U aprilu 2010. u zajedničkom pismu sa drugovima Polom Rupom i Nikosom Maziotisom, preuzeli smo političku odgovornost za učešće u “Revolucionarnoj borbi” (Epanastatikos Agonas). Izjavili smo da smo ponosni na organizaciju i našeg saborca Lambrosa Fundasa koga je policija ubila tokom oružanog meteža u naselju Dafni.

Danas stojim naspram vas, u ovom specijalnom sudu, suočen sa teškim optužbama koje povlače mnogo godina zatvora. Sve ovo vreme postoje sistematski napori od strane države na moju štetu, tako da se slomi moja volja za borbom: od mučenja i zlostavljanja u GADA (sedište atinske policije) i zatvaranja daleko od mesta boravka moje dece, do suđenja mojoj supruzi Mari Beraha, koja je ovde prisutna kao saučesnik. Međutim, stojim ovde naspram vas i izjavljujem da sam ponosan na moju borbu, moje drugove i istoriju Revolucionarne borbe.

Moje prisustvo ovde ni u kom slučaju nema za cilj olakšavanje mog položaja, pošto ne prihvatam ikakvu optužnicu koju protiv mene podiže buržoaski režim. Nisam ja taj koji je kriminalac ili terorista, niti smatram da su akcije naše organizacije na ma koji način štetile društvu. Akcije i intervencije organizacije bile su duboko političke i od koristi za društvo jer su bile usmerene direktno protiv režima, njegovih zvaničnika i lakeja. Bile su usmerene protiv struktura i individua kapitalističkog sistema koji ugnjetava i tiranizuje socijalno slabe. Dakle, nismo mi ti kojima bi trebalo da se sudi kao opasnima po društvo. Opasni po društvo su oni koji godinama upravljaju i pljačkaju ljude. To su oni koji verno služe planovima Trojke (MMF/ECB/EU) i supranacionalnog kapitala u cilju isisavanja krvi i osiromašenja grčkog naroda. Oni su ti koji nameću nepodnošljive ekonomske mere kako bi spasili kreditni monetarni sistem i njegov prekomerni profit. Oni su ti koji štite sve one koji su proneverili bogatstva i rad ljudi, i nikada nijednog od njih nisu izveli na ovo mesto. Oni su ti koji puštaju sa lanca svoje ubice kako bi ugušili ma kakav društveni odgovor.

Kao borci Revolucionarne borbe, delovali smo i delujemo za obaranje kapitalizma i države, za slobodan svet u kome će biti postignuta potpuna ravnopravnost ljudi, u ekonomskom, socijalnom i političkom smislu. Organizacija je rođena u proleterskom sloju društva i uvek je težila njegovim interesima. Svaka akcija organizacije, svaki proglas, predstavljali su tračak svetlosti za društvo, krik olakšanja za potlačene, nadu da se ovaj nepravedni režim može svrgnuti. Ugnjeteni, nejaki, proleteri, nezaposleni, naši klasni saveznici su ti koji treba da nam sude, a ne vi. Na ulicama, trgovima, skupštinama…tamo gde ste svi vi osuđeni.

Dakle, želeo bih da bude jasno da ovaj specijalni sud, kao i bilo koji drugi sud buržoaskog režima, ne može da odlučuje o oružanim revolucionarnim organizacijama. Veoma jednostavan razlog jeste taj da interesi kojima služite i klasa kojoj pripadate, a priori stoje naspram nas. Ovaj sud je klasistički, i on sudi koristeći se “zakonom” dominantnog protiv revolucionarnog zakona, zakona šake boraca koji teže socijalnom oslobođenju. Vi ne možete suditi akcijama Revolucionarne borbe iz prostog razloga jer su te akcije usmerene protiv vas, kapitalističkog sistema i klasističke pravde kojoj verno služite. Mi smo dve zaraćene strane. Vi ste oklopljeni iza specijalno modulisanih prostora unutar zatvora, specijalnih zakona, sa namerom da nas ismejete i depolitizujete naše akcije pre nego nas osudite. Naše prisustvo ovde ima za cilj da preokrene otpužnice protiv nas u optužbe protiv vas, sistema kojem služite, i da demonstriramo da su vaša dela kriminalna i opasna po društvo. Politička bitka koja će se voditi u ovom sudu, za nas, predstavlja tribinu kako bi se istakla pravednost naše borbe.

U ovoj bici, nismo sami. Imamo na našoj strani veliki deo društva koji prezire ovaj političko-ekonomski sistem i dinamično zahteva da svi njegovi faktori odu. Ova činjenica je potvrda našeg izbora. Oružana borba protiv režima je danas pravovremenija i veći imperativ nego ikada. Zbog toga što ne postoji drugi način za nas, proletere, da uspešno prevaziđemo krizu do sprovođenja revolucije. U klasnom sukobu koji će uslediti u predstojećem periodu, kako unutar tako i van ove sudnice – mi ćemo biti pobednici.

Kostas Gurnas

Izvori: a, b, revolutionarystrugglecase