Kontakt

Kako biste doprineli svojim prevodima, redigovanjem-korekcijama tekstova i/ili originalnim materijalom za objavljivanje, poput novosti sa ulica, izveštajima sa akcija, saopštenjima i izjavama o preuzimanju odgovornosti, tekstovima zatvorenih ili progonjenih drugova i drugarica, pozivima i najavama, pamfletima i lecima, tekstovima i člancima (osvrti, mišljenja...) i tako dalje, pišite na contrainfo(at)espiv.net

Atina: Policijski napad na okupirani socijalni centar VOX u Eksarhiji

U prvim danima 2012. ljudi koji učestvuju u anarhističkom/anti-autoritarnom miljeu su okupirali zgradu VOX (vlasništvo državnog Instituta za socijalno osiguranje – IKA) na trgu Eksarhija, u pokušaju da je pretvore u otvoreni socijalni centar. “ΒΟΞ” je bilo ime bivšeg otvorenog bioskopa koji se nalazio u istoj zgradi, na uglu ulica Arahova i Temistokle. Sama zgrada omogućava udomljavanje različitih poduhvata. Cilj grupe je da proširi sociopolitičke borbe kroz kolektivne zahteve u eri u kojoj ekonomsko-sistemska kriza preti i napada većinu delova društva, ali i da gradi odnose solidarnosti i komunikacije sa ljudima i drugim inicijativama u naselju.

U zoru 20. aprila,  samo jedan dan pre  javnog otvaranja ovog novog projekta,  velike policijske snage su izvršile napad na naselje, a naročito trg Eksarhija, tako  da su panduri i tužilac do 6h  iselili zgradu VOX-a.  Oko 13h, trg Eksarhija i okolne ulice su i dalje bili pod policijskom okupacijom.

Bilo je izveštaja da je policija izvršila prepad na još jednu zgradu u Eksarhiji, koja je takođe u vlasništvu IKA.

Tri osobe su privedene tokom evikcije zgrade u ulici Valtetsiju br. 60 . Oni su zadržani u policijskoj stanici i zvedeni pred tužioca sa optužnicom za ilegalni upad. Dvoje privedenih je pušteno, dok je treća osoba – imigrantkinja bez papira, sprovedena u policijski direktorat za strance.

U međuvremenu, zgrada socijalnog centra VOX je zapečaćena. Oko 13.50, kolektiv VOX je objavio saopštenje u vezi sa akcijom vlasti u kome se skreće pažnja na iskrivljivanje činjenica od strane medija i kaže da su jutros, 20. aprila, oko 6h brojne represivne snage zajedno sa trojicom tužilaca preuzele kontrolu nad čitavom Eksarhijom. Joanis Tentes, tužilac Vrhovnog suda je nedavno izdao naređenje da se okupirani prostori isele, naređenje koje se sada po prvi put sprovodi upraksi uz tesnu saradnju sa poznatim glavnim tužiocem Atine Eleni Raiku. Pod komandom ovog tužioca, uprava IKA je podnela tužbu protiv društvenog centra VOX, omogućivši time prinudno iseljenje.

U 17h, čitavo naselje Eksarhija (uključujući ulaz u Politehničku školu iz ulice Sturnari) je još uvek bilo blokirano policijskim snagama, a policijski odredi i motociklističke jedinice su čak blokirale saobraćaj u nekim ulicama, i tako dalje.

Dvodnevna svirka za utamničene borce koja je trebalo da se desi unutar Politehničke škole u Atini je otkazana (DIY punk benefit festival 20-21.04), a redovna skupština solidarnosti sa anarhistima R.O. Zavera vatrenih ćelija biće održana u Malom pozorištu u ulici Lofos Strefi umesto u jednoj od zgrada Politehničke škole.

Grupa VOX je pozvala na okupljanje na trgu Eksarhija za subotu 21.04. od 18h, gde namerava da održi ranije planirani koncert.

U subotu uveče, oko 19h, zgrada VOX je ponovo okupirana uz pomoć više od 200 drugova. Samoorganizovanom dešavanju povodom otvaranja skvota je prisustvovalo oko 2,000 ljudi na samom trgu, kao i okolnim ulicama. Do manjih sukoba je došlo dva sata iza ponoći tokom kojih su panduri ispalili veliku količinu suzavca.

