Tag Archives: april

Grčka: “Revolucionarna borba” preuzela odgovornost za eksploziju automobila-bombe u centru Atine

U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 10. aprila 2014. – nakon dva telefonska poziva upozorenja medijma – automobil-bomba sa 75kg eksploziva eksplodirao je ispred filijale “Banke Grčke”, locirane u ulici Amerikis u Atini, izazivajući ogromnu materijalnu štetu u okolini (ali bez povređenih).

Petnaest dana kasnije, urbana gerilska grupa “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas), preuzela je odgovornost za ovaj napad. Sledi samo nekoliko odlomaka iz njihovog dugačkog saopštenja.

Kao što se mnogi od vas verovatno sećaju, troje anarhista otkrilo je svoje članstvo u ovoj grupi pre četiri godine, u aprilu 2010.: Nikos Maziotis i Pola Rupa, koji su u ilegali od leta 2012. (nedavno je vlada stavila veliku nagradu za njihove glave) i Kostas Gurnas koji je trenutno zarobljen u zatvoru Koridalos.

Eksplozija automobila-bombe ispred "Banke Grčke" u Atini

atina_napad_na_banku_2

atina_napad_na_banku_3

atina_napad_na_banku_4

Preuzimanje odgovnosti od strane organizacije “Revolucionarna borba”
[25.4.2014.]

Dana 10. aprila 2014., “Revolucionarna borba” je izvela bombaški napad na Direkciju za superviziju “Banke Grčke” u ulici Amerikis [Atina], zgradu u kojoj je takođe smešten rezidentni predstavnik MMF-a u Grčkoj, Ves Mekgrou. Iako je cilj udara bila “Banka Grčke”, štetu je pretrpelo i sedište “Banke Pireus” koja se nalazi tačno na suprotnoj strani ulice, što udarac čini još uspešnijim, jer je “Banka Pireus” nakon akvizicije banke ATE evoluirala u jednu od većih sistemskih institucija grčkog bankarstva i imala korist od pljačkaške politike memoranduma koji je u poslednjih nekoliko godina primenjivan protiv grčkog naroda, i predstavlja jedan od ekonomskih faktora koji su zajednički odgovorni za ljudske patnje.

Napad je izveden automobilom-bombom koji je sadržao 75kg amonijum-nitratnog (ANFO) eksploziva. Tačno četiri godine nakon obračuna sa našom organizacijom i u trenutku dok je država zajedno sa mnogim neprijateljima oružane borbe slavila “uspeh demontiranja” Revolucionarne borbe, desila se ova akcija i dokazala da greše. Ovaj napad na “Banku Grčke” posvećen je anarhističkom drugu Lambrosu Fundasu, članu “Revolucionarne borbe” koji je ubijen tokom oružanog sukoba sa policijom u naselju Dafni, 10. marta 2010., tokom pripremne akcije organizacije. Drug je izgubio život tokom pokušaja eksproprijacije automobila koji bi bio korišćen u akciji “Revolucionarne borbe” u kontekstu strategije koju je organizacija imala u tom periodu – periodu koji je obeležio početak ekonomske krize. Ta je strategija trebalo da udari i sabotira strukture, institucije i lica sa centralnom ulogom u najvećem, istorijski, antinarodnom napadu koji je trebalo da se desi potpisivanjem prvog memoranduma u maju 2010. Lambros Fundas se borio i dao svoj život da savremena hunta ekonomskih i političkih elita ne prođe – hunta trojke MMF/ECB/EU. Borio se i dao svoj život da ne prođe savremena hunta kapitala i države. Da ne prođe novi totalitarizam nametnut širom planete pod izgovorom svetske ekonomske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu pretvori u priliku za socijalnu revoluciju. Napad na “Banku Grčke” donekle predstavlja nastavak te strategije koja je obuhvatala napade na Sitibank, Eurobanku i Atinsku berzu.

Dakle, u slavu našeg druga, akcija protiv “Banke Grčke” potpisana je kao “Komando Lambros Fundas”. Najbolji omaž drugu koji je svoj život dao u borbi jeste nastavak same borbe za koju je pao boreći se. A ta borba nikada nije imala, niti će imati, neki drugi pravac osim rušenja kapitalizma i države – socijalne revolucije.

Udarac kao odgovor na povratak Grčke tržištima

Kao što su svi shvatili – od vlade, partija, do grčkih i međunarodnih medija – izabrali smo 10. april za naš napad zato što taj datum obeležava izlazak grčke na međunarodna finansijska tržišta u potrazi za prvim dugoročnim kreditom nakon četiri godine; za naredni dan, 11. april, bio je zakazan dolazak lidera najmoćnije evropske države, protagoniste sprovođenja ekstremne neoliberalne politike i mera štednje širom Evrope i jednog od najidealnijih eksponenata interesa evropskih ekonomskih elita, arhiterorističke nemačke kancelarke Angele Merkel zbog političke i ekonomske kapitalizacije ovog “grčkog uspeha”.

(…)

“Spas zemlje” se odnosi na krupni kapital, transnacionalnu vladajuću klasu i moćne kreditore zemlje. Na strukture i institucije globalizovanog kapitalizma. Odnosi se na države, politički kadar u Grčkoj i Evropi, sve vrste političkih lakeja režima koji taj režim podržavaju po svaku cenu. Odnosi se na sramnu manjinu grčkog društva.

Oni na koje se to “spasenje” ne odnosi – i koji su umesto toga svojom krvlju plaćali i još uvek plaćaju spas sistema od krize – jeste velika većina ljudi. To je 5 miliona ljudi koji žive u uslovima siromaštva. To je 2.5 miliona ljudi koji žive u apsolutnoj nemaštini. To je 700,000 dece koja nemaju čak ni osnovne stvari, koja su neuhranjena, kojima je hladno, koja pate od hronične vrtoglavice i koja zbog tanjira hrane završavaju u institucijama. Oni koji obolevaju, oni koji polude. Oni koji gube svoje domove zbog dugova prema bankama i državi, oni koji žive bez struje, oni koji nemaju osnovne potrepštine za preživljavanje. Onih 4,000 ljudi koji su počinili samoubistvo jer su bili finansijski uništeni. Na hiljade beskućnika, onih koji zavise od narodnih kuhinja, koji kopaju po smeću da bi se prehranili, oni koji polako umiru na marginama. Svi oni bedni i očajni koji su finansijski i društveno bankrotirali, a svojim i životima svoje dece plaćaju “spasenje zemlje”. Svi ovi ljudi su shvatili šta znači kada ti život bankrotira, šta znači kada ti život više ništa ne vredi. Oni razumeju da “izbegavanje bankrota Grčke” znači rat protiv društva, društvenu eutanaziju. (…)

Socijalna revolucija ne može biti odložena u neodređenu budućnost, niti ograničena na nejasan projekat. Ona zahteva stalnu revolucionarnu akciju u ovom trenutku i podrazumeva organizovanje i stvaranje pionirskog revolucionarnog pokreta koji će razraditi i definisati svoje strateške korake koji će se sudariti sa centralizovanom politikom režima. To podrazumeva politički proces i spremnost da se konkretni revolucionarni predlozi realizuju u praksi.

