Tag Archives: Revolucionarna Borba

Grčka: Izjava člana “Revolucionarne borbe” Nikosa Maziotisa o listi međunarodnih “terorista” američkog Stejt departmenta

Američki Stejt department je 2009. godine anarhističku urbanu gerilsku grupu “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas) označio kao “stranu terorističku organizaciju” zbog napada granatom na raketni pogon na američku ambasadu u Atini januara 2007. godine.

Dana 21. aprila 2015., Stejt department je izdao “terorističku oznaku” protiv jednog od članova “Revolucionarne borbe”, anarhističkog zatvorenika Nikosa Maziotisa. Sutradan, drug je izdao sledeće saopštenje.

americka-ambasada-atina-grcka-2007
“Ko god nije sa nama taj je protiv nas”
– iz govora američkog predsednika Džordža Buša nakon 11. septembra 2001.

“Nismo sa vama, mi smo protiv vas”
– iz izjave Nikosa Maziotisa pred Specijalnim sudom zatvora Koridalos 11. juna 2012., povodom napada “Revolucionarne borbe” na američku ambasadu

Moram priznati da mi je Stejt department učinio veliku čast uključivanjem na listu međunarodnih “terorista”. Ovo je drugi put da mi planetarne ubice odaju počast kao članu “Revolucionarne borbe”, otkako su postavili nagradu od milion dolara za mene zajedno sa ostalim članovima/icama organizacije nakon napada “Revolucionarne borbe” na američku ambasadu u Atini u januaru 2007.

Ovaj potez je očigledno pritisak na grčku vladu – odgovor na nedavno usvajanje zakona ministarstva pravde koji sadrži odredbu na osnovu koje zatvorenici i zatvorenice sa više od 80% invaliditeta poput Savasa Ksirosa, od određenog momenta pa nadalje, ostatak svoje kazne mogu provesti u kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom što je američki ambasador u Grčkoj opisao kao neprijateljski akt.

Taj potez predstavlja znak nepoverenja prema grčkoj vladi i šalje snažnu poruku da vlada SAD ne priznaje nikakav sudski presedan u drugoj državi u slučaju napada na američke ciljeve i da može uhapsiti i krivično goniti ma kog oružanog borca i revolucionara koji je napao američke ciljeve bilo gde u svetu, čak i ukoliko mu se sudilo i ukoliko je utamničen u zemlji u kojoj je taj napad izvršen. Ali Stejt department nema razloga za brigu. Vlada predvođena Sirizom će se, uprkos devijacijama, pokazati doslednom u angažovanju u ratu protiv “terorizma”, baš kao što je dosledna u svojim obavezama otplate duga prema kreditorima supranacionalne elite. Osim toga, ona je izjavila da je dvostruko osetljiva na pitanja “terorizma” pošto su mnogi napadi izvedeni u ime levice.

Bez obzira na to koliko godina budem morao provesti u zatvoru, bez obzira na cenu koju plaćam, uvek će me ispunjavati radošću sećanje na to kako smo ih, kao “Revolucionarna borba”, ponizili tog januarskog jutra 2007., kada smo zid američke ambasade pogodili protiv-tenkovksim RPG-om, i uvek ću se sa zadovoljstvom sećati reči tadašnjeg državnog sekretara Kondolize Rajs koja je tadašnjeg planetarha  Džordža V. Buša probudila rečima: “Gospodine predsedniče, napadnuti smo u Atini.”

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor Domokos

Grčki zatvori: Izjava Nikosa Maziotisa, člana Revolucionarne borbe, o okončanju štrajka glađu

Dana 5. aprila 2015., anarhistički zatvorenik Nikos Maziotis najavio je okončanje svog štrajka glađu. Sledi njegova izjava.

weapon1

Nakon 35 dana borbe, prekidam štrajk glađu koji sam započeo 2. marta 2015. zajedno sa ostalim drugovima. Odlučio sam se na to ne zbog činjenice da sam dostigao granicu svoje izdržljivosti već zbog toga što verujem da je, s obzirom na razvoj događaja povodom konteksta zahteva, ova borba kompletirala svoj ciklus i da je iscrpela svoj potencijal, uzimajući u obzir takođe akte solidarnosti koji su se desili. Izabrao sam da štrajk glađu obustavim sada, nakon uvođenja zakona Ministarstva pravde, smatrajući da nema svrhe čekati najmanje 10 dana do glasanja o tom zakonu nakon Vaskrsa. Međutim i dalje ostajem veoma oprezan po pitanju ikakvih modifikacija koje bi ministarstvo trebalo da predstavi u odnosu na zakon o kapuljačama ili DNK legislativi; zbog toga što je vlada već pokazala koliko je nepouzdana u ispunjavanju onoga što proklamuje.

U štrajku glađu sam učestvovao sa slomljenom rukom, pošto sam povređen tokom mog hapšenja, oporavak od tog preloma zahtevaće neko vreme, možda mesece ili više od godine. Zahtevi koje sam podržao zajedno sa drugim utamničenim drugovima su čisto političkog karaktera, zbog toga jer im je cilj ukidanje “anti-terorističkog” i represivnog jezgra države. Nijednog trenutka nisam gajio iluzije da će svi zahtevi, poput ukidanja zakona o anti-terorizmu 187A i zakona 187 o kriminalnoj organizaciji, biti “realno” dostižni, ali su morali biti izneti iz političkih razloga.

Tok događaja je pokazao da se vlada, na čelu sa Sirizom, našla u veoma teškoj poziciji, ali istovremeno ne toliko ranjiva u odnosu na politički pritisak borbe političkih zatvorenika i ljudi koji su se solidarisali, kao što bi neki želeli da veruju. Umesto toga, ona je ranjivija na pristiske sa desnice, gde postoji veća osetljivost prema pitanjima “anti-terora” i represivne politike. Oni koji su, dok su bili u opoziciji, tvrdili da se “bore” za prava zatvorenika i zatvorenica, oni koji su se deklarisali protiv “anti-teror” zakona, poput trenutnih ministara pravde i javnog reda, oni koji su se izjašnjavali protiv zakona o kapuljačama, sada su došli na vlast i vode vladu, suočeni sa prvi štrajkom glađu političkih zatvorenika koji je za cilj imao vindikaciju svega toga.

Dok su na vlasti, nakon što su u vrlo kratkom roku opovrgli sve što su proklamovali pre izbora u pogledu memoranduma i druga, za očekivati je da će anti-terorističku legislativu ostaviti netaknutom. Prihvatajući sve – memorandum, dug, trojku, evaluaciju – što su osuđivali dok su bili u opoziciji, prihvatajući zavisnost od Međunarodnog monetarnog fonda i, po analogiji, SAD – što znači da je nemoguće ukinuti zakone o anti-terorizmu – izabrali su da se, protiv borbe političkih zatvorenika štrajkača glađu, koriste taktikom odlaganja, podnoseći već najavljivani zakon sa kojim god amandmanima tek nakon jednog meseca, rizikujući narušavanje zdravlja i živote drugova, kao što se vidi u slučaju druga [Mihalisa] Nikolopulosa, koji je bio na ivici smrti i koji je možda pretrpeo trajna oštećenja zdravlja. Ako se to pokaže, onda će ova borba proći sa ogromnom cenom; štaviše, to će biti “dostignuće” levičarske vlade na čelu sa Sirizom, ostavljajući neizbrisiv trag jer nijedna grčka vlada u prošlosti nije pustila da štrajkač glađu pretrpi trajno oštećenje.

Neću govoriti u smislu pobede ili poraza. Bez obzira na svoj ishod, borba političkih zatvorenika je od velikog značaja i vrednosti. To je prvi štrajk glađu političkih zatvorenika i, kao što sam ranije rekao, ova borba prevazilazi kontekst njenih zahteva. To je jedina borbena politička mobilizacija sa kojom se vlada predvođena Sirizom do sada suočila. Ova borba je raspršila iluzije levičarske fasade vlasti, levičarske štake kapitalizma, levičarskog upravljanja krizom. To predstavlja veliko političko nasleđe koje je ova borba ostavila za sobom, i u tom smilu, definitivno smo izašli kao pobednici.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor [tipa C] Domokos

Grčka: Eksplozivni napad na sedište kompanije Majkrosoft u Atini

jam
Preuzimanje odgovornosti – “Borbena anarhija”
Akcioni projekat za međunarodni anarhistički kontranapad
“Uništimo represiju”. Drugi čin.