********

Dalje ruke od socijalnog centra VOX

(saopštenje socijalnog centra VOX, 20. april 2012.)

Danas, 20. aprila, brojne represivne snage su – u pratnji troje tužilaca – odsekle celu oblast Eksarhije, budeći sećanja na uspostavljanje hunte 1967. godine. Nedavno je tužilac Vrhovnog suda  J. Tentes izdao naredbu o evikciji okupiranih javnih prostora, naredbu koja je po prvi put izvedena u saradnji sa glavnom tužiteljkom Atine E. Raiku i odmah sprovedena u delo iseljavanjem socijalnog centra VOX; ova operacije je iskorišćena za slanje jasne poruke o represiji protiv okupacija i otvorenih socijalnih prostora u kojima deluju samoorganizovane inicijative, kao i represiji protiv širih borbi koje okupaciju koriste kao sredstvo borbe. VOX je bio samo početak.

Nakon ucena preko advokata, administracija Fonda za socijalno osiguranje (IKA) je podnela tužbu protiv okupiranog socijalnog centra VOX, pružajući na taj način formalnu legitimizaciju unapred donete odluke o iseljenju. Socijalni centar je, kao i neke druge okupacije iz skorašnjeg perioda, nešto ranije postao meta kroz poslanička pitanja poslanika, onih koji podržavaju kao i onih koji se protive memorandumu, od kojih su ovi potonji uvek bili spremni da ponude svoje usluge za “očuvanje reda i zakona”.

Povodom dezinformacija od strane masovnih medija koji uvek pomažu ovakve represivne napade trijumfalno ih predstavljajući kroz žive prenose i prave dobro poznati medijski spektakl nipodaštavanjem društvenih borbi: nismo u obavezi da odgovaramo na njihov delirijum.

Očigledno, cilj ove akcije je represija svih društveno-političkih projekata koji u epicentar svog diskursa i delovanja stavljaju antihijerarhijske i samoorganizovane borbe, borbu protiv establišmenta; pogotovo danas kada takvi podsticaji u uslovima totalitarizma čine deo mreže raznolikog socijalnog otpora. U tom kontekstu, početkom 2012. individue iz anarhističkog/antiautoritarnog prostora su okupirale zgradu VOX sa ciljem njenog pretvaranja u otvoreni socijalni centar.

Ova represivna operacija bez presedana neće proći bez odgovora.

Kao prvi korak, pozivamo na okupljanje na trgu Eksarhija u subotu u 18h, gde će se održati planirani koncert socijalnog centra VOX.

VOX će biti okupirani socijalni centar ili neće biti ništa.

Dalje ruke od okupacija

Otpor – samoorganizovanje – solidarnost.

Okupirani socijalni centar VOX

********

Nekoliko dana pre ove “spektakularne” evikcije, ministar partije krajnje desnice LAOS postavio je poslaničko pitanje u parlamentu povodom okupiranog socijalnog centra VOX.


Dana 9. aprila, skvoteri su izvestili da je poslanik partije krajnje desnice LAOS, Atanasos Pleuris, postavio poslaničko pitanje u parlamentu ministarstvima “civilne zaštite” i rada. Parlamentarac je naveo kako anarhisti žele “…da pretvore taj prostor u “socijalni centar”, odnosno, još jedno gnezdo anarhističkog nasilja i terorizma…” – i, pored ostalih pitanja, upitao ministre da li planiraju da odmah isele ovaj socijalni centar. Ministarstvo policije je objavilo dvosmislen birokratski odgovor podvlačeći samo činjenicu da policijske snage na “diskretan” način nadziru to mesto (što i ne predstavlja neko iznenađenje).

Borbom protiv svih autoriteta bez tutorstva skvotovi i oslobođeni prostori sada predstavljaju još veću opasnost za vladajući poredak. Dakle, ovaj pokušaj progona se može posmatrati samo u okviru koordinisane represije protiv radikalnih projekata i boraca. Odgovor skvotera državi i svakom fašističkom nasilniku jeste da zgradu VOX-a već koriste ljudi koji neće prestati da se bore za besklasno društvo jednakosti i solidarnosti, bez ekskluzije i eksploatacije. Skvotovi su integralni deo borbe za slobodu.