Revolucionarna platforma se u postojećim uslovima može sažeti na sledeći način:

– Jednostrano okončanje plaćanja grčkog duga.
– Izlazak iz Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske unije (EU).
– Eksproprijacija aktive kapitala, velikih kompanija, multinacionalnih korporacija, sve pokretne i nepokretne imovine kapitalista.
– Ukidanje bankarskog sistema, brisanje svih dugovanja prema bankama, predaja malih poseda konfiskovanih od strane banaka i socijalizacija bankarske aktive.
– Eksproprijacija državne imovine i komunalnih preduzeća; eksproprijacija crkvene imovine.
– Socijalizacija sredstava za proizvodnju, industrije, luka, prenosnih i sredstava komunikacije, saobraćaja, komunalnih usluga, bolnica i obrazovnih institucija; radnici će se angažovati u njihovom upravljanju.
– Ukidanje države i buržoaskog parlamenta profesionalnih političara i njihova zamena konfederalnim sistemom narodnih skupština i radničkih saveta, čija će se koordinacija, komunikacija i izvršenje odluka postići direktno izabranim i trenutno opozivim delegatima. Na nacionalnom nivou, umesto starog predstavničkog buržoaskog parlamenta nalazila bi se vrhovna Konfederalna narodna skupština čiji bi članovi bili ovlašćeni članovi-delegati izabrani i trenutno opozivi od strane lokalnih narodnih skupština i radničkih saveta.
– Ukidanje policije i vojske koji bi bili zamenjeni oružanom narodnom milicijom, ne plaćeničkom.

Diksusija i dogovor o revolucionarnoj platformi je preduslov za stvaranje revolucionarnog antikapitalističkog pokreta i kao “Revolucionarna borba” želimo otvaranje dobronamernog dijaloga po ovom pitanju. Neophodno je da revolucija prevaziđe nacionalne granice. Nerealno je verovati da bi revolucija bila održiva ukoliko bi bila zatvorena unutar nacionalih granica jedne male zemlje poput Grčke. Međutim, hajde da počnemo ovde, u Grčkoj, sa rušenjem evrozone i Evropske unije, sa ukidanjem kapitalizma i države. Sprovedimo u praksu oružani proleterski kontranapad. Započnimo u Grčkoj međunarodnu socijalnu revoluciju.

ŽIVELA SOCIJALNA REVOLUCIJA
ZA SLOBODARSKI KOMUNIZAM – ZA ANARHIJU
SLOBODA POLITIČKIM ZATVORENICIMA I ZATVORENICAMA

Komando Lambros Fundas
REVOLUCIONARNA BORBA

Montevideo: Napad molotovljevim koktelima na argentinski konzulat

barracas-los-libros-de-la-esquina-1024x680

U ranim jutarnjim časovima 11. aprila 2014., napali smo molotovljevim koktelima argentinski konzulat u Montevideu. Preuzimamo odgovornost za ovu akciju kao odgovor na iseljenje biblioteke “Los libros de la esquina”, koja se odvila ujutro 9. aprila u Buenos Airesu.

Navedeni prostor se razvijao u okupiranoj kući i više od jednog desetljeća održavao je antagonistički pristup prema društvenom poretku, šireći vrijednosti solidarnosti, autonomije i samoupravljanja. U tom su se prostoru, osim društvene biblioteke, razvijali različiti anti-autoritarni i anarhistički projekti, pojačavajući društvenu konfliktualnost.

Naša akcija je jasna: oni udaraju nas, mi udaramo njih. U ovom slučaju, odlučili smo se da iskomuniciramo akciju kako bi dosegla i pružila snagu svima onima koji se bore s druge strane rijeke. Ali i da podsjetimo kako se u ovim krajevima društveni rat nastavlja, i mada češto neprimjećen, a moćnici se prave kao da se ništa ne dešava, svijet dominacije ipak prima naše udarce.

Nastavimo jačati solidarnost, samoorganizaciju i direktnu akciju. Sve dok konflikt ne nabuja, a društveni rat ne dopusti da iko ostane ravnodušan!

Snage, drugovi/arice

Ustanička ćelija Iznenadni udarac

Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

Nakon slamanja treće okupacije šume Hambah, aktivisti i aktivistkinje su odlučni/e da ponovo zauzmu šumu Hambah 26. aprila 2014. Tog dana, demonstracije će početi u 14h na železničkoj stanici u Buiru (blizu Kelna).

Šuma Hambah opstaje.
RWE odjebi i umri.

Kuraženje uprkos iseljenju i represiji

Okupacija šume Hambah je okončana. Uz angažovanje brojnih policijskih snaga, timova za penjanje i pokušaje zastrašivanja javnosti (“ne savetujemo nikome da ovde dođe”), policija je konačno uradila ono što se ionako odavno očekivalo: energetska kompanija RWE, federalna država, grad i policija želeli su da pokažu ko vlada, ko drži konce u svojim rukama. Ali nije sve tako jednostavno. Racije, iseljenja i sve jebene represivne operacije ni na koji način ne pokazuju njihovu superiornost, već njihov strah! Osim toga, nekoliko predstavnika medija još jednom je pokazalo da su poslušni asistenti interesima industrije i politike. Na primer, tokom iseljenja okupacije šume u novembru 2012., specijalisti rudničkog spasilačkog tima divili su se “profesionalno izgrađenim” tunelima u šumi Hambah [tuneli su izgrađeni kao utočište od policijskih racija], ali su mediji na kraju preneli samo policijsko saopštenje izveštavajući da je tu jedino reč o operaciji spasavanja jer je jedna osoba ugrožavala sopstveni i živote drugih ljudi. Apsurdno.

