Češke. U Češkoj se prvo pominjanje sadašnje anarhističke prakse, R.O. Revolucionarne borbe, ZVĆ, FAI/FRI, itd. desilo se pre oko tri godine. Zvanični anarhizam, država i kapital dosledno su pokušavali potisnuti svaku borbenu tendenciju. Kada čitamo o zvaničnom pokretu u Grčkoj, čini nam se, kao da je kod nas isto. Dokaz je i to da o štrajku glađu, i dalje, niko ne izveštava. Svako ima svoj tajming, ali se čini da neki pozivi neće biti uslišeni. Može to biti iz raznih razloga, jedan od njih je svakako i lokalna situacija. Zato nam se činilo važnim da za sada barem ovako ukratko pomenemo kontekst anarhizma u Češkoj.
FAI/IRF ćelija Vatrena poezija (FAI/IRF buňka Poezie ohně)
Solidarnost sa štrajkačima glađu
Solidarnost sa anarhistima prakse
Za difuziju teorije i prakse Crne internacionale
Neka živi FAI/IRF
Projekat Feniks 2015 “Uništimo represiju”
Za Anarhiju
Izvori: 325, Anarchokomunistická Alternativa