“Borbena anarhija” preuzima odgovornost za napad na centralne kancelarije kompanije Majkrosoft (engl. Microsoft) u Grčkoj. Drugovi/arice koji/e su učestvovali/e u akciji postavili/e su eksplozivnu napravu sačinjenu od kanistera sa benzinom i baruta i bezbedno se povukli/e, još jednom ismejavajući bezbednosne mere u zgradi. Majkrosoft je muntinacionalni gigant tehno-industrijskog kompleksa, jedna od najmoćnijih kompanija u svom polju i neraskidivo je povezana sa političko-ekonomskim sistemom. Napad na avangardu kapitalističke dominacije, tehno-nauku i njene ubilačke pipke, predstavlja napad na mehanizaciju samog života. Revolucionarni rat je osnova oko koje se gradi pokušaj potpunog oslobođenja naših života od lanaca države, kapitala i njihovog društva, a koja se širi u prostorno-vremenskom kontinuumu sa pobunom potlačenih protiv svojih tlačitelja.

Dana 2. marta 2015., anarhistički i politički zatvorenici otpočeli su štrajk glađu, sa ciljem borbe protiv represivnog okvira države, anti-terorističkih jedinica i sudija. Istovremeno, utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija i anarhistkinja Angeliki Spiropulu najavili su početak štrajka glađu do smrti, zahtevajući trenutno puštanje svoje rodbine koja je osvetnički stavljena u pritvor zahvaljujući mahinacijama političko-sudske mafije. Danas, kada su mnogi naši drugovi hospitalizovani u kritičnom stanju u bolnicama, sa drugom iz ZVĆ Mihalisom Nikolopulosom kome preti trajno fizičko oštećenje uprkos pobedničkom ishodu borbe njegove organizacije, sa “levičarskim” menadžerima vlasti koji su masku humanizma bacili u smeće, anarhistička borba bi trebalo da ubrza svoj kontranapad i natera državu na povlačenje.

Borba naših zarobljenih drugova i nove činjenice na društvenom i političkom polju nakon izbora Sirize trebalo bi procenjivati u smeru revolucionarnog razvoja. Polimorfna iskustva i kolektivni napori predstavljau fokus te procene koja pruža temelj za materijalizaciju naše anti-državne zavere protiv vlasti. Sada je na nama da pokažemo stratešku neophodnost anarhističke urbane gerile sabotiranjem funkcionisanja društvene mašinerije, dizanjem u vazduh zidova apatije i oslobađanjem pobunjeničkih želja.

Tkajući niti između teorije, akcije i cilja, nastavljamo usamljeni hod putevima slobode, sa mislima čvrsto zakucanim na sve naše drugove i drugarice koji/e su zaključani/e u ćelijama demokratije. Tek smo počeli/e. Planiramo sabotaže, uznemiravanja neprijatelja, eksperimente sa metodama i praksom, organizujemo svoj opšti kontranapad na svet vlasti. Naša akcija predstavlja doprinos predlogu drugova/arica češkog FAI/FRI koji/e su zapalili/e policijski automobil i predložili/e stvaranje međunarodnog akcionog projekta “Uništimo represiju”, poput projekta Feniks. Pored toga, ovo je i naš doprinos danima međunarodne solidarnosti sa utamničenim drugovima i drugaricama u Čileu. Drugovi i drugarice, ova eksplozija je bila i za vas.

Snage drugarici Angeliki Spiropulu i zatvorskoj ćeliji Zavere koji/e će uskoro, zbog svoje nepopustljive i pobedničke borbe, ponovo videti svoje voljene slobodne. Dobar oporavak drugovi i drugarice, vaša odlučnost je izvor inspiracije za subverzivne duhove našeg vremena. Neka naša vatra postane ognjište topline za anarhističke štrajkače glađu “Mreže utamničenih boraca” i članu “Revolucionarne borbe” Nikosu Maziotisu koji je prekinuo štrajk pre objavljivanja našeg teksta.

SOLIDARNOST SA SVIM ANARHISTIČKIM ZAROBLJENICIMA I ZAROBLJENICAMA!
SREĆE I SNAGE ONIMA KOJE PRAVOSUDNI SISTEM TRAŽI!
NAORUŽAVAMO SE, ORGANIZUJEMO I PRELAZIMO U NAPAD!
ŽIVELA BORBENA ANARHIJA!

Borbena anarhija
Neformalna anarhistička federacija / Međunarodni revolucionarni front (FAI-IRF)

Lamija: Hospitalizovan Nikos Maziotis koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015.

sidnej
Snage štrajkačima i štrajkačicama glađu u grčkim zatvorima! (grafit u Sidneju)

Dana 2. aprila, član Revolucionarne borbe, zatvorenik u štrajku glađu, Nikos Maziotis prebačen je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u okružnu bolnicu u Lamiji usled daljeg pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Podsećamo da je drug bio ozbiljno povređen u julu 2014., nakon razmene vatre sa onima koji su ga zarobili.

Lamija: Anarhistički zatvorenik Kostas Gurnas obustavio štrajk glađu

wishing-you-a-speedy-recovery1
Izjava Kostasa Gurnasa
iz bolnice u Lamiji:

Nisam više u stanju da se nosim sa ovim zahtevnim štrajkom glađu jer sam iscrpio svoje fizičke mogućnosti za to usled hroničnih zdravstvenih problema. Današnje podnošenje zakona*, koje inicira ispunjenje nekih od naših zahteva, smatram minimalnom granicom za obustavljanje štrajka.

Pobeda štrajku glađu političkih zatvorenika i zatvorenica.

Lamija, 1. april 2015.
Kostas Gurnas

* Ministarstvo pravde dostavilo je predlog zakona o reformi zatvora 2. aprila, ali on još uvek nije prosleđen nadležnom odboru za razmatranje predloženih amandmana, tako da može proći dosta vremena do rasprave i glasanja o zakonu.

Grčki zatvori: Izjava Nikosa Maziotisa o štrajku glađu (objavljena 2.3.2015)

skaby-761x1024

ŠTRAJK GLAĐU NIKOSA MAZIOTISA, ČLANA REVOLUCIONARNE BORBE, U KONTEKSTU BORBENE MOBILIZACIJE POLITIČKIH ZATVORENIKA

U proteklih 15 godina i pogotovo nakon pokretanja rata protiv “terorizma”, kapitalistički sistem širom sveta postaje sve totalitarniji kako bi nametnuo diktaturu tržišta, interese nadnacionalne finansijske elite koja je nastala iz globalizacije sistema nakon okončanja bipolarizma. U tom kontekstu, represija, ojačavanje zakonodavnog i kaznenog arsenala država u tom novom globalizovanom okruženju protiv političkih neprijatelja novog poretka i naročito protiv pretnje oružane revolucionarne akcije, od velikog je značaja i primenjuje se zbog reprodukcije sistema, naročito u poslednjih nekoliko godina od izbijanja globalne finansijske krize.

Grčka država, koja je u potpunosti integrisana u nadnacionalni kapital, usvojila je neoliberalne reforme diktirane od strane Evropske unije i nadgradila svoj zakonodavni i kazneni arsenal u skladu sa zahtevima međunarodnog “rata protiv terorizma”. Tako je 2001. godine država usvojila prvi “anti-teroristički” zakon, član 187 krivičnog zakona (kriminalna organizacija), godine 2004. usvojila je drugi “anti-teroristički” zakon, član 187a (teroristička organizacija), godine 2009. ubrzo nakon ustanka iz decembra 2008., usvojila je zakon protiv kapuljača (zakon koji kriminalizuje prikrivanje lica na demonstracijama), a 2010. je modifikovala član 187a učinivši ga još represivnijim. U 2012., po nalogu državnog tužioca, ustanovljeno je korišćenje nasilnih sredstava pri uzimanju DNK uzoraka od osumnjičenih i, konačno, tokom leta 2014., kao logična posledica njene represivne politike, usvojila je zakon o uspostavljanju zatvora maksimalne bezbednosti tipa C za političke zatvorenike.