Sada se kaže da je grad Kerpen odgovoran za izdavanje naloga o iseljenju 27. marta 2014. Prema navodima, postojala je opasnost po “život i telo”, prekršeni su građevinski propisi, pa je zato postojala stalna opasnost da kućice na drvetu padnu na šetače. Zapravo, i nemamo baš želju da se osvrćemo na argumente koji pokušavaju da opravdaju brutalno slamanje otpora i time obezbede legitimitet uništavanju životne sredine, klimatskim promenama, prisilnim iseljenjima čitavih sela, kao i ubijanju ljudskih i ne-ljudskih bića. I da, govorimo o ubistvu, koju drugu reč bi trebalo koristiti ako imamo u vidu povećano nuklearno zračenje usled rudarskih radova, zagađenje tzv. finim česticama prašine, emisije CO2, reke izbeglica, izgladnele i ljude koji umiru zbog klimatskih promena i kapitalizma, cepanje porodica i lokalnih zajednica raseljavanjem čitavih sela i naselja, uništavanje staništa i direktno ubijanje životinja sečom drveća i radovima u rudniku. Kao što smo već napisali, nije sve tako jednostavno. Continue reading Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

Atina: Eksproprijacija supermarketa u okrugu Vironas kao minimalni čin otpora

“Plaćati hranu znači toviti naše gospodare.”

Sve je ukradeno, sve nam pripada!

Uzeli smo nazad malo stvari koje smo proizveli mukotrpnim radom, a koje su nam naši šefovi ukrali…

Uspostavljanje vanrednog stanja zajedno sa predatorskim racijama šefova na radnim mestima i u našim životima nameću društvu strah od represije i neimaštine. Razlike u svakodnevnom životu dobijaju tragičan oblik kada ispružene ruke mole i prose ili prevrću kontejnere u nadi da će pronaći hranu. Nezaposlenost i stalni rast cena proizvoda na policama supermarketa naterali su nas da se zapitamo da li možemo zadovoljiti čak i naše osnovne potrebe.

Ne tolerišemo ovakvu situaciju; pružićemo otpor.

Danas (11. aprila 2014.), pokrili smo naša lica i izvršili eksproprijaciju u jednom od onih velikih supermarketa. Naša smo lica učinili vidljivim našim potezom, a pošto taj potez (uglavnom) remeti njihov mir kao i njihovu profitabilnost pokušaće da nam uđu u trag. Nećemo im se predati, prkosimo njihovom terorizmu, planiramo naše korake i kolektivno odgovaramo na ulici. Kolektivizujemo naše otpore i pobune protiv onih koji nas ugnjetavaju.

Danas smo se takođe zaustavili i kod Organizacije za zapošljavanje radne snage (OAED).

Ostavili smo neke od stvari iz supermarketa u lokalnoj kancelariji za nezaposlene kao gest klasne solidarnosti sa drugim radnicima i radnicama i nezaposlenima; pravedni čin koji mi, oni odozdo, činimo za sebe, deleći kolač. U ovom modernom sistemu trgovine ljudima, u ovoj savremenoj galiji, radnici u programima javnih radova – koje Organizacija za zapošljavanje radne snage promoviše – prisiljeni su da po pet meseci žive poput robova. Nemaju prava na odmor ili bolovanje, dobijaju mrvice koje nazivaju platom, a u slučaju da odbiju poziciju koja im je dodeljena preti im brisanje iz registra nezaposlenih. Svako od nas treba da zna da je nas više i ukoliko želimo da se organizujemo možemo zbaciti eksploatatore naših života.

siromašni ali nepošteni

Italija – Operacija Odlučnost: Svima ukinute sve sigurnosne mjere!

8. aprila 2014., na zahtjev same javne tužiteljice, drugovima/aricama pod istragom u takozvanoj “Operaciji Odlučnost” ukinute su (za neke od optuženih nakon gotovo godinu dana) sve sigurnosne mjere (obaveza javljanja dva put dnevno u policijsku stanicu, obaveza boravišta i zabrana napuštanja zemlje).

Zagrljaj napokon slobodnim drugovima/aricama!

Za anarhiju!

Grčka: Izveštaj sa intervencije u znak solidarnosti kod zatvora Domokos

Protiv zatvora maksimalne bezbednosti
Protiv zatvora maksimalne bezbednosti

Drugovi i drugarice iz nekoliko krajeva Grčke udružili su se u neposrednoj blizini zatvora Domokos, u nedelju 6. aprila 2014., na protestu protiv novog zakona Ministarstva pravde o reformi zatvora, kao i da bi poslali snagu i toplinu zatvorenicima koji su tamo zatvoreni.

Autobusi iz Patrasa i Atine stigli su oko 13h do puta koji vodi ka zatvoru Domokos, ali se ispostavilo da se na nekih pola kilometra od zatvora nalazi policijska blokada tako da nisu mogli prići bliže od tog mesta. Drugovi i drugarice iz Kardice, Volosa, Trikale, Larise i drugih gradova prethodno su se okupili na centralnom seoskom trgu kao što je i planirano, odakle su krenuli ka zatvoru. Demonstranti iz Soluna su stigli nešto kasnije zbog problema sa jednim od autobusa.

Na početku su uzvikivani neki slogani, ali pošto ljudi nisu znali da li ih zatvorenici zbog udaljenosti mogu čuti skandiranja su uthinula dok nije uspostavljena telefonska veza sa zatvorenicima koji su potvrdili da se povici čuju i unutar zatvora. Jedna manja grupa drugova pronašla je način da se nešto više približi zatvorskim objektima – prolaskom kroz polja koja okružuju zatvor, tako da su svoju podršku zatvorenicima slali odatle. Ubrzo nakon toga došlo je do manjih sukoba sa pandurima koji su bili pozicionirani sa te strane zgrade. Panduri su bacili suzavac ali im nije išao na ruku smer u kojem je vetar duvao, pa su efekti bili poprilično mali. Periodični sukobi su nastavljeni tokom više od jednog sata.

