Širom Španije protesti i demonstracije prvog generalnog štrajka od 2010. godine su počeli u ranim jutarnjim satima u četvrtak 29. marta. Protestna okupljanja pre demonstracija su održana u gotovo svim većim gradovima (procenjuje se da je održano 111 protesta širom zemlje) sa ciljem ukazivanja na katastrofalne posledice koje podrazumeva nova “reforma tržišta rada”, širenja mobilizacija širom zemlje, sprečavanja štrajkbrehera da sabotiraju štrajk i da se, kroz direktnu akciju i blokade, zatvore preduzeća, radnje i radna mesta za koja se očekivalo da će ostati otvoreni, uprkos štrajku, pa čak i da se odseku glavne ulice u gradovima. Ulog je bio dvojak: paralizovati linije i proizvodnje i potrošnje. Zato su štrajkači pozivali ljude da blokiraju sve usluge i (onima koji imaju posao) da ne idu na posao, ali i takođe da ne kupuju ništa, i da telekomunikacije, struju itd. koriste što je manje moguće.
Iako je “reforma rada” izglasana u parlamentu još početkom februara 2012., usvajanje opšteg državnog budžeta će se desiti u petak 30. marta, što znači da će vlada pokušati da, pored ostalog, nametne još više direktnih i indirektnih poreza i smanji socijalna davanja smanjenjem javnih fondova (pri čemu će nove mere najviše pogoditi obrazovanje i zdravstvenu zaštitu). Zakonodavne svireposti, usred stalnog pojačavanja napada na radne ljude Španije, duboko utiču na nezaposlene i naknade za nezaposlene kao i propisane beneficije za penzionisanje i penzionere.
Usred krize kapitala sa predumišljajem, stotine hiljada ljudi je izašlo na ulice u pokušaju da u poslednjem trenutku ustanu protiv implementacije ovih mera i da se odupru pogoršanju svakodnevnog života. Takođe, nekoliko feminističkih grupa je protestvovalo zbog neplaćenog rada u domaćinstvu i pozvale na štrajk sektora za dnevnu brigu. Policijsko prisustvo je od početka dana bilo masovno, ali to nije sprečilo ljude da izlaze na ulice i izražavaju različite oblike protesta. Naravno, nisu svi blokovi grupa i organizacija ili nasumični štrajkači delili iste ciljeve, pa je stoga i borbeni duh marševa varirao, u zavisnosti od sastava blokova demonstranata u svakom od naselja i centru grada.
Glasovi različitih kolektiviteta i političkih prostora opisuju mobilizacije od 29. marta kao uspešne u pogledu napretka i odziva. Međutim, ne možemo ignorisati činjenicu da su policijski nasilnici uhapsili 177 ljudi u različitim delovima španske države, ili brutalne policijske napade, ili brojne teško povređene demonstrante. U gradu Torelavega u Kantabriji, poslodavac koji je insistirao da se tog dana radi izbo je nožem mladog sindikalistu, a dečak iz grada Vitorija (Gasteiz) u Baskiji je nakon policijskog napada pretrpeo moždano krvarenje, i sada se nalazi na odelenju intenzivne nege sa rezervisanim prognozama.
Sledi izveštaj o nekim dešavanjima u Barseloni (ili Barni) koje su naši drugovi doživeli tokom uličnih borbi u “Vatrenoj ruži”. Pored svinja u uniformama, navodno je bilo i infiltratora u civilu koji su primećeni i koje su demonstranti oterali najmanje jednom prilikom. Više informacija o mobilizacijama u drugim gradovima, na španskom jeziku, može se pročitati/čuti ovde: 1, 2, 3, 4.
Protesti u Barseloni su počeli u prvim satima M29, negde posle ponoći. Avenija Diagonal, Gran Vía i druge glavne ulice su bile blokirane zapaljenim kontejnerima i gumama. Rano tog jutra mnoge firme su bile zatvorene. Metro stanice su bile blokirane i otvorene tek u 17h, radeći sa minimalnom uslugom.