Ova postepena nadgradnja represivnog napada države u proteklih nekoliko godina intenzivirana je u vezi sa neoliberalnim reformama nametnutim od strane grčke vlade. Međutim, taj napad je dostigao vrhunac nakon izbijanja globalne finansijske krize, nakon ustanka iz decembra 2008. i podvrgavanja zemlje autoritetu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije (EK) potpisivanjem prvog memoranduma u 2010.

U tim uslovima – u kojima je establišment izgubio društveni konsenzus koji je uživao pre krize usled brutalnih mera pokrenutih u proteklih šest godina – represija i “anti-teroristička” legislativa čine temelje i preduslove perpetuiranja sistema.

Zbog delegitimizacije establišmenta u očima društvene većine zbog najveće društvene pljačke koja je nad društvom ikada izvršena, gde glad, siromaštvo i beda muče ljude, sa hiljadama smrtnih slučajeva zbog samoubistava, bolesti, nedostatka osnovnih potrepština, sa hiljadama beskućnika i onih koji jedu iz kontejnera ili zavise od narodnih kuhinja kako bi preživeli – sve to stvara odgovarajuće uslove sa izgledima za revoluciju i zbacivanje režima odgovornog za krizu i svu patnju nastalu zbog nje.

Sirizino preuzimanje vlasti i upravljanje kapitalističkom krizom nakon izbora od 25. januara 2015. suštinski ne menja ništa. Uprkos predizbornim obećanjima o ukidanju memoranduma i kresanju duga, politika koju Sirizina vlada sledi ne razlikuje se od politike prethodnih vlada. To je očigledno iz činjenice da je zahtevala produženje postojećeg programa spašavanja (eng. bailout), bez obzira na spinove preimenovanja memoranduma ili trojke MMF/EK/ECB u “institucije”. Činjenica je da je Sirizina vlada prihvatila i memorandum i dug i da će potpisati novi memorandum – program spašavanja nakon produženja postojećeg sa svim što uz njega ide.

Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenih u zatvoru tipa C, verujem da samo put subverzije i oružane narodne i socijalne revolucije predstavlja put za izlazak iz krize i da može preokrenuti memorandum, sporazume o kreditiranju i izbrisati dug. Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenik u zatvoru tipa C, u kontekstu borbene mobilizacije političkih zatvorenika i zatvorenica protiv specijalne “anti-terorističke” legislative, specijalnih sudova i specijalnih zatvora, učestvujem u štrajku glađu od 2. marta, zahtevajući:

1) Ukidanje prvog “anti-terorističkog” zakona iz 2001., člana 187 (kriminalna organizacija)
2) Ukidanje drugog “anti-terorističkog” zakona iz 2004., član 187a (teroristička organizacija)
3) Ukidanje zakona o kapuljačama
4) Ukidanje zakona o zatvorima tipa C
5) Puštanje osuđenog člana 17N Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor tipa C, Domokos

Lamija: Dimitris Kufodinas obustavio štrajk glađu

ku-1024x651

Dana, 27. marta 2015., Dimitris Kufodinas (57), obustavio je štrajk glađu nakon što je Ministarstvo pravde iznelo na javnu raspravu zakon o reformi zatvora.

Međutim, predlog zakona još nije podnet u parlamentu niti je upućen na glasanje. Stoga, Kostas Gurnas (34), nastavlja štrajk glađu čekajući na dalji razvoj dešavanja po pitanju sadržaja i usvajanja zakona.

Oba zatvorenika ostaju u bolnici u Lamiji ispred koje su se, u znak solidarnosti, okupili lokalni anarhisti i anarhistkinje (pogledaj video) i poslali snagu drugu Kostasu Gurnasu, koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015., a Dimitrisu Kufodinasu poželeli brz oporavak.

(Tekst zajedničkog saopštenja Kufodinasa i Gurnasa o štrajku glađu, objavljenog 2. marta 2015., možeš pročitati ovde)

Lamija: Hospitalizovan Kostas Gurnas koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015.

"Solidarnost sa urbanom gerilom"
“Solidarnost sa urbanom gerilom”

Juče, 23. marta 2015., Kostas Gurnas, anarhistički zatvorenik koji se nalazi u štraju glađu  (osuđeni član “Revolucionarne borbe”), premešten je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u regionalnu bolnicu u Lamiji u kojoj vladaju neopisivo užasni uslovi, zatvorenici se smeštaju u izolacione sobe-ćelije, a komunikacija sa njima postaje teška, ako ne i nemoguća.

U kratkom telefonskom razgovoru neposredno pre nego što je premešten, drug je rekao: “Ministarstvo pravde nas nagovara da prekinemo štrajk glađu i da se oslonimo na njih… Koliko su “pouzdani” kao deo ove vlade vidljivo je svakog dana kroz cepanje Memoranduma i zakona o implementaciji, ukidanje jedinstvenog poreza na imovinu (ENFIA) i zahteve za otpisivanjem velikog dela duga… Oslanjam se samo na borbu. Nastavljam štrajk glađu.”

Grčki zatvori: Tekst anarhističkog štrajkača glađu Nikosa Maziotisa o štrajku glađu članova/ica ZVĆ

fuerza

Politički zatvorenici su trenutno, odnosno od od 2. marta 2015., pokrenuli štrajk glađu u grčkim zatvorima. Neki od njih, kao i ja, imaju zajednički kontekst zahteva u pogledu: ukidanja “antiterorističkih” zakona, ukidanja zakona o kapuljačama i zatvorima tipa C i puštanja osuđenog člana 17N Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga.

U isto vreme, politički/e zatvorenici/e Zavere vatrenih ćelija takođe su započeli/e štrajk glađu zahtevajući puštanje članica svoje porodice koje su nedavno uhapšene i smeštene u preventivni pritvor nakon što je otkriveno da su članovi/ce ZVĆ organizovali plan bekstva iz zatvora Koridalos.

Bez obzira na razlike u zahtevima, podržavam borbu zatvorenika/ca ZVĆ po pitanju njihovog zahteva. Uprkos političkim razlikama među političkim zatvorenicim/aca i problema koji su se među njima javili, uprkos različitim kontekstima štrajkova glađu, verujem da solidarni/e, anarhističko-antiautoritarni prostor, treba da podržavaju sve političke zatvorenike/ce. Pred represijom niko ne bi trebalo da ostane sam.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor tipa C Domokos

Grčka: Transferi zatvorenika u zatvor maksimalne sigurnosti u Domokosu

boy-evacuees-1939

Član Revolucionarne borbe, anarhista Nikos Maziotis, već četiri dana je zatočen u petom krilu novog zatvora tipa C u Domokosu.

Dana 2. januara 2015., još dvojica zatvorenika koji su osuđeni kao pripadnici oružanih revolucionarnih organizacija, anarhista Kostas Gurnas (Revolucionarna borba) i Dimitris Kufontinas (17. novembar), prebačeni su iz tamničkih ćelija ženskog zatvora Koridalos u objekat visoke bezbednosti u Domokosu. Istog jutra, anarhistički zatvorenici Janis Naksakis i Grigoris Sarafudis, obojica osuđeni zbog oružane pljačke u Pirgetosu (prefektura Larisa) kao i za – navodno – učešće u oružanoj revolucionarnoj organizaciji (“Zavera vatrenih ćelija”), takođe su odvedeni iz muškog zatvora u Koridalosu u zatvor tipa C u Domokosu. Sarafudis je prebačen iako je, za sada, i saoptuženi u slučaju oružane pljačke u Filotasu (prefektura Florina)  zajedno sa ostalim drugovima čije suđenje se nastavlja ovog januara u specijalnom sudu zatvora Koridalos.

Od novogodišnje večeri do danas još nekoliko drugih zatvorenika prebačeno je u zatvor maksimalne bezbednosti u Domokosu.

Verija: Akcija protiv zatvora maksimalne bezbednosti

protiv-zatvora

U ranim jutarnjim časovima 30. decembra 2014. druga Nikosa Maziotisa prebacili su u zatvor tipa C u Domokosu u pokušaju da ga i zvanično otvore.