Prilično zabavan momenat desio se oko 15:30h kada su drugovi i drugarice pokušali napasti patrolna kola i vozilo tajne policije. Kada su panduri to shvatili, brzo su uskočili u svoja vozila i zapalili odatle ostavljajući tragove guma na asfaltu.

Uglavnom su uzvikivani slogani protiv zatvora i pandura, ali i za anarhiju:

Ni kazneni ni politički zatvorenici; vatra i eksploziv u svim zatvorskim ćelijama.
Slušajte zatvorski stražari – dalje ruke od boraca.
Oni kojima je glava puna sranja ne mogu razumeti ništa o slobodi.
To je, to je, to je prava stvar, rafali kalašnjikova da utuve u glavu.
Nijedna suza za Cironisa – panduri, svinje, ubice. [nap. prev. Jorgos Cirnois je zatvorski stražar koga je na srmt izbo zatvorenik Ilija Kareli].
Sloboda za one koji se nalaze u zatvorskim ćelijama.

Atina: O 12. februaru 2012.

Bilo je nezamislivo verovati da se noć sa hiljadama tela, dimova i urlika, neće nastaviti. A ostavila je mnogo toga za razmišljanje. Sukobi koji su se satima vodili na ulicama Atine možda nisu bili dovoljni da se spreči usvajanje novog sporazuma o kreditiranju (drugi memorandum), ali su pokazali da je društveni otpor strahovito prisutan. Iz tog apsolutnog prisustva rođena su neka očekivanja, a mogućnosti otkrivene. Nad njim se, međutim, nalazila i sama sistematizovana represija vlasti zatečene i šokirane veličinom i kvalitetom socijalne eksplozije. Polje koje je te noći otvoreno bilo je, dakle, brzo okupirano mehanizmima anti-pobune, ostavljajući nam – čak i do danas – zadatak da osmislimo nove načine da ga ponovo okupiramo i povratimo.

Međutim, 12. februar 2012. je ostavio ne samo do danas neiskorišćeno društveno nasleđe  –  što na trenutke izaziva neprijatna i mehanholična razmišljanja, već i neke otvorene pravne bitke. Dana 2. aprila 2014., četiri osobe koje su uhapšene tog dana, a kasnije pritvorom kažnjene za primer (među njima i anarhista Vangelis Kailoglu) kao samo neki od stotina hiljada eksponenata pravednog socijalnog besa, ponovo će preći prag sudnice.

Zbog toga što ne zaboravljamo mesece koje su živeli bez slobode i represivni kontra-napad osmišljen da pređe preko njihovih leđa, bićemo tamo da ponovo izrazimo našu solidarnost. Ne zaboravljamo da su upravo oni kažnjeni ne samo za ono što se dogodilo te noći, već i sve mogućnosti koje je ta noć iznedrila.

Baš kao i tada, tako i danas izjavljujemo da smo saučesnici i saučesnice.

Solidarnost sa drugom Vangelisom Kailogluom kao i onima koji su optuženi u istom slučaju.

Suđenje će se održati u Apelacionom sudu u Atini, 2. aprila 2014. u 9h.

Drugovi i drugarice.

Izvor: Asirmatista via Act For Freedom Now

Letak u znak solidarnosti s Gabrielom Pombo da Silvom

gabriel

ANARHISTIČKA SOLIDARNOST PROTIV POLICIJSKE EUROPE I SVIH AUTORITETA

Talijanska je država 13. juna 2012., nakon nekoliko različitih operacija protiv drugih anarhista, pokrenula val represije nazvan “Ardire” [Odlučnost] protiv brojnih anarhista, sveukupno 40 pretresa, 24 istrage protiv pojedinaca i 8 uhapšenih. Ovaj put je država željela da represija poprimi širu dimenziju optužujući i drugove već zatvorene u različitim zatvorima Europe, uključujući Grčku, Švicarsku i Njemačku. Kao i obično, država tvrdi da vidi svoju vlastitu autoritarnu sjenu u osmjehu njenih neumoljivih neprijatelja, pronalazeći uloge kao što su “vođa”, “izvršioc” ili “koordinator” unutar još jednog “terorističkog udruženja”, tamo gdje postoje afiniteti, dopisivanje sa zatvorenicima, borba i želje za borbom.

Zato se Gabriel Pombo da Silva i Marco Camenisch, dugogodišnji zatvorenici, nalaze pod ovom istragom, nakon međunarodnog štrajka glađu započetog decembra 2009.

Država ih danas smatra “simbolima i polazišnim točkama jednog novog subverzivnog plana”, čiji bi oni bili “tvorci i promicatelji”.

Nakon dvadeset godina provedenih u španjolskim tamnicama (od kojih 14 u FIES režimu) Gabriel uspijeva pobjeći. Uhapšen je u Njemačkoj 2004. nakon jedne kontrole i naknadne pucnjave s policijom. Odradio je 9 dodatnih godina zatvora u istoj državi. Izručen Španjolskoj 25. februara 2013., da bi dovršio posljednju kaznu koja ga je tamo čekala, premješten je već 3 puta u manje od 2 mjeseca.

Trenutno se nalazi u zatvoru Valdemoro (Madrid). 16. aprila pozvan je na Nacionalni Sud da bi mu bio uručen “Europski nalog za uhićenje” koji je izdala Italija u martu 2013., u okviru operacije “Ardire”. Gabriel je odlučno odbacuje navedenu mjeru. Ako procedura bude potvrđena, morati će se pojaviti pred 3 suca oko tjedan dana kasnije, ali ovaj put na javnoj raspravi [1].

Očito je da je ovom nalogu protiv Gabriela cilj ekstradicija u odjel talijanskog zatvor u Ferrari, izgrađenog izričito za pokoravanje anarhista i gdje se već, u izolaciji, nalaze brojni drugovi. Ali, u načelu radi se o upozorenju upućenom svima. Zato što glave moraju biti pognute, glasovi ušutkani i oči zatvorene. No, to je upozorenje na koje se mi nećemo nikada obazreti. Usred zatvorenika ovoga svijeta, izvlačimo našu snagu i iz nesudjelovanja, iz pobune, iz odbijanja svih obaveza koje bi željeli da poštujemo te iz stalnog konflikta s institucijama. I nastavljamo sve to štiti, i mada ne možemo pobjeći iz ove realnosti ipak ćemo je i dalje napadati iz svih mogućih uglova. Sami ili u dobrom društvu, danju i noću, akcijama i riječima.