Za podne je postojao poziv na centralni protest na kome su se okupili sindikati i grupe demonstranata koji su dolazili iz svih naselja. Kontejneri su paljeni tokom čitavog jutra, a ulice su bile odsečene.
Nekoliko mladih sa kapuljačama je zatvorilo železničku stanicu Sants, napalo zgrade berze u Barseloni i sukobilo se sa policijom. Do tog trenutka je bilo već oko 20 uhapšenih. Ipak, jutro je donelo više od očekivanog.
Anarhistički blok je pozvao na okupljanje u 16:30h u Jardinets de Gracia; pored toga, proteste su planirali i anarhostindikalisti iz CGT, CNT-AIT/Katalonija, Solidaridad Obrera, zajedno sa autonomnim i anarhistima. Demonstracije su bile prilično aktivne; samo u slobodarskom bloku je bilo oko 3,000 ljudi. Dok se protestna povorka kretala izvođene su direktne akcije i ulične blokade, a paljene su kante za đubre pre nego bi policija mogla da progoni većinu demonstranata. Demonstracije su završene oko 18h na trgu Katalonija, gde su bazni sindikati i skupštine naselja pozvali na antikapitalističko okupljanje.
Na tom protestu se okupilo mnogo ljudi, mesto je bilo krcato ljudima; sa pikap kamiona su predložene maršruta i organizovanje blokova demonstranata. Međutim, policijski kordon je stajao na putu i sprečio zajedničke demonstracije. U ulici Sant Pere, koja povezuje trg Urquinanona sa trgom Katalonija, grupa maskiranih (zakukuljenih) drugova je počela da se suprotstavlja policijskom kordonu podizanjem barikada. Panduri su ih napali ali nisu mogli da nastave sa svojom represivnom operacijom jer je veliki broj demonstranata reagovao i ljudi su počeli da se međusobno pomažu. To je bio trenutak kada je nekontrolisana grupa mogla da počne sa bacanjem kamenica, flaša, baklji i bombi od boje na policiju koja je bila prisiljena na povlačenje. Vatra je pretvorena u praksu, a uskoro su i barikade bile u plamenu. Uprkos tenzijama, blokovi demonstranata nisu odstupali i nastavili su da pružaju otpor.
Intenzivna borba je postala očigledna; nekontrolisana omladina je napala nekoliko kapitalističkih simbola, npr. prodavnica Starbucks kao i filijala jedne banke su spaljeni do temelja, a El Corte Ingles (lanac robnih kuća) je ostao bez prozora, baš kao i na desetine banaka. Panduri su se povukli kada su demonstranti potrčali ka policijskim kordonima urlajući “RE-SIS-TEN-CIA” (otpor). Neredi u centru Barselone su trajali nekoliko sati. Tog dana jasan utisak je ostavila činjenica da u nekoliko situacija Mossos d’Esquadra (katalonijska policija) nije bio u stanju da uguši ulične borbe.
Represivne snage su kasnije počele da ispaljuju gumene metke i suzavac (za mnoge demonstrante, naročito mlađe, to je bio prvi put da udišu suzavac), dok su panduri pokušavali da okruže trg ostavljajući jednu ulicu otvorenom kako bi ljudi mogli otiči odatle. Ali borba je nastavljena.
http://www.youtube.com/watch?v=nk12I75mY2Y
Nakon demonstracija i uprkos mirisu suzavca, do kasno u noć su nastavljeni patroliranja jedinica za razbijanje demonstracija i policijski napadi, ali i barikade u plamenu, dok su neki od događaja tog dana odjekivali u u buržoaskim medijima.