Refleksno, u večernjim satima istog dana, vandalizovali smo, farbom i ispisivanjem slogana, zgradu Državnog pravosudnog saveta – sudska kancelarija Verija, a sabotirali smo i četiri bankomata.

BORBA, ZAJEDNO SA ZATVORENIM DRUGOVIMA/ARICAMA, PROTIV ZATVORA.

Grčka: Anarhistički drug Nikos Maziotis prebačen u novi zatvor tipa C u Domokosu

Saučesništvo i aktivna solidarnost sa članovima/icama "Revolucionarne borbe"
Saučesništvo i aktivna solidarnost sa članovima/icama “Revolucionarne borbe”

Član “Revolucionarne borbe” Nikos Maziotis kontaktirao je druga i obavestio ga da je danas, 30. decembra 2014., prebačen iz zatvora Dijavata u zatvor maksimalne sigurnosti tipa C u Domokosu. Drug je u tom zatvorskom krilu zaključan sam, ali mu moral ostaje snažan.

NI JEDAN/NA DRUG/ARICA OSTAVLJEN/A U RUKAMA DRŽAVE.

SOLIDARNOST JE NAŠE ORUŽJE.

Skupština solidarnosti sa političkim zatvorenicima/ama i zatvorenim i gonjenim borcima

***

Član “Revolucionarne borbe” Nikos Maziotis prvi je utamničeni drug koji je prebačen u novi zatvor tipa C, zatvor maksimalne sigurnosti u Domokosu.

Možeš mu pisati na sledeću adresu:

Nikos Maziotis
Geniko Katastima Kratisis Domokou, Ε Pteryga, 35010 Domokos, Fthiotida, Greece

Lisabon: Akt solidarnosti sa Nikosom Maziotisom i Antonisom Stambulosom

lisabon-768x1024-1

lisabon-1024x701-2

lisabon-1024x768-3

lisabon-768x1024-4

U kasnim večernjim satima 24. novembra 2014., transparent u znak solidarnosti sa borcima u Grčkoj postavljen je na Trg Rosio koji se nalazi u centru Lisabona dok su leci distribuirani prolaznicima kao i u sastajalištima anarhističke kulture.

Na transparentu piše: “Solidarnost sa borcima u Grčkoj. Nikos Maziotis – Antonis Stambulos. Sloboda (na grčkom)”

Sledi tekst letka (pdf na portugalskom jeziku ovde):

Nikos Maziotis, anarhistički borac i član urbane gerilske grupe Revolucionarna borba, zarobljen je u Atini, Grčka, 16. jula 2014. nakon što je ranjen u ruku tokom oružanog sukoba sa pandurima koji su ga jurili. Nakon što je otpušten iz bolnice prebačen je u zatvor Koridalos u Atini, ali ne zadugo jer je 26. jula prebačen u zatvor Diavata u blizini Soluna što predstavlja osvetnički potez grčke države jer u ovom zatvoru ne postoje čak ni minimalni uslovi za lečenje ozbiljnih povreda.

Anarhista Antonis Stambulos arbitrarno je uhapšen 1. oktobra 2014. u Atini, pod optužbom za terorizam i sumnjom da pripada organizaciji Revolucionarna borba. Nasilno su mu uzeli DNK i otiske prstiju; u pritvoru je mučen i tek 24h nakon hapšenja dozvoljen mu je kontakt sa advokatom. Dana 6. oktobra, u Atini, najavio je da otpočinje štrajk glađu i žeđu nakon što je posumnjao da će ga u pretkrivični pritvor poslati daleko od familije i advokata, zahtevajući ostanak u Atini. Ipak, 7. oktobra je prebačen u zatvor u Larisi, daleko od Atine. Štrajk glađu i žeđu je okončao 11. oktobra kada se već nalazio u zatvoru u Larisi – širom Grčke se mobilisao veliki broj ljudi u znak protesta protiv situacije u kojoj se našao – nakon što je zaključio da se moraju steći uslovi za nastavak borbe u drugim oblicima.

U Grčkoj, kao i u Portugalu ili bilo kom drugom delu sveta, poredak namerava svim raspoloživim sredstvima napadati one koji pružaju otpor, nemilosrdnim progonima svih boraca, zatvaranjima, mučenjima, ako treba i ubistvima. Psi vlasti su plaćeni da to čine; zakoni su napravljeni da štite sve zločine državnog terorizma, sve zločine kapitalizma. Kapitalizam svih boja, hrani se takvim situacijama, dok stanovništvo ostaje inertno, zaplašeno i uspavano ignorišući razmere do kojih njihova neaktivnost jača sveukupni fašizam koji se pokušava nametnuti svuda.

Mi smo protiv svih granica, svih oblika vlasti i potčinjenosti, protiv svih oblika kapitalizma. Mogli bismo apelovati na solidarnost sa ovim anarhistima ili svim drugim anarhistima i anarhistkinjama koji se svakodnevno širom sveta bore za uništenje ovog sistema, za slobodu, ali verujemo da jedini način da odbranimo njihovu slobodu i živote jeste da se svi pobrinemo za sopstvenu slobodu i živote. Mislimo na hrabru i dostojanstvenu borbu protiv ove globalne tiranije, bez povlačenja niti za korak unazad uprkos napredovanju državnog terorizma. Borba je raznolika, krenimo napred!

Strast za slobom je snažnija od svih zatvora!

Neki/e anarhisti/kinje

Grčki zatvori: Reči Nikosa Maziotisa u znak solidarnosti sa štrajkačem glađu Nikosom Romanosom

Precarious WorkAnarhista Nikos Romanos jedan je od nas. On je jedan od onih koji se, kao i mi, pobunio protiv vlasti, protiv zakona i poretka koji želi da ljudi budu robovi, pokorni i podređeni; on je jedan od onih koji su iz prve ruke naučili šta “red i zakon” stvarno znače, kada je bio svedok ubistva njegovog prijatelja Aleksandrosa Grigoropulosa od strane kerova države, Korkoneasa i Saraliotisa.

Drug Romanos nije jedan od onih koji ljudima oduzimaju domove i imovinu, kao što to čini banka u kojoj je izveo eksproprijaciju, akciju zbog koje je osuđen. On nije onaj koji stvara zakone koje moralno strogi političari donose, očevi nacije koji pljačkaju i ubijaju ljude i radnike/ce kako bi bogate učinili još bogatijim. On nije ukrao platu ili penziju bilo kom siromašnom/oj hranitelju/ki, kao što je to zakonom omogućeno multinacionalnim kompanijama, bankarima i moćnim biznismenima, kao i njihovim slugama, vladi i parlamentarcima. On nije onaj koji je doneo zakone koji siromašnima otimaju koricu hleba iz usta, zakone koji ubijaju na hiljade ljudi terajući ih na samoubistvo, zakone zbog kojih se ljudi hrane u kontejnerima, spavaju na ulicama. Drug Romanos je jedan od onih koji se udarcima suprotstavljaju dostojanstveno, svim udarcima poslušnika države i bogatih – robova koji su svakog meseca plaćeni sa sedam stotina evra da obavljaju svoj bedni posao.

Od ponedeljka, 10. novembra 2014., drug je otpočeo štrajk glađu tvrdeći svoje pravo na obrazovno odsustvo. Nikos Romanos je – baš kao i Iraklis Kostaris*, koji štrajkuje glađu iz istog razloga – jedan među desetinama političkih zatvorenika i zatvorenica i zatočenih boraca koji se trenutno drže u grčkim zatvorima, u vremenu kada je politika društvenog genocida, nametnutog od strane kapitala i države povodom ekonomske krize, povezana sa opštim zaoštravanjem represije, ali naročito protiv zatočenih boraca od kojih su mnogi samopriznati članovi oružanih revolucionarnih organizacija ili su optuženi za oružanu borbu. Zakon o zatvorima tipa C sa specijalnim uslovima pritvora koji je usmeren pre svega protiv političkih zatvorenika/ca i zatočenih boraca, spada u ovaj kontekst. Svaki zatvoreni drug ili drugarica jedan/jedna je od nas, stoga ako verujemo da sve nas povezuje borba za slobodu, borba za socijalno oslobođenje od jarma kapitala i države, onda su i zahtevi jednog zahtevi svih nas.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor Diavata

(* nap. prev.  Iraklis Kostaris je zatvoreni član R.O. 17. novembar koji štrajkuje glađu od 29. oktobra 2014. zahtevajući obrazovno odsustvo na koje ima pravo)

Prijedor: Solidarnost sa Nikosom Maziotisom

U znak solidarnosti sa drugom i borcem Nikosom Maziotisom okačili smo baner, jutros 17.10.2014. On je jedan od retkih beskompromisnih boraca i ljudi koji su se odlučili da svoj život posvete borbi za slobodu i u toj borbi ne misle na vlastitu sigurnost i rizik koji su biranjem tog puta preuzeli na sebe.

