Tag Archives: Nikos Maziotis

Grčka: Izjava člana “Revolucionarne borbe” Nikosa Maziotisa o listi međunarodnih “terorista” američkog Stejt departmenta

Američki Stejt department je 2009. godine anarhističku urbanu gerilsku grupu “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas) označio kao “stranu terorističku organizaciju” zbog napada granatom na raketni pogon na američku ambasadu u Atini januara 2007. godine.

Dana 21. aprila 2015., Stejt department je izdao “terorističku oznaku” protiv jednog od članova “Revolucionarne borbe”, anarhističkog zatvorenika Nikosa Maziotisa. Sutradan, drug je izdao sledeće saopštenje.

americka-ambasada-atina-grcka-2007
“Ko god nije sa nama taj je protiv nas”
– iz govora američkog predsednika Džordža Buša nakon 11. septembra 2001.

“Nismo sa vama, mi smo protiv vas”
– iz izjave Nikosa Maziotisa pred Specijalnim sudom zatvora Koridalos 11. juna 2012., povodom napada “Revolucionarne borbe” na američku ambasadu

Moram priznati da mi je Stejt department učinio veliku čast uključivanjem na listu međunarodnih “terorista”. Ovo je drugi put da mi planetarne ubice odaju počast kao članu “Revolucionarne borbe”, otkako su postavili nagradu od milion dolara za mene zajedno sa ostalim članovima/icama organizacije nakon napada “Revolucionarne borbe” na američku ambasadu u Atini u januaru 2007.

Ovaj potez je očigledno pritisak na grčku vladu – odgovor na nedavno usvajanje zakona ministarstva pravde koji sadrži odredbu na osnovu koje zatvorenici i zatvorenice sa više od 80% invaliditeta poput Savasa Ksirosa, od određenog momenta pa nadalje, ostatak svoje kazne mogu provesti u kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom što je američki ambasador u Grčkoj opisao kao neprijateljski akt.

Taj potez predstavlja znak nepoverenja prema grčkoj vladi i šalje snažnu poruku da vlada SAD ne priznaje nikakav sudski presedan u drugoj državi u slučaju napada na američke ciljeve i da može uhapsiti i krivično goniti ma kog oružanog borca i revolucionara koji je napao američke ciljeve bilo gde u svetu, čak i ukoliko mu se sudilo i ukoliko je utamničen u zemlji u kojoj je taj napad izvršen. Ali Stejt department nema razloga za brigu. Vlada predvođena Sirizom će se, uprkos devijacijama, pokazati doslednom u angažovanju u ratu protiv “terorizma”, baš kao što je dosledna u svojim obavezama otplate duga prema kreditorima supranacionalne elite. Osim toga, ona je izjavila da je dvostruko osetljiva na pitanja “terorizma” pošto su mnogi napadi izvedeni u ime levice.

Bez obzira na to koliko godina budem morao provesti u zatvoru, bez obzira na cenu koju plaćam, uvek će me ispunjavati radošću sećanje na to kako smo ih, kao “Revolucionarna borba”, ponizili tog januarskog jutra 2007., kada smo zid američke ambasade pogodili protiv-tenkovksim RPG-om, i uvek ću se sa zadovoljstvom sećati reči tadašnjeg državnog sekretara Kondolize Rajs koja je tadašnjeg planetarha  Džordža V. Buša probudila rečima: “Gospodine predsedniče, napadnuti smo u Atini.”

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor Domokos

Grčki zatvori: Izjava Nikosa Maziotisa, člana Revolucionarne borbe, o okončanju štrajka glađu

Dana 5. aprila 2015., anarhistički zatvorenik Nikos Maziotis najavio je okončanje svog štrajka glađu. Sledi njegova izjava.

weapon1

Nakon 35 dana borbe, prekidam štrajk glađu koji sam započeo 2. marta 2015. zajedno sa ostalim drugovima. Odlučio sam se na to ne zbog činjenice da sam dostigao granicu svoje izdržljivosti već zbog toga što verujem da je, s obzirom na razvoj događaja povodom konteksta zahteva, ova borba kompletirala svoj ciklus i da je iscrpela svoj potencijal, uzimajući u obzir takođe akte solidarnosti koji su se desili. Izabrao sam da štrajk glađu obustavim sada, nakon uvođenja zakona Ministarstva pravde, smatrajući da nema svrhe čekati najmanje 10 dana do glasanja o tom zakonu nakon Vaskrsa. Međutim i dalje ostajem veoma oprezan po pitanju ikakvih modifikacija koje bi ministarstvo trebalo da predstavi u odnosu na zakon o kapuljačama ili DNK legislativi; zbog toga što je vlada već pokazala koliko je nepouzdana u ispunjavanju onoga što proklamuje.

U štrajku glađu sam učestvovao sa slomljenom rukom, pošto sam povređen tokom mog hapšenja, oporavak od tog preloma zahtevaće neko vreme, možda mesece ili više od godine. Zahtevi koje sam podržao zajedno sa drugim utamničenim drugovima su čisto političkog karaktera, zbog toga jer im je cilj ukidanje “anti-terorističkog” i represivnog jezgra države. Nijednog trenutka nisam gajio iluzije da će svi zahtevi, poput ukidanja zakona o anti-terorizmu 187A i zakona 187 o kriminalnoj organizaciji, biti “realno” dostižni, ali su morali biti izneti iz političkih razloga.

Tok događaja je pokazao da se vlada, na čelu sa Sirizom, našla u veoma teškoj poziciji, ali istovremeno ne toliko ranjiva u odnosu na politički pritisak borbe političkih zatvorenika i ljudi koji su se solidarisali, kao što bi neki želeli da veruju. Umesto toga, ona je ranjivija na pristiske sa desnice, gde postoji veća osetljivost prema pitanjima “anti-terora” i represivne politike. Oni koji su, dok su bili u opoziciji, tvrdili da se “bore” za prava zatvorenika i zatvorenica, oni koji su se deklarisali protiv “anti-teror” zakona, poput trenutnih ministara pravde i javnog reda, oni koji su se izjašnjavali protiv zakona o kapuljačama, sada su došli na vlast i vode vladu, suočeni sa prvi štrajkom glađu političkih zatvorenika koji je za cilj imao vindikaciju svega toga.