Očekuje se da će poslanici 30. marta glasati o opštem budžetu države produžavajući ropstvo ljudi, i onih rođenih u Španiji i imigranata, i zaposlenih i nezaposlenih. Možda se može reći da smo izgubili, da nismo mogli dobiti ono što smo želeli, ali mnoštvo mladih sa kapuljačama koji neustrašivo i borbeno napadaju državnu vlast i strukture kapitala su možda svetlo na putu novog društveno-političkog revolucionarnog projekta. To je bio predivan trenutak za doživeti koji će biti primer za blisku budućnost; ništa nije gotovo, borba se nastavlja.
Šaljemo revolucionarne pozdrave iz Barselone drugovima koji su nas podržavali i izjavljujemo našu spremnost da nastavimo sa borbama na lokalnom nivou za promenu koju svi želimo, koristeći se plamenom koji su upalili mnogi drugi. ANARHIJA ILI SMRT
P.s: Sada je 00:11, i prema informacijama koje stižu od nekih drugova koji se nalaze u centru grada, može se izbrojati na desetine požara. Nešto se menja.
Contra Info sa ulica.
********
Barselona u plamenu
Generalni štrajk od 29. marta je paralizovao veći deo Španije. Luke su bile zatvorene, kao i mnoge fabrike, potrošnja struje je opala za 24% (iako su u Madridu, na primer, tokom dana uličnu rasvetu držali uključenom kako bi podigli stopu korišćenja i uticali na statistiku), u mnogim oblastima je prevoz bio paralizovan, a u većini industrija učešće u štrajku je iznosilo 80-100% (i od četvrtine do trećine u uslužnom sketoru i malim prodavnicama).
U Barseloni je generalni štrajk počeo u ponoć kada su demonstranti zatvarali barove. U centru grada, grupa mladih sa kapuljačama je ušla u kazino, verovatno sa namerom da ga zatvore, ali kada su se našli unutra na brzinu su ga opljačkali i uzeli 2,300E u kešu. Rano tog jutra bio je najmanje osam blokada, većinom guma u plamenu, glavni autoput je bio zatvoren kao i železnički prilazi gradu. Tokom jutra, demonstranti su patrolirali ulicama većine gradskih naselja, blokirali saobraćaj, kontejnerima pravili barikade u ulicama i zatvarali prodavnice. Oko podneva je došlo do velikih nemira koji su trajali većim delom dana. Stotine hiljada ljudi se okupilo u centru grada, zauzimajući ulice i usporavajući policiju. Uništen je bezbroj banaka i luksuznih prodavnica, zapaljeni su brojni kontejneri, a zapaljen je i veliki broj banaka, luksuznih prodavnica, Starbaksa i drugih lanaca.
U par navrata policija je bežala pod kišom baklji i kamenica, a po prvi put ikada katalonska policija je morala da upotrebi suzavac kako bi povratila kontrolu, iako su veliki delovi grada satima ostali oslobođeni, a u više naselja stubovi dima su se udizali u vazduh do kasno u noć. Demonstranti su povredili i napali mnogo novinara i pandura u civilu. Vatra se širila do neviđenih razmera, često ispunjavajući široke avenije, a plamenovi su dostizali i po nekoliko metara visine. Vatrogasci su bili toliko zatrpani poslom da im je često trebalo više od pola sata do dođu i do velikih požara, a često su viđani kako zaobilaze kontejnere da bi ugasili požare u zapaljenim bankama. Panduri su gumenim mecima povredili na desetine ljudi, a do sada nezapamćeni broj ljudi je direktno ili indirektno učestvovao u nemirima. Najteže borbe i akcije su vodili anarhisti, levi katalonski autonomaši, socijalisti i iznad svih huligani iz naselja i imigrantska omladina. Ipak, na hiljade ljudi svih starosnih dobi i porekla je podržavalo i aplaudiralo demonstrantima, uzvikivalo antikapitalističke slogane. Izveštaji i utisci se razlikuju, ali mnogi ljudi osećaju da su bili svedoci najvećih i najvažnijih nemira u Kataloniji još od 80ih, ako ne i ranije.