Sada talijanska država zahtjeva izručenje Gabriela Pombo da Silve kako bi mogla nastaviti obavljati svoj prljavi posao. Moćnici dobro znaju uskladiti vlastite interese; pokažimo da im se i mi možemo suprotstaviti našim oružjem, oružjem solidarnosti s obje strane zidova, među zatvorenicima društvenog rata koji također ne poznaje granice.

Protiv Gabrielovog premještanja u Italiju.

Protiv svih država, njihovih kaveza, njihove policije, njihovih sudova i njihovog mešetarenja zatvorenicima!

Sloboda za sve!

Nekoliko anarhista internacionalista
13. april 2013.

[letak napisan povodom različitih javnih inicijativa u Španjolskoj u znak solidarnosti s Gabrielom Pombo da Silvom]

[1] 16. aprila 2013. Gabriel se pojavio pred Nacionalnim Sudom (posebni visoki sud u Španjolskoj), odbijajući da se prilagodi lažnim atributima zakona, kao što nevinost i krivica. Izgleda da Europski nalog za njegovo uhićenje za sada ne može biti izvršen. Gabriel je i dalje čvrst i nepokolebljiv. Za sada nije zakazana iduća rasprava.

Grčka: Napad na Indimedija Atina i radio 98fm

Molimo prošitire ovu vest: napadnuti su Indimedija Atina i slobodni radio 98fm.

U petak 12. aprila u 13h – demonstracije na centralnom trgu kampusa Zografu, Atina.

Saopštenje kolektiva Indimedija Atina:

Represija neće proći!

U četvrtak 11. aprila 2013., tri kontrainformaciona medija antagonističkog pokreta (athens.indymedia.org, radio 98FM i radio Entasi) našla su se na udaru državne represije.

Nakon pritisaka od strane tužioca, prekinuta im je veza ka Internetu.

U vreme kada se celo društvo bori čak i za dah, usled finansijske, političke i društvene represije, manja ili veća čvorišta lokalnih borbi, manje ili veće radničke borbe, osvežavaju  i ulivaju nadu; oni su ti koji nose iskru revolucije, koji inspirišu i seju subverzivne, radikalne ideje za rušenje, jednom za svagda, ovog sveta eksploatacije…

Baš u ovim trenucima, zato što su pravi teroristi prestravljeni društvenim otporom, vlasti pokušavaju da nametnu komunikativno mračnjaštvo mainstream medija.

Ućutkivanja i represija kontrainformacionih medija neće proći sa sitnim slovima na poslednjim stranicama njihovih prljavih novina i stanica.

Naš odgovor će premašiti smešne proslave fašista i onih na vlasti. Kontrainformacioni mediji su naši mediji, oni su glas naših borbi koji nam pokazuje put ka svetu koji želimo.

Pozivamo sve one koji se bore i pružaju otpor na protestno okupljanje u petak 12. aprila na trgu kod Politehničke škole, Zografu.

izvor

Atina: Slučaj “Revolucionarna borba” – petoro anarhista osuđeno u prvostepenom postupku

rage

Dana 3. aprila 2013. godine doneta je presuda u slučaju “Revolucionarne borbe” koja je blago poboljšana u odnosu na inicijalni predlog javnog tužioca. Odluka suda u slučaju Revolucionarne borbe:

Optuženi koji su negirali učešće u organizaciji

– Oslobađajuća presuda od svih optužbi za Mari Berahu, Sarantosa Nikitopulosa i Kostasa Kacenosa primenom principa in dubio pro reo (nap. prema ovom principu ukoliko sudija ima bilo kakve sumnje da je optuženi zaista učinio krivično delo, mora da presudi u korist optuženog)

– Osuđujuća presuda za Vangelisa Statopulosa i Hristiforosa Kortesisa zbog navodnog učešća u organizaciji.

Optuženi koji su priznali učešće u Revolucionarnoj borbi

– Oslobađajuća presuda za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa od optužbi za “upravljanje terorističkom organizacijom”.

– Osuđujuća presuda za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa za “jednostavnu sinergiju” u akcijama Revolucionarne borbe (bez trunke dokaza o njihovoj umešanosti u konkretnim akcijama, već primenom nacističkog principa zajedničke odgovornosti)

Da sumiramo, član Revolucionarne borbe Nikos Maziotis osuđen je na 86 godina zatvora; odnosno, spajanjem kazni na 50 godina. Članovi Revolucionarne borbe Pola Rupa i Kostas Gurnas osuđeni su na po 87 godina zatvora; spajanjem kazni na po 50 godina i 6 meseci. Maksimalna zatvorska kazna u Grčkoj iznosi 25 godina (obično se odsluži ili kao puna kazna ili prilagođena zatvorskim dnevnicama, ili nakon završetka 3/5 zatvorske kazne, kada zatvorenik može dobiti uslovno puštanje pod određenim uslovima).

Vangelis Statopulos i Hristoforos Kortesis su osuđeni na kazne od 8, odnosno 7 godina zatvora. Spajanjem kazni Vangelis Statopulos je osuđen na 7 godina i 6 meseci.

Pored toga, svih petoro osuđenih anarhista su, sudskom odlukom, lišenih političkih prava (troje anarhista koji su priznali učešće u Revolucionarnoj borbi na pet godina, a Vangelis i Hristoforos na tri godine), kao i nesuspenzivno dejstvo žalbe.

Nikos Maziotis i Pola Rupa se nalaze u bekstvu, a Kostas Gurnas, Vangelis Statopulos i Hristiforos Kortesis su odmah odvedeni u zatvor. Poslednji trenuci suđenja bili su militantni slogani publike i stisnute pesnice za trojicu anarhističkih boraca.

Solidarnost sa svim anarhistima zatvorenim ili progonjenim od strane grčke države! Borba za slobodu je daleko od kraja.

Živela Revolucionarna borba!

Atina: Izricanje kazni u slučaju “Revolucionarne borbe” 3. aprila 2013.

solidarnost-sa-revolucionarnom-borbom

Poslednje informacije o sudskom postupku koje je objavila “Međunarodna crvena pomoć“:

Tužilac je predložio izricanje kazni Poli Rupi, Nikosu Maziotisu i Kostasu Gurnasu (svi priznali svoje učešće u “Revolucionarnoj borbi”), iako na suđenju nisu predstavljeni dokazi koji bi potkrepili tvrdnje o njihovom učešću u konkretnim akcijama za koje se terete. (Podsećamo da se Pola Rupa i Nikos Maziotis trenutno nalaze u bekstvu). Pored toga i bez ikakvih nedvosmislednih i ubedljivih dokaza, tužilac je predložio i izricanje kazni Sarantosu Nikitopulosu, Vangelisu Statopulosu, Hristiforosu Kortesisu i Kostasu Kacenosu, koji negiraju svoje učešće u organizaciji. Konačno, tužilac je priznao da nikada nije bilo dokaza protiv Marije Berahe (supruge Kostasa Gurnasa) i izjavio da bi ona trebalo da bude oslobođena svih optužbi.

Poziv na solidarno okupljanje ispred specijalnog suda zatvora u Koridalosu:

Suđenje se završava u sredu 3. aprila 2013. u 9h, kada će sud doneti presudu u slučaju Revolucionarne borbe. Sudije će objaviti svoje konačne odluke za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa koji su preuzeli političku odgovornost za svoje učešće u toj organizaciji, kao i za Vangelisa Statopulosa, Sarantosa Nikitopulosa, Hristoforosa Kortesisa i Kostasa Kacenosa, druge anarhiste koji su optuženi u okviru istog slučaja, kao i Mariju Berahu (životnu saputnicu Kostasa Gurnasa), koja je takođe optužena u istom predmetu.

Hajde svi da prisustvujemo završetku suđenja i našu solidarnost pretvorimo u udarac protiv države.
Strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!

Skupština za slučaj Revolucionarne borbe
kontakt mail: RScase[at]espiv[dot]net

Atina: Novo suđenje protiv anarhističke revolucionarne organizacije “Zavera vatrenih ćelija”

after-ccf-bombingDana 5. aprila 2013. počinje još jedan preki sud unutar ženskog zatvora u Koridalosu u slučaju “Zavere vatrenih ćelija” (podsećamo da je u tok već treće suđenje ZVĆ povodom slanja zapaljivih paketa).

Ovaj novi postupak se bavi 250 bombaških i napada paljevinom ove organizacije (pored ostalih, napadi na kancelarije Zlatne zore, Upravni sud u Atini i zatvore u Koridalosu).

Ukupno 18 drugova i drugarica će ovog puta izaći pred sud: njih devetoro koji su priznali učešće u R.O. ZVĆ, kao i Teofilos Mavropulos, Janis Mihailidis, Dimitris Politis, Konstantina Karakacani, Panajotis Masuras, Stela Antoniju, Aleksandros Mitrusijas, Kostas Sakas i Jorgos Karajanidis.

Naša podrška svim drugovima je bespogovorna, a naše prisustvo u sudu je potrebno.

Sastanak za organizovanje skupa solidarnosti kod zatvorske sudnice Koridalos desiće se u utorak 26. marta 2013. u 19h, u Politehničkoj školi u Atini.

Skupština solidarnosti sa R.O. ZVĆ
i svima koji su gonjeni u okviru istog slučaja

Grčka: Broba protiv rudnika zlata na poluostrvu Halkidiki

Naše ćutanje je… njihovo zlato: Video Koordinacionog komiteta za borbu protiv aktivnosti u vezi sa rudnikom zlata iz Soluna koji je prvi put prikazan na kontrainformacionom dešavanju na trgu Aristotelus u Solunu 26. aprila 2012. Za titlove na engleskom jeziku pritisni cc (prevod Contra Info).

Grčka: Antifašističke demonstracije u Veriji

Što ti više kradu život, više ti pune glavu pričama o naciji i rasi —(A)ntifašisti

Pored nekoliko drugih antifašističkih akcija koje su u proteklim danima izvedene u Atini i drugim grčkim gradovima, u susret Prvom maju i izbornoj prevari 6. maja, antifašističke demonstracije su održane i u Veriji, malom gradu na severu Grčke, 21. aprila – datumu kada je 1967. godine izvršen državni udar.

Antifašisti su se okupili u 17h na trgu Dimariju u Veriji, gde su postavili ozvučenje za muziku i kontrainformacije. Oko 18.30h, gotovo 70 ljudi je izašlo na ulice i marširalo centrom ovog grada. Drugovi su distribuirali antifašističke tekstove i uzvikivali slogane, a na kancelarijama partije krajnje desnice LAOS i bankama su ispisani grafiti.

Info Autonomnog svratišta/šteka BARUTI, Verija
baruti.squat.gr

Atina: Policijski napad na okupirani socijalni centar VOX u Eksarhiji

U prvim danima 2012. ljudi koji učestvuju u anarhističkom/anti-autoritarnom miljeu su okupirali zgradu VOX (vlasništvo državnog Instituta za socijalno osiguranje – IKA) na trgu Eksarhija, u pokušaju da je pretvore u otvoreni socijalni centar. “ΒΟΞ” je bilo ime bivšeg otvorenog bioskopa koji se nalazio u istoj zgradi, na uglu ulica Arahova i Temistokle. Sama zgrada omogućava udomljavanje različitih poduhvata. Cilj grupe je da proširi sociopolitičke borbe kroz kolektivne zahteve u eri u kojoj ekonomsko-sistemska kriza preti i napada većinu delova društva, ali i da gradi odnose solidarnosti i komunikacije sa ljudima i drugim inicijativama u naselju.

U zoru 20. aprila,  samo jedan dan pre  javnog otvaranja ovog novog projekta,  velike policijske snage su izvršile napad na naselje, a naročito trg Eksarhija, tako  da su panduri i tužilac do 6h  iselili zgradu VOX-a.  Oko 13h, trg Eksarhija i okolne ulice su i dalje bili pod policijskom okupacijom.

Bilo je izveštaja da je policija izvršila prepad na još jednu zgradu u Eksarhiji, koja je takođe u vlasništvu IKA.

Tri osobe su privedene tokom evikcije zgrade u ulici Valtetsiju br. 60 . Oni su zadržani u policijskoj stanici i zvedeni pred tužioca sa optužnicom za ilegalni upad. Dvoje privedenih je pušteno, dok je treća osoba – imigrantkinja bez papira, sprovedena u policijski direktorat za strance.