Nikos svetli kao primer ne samo Grčkoj koja je pogođena kapitalističkim i brutalnim merama štednje i klasnim ratom, u kojoj sa jedne strane stoje država, bogati domaći i strani vlasnici kapitala sa svim sredstvima finansijskim vojnim logističkim a sa druge goloruki narod koji osiromašuje i nestaje pod čizmom fasista kapitalista, nepravednim ratom u kom su žrtve uvek na strani potlačenih već i u celoj Evropi i svetu, gde ovakav vid otvorene borbe protiv sistema izostaje ili ima blaži oblik…

Nikos pokazuje da u prezaduženoj Grčkoj kao i drugim zemljama koje žive pod kapitalizmom EU danas cena koju siromašni plaćaju nije samo dug bankama, već i svojom krvlju i kožom. Da podsetimo da je u Grčkoj porast samoubistava ljudi zbog nemogućnosti da plate dug bankama. (Slučaj penzionera iz 2012. koji se ubio ispred grčkog parlamenta.) Što je izazvalo nemire i proteste u Grčkoj. Visok je procenat ljudi koji štrajkuju glađu tražeći svoja prava, i onih u zatvorima.

Nikos je iza rešetaka ali njegov slobodni duh ostaje nepokolebljiv i on se danas javlja svojim sugrađanima putem telefona i njegova poruka će biti preneta puštena u etar uživo u zgradi Politehnia.

Solidarnost sa Nikosom Maziotisom, i svim političkim zatvorenicima koji su stali u otvoreni sukob sa sistemom i njegovim nehumanim “vrednostima”.

SLOBODA ZA NIKOSA MAZIOTISA
ŽIVELA REVOLUCIONARNA BORBA
SLOBODA ZA SVE POLITČKE ZATVORENIKE

Prijatelji iz Bosne i Hercegovine, Prijedor

Grčka: Snage anarhisti Nikosu Maziotisu koji je uhapšen u Atini 16.7.2014.

Država i kapital su jedini teroristi – Solidarnost sa N. Maziotisom

U večernjim satima 16. jula 2014. drugovi i drugarice su na kapiji Politehničke škole u ulici Patision postavili transparent kao odgovor na ponovno hvatanje člana Revolucionarne borbe Nikosa Maziotisa od strane policije u centru Atine.

Anarhista Nikos Maziotis, koji se dve godine nalazio u bekstvu, ozbiljno je ranjen i uhapšen nakon razmene vatre sa pandurima u Monastirakiju. On je potom prebačen u bolnicu Evangelismos, u kojoj je se nalazi i dalje, koju obezbeđuju jake policijske snage. Prema rečima njegovog advokata, drug se nalazi van životne opasnosti.

Na desetine anarhista i anarhistkinja okupilo se na jedan sat oko 22:30h ispred bolnice iskazujući svoju solidarnost sa urbanim gerilcem Nikosom Maziotisom.

Grčka: “Revolucionarna borba” preuzela odgovornost za eksploziju automobila-bombe u centru Atine

U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 10. aprila 2014. – nakon dva telefonska poziva upozorenja medijma – automobil-bomba sa 75kg eksploziva eksplodirao je ispred filijale “Banke Grčke”, locirane u ulici Amerikis u Atini, izazivajući ogromnu materijalnu štetu u okolini (ali bez povređenih).

Petnaest dana kasnije, urbana gerilska grupa “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas), preuzela je odgovornost za ovaj napad. Sledi samo nekoliko odlomaka iz njihovog dugačkog saopštenja.

Kao što se mnogi od vas verovatno sećaju, troje anarhista otkrilo je svoje članstvo u ovoj grupi pre četiri godine, u aprilu 2010.: Nikos Maziotis i Pola Rupa, koji su u ilegali od leta 2012. (nedavno je vlada stavila veliku nagradu za njihove glave) i Kostas Gurnas koji je trenutno zarobljen u zatvoru Koridalos.

Eksplozija automobila-bombe ispred "Banke Grčke" u Atini

atina_napad_na_banku_2

atina_napad_na_banku_3

atina_napad_na_banku_4

Preuzimanje odgovnosti od strane organizacije “Revolucionarna borba”
[25.4.2014.]

Dana 10. aprila 2014., “Revolucionarna borba” je izvela bombaški napad na Direkciju za superviziju “Banke Grčke” u ulici Amerikis [Atina], zgradu u kojoj je takođe smešten rezidentni predstavnik MMF-a u Grčkoj, Ves Mekgrou. Iako je cilj udara bila “Banka Grčke”, štetu je pretrpelo i sedište “Banke Pireus” koja se nalazi tačno na suprotnoj strani ulice, što udarac čini još uspešnijim, jer je “Banka Pireus” nakon akvizicije banke ATE evoluirala u jednu od većih sistemskih institucija grčkog bankarstva i imala korist od pljačkaške politike memoranduma koji je u poslednjih nekoliko godina primenjivan protiv grčkog naroda, i predstavlja jedan od ekonomskih faktora koji su zajednički odgovorni za ljudske patnje.

Napad je izveden automobilom-bombom koji je sadržao 75kg amonijum-nitratnog (ANFO) eksploziva. Tačno četiri godine nakon obračuna sa našom organizacijom i u trenutku dok je država zajedno sa mnogim neprijateljima oružane borbe slavila “uspeh demontiranja” Revolucionarne borbe, desila se ova akcija i dokazala da greše. Ovaj napad na “Banku Grčke” posvećen je anarhističkom drugu Lambrosu Fundasu, članu “Revolucionarne borbe” koji je ubijen tokom oružanog sukoba sa policijom u naselju Dafni, 10. marta 2010., tokom pripremne akcije organizacije. Drug je izgubio život tokom pokušaja eksproprijacije automobila koji bi bio korišćen u akciji “Revolucionarne borbe” u kontekstu strategije koju je organizacija imala u tom periodu – periodu koji je obeležio početak ekonomske krize. Ta je strategija trebalo da udari i sabotira strukture, institucije i lica sa centralnom ulogom u najvećem, istorijski, antinarodnom napadu koji je trebalo da se desi potpisivanjem prvog memoranduma u maju 2010. Lambros Fundas se borio i dao svoj život da savremena hunta ekonomskih i političkih elita ne prođe – hunta trojke MMF/ECB/EU. Borio se i dao svoj život da ne prođe savremena hunta kapitala i države. Da ne prođe novi totalitarizam nametnut širom planete pod izgovorom svetske ekonomske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu pretvori u priliku za socijalnu revoluciju. Napad na “Banku Grčke” donekle predstavlja nastavak te strategije koja je obuhvatala napade na Sitibank, Eurobanku i Atinsku berzu.

Dakle, u slavu našeg druga, akcija protiv “Banke Grčke” potpisana je kao “Komando Lambros Fundas”. Najbolji omaž drugu koji je svoj život dao u borbi jeste nastavak same borbe za koju je pao boreći se. A ta borba nikada nije imala, niti će imati, neki drugi pravac osim rušenja kapitalizma i države – socijalne revolucije.

Udarac kao odgovor na povratak Grčke tržištima

Kao što su svi shvatili – od vlade, partija, do grčkih i međunarodnih medija – izabrali smo 10. april za naš napad zato što taj datum obeležava izlazak grčke na međunarodna finansijska tržišta u potrazi za prvim dugoročnim kreditom nakon četiri godine; za naredni dan, 11. april, bio je zakazan dolazak lidera najmoćnije evropske države, protagoniste sprovođenja ekstremne neoliberalne politike i mera štednje širom Evrope i jednog od najidealnijih eksponenata interesa evropskih ekonomskih elita, arhiterorističke nemačke kancelarke Angele Merkel zbog političke i ekonomske kapitalizacije ovog “grčkog uspeha”.