Dok su na vlasti, nakon što su u vrlo kratkom roku opovrgli sve što su proklamovali pre izbora u pogledu memoranduma i druga, za očekivati je da će anti-terorističku legislativu ostaviti netaknutom. Prihvatajući sve – memorandum, dug, trojku, evaluaciju – što su osuđivali dok su bili u opoziciji, prihvatajući zavisnost od Međunarodnog monetarnog fonda i, po analogiji, SAD – što znači da je nemoguće ukinuti zakone o anti-terorizmu – izabrali su da se, protiv borbe političkih zatvorenika štrajkača glađu, koriste taktikom odlaganja, podnoseći već najavljivani zakon sa kojim god amandmanima tek nakon jednog meseca, rizikujući narušavanje zdravlja i živote drugova, kao što se vidi u slučaju druga [Mihalisa] Nikolopulosa, koji je bio na ivici smrti i koji je možda pretrpeo trajna oštećenja zdravlja. Ako se to pokaže, onda će ova borba proći sa ogromnom cenom; štaviše, to će biti “dostignuće” levičarske vlade na čelu sa Sirizom, ostavljajući neizbrisiv trag jer nijedna grčka vlada u prošlosti nije pustila da štrajkač glađu pretrpi trajno oštećenje.

Neću govoriti u smislu pobede ili poraza. Bez obzira na svoj ishod, borba političkih zatvorenika je od velikog značaja i vrednosti. To je prvi štrajk glađu političkih zatvorenika i, kao što sam ranije rekao, ova borba prevazilazi kontekst njenih zahteva. To je jedina borbena politička mobilizacija sa kojom se vlada predvođena Sirizom do sada suočila. Ova borba je raspršila iluzije levičarske fasade vlasti, levičarske štake kapitalizma, levičarskog upravljanja krizom. To predstavlja veliko političko nasleđe koje je ova borba ostavila za sobom, i u tom smilu, definitivno smo izašli kao pobednici.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor [tipa C] Domokos

Grčka: Eksplozivni napad na sedište kompanije Majkrosoft u Atini

jam
Preuzimanje odgovornosti – “Borbena anarhija”
Akcioni projekat za međunarodni anarhistički kontranapad
“Uništimo represiju”. Drugi čin.

“Borbena anarhija” preuzima odgovornost za napad na centralne kancelarije kompanije Majkrosoft (engl. Microsoft) u Grčkoj. Drugovi/arice koji/e su učestvovali/e u akciji postavili/e su eksplozivnu napravu sačinjenu od kanistera sa benzinom i baruta i bezbedno se povukli/e, još jednom ismejavajući bezbednosne mere u zgradi. Majkrosoft je muntinacionalni gigant tehno-industrijskog kompleksa, jedna od najmoćnijih kompanija u svom polju i neraskidivo je povezana sa političko-ekonomskim sistemom. Napad na avangardu kapitalističke dominacije, tehno-nauku i njene ubilačke pipke, predstavlja napad na mehanizaciju samog života. Revolucionarni rat je osnova oko koje se gradi pokušaj potpunog oslobođenja naših života od lanaca države, kapitala i njihovog društva, a koja se širi u prostorno-vremenskom kontinuumu sa pobunom potlačenih protiv svojih tlačitelja.

Dana 2. marta 2015., anarhistički i politički zatvorenici otpočeli su štrajk glađu, sa ciljem borbe protiv represivnog okvira države, anti-terorističkih jedinica i sudija. Istovremeno, utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija i anarhistkinja Angeliki Spiropulu najavili su početak štrajka glađu do smrti, zahtevajući trenutno puštanje svoje rodbine koja je osvetnički stavljena u pritvor zahvaljujući mahinacijama političko-sudske mafije. Danas, kada su mnogi naši drugovi hospitalizovani u kritičnom stanju u bolnicama, sa drugom iz ZVĆ Mihalisom Nikolopulosom kome preti trajno fizičko oštećenje uprkos pobedničkom ishodu borbe njegove organizacije, sa “levičarskim” menadžerima vlasti koji su masku humanizma bacili u smeće, anarhistička borba bi trebalo da ubrza svoj kontranapad i natera državu na povlačenje.

Borba naših zarobljenih drugova i nove činjenice na društvenom i političkom polju nakon izbora Sirize trebalo bi procenjivati u smeru revolucionarnog razvoja. Polimorfna iskustva i kolektivni napori predstavljau fokus te procene koja pruža temelj za materijalizaciju naše anti-državne zavere protiv vlasti. Sada je na nama da pokažemo stratešku neophodnost anarhističke urbane gerile sabotiranjem funkcionisanja društvene mašinerije, dizanjem u vazduh zidova apatije i oslobađanjem pobunjeničkih želja.

Tkajući niti između teorije, akcije i cilja, nastavljamo usamljeni hod putevima slobode, sa mislima čvrsto zakucanim na sve naše drugove i drugarice koji/e su zaključani/e u ćelijama demokratije. Tek smo počeli/e. Planiramo sabotaže, uznemiravanja neprijatelja, eksperimente sa metodama i praksom, organizujemo svoj opšti kontranapad na svet vlasti. Naša akcija predstavlja doprinos predlogu drugova/arica češkog FAI/FRI koji/e su zapalili/e policijski automobil i predložili/e stvaranje međunarodnog akcionog projekta “Uništimo represiju”, poput projekta Feniks. Pored toga, ovo je i naš doprinos danima međunarodne solidarnosti sa utamničenim drugovima i drugaricama u Čileu. Drugovi i drugarice, ova eksplozija je bila i za vas.

Snage drugarici Angeliki Spiropulu i zatvorskoj ćeliji Zavere koji/e će uskoro, zbog svoje nepopustljive i pobedničke borbe, ponovo videti svoje voljene slobodne. Dobar oporavak drugovi i drugarice, vaša odlučnost je izvor inspiracije za subverzivne duhove našeg vremena. Neka naša vatra postane ognjište topline za anarhističke štrajkače glađu “Mreže utamničenih boraca” i članu “Revolucionarne borbe” Nikosu Maziotisu koji je prekinuo štrajk pre objavljivanja našeg teksta.