DALJE RUKE OD SKVOTOVA – SOLIDARNOST JE NAŠE ORUŽJE

Sledi prvo saopštenje ovog projekta


Okupacija zgrade VOX – Eksarhija

U prvim danima 2012. godine, osobe koje učestvuju u anarhističkom/anti-autoritarnom miljeu i klasnom antikapitalističkom pokretu su okupirale zgradu VOX (vlasništvo Instituta socijalnog osiguranja IKA), na trgu Eksarhija, u pokušaju da ga pretvore u otvoreni socijalni centar.

Izbor da se društveni centar napravi u srcu Eksarhije tesno je povezan i sa istorijom ovog područja i sa ozbiljnošću trenutka u kom se nalazimo, političkim i socijalnim kretanjima.

Eksarhija je, osim toga što je jedno od atinskih naselja, već nekoliko decenija trajna društveno-politička laboratorija, mesto okupljanja mladih pobunjenika, i prostor za subverzivne političke poduhvate, slobodno stvaranje ali i interakciju sa savremenim kritičkim tendencijama.

Shodno tome, ova oblast je postala mesto koje privlači anarhiste i levičarsku omladinu, studente, intelektualce, koji biraju Eksarhiju ne samo kao mesto okupljanja, već i kao mesto prebivališta. To se, kombinovano sa borbama koje su u svakom periodu trajale, razvilo u društveni odnos sa nekim delovima lokalne zajednice koji zasigurno nije bio linearan, ali je uvek bio u skladu sa stanjem pokreta.

Država je, veoma iznervirana ovim delom grada, u više navrata pokušavala da povrati kontrolu nad ovim područjem bilo putem direknte represije ili pretvaranjem naselja u supermarket droga. Istovremeno, logika tržišta i profita su kroz komercijalizaciju i životni stil (lifestyle) od samo početka imali za cilj podrivanje ustaničke dinamike Eksarhije.

Danas, u uslovima krize, frontalni napadi kapitala i države su velike delove društva gurnuli u bedu, tako da su i fenomeni intra-klasnog nasilja i socijalnog kanibalizma svuda u porastu. Konkretno u Eksarhiji, bande nasilnika i siledžija – eksploatišući slobodarsku istoriju naselja i dosadašnji neuspeh kolektivnog odgovora na ovaj fenomen – prete svakodnevnom životu u Eksarhiji ozbiljno utičući na sve političke i socijalne tekovine i uspehe. Vrednosti poput otpora i solidarnosti gube tlo pred izmišljenim argumentima i ideologijama bezbednosti, reda i zakona.

Politički sadržaj pokreta za okupaciju VOX-a je povezan sa sve većim potrebama koje nameću objektivni dokazi o eruptivnom stanju određenog vremena i prostora. Socijalni centar VOX – projekat društvene, političke, kulturne intervencije – nastaje u situaciji pogoršanja ekonomske krize, dok dominantni blok moći (koji nikada nije bio toliko delegitimizovan od strane društva, a istovremeno toliko homogen iznutra) pokreće svoj konačni napad na radne snage i sve socijalne tekovine.

Istovremeno, represija je unapređena u ključni faktor, pretpostavku, za održanje društvene kohezije kroz usvajanje praksi vanrednog stanja u svim aspektima društvenog i svakodnevnog života. Ekonomski terorizam (ukidanje radničkih prava sticanih decenijama, marginalizacija i osiromašenje velikih delova društva, bezobzirnost poslodavaca) i praksa države (autoritarni oklop na svim nivoima, jaka policijska država i intenziviranje policijskog prisustva, pokušaji uspostavljanja oštrih kazni za sve prakse neposlušnosti – bez obzira da li su konfrontacione, masovan progon demonstranata, “anti-teoristički” zakoni, i tako dalje) predstavljaju pozornicu klasnog rata čiji intenzitet, takođe, pokazuje ćorsokake i ograničenja pokušaja dominantnih klasa da pobegnu iz lavirinta krize.

Zato što živimo u eri u kojoj sistem, za sada, pokazuje nesposobnost da integriše sve eksploatisane ljude, vidimo i znake širenja socijalnih i klasnih borbi (masovne demonstracije, sukobi sa snagama represije, oživljavanje poverenja u kolektivno delovanje, pojava organizacionih oblika i zahteva u naseljima) koje su možda još uvek neadekvatne da budu prepreka nasrtajima države i kapitala, ipak ove borbe predstavljaju pozitivan znak za borbe za rušenje postojećeg.

U cilju postizanja efikasnosti, ekspanzija sociopolitičkih borbi i dinamika razvoja svih vidova otpora moraju biti u skladu sa konceptima samoorganizovanja, socijalne i političke solidarnosti i odbacivanja institucija.

Verujemo da praksa skvotiranja predstavlja sastavni deo subverzivnog pokreta i da oživljavanje ove prakse u datim okolnostima ima dvostruko značenje: sa jedne strane kao linija odbrane kroz stvaranje slobodnih prostora, a sa druge strane kao ofanzivna taktika za iscrtavanje novih perspektiva – bilo da su u pitanju trajne okupacije zgrada koje imaju za cilj uspostavljanje sociopolitičkih prostora kao centara i baza borbi, ili zauzimanje javnih prostora kao oblik protesta koji prevazilazi građanski (buržoaski) legitimitet, ili čak i više kada su u pitanju okupacije kao sredstvo klasnih zahteva koje osporavaju sam koncept svojine, to jest, preuzimanje sredstava za proizvodnju i okupacija radnih mesta.

Skvotovi su pretnja suverenitetu jer u praksi negiraju vlast, kapitalističke odnose i dominantan način organizovanja društva, promovišući samoaktivnost i učešće umesto izdavanja zadataka, ispunjenje naših potreba i želja umesto uslova koje nam nameću vladari.

Sama priroda skvotiranja kao konfrontacione prakse i samoorganizovanog projekta ima za cilj stvaranje socijalnih rascepa koji intenziviraju kontradikcije i ćorsokake sistema, a koji se zasnivaju  na odnosima solidarnosti i jednakosti.

Samoorganizovanje shvatamo kao antihijerarhijski, proces suprotstavljen centralizovanju, bez predstavljanja, eksperata i pundita. Borimo se protiv svih oblika nacionalističke, rasističke i seksističke logike. Protivimo se svim vrstama obrazaca potrošnje koji zahtevaju personalizaciju, homogenizaciju društva i potčinjavanje logici tržišta i profita.

Preduslov za efikasnost našeg delovanja jeste širenje kulture kolektivnih interesa i izgradnja solidarnih odnosa u okviru naše skupštine, ali takođe i sa našim susedstvom; istovremeno, kroz drugarske veze sa mrežama otpora koje su aktivne u ovom području: skvotovima, skupštinama naselja, štekovima i svratištima, političkim kolektivitetima, radničkim grupama i baznim klasnim sindikatima. Ali iznad svega, nadamo se da ćemo kroz naše aktivno učešće u društvenim borbama, demonstracijama, štrajkovima i blokadama, barikadama, dati doprinos velikom izazovu našeg vremena, odnosno, prelasku od spontanog protesta i revolta ugnjetenih i eksploatisanih ljudi ka svesnom ustanku i socijalnoj revoluciji kao jedinom izlazu iz krize sistema i napada vladajuće klase, te uspostavljanju još više struktura i zona emancipacije i kolektivne akcije.

Želimo da društveni centar VOX postane prostor direktne komunikacije, interakcije i kreativnosti, u kome neće biti hijerarhija i eksperata, ili spektakla i obrazaca potrošnje; mesto drugarstva, solidarnosti i borbe protiv svakog oblika vlasti.

Glavna referentna tačka u funkcionisanju i aktivnostima skvota biće skupština, u kojoj će se donositi kolektivne odluke u smislu zajedničkog planiranja i konsenzusa po pitanju upravljanja prostorom i spoljnih intervencija socijalnog centra.

Kroz samoorganizovanje, komunikaciju i fermentaciju, okupirani prostor VOX omogućava udomljavanje različitih poduhvata kojima će upravljati tematske radne grupe, kao na primer samoupravni kafe za finansijsku podršku utamničenim borcima ali i za troškove samog skvota, biblioteka, sala za dešavanja, filmske projekcije, aktivnosti za decu, publikacije itd.

Okupirani socijalni centar VOX

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>