(…)

“Spas zemlje” se odnosi na krupni kapital, transnacionalnu vladajuću klasu i moćne kreditore zemlje. Na strukture i institucije globalizovanog kapitalizma. Odnosi se na države, politički kadar u Grčkoj i Evropi, sve vrste političkih lakeja režima koji taj režim podržavaju po svaku cenu. Odnosi se na sramnu manjinu grčkog društva.

Oni na koje se to “spasenje” ne odnosi – i koji su umesto toga svojom krvlju plaćali i još uvek plaćaju spas sistema od krize – jeste velika većina ljudi. To je 5 miliona ljudi koji žive u uslovima siromaštva. To je 2.5 miliona ljudi koji žive u apsolutnoj nemaštini. To je 700,000 dece koja nemaju čak ni osnovne stvari, koja su neuhranjena, kojima je hladno, koja pate od hronične vrtoglavice i koja zbog tanjira hrane završavaju u institucijama. Oni koji obolevaju, oni koji polude. Oni koji gube svoje domove zbog dugova prema bankama i državi, oni koji žive bez struje, oni koji nemaju osnovne potrepštine za preživljavanje. Onih 4,000 ljudi koji su počinili samoubistvo jer su bili finansijski uništeni. Na hiljade beskućnika, onih koji zavise od narodnih kuhinja, koji kopaju po smeću da bi se prehranili, oni koji polako umiru na marginama. Svi oni bedni i očajni koji su finansijski i društveno bankrotirali, a svojim i životima svoje dece plaćaju “spasenje zemlje”. Svi ovi ljudi su shvatili šta znači kada ti život bankrotira, šta znači kada ti život više ništa ne vredi. Oni razumeju da “izbegavanje bankrota Grčke” znači rat protiv društva, društvenu eutanaziju. (…)

Socijalna revolucija ne može biti odložena u neodređenu budućnost, niti ograničena na nejasan projekat. Ona zahteva stalnu revolucionarnu akciju u ovom trenutku i podrazumeva organizovanje i stvaranje pionirskog revolucionarnog pokreta koji će razraditi i definisati svoje strateške korake koji će se sudariti sa centralizovanom politikom režima. To podrazumeva politički proces i spremnost da se konkretni revolucionarni predlozi realizuju u praksi.

Revolucionarna platforma se u postojećim uslovima može sažeti na sledeći način:

– Jednostrano okončanje plaćanja grčkog duga.
– Izlazak iz Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske unije (EU).
– Eksproprijacija aktive kapitala, velikih kompanija, multinacionalnih korporacija, sve pokretne i nepokretne imovine kapitalista.
– Ukidanje bankarskog sistema, brisanje svih dugovanja prema bankama, predaja malih poseda konfiskovanih od strane banaka i socijalizacija bankarske aktive.
– Eksproprijacija državne imovine i komunalnih preduzeća; eksproprijacija crkvene imovine.
– Socijalizacija sredstava za proizvodnju, industrije, luka, prenosnih i sredstava komunikacije, saobraćaja, komunalnih usluga, bolnica i obrazovnih institucija; radnici će se angažovati u njihovom upravljanju.
– Ukidanje države i buržoaskog parlamenta profesionalnih političara i njihova zamena konfederalnim sistemom narodnih skupština i radničkih saveta, čija će se koordinacija, komunikacija i izvršenje odluka postići direktno izabranim i trenutno opozivim delegatima. Na nacionalnom nivou, umesto starog predstavničkog buržoaskog parlamenta nalazila bi se vrhovna Konfederalna narodna skupština čiji bi članovi bili ovlašćeni članovi-delegati izabrani i trenutno opozivi od strane lokalnih narodnih skupština i radničkih saveta.
– Ukidanje policije i vojske koji bi bili zamenjeni oružanom narodnom milicijom, ne plaćeničkom.

Diksusija i dogovor o revolucionarnoj platformi je preduslov za stvaranje revolucionarnog antikapitalističkog pokreta i kao “Revolucionarna borba” želimo otvaranje dobronamernog dijaloga po ovom pitanju. Neophodno je da revolucija prevaziđe nacionalne granice. Nerealno je verovati da bi revolucija bila održiva ukoliko bi bila zatvorena unutar nacionalih granica jedne male zemlje poput Grčke. Međutim, hajde da počnemo ovde, u Grčkoj, sa rušenjem evrozone i Evropske unije, sa ukidanjem kapitalizma i države. Sprovedimo u praksu oružani proleterski kontranapad. Započnimo u Grčkoj međunarodnu socijalnu revoluciju.

ŽIVELA SOCIJALNA REVOLUCIJA
ZA SLOBODARSKI KOMUNIZAM – ZA ANARHIJU
SLOBODA POLITIČKIM ZATVORENICIMA I ZATVORENICAMA

Komando Lambros Fundas
REVOLUCIONARNA BORBA

Atina: Pismo Kostasa Gurnasa u znak sećanja na Lambrosa Fundasa

Karlo živi. Aleksis živi. Lambros živi.
Vi ste mrtvi.
[Karlo Đulijani, Aleksandros Grigoropulos, Lambros Fundas – svi ubijeni od strane policije]

VEČNA SLAVA LAMBROSU FUNDASU

Pre četiri godine, izdahnuo je veliki borac, moj drug iz “Revolucionarne borbe”, Lambros Fundas. Ubijen je tokom oružanog sukoba, kada su članovi organizacije pokušali da izvrše eksproprijaciju vozila u atinskom naselju Dafni.

Lambros je politički odrastao u poslednjem periodu političke tranzicije (metapolitefsi) nakon hunte kada se i priključio antiautoritarnom pokretu. Učestvovao je u socijalnim sukobima tog perioda koje je odlikovao taj posebni duh nakon hunte koji je nastajao iz militantne tradicije, kolektivnog sećanja stanovništva žednog slobode.

Politički je sazreo na pragu novog veka kada je radikalni pokret pokušavao da pronađe vezu sa prošlošću kroz ruševine perioda nakon hunte kako bi utisnuo svoj put u novoj eri privatizacije i konzumerizma. Tada smo se, kao i sada, borili da razumemo značajne promene u grčkom društvu, promene koje su se – u poređenju sa sadašnjim – pokazale bezbolnim. Kasnije se pridružio “Revolucionarnoj borbi” u čijim je redovima vodio i svoju poslednju bitku.

Lambros je otišao zajedno sa čitavom jednom erom. U ove četiri godine njegovog odsustva, zemlja doživljava dvostruki bankrot – politički i ekonomski. Dvopartijski sistem vlasti koji je bio stub države nakon hunte srušio se zajedno sa bilo kakvim kredibilitetom njenog političkog sloja. Istovremeno, srušena je i čitava ekonomska struktura ulaskom zemlje u Evropsku Uniju. Zemlja se sada nalazi u procesu kolonizacije od strane monetarno-kreditne elite evropskog severa, a njihovi lokalni saradnici prodaju proizvodna dobra. Fašizam danas više nije na vratima, on je već tu. U gladnoj deci, nezaposlenima, u očajanju, u odredima za racije, u državnom terorizmu.

Danas, četiri godine nakon smrti Lambrosa Fundasa, borba “Revolucionarne borbe”, borba radikalnog pokreta za slobodu i socijalnu pravdu, opravdana je više nego ikada jer smo se pobrinuli da budemo tamo gde je i trebalo da budemo pre nego je izbila oluja, pre nego smo ušli u mrak – na linijama borbe protiv neoliberalnog fašizma.

I sve što ostaje, Lambros, jeste odgovoriti na večno pitanje, tvoje poslednje reči, “I šta ćemo sada da radimo?”. A ja ostavljam tvoj zaglušujući odgovor da se ukoreni u sadašnjosti i budućnosti, u uplašenim dušama i tinejdžerskim sobama. Nemamo drugog puta kojim vredi ići osim putem otpora. Lambrosovim putem, putem života.