U međuvremenu, zgrada socijalnog centra VOX je zapečaćena. Oko 13.50, kolektiv VOX je objavio saopštenje u vezi sa akcijom vlasti u kome se skreće pažnja na iskrivljivanje činjenica od strane medija i kaže da su jutros, 20. aprila, oko 6h brojne represivne snage zajedno sa trojicom tužilaca preuzele kontrolu nad čitavom Eksarhijom. Joanis Tentes, tužilac Vrhovnog suda je nedavno izdao naređenje da se okupirani prostori isele, naređenje koje se sada po prvi put sprovodi upraksi uz tesnu saradnju sa poznatim glavnim tužiocem Atine Eleni Raiku. Pod komandom ovog tužioca, uprava IKA je podnela tužbu protiv društvenog centra VOX, omogućivši time prinudno iseljenje.

U 17h, čitavo naselje Eksarhija (uključujući ulaz u Politehničku školu iz ulice Sturnari) je još uvek bilo blokirano policijskim snagama, a policijski odredi i motociklističke jedinice su čak blokirale saobraćaj u nekim ulicama, i tako dalje.

Dvodnevna svirka za utamničene borce koja je trebalo da se desi unutar Politehničke škole u Atini je otkazana (DIY punk benefit festival 20-21.04), a redovna skupština solidarnosti sa anarhistima R.O. Zavera vatrenih ćelija biće održana u Malom pozorištu u ulici Lofos Strefi umesto u jednoj od zgrada Politehničke škole.

Grupa VOX je pozvala na okupljanje na trgu Eksarhija za subotu 21.04. od 18h, gde namerava da održi ranije planirani koncert.

U subotu uveče, oko 19h, zgrada VOX je ponovo okupirana uz pomoć više od 200 drugova. Samoorganizovanom dešavanju povodom otvaranja skvota je prisustvovalo oko 2,000 ljudi na samom trgu, kao i okolnim ulicama. Do manjih sukoba je došlo dva sata iza ponoći tokom kojih su panduri ispalili veliku količinu suzavca.

Continue reading Atina: Policijski napad na okupirani socijalni centar VOX u Eksarhiji

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad na zgradu ministarstva u naselju Neos Kosmos

“Između toliko noći, toliko kamenja, toliko mnogo ubijenih – reče on/a – ti si, Revolucijo, otvorila široke bulevare za univerzalni sastanak. […] Ako ništa drugo nismo dobili – reče on/a –  barem smo saznali gde ćemo se sutra sresti.”
Jani Rico, Bez politike

Preuzimamo odgovornost za napad od 9. aprila 2012. godine, na zgradu u kojoj se nalazilo Ministarstvo za reformu javnog sektora i elektronsku upravu koja se nalazi u naselju Neos kosmos (“Novi svet”, u jugozapadnom delu Atine).

Ministarstvo za reformu javnog sektora i e-upravu je ovlašćeno i odgovorno za kontrolisanje “propusta” javne uprave u smislu formulisanja i sprovođenja javne politike o ljudskim resursima, strukturama i sistemima javnog sektora. Poslanik PASOK-a i trenutni ministar za upravnu reformu i e-vladu Dimitris Repas je nedavno, zajedno sa ostalim šefovima izvršnih ministarstava, učestvovao u razgovorima sa MMF/ECB/EU Trojkom o pitanjima rada, kao na primer otpuštanjima, tehnološkim viškovima i redundantnosti, kao i o radnim uslovima u javnom sektoru (smanjenja plata i fleksibilizacija radnog vremena).

Naš napad stavljamo u kontekst praktičnog otpora protiv struktura dominacije, nastojeći da doprinesemo pravcu koji će dovesti do konačne dekonstrukcije postojećeg.

Dominantna vlast, imajući u vidu ubrzanu destabilizaciju društvenog konsenzusa koja je rezultat opšte sistemske krize i znajući da socijalno-klasne borbe sve više intenziviraju oblike otpora, ima za cilj ne samo vojno uništenje revolucionarnih snaga i svakog pojedinačnog borca, već takođe teži obesmišljavanju same borbe i njenoj konačnoj asimilaciji od strane samog sistema. Zadatak revolucionarnog pokreta je da čitav ovaj proces transformiše u revolucionarnu perspektivu vodeći otvoreni rat protiv države i kapitala, uz stalno isticanje političkih i klasnih karakteristika tekuće krize. Formiranje fronta bez tutorstva u redovima potlačenih dovešće do izgradnje brane protiv planova koje promoviše dominantna vlast čiji je krajnji cilj socijalna revolucija za zbacivanje kapitalizma, koji je sposoban da se reprodukuje kroz svoje destruktivne i nehumane strukture i funkcije.

Funkcionalna i osnovna ćelija tog fronta jeste revolucionarno nasilje, politički izbor koji sam sebi nije cilj, niti predstavlja egzistencijalni izlaz za ostvarivanje (samo)referentnosti, već  sredstvo oslobađanja u borbi protiv nasilja kapitalističke strukture. Državno nasilje je svakodnevno stanje kapitalističkog društva. Ono je izraženo na mnogim nivoima i u svim aspektima svakodnevnog života. Ono je direktno izraženo kroz, očigledan, represivni državni aparat – vojsku i policiju, ali takođe i indirektno kroz prinudni rad, odnos između zaposlenosti i potrošnje, standardizaciju svakodnevnog života, društvene nejednakosti, rasnu segregaciju, siromaštvo i bedu.

Analizirajući današnje uslove i osvrćući se na istoriju kapitalizma, naša politička projektualnost postaje mnogo jasnija u očima svakog pojedinca: kapitalizam se mora srušiti. Tek tada će kapitalizam prestati da se reprodukuje kroz svoje krize, pomoću kojih može da oblikuje nove nemilosrdne uslove života. Prava sloboda će nastati tamo gde prinuda neće postojati, tamo gde rad neće biti pretvoren u robu već će biti cilj sam po sebi i sredstvo koje svakoj osobi omogućava da izrazi svoje kreativne sposobnosti. Dakle, samo kroz promociju svrgavanja kapitalizma, kroz socijalnuz revoluciju, bićemo u mogućnosti da se pokrenemo ka besklasnom društvu, društvu jednakosti i slobode.