SOLIDARNOST SA SVIM ANARHISTIČKIM ZAROBLJENICIMA I ZAROBLJENICAMA!
SREĆE I SNAGE ONIMA KOJE PRAVOSUDNI SISTEM TRAŽI!
NAORUŽAVAMO SE, ORGANIZUJEMO I PRELAZIMO U NAPAD!
ŽIVELA BORBENA ANARHIJA!

Borbena anarhija
Neformalna anarhistička federacija / Međunarodni revolucionarni front (FAI-IRF)

Lamija: Hospitalizovan Nikos Maziotis koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015.

sidnej
Snage štrajkačima i štrajkačicama glađu u grčkim zatvorima! (grafit u Sidneju)

Dana 2. aprila, član Revolucionarne borbe, zatvorenik u štrajku glađu, Nikos Maziotis prebačen je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u okružnu bolnicu u Lamiji usled daljeg pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Podsećamo da je drug bio ozbiljno povređen u julu 2014., nakon razmene vatre sa onima koji su ga zarobili.

Grčki zatvori: Izjava Nikosa Maziotisa o štrajku glađu (objavljena 2.3.2015)

skaby-761x1024

ŠTRAJK GLAĐU NIKOSA MAZIOTISA, ČLANA REVOLUCIONARNE BORBE, U KONTEKSTU BORBENE MOBILIZACIJE POLITIČKIH ZATVORENIKA

U proteklih 15 godina i pogotovo nakon pokretanja rata protiv “terorizma”, kapitalistički sistem širom sveta postaje sve totalitarniji kako bi nametnuo diktaturu tržišta, interese nadnacionalne finansijske elite koja je nastala iz globalizacije sistema nakon okončanja bipolarizma. U tom kontekstu, represija, ojačavanje zakonodavnog i kaznenog arsenala država u tom novom globalizovanom okruženju protiv političkih neprijatelja novog poretka i naročito protiv pretnje oružane revolucionarne akcije, od velikog je značaja i primenjuje se zbog reprodukcije sistema, naročito u poslednjih nekoliko godina od izbijanja globalne finansijske krize.

Grčka država, koja je u potpunosti integrisana u nadnacionalni kapital, usvojila je neoliberalne reforme diktirane od strane Evropske unije i nadgradila svoj zakonodavni i kazneni arsenal u skladu sa zahtevima međunarodnog “rata protiv terorizma”. Tako je 2001. godine država usvojila prvi “anti-teroristički” zakon, član 187 krivičnog zakona (kriminalna organizacija), godine 2004. usvojila je drugi “anti-teroristički” zakon, član 187a (teroristička organizacija), godine 2009. ubrzo nakon ustanka iz decembra 2008., usvojila je zakon protiv kapuljača (zakon koji kriminalizuje prikrivanje lica na demonstracijama), a 2010. je modifikovala član 187a učinivši ga još represivnijim. U 2012., po nalogu državnog tužioca, ustanovljeno je korišćenje nasilnih sredstava pri uzimanju DNK uzoraka od osumnjičenih i, konačno, tokom leta 2014., kao logična posledica njene represivne politike, usvojila je zakon o uspostavljanju zatvora maksimalne bezbednosti tipa C za političke zatvorenike.

Ova postepena nadgradnja represivnog napada države u proteklih nekoliko godina intenzivirana je u vezi sa neoliberalnim reformama nametnutim od strane grčke vlade. Međutim, taj napad je dostigao vrhunac nakon izbijanja globalne finansijske krize, nakon ustanka iz decembra 2008. i podvrgavanja zemlje autoritetu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije (EK) potpisivanjem prvog memoranduma u 2010.

U tim uslovima – u kojima je establišment izgubio društveni konsenzus koji je uživao pre krize usled brutalnih mera pokrenutih u proteklih šest godina – represija i “anti-teroristička” legislativa čine temelje i preduslove perpetuiranja sistema.

Zbog delegitimizacije establišmenta u očima društvene većine zbog najveće društvene pljačke koja je nad društvom ikada izvršena, gde glad, siromaštvo i beda muče ljude, sa hiljadama smrtnih slučajeva zbog samoubistava, bolesti, nedostatka osnovnih potrepština, sa hiljadama beskućnika i onih koji jedu iz kontejnera ili zavise od narodnih kuhinja kako bi preživeli – sve to stvara odgovarajuće uslove sa izgledima za revoluciju i zbacivanje režima odgovornog za krizu i svu patnju nastalu zbog nje.

Sirizino preuzimanje vlasti i upravljanje kapitalističkom krizom nakon izbora od 25. januara 2015. suštinski ne menja ništa. Uprkos predizbornim obećanjima o ukidanju memoranduma i kresanju duga, politika koju Sirizina vlada sledi ne razlikuje se od politike prethodnih vlada. To je očigledno iz činjenice da je zahtevala produženje postojećeg programa spašavanja (eng. bailout), bez obzira na spinove preimenovanja memoranduma ili trojke MMF/EK/ECB u “institucije”. Činjenica je da je Sirizina vlada prihvatila i memorandum i dug i da će potpisati novi memorandum – program spašavanja nakon produženja postojećeg sa svim što uz njega ide.

Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenih u zatvoru tipa C, verujem da samo put subverzije i oružane narodne i socijalne revolucije predstavlja put za izlazak iz krize i da može preokrenuti memorandum, sporazume o kreditiranju i izbrisati dug. Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenik u zatvoru tipa C, u kontekstu borbene mobilizacije političkih zatvorenika i zatvorenica protiv specijalne “anti-terorističke” legislative, specijalnih sudova i specijalnih zatvora, učestvujem u štrajku glađu od 2. marta, zahtevajući:

1) Ukidanje prvog “anti-terorističkog” zakona iz 2001., člana 187 (kriminalna organizacija)
2) Ukidanje drugog “anti-terorističkog” zakona iz 2004., član 187a (teroristička organizacija)
3) Ukidanje zakona o kapuljačama
4) Ukidanje zakona o zatvorima tipa C
5) Puštanje osuđenog člana 17N Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor tipa C, Domokos

Grčka: Tenzija u zatvoru maksimalne bezbednosti Domokos

state_of_exception
25. mart 2015. oko 13h po lokalnom vremenu

Još jedan zatvorenik u Domokosu ubijen u rukama države

Zatvorenik pakistanskog porekla koji je utamničen u zatvoru tipa C Domokos zahtevao je da bude prebačen u bolnicu, ali je umesto toga odveden iz krila E2 i smešten u disciplinsku izolaciju. Prema izveštajima, on je u toj ćeliji izvršio samoubistvo.