Iz predgovora Nikosa Kazancakisa za knjigu “Kapetan Mihalis (sloboda ili smrt)”:

“Mnogi koji su čitali knjigu ‘Kapetan Mihalis’ misle da takva deca – takvi mali ljudi, kako ih zovemo na Kritu, nikada nisu postojali, čak ni tako fizički i mentalno snažni ljudi koji toliko vole život da u smrt gledaju sa takvim prezirom. Kako oni koji ne veruju mogu verovati u čuda koja verovanje može stvoriti? Oni zaboravljaju da čovekova duša postaje svemoćna kada je obuzeta velikom idejom. Zastrašujuće je kada, nakon gorkih iskušenja, shvatiš da u nama postoji sila koja može prevazići ljudsku snagu. Zastrašujuće je zbog toga što od trenutka kada shvatiš da ta snaga postoji ne možeš više pronaći nikakve izgovore za svoje besmislena ili kukavička dela, svoj protraćeni i izgubljeni život, prebacivati krivicu na druge. Tada znaš da si ti, ne sreća, ne sudbina, ne ljudi oko tebe, samo ti, bez obzira šta radiš, bez obzira šta postaneš, odgovoran. A onda ti je neprijatno da se smeješ, sramota te je da se rugaš kada neka vatrena duša teži nemogućem.

Sada shvataš veoma dobro da to je vrednost čovekova, težiti i znati da težiš nemogućem, a biti siguran da ćeš to dostići, jer znaš da ako daješ sve, ako ne slušaš ono što logika komanduje već se noktima i zubima držiš svoje duše  i nastavljaš da veruješ, tvrdoglavo jureći nemoguće, onda će se čudo desiti, što zdrav razum bez krila ne može shvatiti: nemoguće postaje moguće”.

Kostas Gurnas
10. mart 2014.
zatvor Koridalos

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad molotovljevim koktelima na policijsku stanicu u znak sećanja na Lambrosa Fundasa člana Revolucionarne borbe

Lambros Fundas živi.  Živela Anarhija.
Lambros Fundas živi.
Živela Anarhija.

“Sa bakljama koje su odavno izgorele, moji stari drugovi koračaju zaobilazeći zenice mojih očiju…Zatvaram usta čvrsto i vrištim…I baš tada divlje napadaju moje arterije povlačeći slomljeni jarbol za zastave i tu, u osmoj arteriji, u maloj šupljini srca gde moji mrtvi drugovi spavaju, šapatom vodim bitku…”

Potrebno je da svoje dela dovedeš do krajnjih granica; da testiraš samog sebe u borbi sa celim svojim bićem u borbenoj pripravnosti; da budeš prisutan na skupštinama, demonstracijama, divljim štrajkovima i barikadama, baš kako je to i Lambros činio; da budeš prisutan na zavereničkim sastancima, u mapiranju neprijatelja i grada, da osećaš neophodnost obnove zaliha, spreman da podmažeš oružje, da se svesrdno boriš, poput munje…

Trebalo bi pokrenuti sve te procese i bez obzira na njihov početak postarati se da imaju lep kraj jer istorija ostaje skromna ukoliko je ne dodirnemo…

Krećući se neprekidno tim kontekstom, mi smo sa naše strane, u subotu uveče 8. marta 2014., odali počast uspomeni na anarhističkog borca i revolucionara Lambrosa Fundasa napadom na policijsku stanicu Nea Halkidoni u pregrađu Atine; uhvativši još jednom državne mehanizme bez garda zapalili smo patrolna kola koja su bila parkirana ispred stanice, stražarsku kućicu i ulazna vrata policijske stanice pokazujući im da su borci samo oni koji biraju mesto, vreme i način oslobađanja svoje mržnje prema imenovanim neprijateljima slobode.

Lambros: nisi propustio nijedan trenutak naše borbe jer si uvek prisutan, kao i obično…Lambros: ništa nije gotovo jer se sve nastavlja…

Večna slava Lambrosu Fundasu koji je samo predahnuo pre četiri godine (10. mart 2010.) u atinskom naselju Danfi i koji nas nastavlja inspirisati na samo njemu svojstven način.

Revolucija prva i uvek, sve do pobede.

Atena – Slučaj Revolucionarne borbe: Anarhist Vaggelis Stathopoulos naređeno otpuštanje iz zatvora

to

U ponedjeljak 15. jula 2013. anarhist Vaggelis Stathopoulos otpušten je iz zatvora uz restriktivne mjere (2.000 eura kaucije, obaveza javljanja dva puta mjesečno u najbližu policijsku stanicu, zabrana napušanja države).

Solidarnost s anarhistom Kostas Gournasom, zatvorenom članu Revolucionarne borbe i svim drugovima osuđenim u istom sudskom postupku.

Sloboda za sve zatvorenike u borbi!

Atena – Slučaj Revolucionarne borbe: Anarhist Christoforos Kortesis otpušten iz zatvora – Zahtjev Vaggelisa Stathopoulosa za uvjetno otpuštanje bit će razmotren 15.07.

5. jula 2013. prihvaćen je zahtjev Christoforosa Kortesisa za uvjetno otpuštanje iz zatvora. Drug je izašao iz zatvora Koridallos pod restriktivnim uvjetima (uz 2.000 eura kaucije, uz obvezu da se dvaput mjesečno javlja u najbližu policijsku stanicu i zabranu napuštanja države).

Sloboda za sve koji se još nalaze u zatvorskim ćelijama!

statopulos

Plakat kaže:

TRENUTNO OTPUŠTANJE DRUGA VAGGELISA STATHOPOULOSA

Na političkom suđenju Revolucionarnoj borbi država je nametnula sveukupno 165 godina zatvora bez ikakvih dokaza. Anarhistički borac Vaggelis Stathopoulos, zanijekavši sve optužbe protiv njega, branio je drugarske odnose, pravednost subverzivnih akcija, potrebu za otporom i pobunom. Iz tog je razloga drug osuđen na 7,5 godina zatvora. 15. jula 2013. njegov će zahtjev za uvjetno otpuštanje razmotriti pet apelacionih sudaca.

Solidarno okupljanje 15.7.2013. pred atenskim apelacionim sudom (Efeteio), u ulici Loukareos, u 9 ujutro.

Drugovi za subverziju

Izvor/vijesti na grčkom:ipothesi-ea

Atina: Slučaj “Revolucionarna borba” – petoro anarhista osuđeno u prvostepenom postupku

rage

Dana 3. aprila 2013. godine doneta je presuda u slučaju “Revolucionarne borbe” koja je blago poboljšana u odnosu na inicijalni predlog javnog tužioca. Odluka suda u slučaju Revolucionarne borbe:

Optuženi koji su negirali učešće u organizaciji

– Oslobađajuća presuda od svih optužbi za Mari Berahu, Sarantosa Nikitopulosa i Kostasa Kacenosa primenom principa in dubio pro reo (nap. prema ovom principu ukoliko sudija ima bilo kakve sumnje da je optuženi zaista učinio krivično delo, mora da presudi u korist optuženog)

– Osuđujuća presuda za Vangelisa Statopulosa i Hristiforosa Kortesisa zbog navodnog učešća u organizaciji.

Optuženi koji su priznali učešće u Revolucionarnoj borbi

– Oslobađajuća presuda za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa od optužbi za “upravljanje terorističkom organizacijom”.

– Osuđujuća presuda za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa za “jednostavnu sinergiju” u akcijama Revolucionarne borbe (bez trunke dokaza o njihovoj umešanosti u konkretnim akcijama, već primenom nacističkog principa zajedničke odgovornosti)

Da sumiramo, član Revolucionarne borbe Nikos Maziotis osuđen je na 86 godina zatvora; odnosno, spajanjem kazni na 50 godina. Članovi Revolucionarne borbe Pola Rupa i Kostas Gurnas osuđeni su na po 87 godina zatvora; spajanjem kazni na po 50 godina i 6 meseci. Maksimalna zatvorska kazna u Grčkoj iznosi 25 godina (obično se odsluži ili kao puna kazna ili prilagođena zatvorskim dnevnicama, ili nakon završetka 3/5 zatvorske kazne, kada zatvorenik može dobiti uslovno puštanje pod određenim uslovima).