Ovaj udarac posvećujemo četvorici boraca, drugovima Kostasu Sakasu, Jorgosu Karajanidisu, Aleksandrosu Mitrusijasu i Steli Antoniju, koji se drže u pritvoru pre suđenja od 4. decembra 2010. Prva trojica drugova su u štrajku glađu zahtevajući oslobađanje anarhistkinje Stele Antoniju zbog ozbiljno ugroženog zdravstvenog stanja, kao i ukidanje novih osvetoljubivih optužnica protiv njih.

Revolucionarna akcija

izvor

Volos, Grčka: Direktna akcija protiv neonacista iz “Zlatne zore”

U nedelju 8. aprila oko 14h, grupa od 25 neonacista iz Chrissi Avgi/Zlatne zore je pokušala da rastura predizbornu propagandu u području Paralije (“plaža”) u Volosu. Pretpostavlja se da većina nacističkog šljama nije iz samog Volosa već da je pristigao iz obližnjih gradova.

Čim se proširila vest o organizovanom prisustvu nacista, blizu 50 antifašista je požurilo u to područje da im se suprotstavi. Reakcije mnogih prolaznika na ovu direktnu akciju su bile pozitivne, a nekoliko njih je javno  pozivalo na borbu i poteru za nacistima.

Nakon nekoliko minuta zlatnozoraši su se (među kojima je bio i najmanje jedan od njihovih kandidata za opše izbore u regionalnoj jedinici Magnisija) sakrili u obližnji kafiću kako bi izbegli udarce, ali ne i očigledno poniženje.

Drugovi su se okupili ispred kafića i uzvikivali antifašističke slogane, ali su zbog prisustva značajnog broja policijskih snaga koje su pohrlile na mesto dešavanja (4 DIAS motora, 5-6 pandura lučke policije i 3 patrolnih kola) odlučili da ne napadaju ponovo.

Antifašisti su otišli dostojanstveno, dok su kukavice-patriote pobegle iz kafića uz pomoć svojih saučesnika u uniformi. Očigledno (barem za sada), neonacisti nisu nastavili sa svojom ogavnom  propagandom i distribucijom materijala u ma kojoj od ulica grada Volosa.

Antifašističke patrole su nastavljene tokom poslepodneva, a drugovi ostaju u stanju pune pripravnosti.

srodne vesti i ovde

Lavreotiki, Atika: Godinu dana nakon invazije države i kapitala na Kerateu

Keratea, 11. decembar 2011.: "Odupiremo se nezakonitosti i nasilju armije koja okupira našu zemlju"

Ovriokastro, Keratea
Ukupno vreme pod okupacijom policijskih jedinica (MAT):
128 dana i 9 sati (10. decembar 2010. 04:00 – 18. april 2011. 12:00)
Policija je privela ukupno 37 mladih

Beleške o otporu u Keratei
originalni tekst kerateaartres1stance

Uoči dešavanja
Ta hladna noć 11. decembra 2010. bila je poslednja noć u kojoj je Keratea spavala mirno i slobodno. Napolju je padao sneg, a termometar pokazivao minus. Za nekoliko sati svanulo bi subotnje jutro, a većina ljudi nije morala da ide na posao. Jedini koji u tim časovima sigurno nisu spavali nalazili su se u drvenoj pošti na brdu Ovriokastro, samo nekoliko kilometara izvan grada. Oni su imali samo jedan zadatak: da obaveste čitavu zajednicu u Keratei u slučaju vanrednog stanja; jedan specifičan rizik koji se sada nalazio odmah iza ugla i koji se približavao.

Prvi sati
Kazaljke su pokazivale 04:30 kada su zvona na svim crkvama počela da zvone. Ubrzo potom, oglasile su se sirene za početak rata. U isto vreme, opštinska vozila sa razglasom prolazila su kroz svako naselje pozivajući ljude na ulice. Unutar svake mračne kuće, palila su se svetla. Stanovnici Keratee nisu uhvaćeni na spavanju. Ovaj put nisu pitali ni za kim zvona zvone. Svi su znali kuda da potrče i zbog čega se podizala uzbuna. Na kraju krajeva, čekali su to godinama. Četvrt sata kasnije na mobilnim telefonima svih građana pojavila se ista poruka: “Policijske jedinice (MAT) su došle u Ovriokastro. Zemljaci, svi sada moramo krenuti ka Ovriokastru da spasimo naš grad. Deponija neće proći”. Nije proteklo mnogo vremena do prolivanja prve krvi u aveniji Lavrion. Od prvih časova izbile su ulične borbe stanovnika i policijskih snaga; borbe koje su (ponovo) inaugurisale “Auru” – oklopno vozilo sa vodenim topom. Nekoliko stavnovnika, uključujući i starije osobe, ozbiljno je povređeno.

Prvi dani
Istog trenutka podizale su se barikade, avenija Lavrion bila je zatvorena, kao i srednja škola u Keratei – nakon jednoglasne odluke učenika da se uzdrže od odlazaka na časove. Sa druge strane, više od 800 policajaca bilo je raštrkano u Ovriokastru, aveniji Lavrion, poljima i seoskim putevima, i blokiralostanovnicima pristup njihovim usevima i farmama. Borbe protiv policijskih jedinica su se nastavile svakodnevno. Od samog početka, na stotine stanovnika susednih opština pružalo je otpor na barikadama Keratee, uključujući i gradonačelnike i sveštenstvo. Mnogi stanovnici iz obližnjeg Lavriona su takođe blokirali deo avenije Lavrion podizanjem sopstvenih barikada u znak solidarnosti.

Prva nedelja
Svuda po Keratei su postavljene crne zastave i transparenti sa natpisom “Keratea je u ratu”. Radio stanica 102.00FM iz Ovriokastra počinje da emituje – piratska radio stanica koja podržava borbu. Oprema za radio stanicu je kupljena dve godine ranije prikupljanjem sredstava koje je organizovao “Koordinacioni komitet za borbu protiv deponije”. Prve reči puštene u etar bile su: “Stanovnici Keratee, grad Keratea i čitav region Lavreotiki su u ratu”. Opština poziva na vanrednu konferenciju za novinare sa temom “Keratea u ratu”. Continue reading Lavreotiki, Atika: Godinu dana nakon invazije države i kapitala na Kerateu