To je drugo državno ubistvo u zatvoru Domokos otkako je partija Siriza preuzela vlast, a Nikos Paraskevopulos postavljen za ministra pravde. (Zbog lekarskog nemara 3. februara 2015. u Domokosu je umro zatvorenik)

Trenutno, u krilu E1 zatvora tipa C, u kojem su zatočeni drugovi Nikos Maziotis (u štrajku glađu od 2. marta), Janis Naksakis i Hristos Rodopulos, vlada tenzija. Zatvorenici su poskidali kamere i  generalno prouzrokovali veliku štetu u E1 krilu zatvora maksimalne bezbednosti Domokos.

Skupština solidarnosti sa političkim zatvorenicima i utamničenim i gonjenim borcima

Grčki zatvori: Tekst anarhističkog štrajkača glađu Nikosa Maziotisa o štrajku glađu članova/ica ZVĆ

fuerza

Politički zatvorenici su trenutno, odnosno od od 2. marta 2015., pokrenuli štrajk glađu u grčkim zatvorima. Neki od njih, kao i ja, imaju zajednički kontekst zahteva u pogledu: ukidanja “antiterorističkih” zakona, ukidanja zakona o kapuljačama i zatvorima tipa C i puštanja osuđenog člana 17N Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga.

U isto vreme, politički/e zatvorenici/e Zavere vatrenih ćelija takođe su započeli/e štrajk glađu zahtevajući puštanje članica svoje porodice koje su nedavno uhapšene i smeštene u preventivni pritvor nakon što je otkriveno da su članovi/ce ZVĆ organizovali plan bekstva iz zatvora Koridalos.

Bez obzira na razlike u zahtevima, podržavam borbu zatvorenika/ca ZVĆ po pitanju njihovog zahteva. Uprkos političkim razlikama među političkim zatvorenicim/aca i problema koji su se među njima javili, uprkos različitim kontekstima štrajkova glađu, verujem da solidarni/e, anarhističko-antiautoritarni prostor, treba da podržavaju sve političke zatvorenike/ce. Pred represijom niko ne bi trebalo da ostane sam.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor tipa C Domokos

Grčki zatvori: Od 2. marta 2015. borbeni zatvorenici u kolektivnom štrajku glađu

carcere
Dana 2. marta 2015., u različitim grčkim zatvorima, borbeni zatvorenici pokrenuli su štrajk glađu. Njihovi glavni zahtevi su: ukidanje člana 187. (kriminalna organizacija) i člana 187A (teroristička organizacija) krivičnog zakona Grčke, “zakona o kapuljačama” (prekrivanju lica), pravnog okvira za zatvore tipa C, odredbe o prisilnom uzimanju DNK i trenutno puštanje na slobodu Savasa Ksirosa (gr. Σάββας Ξηρός, osuđen zbog učestvovanja u R.O. 17. novembar) iz zdravstvenih razloga.

Mobilizaciji političkih zatvorenika i kolektivnom štrajku glađu do sada se pridužilo troje urbanih gerilaca zatočenih u krilu E1 zatvora tipa C Domokos: Dimitris Kufodinas (Δημήτρης Κουφοντίνας), Kostas Gurnas (Κώστας Γουρνάς), i član “Revolucionarne borbe” Nikos Maziotis (Νίκος Μαζιώτης), kao i pet učesnika Mreže utamničenih boraca (gr. Δίκτυο Αγωνιστών Κρατουμένων, Δ.Α.Κ.): Antonis Stambulos (Αντώνης Σταμπούλος) zatvoren u zatvoru Larisa, Tasos Teofilu (Τάσος Θεοφίλου) zatvoren u zatvoru Domokos, te Fivos Harisis (Φοίβος Χαρίσης), Argiris Dalios (Αργύρης Ντάλιος) i Jorgos Karajanidis (Γιώργος Καραγιαννίδης) zatvoreni u zatvorima Koridalos. Ostali drugovi/arice koji/e učestvuju u Mreži utamničenih boraca priključiće se štrajku glađu u narednim danima.

Dalje, u krilu E1 zatvora tipa C Domokos, od 27. februara 2015. u štrajku glađu se nalazi Jorgos Sofijanidis (Γιώργος Σοφιανίδης) koji zahteva ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C kao i trenutno premeštanje u zatvor Koridalos kako bi bio u mogućnosti nastaviti svoje studije, a od 2. marta 2015., u štrajk glađu je stupio i Muhamed-Said Elcibah (Μωχάμεντ-Σαΐντ Ελτσιμπάχ).

(povezane vesti na španskom jeziku: 1, 2, 3)

Grčka: Saopštenje potpisano od strane svih zatvorenika krila E1 zatvora tipa C Domokos

Zatvorenik Jorgos Sofijanidis je u petak 27. februara 2015., započeo štrajk glađu zahtevajući premeštaj u zatvor Koridalos (gde je bio zatočen do novogodišnje noći) kako bi bio u mogućnosti da prisustvuje studijama u istom regionu u kojem se nalaze obrazovne institucije na koje je već primljen (sem toga, jedna od tih škola radi unutar zatvora Koridalos). Sledi saopštenje svih zatvorenika krila E1 zatvora maksimalne bezbednosti Domokos.

Mi, svi zatvorenici koje trenutno drže u specijalnom krilu E1 zatvora unutar zatvora, zatvoru tipa C Domokos, objavljujemo da ćemo se od danas 27. februara 2015. uzdržavati od zatvorskih obroka, a u podne ćemo odbiti da uđemo u ćelije.

Stojimo uz našeg kolegu zatvorenka, štrajkača glađu Jorgosa Sofijanidisa i tražimo da bude premešten nazad u zatvor Koridalos, u suprotnom rizikuje da izgubi ikakvu mogućnost studiranja na pirejskom Tehnološkom obrazovnom institutu (gr. Τεχνολογικού Εκπαιδευτικού Ιδρύματος, TEI) i Institutu za stručno osposobljavanje (gr. Ινστιτούτο Επαγγελματικής Κατάρτισης, IEK) Koridalos.

Zahtevamo da specijalni uslovi pritvora kao i varvarski i nehumani zatvori tipa C budu ukinuti.

Naša mobilizacija će se nastaviti sve do trajnog ukidanja zatvora tipa C.

Kostas Gurnas
Nikos Maziotis
Dimitris Kufodinas
Jorgos Sofijanidis
Janis Naksakis
Aleksandros Meletis
Konstantinos Meletis
Vasilios Varelas
Muhamed-Said Elcibah
Aleksandros Makadasidis

Grčka: Transferi zatvorenika u zatvor maksimalne sigurnosti u Domokosu

boy-evacuees-1939

Član Revolucionarne borbe, anarhista Nikos Maziotis, već četiri dana je zatočen u petom krilu novog zatvora tipa C u Domokosu.

Dana 2. januara 2015., još dvojica zatvorenika koji su osuđeni kao pripadnici oružanih revolucionarnih organizacija, anarhista Kostas Gurnas (Revolucionarna borba) i Dimitris Kufontinas (17. novembar), prebačeni su iz tamničkih ćelija ženskog zatvora Koridalos u objekat visoke bezbednosti u Domokosu. Istog jutra, anarhistički zatvorenici Janis Naksakis i Grigoris Sarafudis, obojica osuđeni zbog oružane pljačke u Pirgetosu (prefektura Larisa) kao i za – navodno – učešće u oružanoj revolucionarnoj organizaciji (“Zavera vatrenih ćelija”), takođe su odvedeni iz muškog zatvora u Koridalosu u zatvor tipa C u Domokosu. Sarafudis je prebačen iako je, za sada, i saoptuženi u slučaju oružane pljačke u Filotasu (prefektura Florina)  zajedno sa ostalim drugovima čije suđenje se nastavlja ovog januara u specijalnom sudu zatvora Koridalos.

Od novogodišnje večeri do danas još nekoliko drugih zatvorenika prebačeno je u zatvor maksimalne bezbednosti u Domokosu.

Verija: Akcija protiv zatvora maksimalne bezbednosti

protiv-zatvora

U ranim jutarnjim časovima 30. decembra 2014. druga Nikosa Maziotisa prebacili su u zatvor tipa C u Domokosu u pokušaju da ga i zvanično otvore.

Refleksno, u večernjim satima istog dana, vandalizovali smo, farbom i ispisivanjem slogana, zgradu Državnog pravosudnog saveta – sudska kancelarija Verija, a sabotirali smo i četiri bankomata.

BORBA, ZAJEDNO SA ZATVORENIM DRUGOVIMA/ARICAMA, PROTIV ZATVORA.

Grčka: Anarhistički drug Nikos Maziotis prebačen u novi zatvor tipa C u Domokosu

Saučesništvo i aktivna solidarnost sa članovima/icama "Revolucionarne borbe"
Saučesništvo i aktivna solidarnost sa članovima/icama “Revolucionarne borbe”

Član “Revolucionarne borbe” Nikos Maziotis kontaktirao je druga i obavestio ga da je danas, 30. decembra 2014., prebačen iz zatvora Dijavata u zatvor maksimalne sigurnosti tipa C u Domokosu. Drug je u tom zatvorskom krilu zaključan sam, ali mu moral ostaje snažan.

NI JEDAN/NA DRUG/ARICA OSTAVLJEN/A U RUKAMA DRŽAVE.

SOLIDARNOST JE NAŠE ORUŽJE.

Skupština solidarnosti sa političkim zatvorenicima/ama i zatvorenim i gonjenim borcima

***

Član “Revolucionarne borbe” Nikos Maziotis prvi je utamničeni drug koji je prebačen u novi zatvor tipa C, zatvor maksimalne sigurnosti u Domokosu.

Možeš mu pisati na sledeću adresu:

Nikos Maziotis
Geniko Katastima Kratisis Domokou, Ε Pteryga, 35010 Domokos, Fthiotida, Greece

Lisabon: Akt solidarnosti sa Nikosom Maziotisom i Antonisom Stambulosom

lisabon-768x1024-1

lisabon-1024x701-2

lisabon-1024x768-3

lisabon-768x1024-4

U kasnim večernjim satima 24. novembra 2014., transparent u znak solidarnosti sa borcima u Grčkoj postavljen je na Trg Rosio koji se nalazi u centru Lisabona dok su leci distribuirani prolaznicima kao i u sastajalištima anarhističke kulture.

Na transparentu piše: “Solidarnost sa borcima u Grčkoj. Nikos Maziotis – Antonis Stambulos. Sloboda (na grčkom)”

Sledi tekst letka (pdf na portugalskom jeziku ovde):

Nikos Maziotis, anarhistički borac i član urbane gerilske grupe Revolucionarna borba, zarobljen je u Atini, Grčka, 16. jula 2014. nakon što je ranjen u ruku tokom oružanog sukoba sa pandurima koji su ga jurili. Nakon što je otpušten iz bolnice prebačen je u zatvor Koridalos u Atini, ali ne zadugo jer je 26. jula prebačen u zatvor Diavata u blizini Soluna što predstavlja osvetnički potez grčke države jer u ovom zatvoru ne postoje čak ni minimalni uslovi za lečenje ozbiljnih povreda.

Anarhista Antonis Stambulos arbitrarno je uhapšen 1. oktobra 2014. u Atini, pod optužbom za terorizam i sumnjom da pripada organizaciji Revolucionarna borba. Nasilno su mu uzeli DNK i otiske prstiju; u pritvoru je mučen i tek 24h nakon hapšenja dozvoljen mu je kontakt sa advokatom. Dana 6. oktobra, u Atini, najavio je da otpočinje štrajk glađu i žeđu nakon što je posumnjao da će ga u pretkrivični pritvor poslati daleko od familije i advokata, zahtevajući ostanak u Atini. Ipak, 7. oktobra je prebačen u zatvor u Larisi, daleko od Atine. Štrajk glađu i žeđu je okončao 11. oktobra kada se već nalazio u zatvoru u Larisi – širom Grčke se mobilisao veliki broj ljudi u znak protesta protiv situacije u kojoj se našao – nakon što je zaključio da se moraju steći uslovi za nastavak borbe u drugim oblicima.

U Grčkoj, kao i u Portugalu ili bilo kom drugom delu sveta, poredak namerava svim raspoloživim sredstvima napadati one koji pružaju otpor, nemilosrdnim progonima svih boraca, zatvaranjima, mučenjima, ako treba i ubistvima. Psi vlasti su plaćeni da to čine; zakoni su napravljeni da štite sve zločine državnog terorizma, sve zločine kapitalizma. Kapitalizam svih boja, hrani se takvim situacijama, dok stanovništvo ostaje inertno, zaplašeno i uspavano ignorišući razmere do kojih njihova neaktivnost jača sveukupni fašizam koji se pokušava nametnuti svuda.

Mi smo protiv svih granica, svih oblika vlasti i potčinjenosti, protiv svih oblika kapitalizma. Mogli bismo apelovati na solidarnost sa ovim anarhistima ili svim drugim anarhistima i anarhistkinjama koji se svakodnevno širom sveta bore za uništenje ovog sistema, za slobodu, ali verujemo da jedini način da odbranimo njihovu slobodu i živote jeste da se svi pobrinemo za sopstvenu slobodu i živote. Mislimo na hrabru i dostojanstvenu borbu protiv ove globalne tiranije, bez povlačenja niti za korak unazad uprkos napredovanju državnog terorizma. Borba je raznolika, krenimo napred!

Strast za slobom je snažnija od svih zatvora!

Neki/e anarhisti/kinje

Grčki zatvori: Reči Nikosa Maziotisa u znak solidarnosti sa štrajkačem glađu Nikosom Romanosom

Precarious WorkAnarhista Nikos Romanos jedan je od nas. On je jedan od onih koji se, kao i mi, pobunio protiv vlasti, protiv zakona i poretka koji želi da ljudi budu robovi, pokorni i podređeni; on je jedan od onih koji su iz prve ruke naučili šta “red i zakon” stvarno znače, kada je bio svedok ubistva njegovog prijatelja Aleksandrosa Grigoropulosa od strane kerova države, Korkoneasa i Saraliotisa.

Drug Romanos nije jedan od onih koji ljudima oduzimaju domove i imovinu, kao što to čini banka u kojoj je izveo eksproprijaciju, akciju zbog koje je osuđen. On nije onaj koji stvara zakone koje moralno strogi političari donose, očevi nacije koji pljačkaju i ubijaju ljude i radnike/ce kako bi bogate učinili još bogatijim. On nije ukrao platu ili penziju bilo kom siromašnom/oj hranitelju/ki, kao što je to zakonom omogućeno multinacionalnim kompanijama, bankarima i moćnim biznismenima, kao i njihovim slugama, vladi i parlamentarcima. On nije onaj koji je doneo zakone koji siromašnima otimaju koricu hleba iz usta, zakone koji ubijaju na hiljade ljudi terajući ih na samoubistvo, zakone zbog kojih se ljudi hrane u kontejnerima, spavaju na ulicama. Drug Romanos je jedan od onih koji se udarcima suprotstavljaju dostojanstveno, svim udarcima poslušnika države i bogatih – robova koji su svakog meseca plaćeni sa sedam stotina evra da obavljaju svoj bedni posao.

Od ponedeljka, 10. novembra 2014., drug je otpočeo štrajk glađu tvrdeći svoje pravo na obrazovno odsustvo. Nikos Romanos je – baš kao i Iraklis Kostaris*, koji štrajkuje glađu iz istog razloga – jedan među desetinama političkih zatvorenika i zatvorenica i zatočenih boraca koji se trenutno drže u grčkim zatvorima, u vremenu kada je politika društvenog genocida, nametnutog od strane kapitala i države povodom ekonomske krize, povezana sa opštim zaoštravanjem represije, ali naročito protiv zatočenih boraca od kojih su mnogi samopriznati članovi oružanih revolucionarnih organizacija ili su optuženi za oružanu borbu. Zakon o zatvorima tipa C sa specijalnim uslovima pritvora koji je usmeren pre svega protiv političkih zatvorenika/ca i zatočenih boraca, spada u ovaj kontekst. Svaki zatvoreni drug ili drugarica jedan/jedna je od nas, stoga ako verujemo da sve nas povezuje borba za slobodu, borba za socijalno oslobođenje od jarma kapitala i države, onda su i zahtevi jednog zahtevi svih nas.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor Diavata

(* nap. prev.  Iraklis Kostaris je zatvoreni član R.O. 17. novembar koji štrajkuje glađu od 29. oktobra 2014. zahtevajući obrazovno odsustvo na koje ima pravo)

Prijedor: Solidarnost sa Nikosom Maziotisom

U znak solidarnosti sa drugom i borcem Nikosom Maziotisom okačili smo baner, jutros 17.10.2014. On je jedan od retkih beskompromisnih boraca i ljudi koji su se odlučili da svoj život posvete borbi za slobodu i u toj borbi ne misle na vlastitu sigurnost i rizik koji su biranjem tog puta preuzeli na sebe.

Nikos svetli kao primer ne samo Grčkoj koja je pogođena kapitalističkim i brutalnim merama štednje i klasnim ratom, u kojoj sa jedne strane stoje država, bogati domaći i strani vlasnici kapitala sa svim sredstvima finansijskim vojnim logističkim a sa druge goloruki narod koji osiromašuje i nestaje pod čizmom fasista kapitalista, nepravednim ratom u kom su žrtve uvek na strani potlačenih već i u celoj Evropi i svetu, gde ovakav vid otvorene borbe protiv sistema izostaje ili ima blaži oblik…

Nikos pokazuje da u prezaduženoj Grčkoj kao i drugim zemljama koje žive pod kapitalizmom EU danas cena koju siromašni plaćaju nije samo dug bankama, već i svojom krvlju i kožom. Da podsetimo da je u Grčkoj porast samoubistava ljudi zbog nemogućnosti da plate dug bankama. (Slučaj penzionera iz 2012. koji se ubio ispred grčkog parlamenta.) Što je izazvalo nemire i proteste u Grčkoj. Visok je procenat ljudi koji štrajkuju glađu tražeći svoja prava, i onih u zatvorima.

Nikos je iza rešetaka ali njegov slobodni duh ostaje nepokolebljiv i on se danas javlja svojim sugrađanima putem telefona i njegova poruka će biti preneta puštena u etar uživo u zgradi Politehnia.

Solidarnost sa Nikosom Maziotisom, i svim političkim zatvorenicima koji su stali u otvoreni sukob sa sistemom i njegovim nehumanim “vrednostima”.

SLOBODA ZA NIKOSA MAZIOTISA
ŽIVELA REVOLUCIONARNA BORBA
SLOBODA ZA SVE POLITČKE ZATVORENIKE

Prijatelji iz Bosne i Hercegovine, Prijedor

Grčka: Snage anarhisti Nikosu Maziotisu koji je uhapšen u Atini 16.7.2014.

Država i kapital su jedini teroristi – Solidarnost sa N. Maziotisom

U večernjim satima 16. jula 2014. drugovi i drugarice su na kapiji Politehničke škole u ulici Patision postavili transparent kao odgovor na ponovno hvatanje člana Revolucionarne borbe Nikosa Maziotisa od strane policije u centru Atine.

Anarhista Nikos Maziotis, koji se dve godine nalazio u bekstvu, ozbiljno je ranjen i uhapšen nakon razmene vatre sa pandurima u Monastirakiju. On je potom prebačen u bolnicu Evangelismos, u kojoj je se nalazi i dalje, koju obezbeđuju jake policijske snage. Prema rečima njegovog advokata, drug se nalazi van životne opasnosti.

Na desetine anarhista i anarhistkinja okupilo se na jedan sat oko 22:30h ispred bolnice iskazujući svoju solidarnost sa urbanim gerilcem Nikosom Maziotisom.

Atina: Slučaj “Revolucionarna borba” – petoro anarhista osuđeno u prvostepenom postupku

rage

Dana 3. aprila 2013. godine doneta je presuda u slučaju “Revolucionarne borbe” koja je blago poboljšana u odnosu na inicijalni predlog javnog tužioca. Odluka suda u slučaju Revolucionarne borbe:

Optuženi koji su negirali učešće u organizaciji

– Oslobađajuća presuda od svih optužbi za Mari Berahu, Sarantosa Nikitopulosa i Kostasa Kacenosa primenom principa in dubio pro reo (nap. prema ovom principu ukoliko sudija ima bilo kakve sumnje da je optuženi zaista učinio krivično delo, mora da presudi u korist optuženog)

– Osuđujuća presuda za Vangelisa Statopulosa i Hristiforosa Kortesisa zbog navodnog učešća u organizaciji.

Optuženi koji su priznali učešće u Revolucionarnoj borbi

– Oslobađajuća presuda za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa od optužbi za “upravljanje terorističkom organizacijom”.

– Osuđujuća presuda za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa za “jednostavnu sinergiju” u akcijama Revolucionarne borbe (bez trunke dokaza o njihovoj umešanosti u konkretnim akcijama, već primenom nacističkog principa zajedničke odgovornosti)

Da sumiramo, član Revolucionarne borbe Nikos Maziotis osuđen je na 86 godina zatvora; odnosno, spajanjem kazni na 50 godina. Članovi Revolucionarne borbe Pola Rupa i Kostas Gurnas osuđeni su na po 87 godina zatvora; spajanjem kazni na po 50 godina i 6 meseci. Maksimalna zatvorska kazna u Grčkoj iznosi 25 godina (obično se odsluži ili kao puna kazna ili prilagođena zatvorskim dnevnicama, ili nakon završetka 3/5 zatvorske kazne, kada zatvorenik može dobiti uslovno puštanje pod određenim uslovima).

Vangelis Statopulos i Hristoforos Kortesis su osuđeni na kazne od 8, odnosno 7 godina zatvora. Spajanjem kazni Vangelis Statopulos je osuđen na 7 godina i 6 meseci.

Pored toga, svih petoro osuđenih anarhista su, sudskom odlukom, lišenih političkih prava (troje anarhista koji su priznali učešće u Revolucionarnoj borbi na pet godina, a Vangelis i Hristoforos na tri godine), kao i nesuspenzivno dejstvo žalbe.

Nikos Maziotis i Pola Rupa se nalaze u bekstvu, a Kostas Gurnas, Vangelis Statopulos i Hristiforos Kortesis su odmah odvedeni u zatvor. Poslednji trenuci suđenja bili su militantni slogani publike i stisnute pesnice za trojicu anarhističkih boraca.

Solidarnost sa svim anarhistima zatvorenim ili progonjenim od strane grčke države! Borba za slobodu je daleko od kraja.

Živela Revolucionarna borba!

Atina: Izricanje kazni u slučaju “Revolucionarne borbe” 3. aprila 2013.

solidarnost-sa-revolucionarnom-borbom

Poslednje informacije o sudskom postupku koje je objavila “Međunarodna crvena pomoć“:

Tužilac je predložio izricanje kazni Poli Rupi, Nikosu Maziotisu i Kostasu Gurnasu (svi priznali svoje učešće u “Revolucionarnoj borbi”), iako na suđenju nisu predstavljeni dokazi koji bi potkrepili tvrdnje o njihovom učešću u konkretnim akcijama za koje se terete. (Podsećamo da se Pola Rupa i Nikos Maziotis trenutno nalaze u bekstvu). Pored toga i bez ikakvih nedvosmislednih i ubedljivih dokaza, tužilac je predložio i izricanje kazni Sarantosu Nikitopulosu, Vangelisu Statopulosu, Hristiforosu Kortesisu i Kostasu Kacenosu, koji negiraju svoje učešće u organizaciji. Konačno, tužilac je priznao da nikada nije bilo dokaza protiv Marije Berahe (supruge Kostasa Gurnasa) i izjavio da bi ona trebalo da bude oslobođena svih optužbi.

Poziv na solidarno okupljanje ispred specijalnog suda zatvora u Koridalosu:

Suđenje se završava u sredu 3. aprila 2013. u 9h, kada će sud doneti presudu u slučaju Revolucionarne borbe. Sudije će objaviti svoje konačne odluke za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa koji su preuzeli političku odgovornost za svoje učešće u toj organizaciji, kao i za Vangelisa Statopulosa, Sarantosa Nikitopulosa, Hristoforosa Kortesisa i Kostasa Kacenosa, druge anarhiste koji su optuženi u okviru istog slučaja, kao i Mariju Berahu (životnu saputnicu Kostasa Gurnasa), koja je takođe optužena u istom predmetu.

Hajde svi da prisustvujemo završetku suđenja i našu solidarnost pretvorimo u udarac protiv države.
Strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!

Skupština za slučaj Revolucionarne borbe
kontakt mail: RScase[at]espiv[dot]net

Atina: Pismena izjava Kostasa Gurnasa, člana Revolucionarne borbe – 24.oktobar 2011.

U aprilu 2010. u zajedničkom pismu sa drugovima Polom Rupom i Nikosom Maziotisom, preuzeli smo političku odgovornost za učešće u “Revolucionarnoj borbi” (Epanastatikos Agonas). Izjavili smo da smo ponosni na organizaciju i našeg saborca Lambrosa Fundasa koga je policija ubila tokom oružanog meteža u naselju Dafni.

Danas stojim naspram vas, u ovom specijalnom sudu, suočen sa teškim optužbama koje povlače mnogo godina zatvora. Sve ovo vreme postoje sistematski napori od strane države na moju štetu, tako da se slomi moja volja za borbom: od mučenja i zlostavljanja u GADA (sedište atinske policije) i zatvaranja daleko od mesta boravka moje dece, do suđenja mojoj supruzi Mari Beraha, koja je ovde prisutna kao saučesnik. Međutim, stojim ovde naspram vas i izjavljujem da sam ponosan na moju borbu, moje drugove i istoriju Revolucionarne borbe.

Moje prisustvo ovde ni u kom slučaju nema za cilj olakšavanje mog položaja, pošto ne prihvatam ikakvu optužnicu koju protiv mene podiže buržoaski režim. Nisam ja taj koji je kriminalac ili terorista, niti smatram da su akcije naše organizacije na ma koji način štetile društvu. Akcije i intervencije organizacije bile su duboko političke i od koristi za društvo jer su bile usmerene direktno protiv režima, njegovih zvaničnika i lakeja. Bile su usmerene protiv struktura i individua kapitalističkog sistema koji ugnjetava i tiranizuje socijalno slabe. Dakle, nismo mi ti kojima bi trebalo da se sudi kao opasnima po društvo. Opasni po društvo su oni koji godinama upravljaju i pljačkaju ljude. To su oni koji verno služe planovima Trojke (MMF/ECB/EU) i supranacionalnog kapitala u cilju isisavanja krvi i osiromašenja grčkog naroda. Oni su ti koji nameću nepodnošljive ekonomske mere kako bi spasili kreditni monetarni sistem i njegov prekomerni profit. Oni su ti koji štite sve one koji su proneverili bogatstva i rad ljudi, i nikada nijednog od njih nisu izveli na ovo mesto. Oni su ti koji puštaju sa lanca svoje ubice kako bi ugušili ma kakav društveni odgovor.

Continue reading Atina: Pismena izjava Kostasa Gurnasa, člana Revolucionarne borbe – 24.oktobar 2011.

Atina: Masovno hapšenje anarhista nakon akcije solidarnosti u komercijalnoj radio stanici

Blizu dvadeset članova “Skupštine solidarnosti za slučaj Revolucionarne borbe” (Epanastatikos Agonas, čije suđenje je u toku) ušlo je jutros, 10. januara 2012., u korporativnu radio stanicu flash.gr i prekinulo emitovanje programa ove stanice kako bi preneli poruku solidarnosti sa drugovima kojima se sudi. Uprkos činjenici da upravnici radio stanice, kao ni osoblje, nisu zvanično tražili policijsku intervenciju, na desetine policajaca je (između ostalih pripadnici DIAS moto jedinice, MAT, policajci u civilu…) ubrzo pristiglo na mesto dešavanja i okružilo zgradu. Oko 14:00, nakon što su nekoliko sati bili blokirani u prostorijama radio stanice, anarhisti koji su uzeli učešća u ovoj akciji solidarnosti su masovno uhapšeni i odvedeni u  policijsku stanicu u aveniji Aleksandras: dvojica tužioca su zajedno sa policijskim odredima upali u radio stanicu, prisiljavajući drugove da napuste prostorije; svi su sa lisicama na rukama zadržani u policijskim autobusima, dok su im mobilni telefoni oduzeti.

Čim se vest proširila, anarhisti su se okupili ispred glavne policijske stanice (GADA) gde je u toku protest solidarnosti kome prisustvuje oko 100 ljudi.

Sledi tekst koji su objavili privedeni drugovi:

Drugovi iz anarhističkog/antiautoritarnog prostora su danas, 10. januara 2012., izveli akciju u korporativnoj radio stanici “Flash 96FM” u kontekstu niza akcija solidarnosti za slučaj Revolucionarne borbe čije suđenje je počelo 5. oktobra 2011. pred specijalnim sudom zatvora Koridalos.

Ovu akciju smo izveli u pokušaju da razbijemo zid tišine i političke naredbe da se ćuti o ovom sudskom procesu i političkom diskursu optuženih u slučaju Revolucionarne borbe. Continue reading Atina: Masovno hapšenje anarhista nakon akcije solidarnosti u komercijalnoj radio stanici