Vangelis Statopulos i Hristoforos Kortesis su osuđeni na kazne od 8, odnosno 7 godina zatvora. Spajanjem kazni Vangelis Statopulos je osuđen na 7 godina i 6 meseci.

Pored toga, svih petoro osuđenih anarhista su, sudskom odlukom, lišenih političkih prava (troje anarhista koji su priznali učešće u Revolucionarnoj borbi na pet godina, a Vangelis i Hristoforos na tri godine), kao i nesuspenzivno dejstvo žalbe.

Nikos Maziotis i Pola Rupa se nalaze u bekstvu, a Kostas Gurnas, Vangelis Statopulos i Hristiforos Kortesis su odmah odvedeni u zatvor. Poslednji trenuci suđenja bili su militantni slogani publike i stisnute pesnice za trojicu anarhističkih boraca.

Solidarnost sa svim anarhistima zatvorenim ili progonjenim od strane grčke države! Borba za slobodu je daleko od kraja.

Živela Revolucionarna borba!

Atina: Izricanje kazni u slučaju “Revolucionarne borbe” 3. aprila 2013.

solidarnost-sa-revolucionarnom-borbom

Poslednje informacije o sudskom postupku koje je objavila “Međunarodna crvena pomoć“:

Tužilac je predložio izricanje kazni Poli Rupi, Nikosu Maziotisu i Kostasu Gurnasu (svi priznali svoje učešće u “Revolucionarnoj borbi”), iako na suđenju nisu predstavljeni dokazi koji bi potkrepili tvrdnje o njihovom učešću u konkretnim akcijama za koje se terete. (Podsećamo da se Pola Rupa i Nikos Maziotis trenutno nalaze u bekstvu). Pored toga i bez ikakvih nedvosmislednih i ubedljivih dokaza, tužilac je predložio i izricanje kazni Sarantosu Nikitopulosu, Vangelisu Statopulosu, Hristiforosu Kortesisu i Kostasu Kacenosu, koji negiraju svoje učešće u organizaciji. Konačno, tužilac je priznao da nikada nije bilo dokaza protiv Marije Berahe (supruge Kostasa Gurnasa) i izjavio da bi ona trebalo da bude oslobođena svih optužbi.

Poziv na solidarno okupljanje ispred specijalnog suda zatvora u Koridalosu:

Suđenje se završava u sredu 3. aprila 2013. u 9h, kada će sud doneti presudu u slučaju Revolucionarne borbe. Sudije će objaviti svoje konačne odluke za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa koji su preuzeli političku odgovornost za svoje učešće u toj organizaciji, kao i za Vangelisa Statopulosa, Sarantosa Nikitopulosa, Hristoforosa Kortesisa i Kostasa Kacenosa, druge anarhiste koji su optuženi u okviru istog slučaja, kao i Mariju Berahu (životnu saputnicu Kostasa Gurnasa), koja je takođe optužena u istom predmetu.

Hajde svi da prisustvujemo završetku suđenja i našu solidarnost pretvorimo u udarac protiv države.
Strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!

Skupština za slučaj Revolucionarne borbe
kontakt mail: RScase[at]espiv[dot]net

Atina: Preuzeta odgovornost za napad na policijsku stanicu Akropolj u znak sećanja na Lambrosa Fundasa

acropoleos_molotovs
“Svi ljudi sanjaju, ali nejednako. Oni koji sanjaju noću u prašnjavim kutcima svojih umova, bude se danju kako bi otkrili da je sve to bila samo gola taština; ali oni koji sanjaju danju opasni su ljudi, jer oni svoje snove mogu sanjati otvorenih očiju i ostvariti ih… “

(T.E. Lorens)

I tako, inspirisani snovima o BESU, ali iznad svega SEĆANJEM, u ranim jutarnjim časovima 10. marta 2013. godine napali smo policijsku stanicu Akropolj, uhvativši bez garda gomilu pandura iz tog kraja.

Razloga je mnogo, ali gubitak Lambrosa Fundasa veći je od svih.

Prošle su već tri godine od te noći 10. marta kada je Lambros Fundas, meso od mesa anarhističkog pokreta i član “Revolucionarne borbe”, pao tokom oružanog sukoba sa svinjama iz grčke policije u naselju Dafni u Atini.

Njegov život i smrt su primer koji nijedan borac za slobodu nikada neće moći zaboraviti. Ne možemo dopustiti da prolivamo suze za našim mrtvim drugovima, ali imamo odgovornost da učimo iz vere, posvećenosti i doslednosti njihove borbe. Nosimo odgovornost da svim sredstivma odajemo počast sećanju na Lambrosa Fundasa, razmišljajući o putanji njegovog političkog puta, akcijama, pa samim tim i njegovom životu.

Neka ruke posegnu i podignu njegov pištolj. Mi, kao još jedan a svakako ne i naš poslednji oproštaj sa njim, kažemo:

Lambros, revolucionari će nastaviti da uzgajaju cvet koji je tog jutra procvetao u naselju Dafni, sve do POBEDE…

LAMBROS FUNDAS!

sve se nastavlja…

izvor

Atina: Dan sećanja na Lambrosa Fundasa

Dve godine nakon ubistva anarhističkog druga Lambrosa Fundasa, marš sećanja i borbe je održan u subotu, 10. marta 2012. [ovde 1,2 su fotke sa demonstracija iz marta 2010].

Skup je počeo oko 12h na trgu Monastiraki i trajao oko sat vremena, nakon čega je skoro 1,000 ljudi krenulo u marš centralnim ulicama Atine (ulica Atinas, trg Omonija, ulica Stadiju, Sintagma, avenija Amalija, ulica Otonos, ulica Panepistimiju, Propileja), često uz interesovanje prolaznika. Brojne policijske jedinice su bile prisutne duž čitave rute demonstracija, dok su organizatori demonstracija pružili osnovnu “zaštitu” skupa.

Podeljene su brošure sa političkim izjavama drugova kojima se sudi u slučaju “Revolucionarne borbe”, dok su flajeri, grafiti, i šabloni prekrili ulice i zidove centra grada. Na čelu demonstracija nalazila su se dva transparenta sa natpisima “Solidarnost sa svima koji su gonjeni u slučaju Revolucionarne borbe” i “Lambros živi kroz naše borbe za socijalnu revoluciju”.

Uzvikivani su mnogi – stari i novi – slogani – kao na primer: “Revolucionarna borba protiv kapitala i kapitalizma”, “Lambros živi u srcu svakog revolucionara”, “Terorizam je tražiti posao; nema mira sa šefovima”, “Večna slava Lambrosu Fundasu”, “Sloboda za sve zatvorenike”, “Ni krivični ni politički zatvorenici; zapalimo sve zatvore”, “Država i kapital su jedini teroristi; solidarnost sa oružanom gerilom”, “Ljudi, na oružje; sada ili nikada”, “Ljudi gladujete; zašto klečite pred njima? Ljudi, gladujete, zašto ih ne obesite?” (ispred centralne tržnice Varvakios Agora), “Neka se Kaminisova kuća pretvori u pepeo” (ispred skupštine grada/gradske kuće), “12. februar je bio samo početak; napred za svetski ustanak”, “12. februar nije bio dovoljan; sledeći put parlament mora pasti”, “Sloboda za članove Revolucionarne borbe, sekira i vatra za državne pse čuvare”, “Panduri, KKE, neonacisti – sav šljam radi zajedno” (KKE – “Komunistička” partija Grčke), “Molitva neće promeniti svet; hajde da eksproprišemo sve crkve”, “Sloboda za Stelu Antoniju”. Takođe, uzvikivan je i slogan na italijanskom jeziku “Anarchia, Destabilizzazione, Azione Diretta, Inzurrezione” (Anarhija, destabilizacija, direktna akcija, insurekcija). Oko 15h časova, anarhističke demonstracije su završene na Propileji, dok je mnogo demonstranata nastavilo da maršira ka Eksarhiji.

Video sa okupljanja od 20.3.2010. u naselju Dafni, u čast Lambrosa Fundasa i svih boraca koji su poginuli od državne ruke.


Grčka policija je 10. marta 2010. ubila anarhistu Lambrosa Fundasa, člana urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba.