Tag Archives: samoorganizovanje

Atina: Šest godina od uništenja i obnove samoorganizovanog parka na uglu ulica Kipru i Patision

park-kipru-patision park-kipru-patision2Otpor neće iskoreniti

Dana 26. januara 2009.,ekipe opštine Atina, po naredbi tadašnjeg gradonačelnika N. Kaklamanisa, uništile su park koji se nalazi u ulici Kipru, čupanjem višegodišnjeg drveća i sa namerom da taj prostor predaju privatnoj kompaniji za usluge parkiranja.

Betoniranje parka je sprečeno zahvaljujući neposrednoj mobilizaciji i borbenom otporu lokalnog stanovništva kao i solidarnih koji su kolektivnim naporima obnovili park zasadivši 150 novih stabala i grmlje, te ga tako ponovo pretvorili u otvoreni javni zeleni prostor i žarište društvene borbe.

Šest godina nakon uništenja parka, i uprkos sistematskim mahinacijama gradskih vlasti i države, nastavljamo da pružamo otpor na kolektivni, samoorganizovani, anti-institucionalni i samoodređujući način, protiv njegove komercijalizacije, getoizacije i anti-društvene upotrebe, te nastavljamo da branimo njegov otvoreni i društveni karakter.

Danas, kada najveći delovi društva trpe posledice sveopšteg napada od strane države i šefova, nastavljamo da branimo svako žarište otpora protiv siromaštva, straha, eksploatacije, rasizma i represije, za društvo ravnopravnosti, solidarnosti i slobode.

Skupština solidarnosti i otpora Kipseli/Patision

Više fotki aktivnosti u parku tokom dešavanja održanog 1. februara 2015.: squathost.com/patisionstreet

SAD: Devet tačaka zašto je neophodno sve blokirati

Panduri pucaju na decu, a šou se nastavlja.
Stambeno tržište se ruši, a šou se nastavlja.
Ekosistemi se uništavaju, a šou se nastavlja.
Tržišta određuju cenu naših života dok fakultete potčinjavaju svojim potrebama.
Blokirajmo ovaj mehanizam.
Blokirajmo sve.
Počnimo od nule.

Devet tačaka zašto je neophodno sve blokirati

1. U gradu čiji se život zasniva na trgovini i razmeni robe, blokirati sve trgovačke kanale znači prekinuti normalnost. Možda ćeš reći: “To će izazvati nelagodnost.”

Odgovaramo da mnogo više nelagodnosti osećamo u pretvaranju da je sve ovo normalno, zbog toga što panduri ubijaju crne tinejdžere, a banke i multinacionali odlučuju o našoj budućnosti. Kada se nesigurnost o životu pretvara u strah. Kada upravo treba da dostignemo krajnje granice socijalnog i ekološkog razaranja.

2. Svakodnevni spontani marševi 200 ljudi remete više nego velika planirana dešavanja od 20,000 ljudi jednom u sto godina. To je razlika između efikasnosti i ispraznog učestvovanja.

3. Mnoštvo oblika borbe kao i trenutaka sukoba odozdo čine nas manje kontrolisanim. Na taj način ne možemo biti smešteni u unapred određene kanale niti nas mogu označiti kao pristalice političkih partija ili sindikata. Naprotiv, postajemo agilniji i manje predvidljivi. Stičemo bogatstvo mišljenja i delovanja.

4. Živimo u frenetičnom društvu u kojem logika ekonomije određuje životni ritam. Proizvodnja-profit-brzina na fakultetima, na poslu, u supermarketu. Ljudska bića su ruine prepuštene tokovima trgovinske razmene, izolovana tela u virtuelnim mrežama, nesposobna da razumeju kuda idemo. Poklopljeni utešnim talasima spektakla, zauzeti jurnjavom za lažnim potrebama i fatamorganom napredovanja u karijeri više nismo stanju da razumemo mogućnosti za stvarne promene. Stoga je hitno potrebno da stanemo. Moramo zaustaviti ovaj šou koji nas razara.

5. Blokirajmo sve (od fakulteta do ulica) kako bismo došli do vazduha i zaustavili ovu trku za profitom i smrću, kako bismo stvari sagledali iz drugačije perspektive, perspektive iznenađenja i zadovoljstva u doživljavanju neočekivane slobode sa drugima. Hajde da stvaramo samoorganizovane i rasprostranjene sukobe tako da možemo povratiti snagu i um pre nego se stvari počnu vraćati na prethodno stanje.

6. Neočekivana blokada, blokada koja donosi radost, instrument je provokacije. To je instrument sabotiranja mehanizama društvene mašinerije koja želi da budemo ravnodušni prema svetu koji nas okružuje i bezosećajni prema svojim strastima.

7. Izaći na ulice takođe znači povratiti sav urbani prostor koji nam je uskraćen, kretati se kroz grad i susretati se sa drugim realnostima bez stvaranja novih dogmi.

8. Ako ekonomija blokira slobodno kretanje ljudi i znanja, mi želimo blokirati ekonomiju slobodnim i divljim kretanjem ljudi i znanja. Drugačije rečeno: ako njihova ekonomija ima za cilj pljačkanje i uništavanje naših života, naš cilj bi bio da uništimo njihovu ekonomiju i otmemo nazad ono što je naše.

9. Blokada je samo jedan način. Nema puta do pobede; naprotiv, postoji mnogo mogućih puteva koje treba istražiti. Odvodne cevi prepuštamo onima koje će se uskoro uliti nazad u borbe koje su kompatibilne sa vlašću. Kanalizaciju ostavljamo onima koji će pokušati da jašu na talasu protesta isključivo sa ciljem navođenja vode u svoj politički basen.

Mi više volimo otvoreno more.

Širimo blokade i okupacije, za Majka Brauna i za sve nas.

Izvor: anarchistnews.org (25.11.2014)

Grčka: Broba protiv rudnika zlata na poluostrvu Halkidiki

Naše ćutanje je… njihovo zlato: Video Koordinacionog komiteta za borbu protiv aktivnosti u vezi sa rudnikom zlata iz Soluna koji je prvi put prikazan na kontrainformacionom dešavanju na trgu Aristotelus u Solunu 26. aprila 2012. Za titlove na engleskom jeziku pritisni cc (prevod Contra Info).

Ksanti, severna Grčka: Samoorganizovani društveni prostor Ksanadu spaljen nakon napada “nepoznatih” počinilaca

Xanthi_Xanadu

U zoru 22. decembra, otvoreni društveni prostor Ksanadu (koji deluje od 2009. godine) pretrpeo je fašistički napad.

Fašisti su pokušali podmetanjem požara uništiti otvoreni društveni prostor Ksanadu, što je dovelo do ozbiljne materijalne štete i ugrožavanja života naših suseda.

Nisu uspeli. Već smo počeli sa radovima na obnovi i Ksanadu će uskoro biti ponovo otvoren.

Ovaj napad paradržavnih agenata predstavlja nastavak ofanzive koja se dešava u poslednjem periodu.

Neće nas zaustaviti jer ih se ne plašimo.

Ostaćemo ovde i nastaviti sa borbom.

Svi smo mi Ksanadu.

Kolektiv Ksanadu, 22.12.2012

Atina: Solidarnost sa skvotovima i samoorganizovanim prostorima

Solidarnost sa skvotovima, smaoorganizovanim poduhvatima i borbenim ljudima
“Skvotovi su deo društvenih borbi – solidarnost sa skvotom Delta” / “Mi smo prve kapi kiše oluje koja dolazi”

Glavni tekst za demonstracije solidarnosti sa skvotovima koje su održane 1.12.2012. na ulicama u centru Atine (protestna povorka je krenula od trga Viktorija):

DALJE RUKE OD SKVOTOVA

SOLIDARNOST SA SKVOTOVIMA I SAMOORGANIZOVANIM SOCIJALNIM CENTRIMA

U zakonitosti koja pljačka naše živote, mi smo i dalje domovi bezakonja

MI STVARAMO

Skvotove i samoorganizovane socijalne centre kao delove oslobođenog prostorvremena. Oni predstavljaju utopijske pukotine usred procesa socijalnog pustošenja koje gospodari pokušavaju da nametnu. To su društveni bedemi protiv fašizma. U sebi nose seme subverzije. U takvim prostorima eksperimentišemo sa strukturama o kojima sanjamo. Pokušavamo da negujemo anti-komercijalni i samoorganizovani izraz kroz koncerte i pozorišne predstave. Stvaramo zone kontra-informacija putem radio-talasa i internet projekata. Razvijamo kolektivno samoobrazovanje sa kursevima otvorenim za sve. Razvijamo društvenu solidarnost, kolektivne kuhinje i klinike. Na taj način polako stvaramo i promovišemo, u svakom gradu i naselju, onu vrstu odnosa i ideja koji će zbaciti nametnuti režim ropstva.

ONI UNIŠTAVAJU

Gušenje skvota Delta (u Solunu), kao i napadi na samoorganizovane projekte širom Grčke (npr. skvot Draka na Krfu, skvot Apertus u Agriniju, okupirani socijalni centar Afrodita 8 u Veriji) – a potpuno je nebitno da li su ti napadi deo zvanične politike vlade ili deo aktivnosti paramilitarnih organizacija – predstavljaju samo još jednu stavku na dugoj listi napada na društvo čija su kruna anti-radne i anti-socijalne mere koje nameću u ovih poslednjih nekoliko godina. Kontinuirani i paradigmični napadi države i kapitala protiv svih onih koji pružaju otpor imaju za cilj zastrašivanje i zaustavljanje svih subverzivnih praksi i glasova. Koristeći se dezorijentisanošću i strahom kao svojim oružjima, oni prokušavaju da nas pretvore u ukroćene podanike kako bi utrli put ka svom cilju, totalitarnom društvu.

koordinacija skvotova, samoorganizovanih prostora i socijalnih centara Atine,
drugovi i drugarice

Izvor: i, ii, još fotki sa demonstracija ovde

Solun: Dva teksta povodom pokušaja isključenja struje skvotu Delta

Od kraja jula, skvot Delta se nalazi pod represivnim akcijama Javnog elektroenergetskog preduzeća (DEI) koje pokušava da tom prostoru iseče dotok struje. To preduzeće je “Zeleno svetlo” za akciju dobilo od Tehničkog instituta u Solunu (ATEI) koji je pravni vlasnik zgrade (zgrada je skvotirana već pet godina).

U skvotu je smešten niz autonomnih političkih projekata koji deluju agresivno ka postojećem sistemu eksploatacije i pokušavaju da doprinesu individualnom i društvenom oslobođenju. CopyRiot je samoorganizovana štamparska infrastrukura za antagonistički pokret koja ima za cilj širenje subverzivnog diskursa svim raspoloživim sredstvima.

Jasno je da svaki napad na skvot Delta – bez obzira od koga dolazi (DEI – ATEI – država) predstavlja napad na sve aktivne infrastrukture uključene u skvot i sve one koji se bore. Dakle, naša solidarnost sa skvotom Delta je više nego očigledna. Borićemo se protiv svakoga ko nastupa agresivno prema skvotu i našim borbama.

DALJE RUKE OD SKVOTA DELTA

CopyRiot – samoorganizovani poduhvat iz skvota Delta
copyriot[at]riseup.net
Solun, avgust 2012.
__

Želja države da suzbije skvotove i samoupravne prostore – koji se posmatraju kao pretnja i opasnost za sam njen opstanak – sada se i ispunjava akcijom Javnog elektroenergetskog preduzeća i njegovom namerom da prekine napajanje strujom u skvotu Delta.

Nije slučajno ni to što se ovaj represivni udar u Solunu dešava nakon nedavne invazije pandura na anarhističko svratište Nadir i skvot Orfanotrofio naročito jer nije bilo značajnijih reakcija nakon te operacije. Drugim rečima, suočavamo se sa ciljanim napadima na anarhistički pokret i naporima da se on suzbije, naročito tokom leta, iz očiglednih razloga.

Osim toga, Javno elektroenergetsko preduzeće se usuđuje prodavati robu koja je od suštinskog značaja za opstanak ljudi i spremno je učiniti sve kako bi osiguralo cenu. Pošto je reč o državnom preduzeću, ono sigurno zna da je vrednost skvotovog duga za struju zanemarljiva u odnosu na cenu državne dezorganizacije, kojoj svaki skvot primarno teži. Zato što skvotovi, takođe, pružaju prostor kolektivima koji kroz samoupravljanje vode zgrade koje su neki vlasnici ili državne institucije ostavili sablasno pustim, pretvaraju ih u baze kontrainformacija i, istovremeno, aktivnih dela usmerenih ka uništavanju svih oblika vlasti, pa samim tim i države.

Dakle, na osnovu toga što “cilj opravdava sredstva”, država je odlučila da prekine snadbevanje električnom energijom, u iluziji da će tim potezom prekinuti i delovanje skvota.

ŠTO NAS VIŠE NAPADAJU, NAŠ BES SVE VIŠE RASTE
Dalje ruke od svih skvotova

Nezavisni srednjoškolci – samonikli kolektiv iz skvota Delta.
anexma[at]gmail.com
Solun, avgust 2012.

Beograd: Solidarnost sa Stelom Antoniju i drugovima uhapšenim 12. februara u Atini

Prošle nedelje, kao simboličan čin solidarnosti sa utamničenom anarhistkinjom Stelom Antoniju i četvoricom drugova koji su uhapšeni nakon demonstracija od 12. februara u Atini, postavili smo transparente u blizini grčke ambasade i Helenskog fonda za kulturu.

ΛΕΥΤΕΡΙΑ ΣΤΗ ΣΤΕΛΛΑ ΑΝΤΩΝΙΟΥ / SLOBODA ZA STELU ANTONIJU

Stela Antoniju je uhapšena 4. decembra 2010. godine u Atini, zajedno sa drugovima Kostasom Sakasom, Jorgosom Karajanidisom i Aleksandrosom Mitrusijasom koji se takođe nalaze u zatvoru, pod optužbom za navodno učešće u oružanoj organizaciji, CCF. Stela se nalazi u zatvoru, bez suđenja, već 16 meseci i – kao i ostali drugovi – odbacuje sve optužbe koje se neprestano obnavljaju uz podizanje novih optužnica. Pravi razlog zašto je država drži u zatvoru jeste njen politički izbor da se solidariše sa Aleksandrosom Mitrusijasom (koga su vlasti tražile i pre hapšenja), kao i njene političke akcije i stavovi, odnosno, učešće u anarhističkom pokretu i socijalnim borbama. Stela boluje od retke bolesti koja se ne može lečiti u zatvoru i koja zahteva posebne lekove i čest medicinski tretman ali joj je to stalno uskraćivano. Kao posledica toga njeno zdravstveno stanje se dramatično pogoršalo. Iz tih razloga Stela je već pet puta zahtevala puštanje na slobodu uz kauciju, ali još uvek bez uspeha. Ipak, uprkos ozbiljnom zdravstvenom stanju ona nikada nije prestala da se hrabro bori, čak i unutar zatvorskih ćelija režima, za bolje uslove za sve zatvorenike kao i protiv samog sistema zatvora. U junu 2011., zajedno sa drugim zatvorenicima (anarhistima i onima koji to nisu), Stela je učestvovala u političkim mobilizacijama u zatvoru protiv usvajanja “srednjeročnog memoranduma” nametnutog od strane grčke vlade i Trojke (EU/ECB/MMF).

ΛΕΥΤΕΡΙΑ ΣΤΟΥΣ ΠΡΟΦΥΛΑΚΙΣΜEΝΟΣ ΤΗΣ 12ης ΦΛΕΒΑΡΗ / SLOBODA ZA UHAPŠENE 12. FEB U ATINI

Continue reading Beograd: Solidarnost sa Stelom Antoniju i drugovima uhapšenim 12. februara u Atini

Grčka: Antifašističke demonstracije u Veriji

Što ti više kradu život, više ti pune glavu pričama o naciji i rasi —(A)ntifašisti

Pored nekoliko drugih antifašističkih akcija koje su u proteklim danima izvedene u Atini i drugim grčkim gradovima, u susret Prvom maju i izbornoj prevari 6. maja, antifašističke demonstracije su održane i u Veriji, malom gradu na severu Grčke, 21. aprila – datumu kada je 1967. godine izvršen državni udar.

Antifašisti su se okupili u 17h na trgu Dimariju u Veriji, gde su postavili ozvučenje za muziku i kontrainformacije. Oko 18.30h, gotovo 70 ljudi je izašlo na ulice i marširalo centrom ovog grada. Drugovi su distribuirali antifašističke tekstove i uzvikivali slogane, a na kancelarijama partije krajnje desnice LAOS i bankama su ispisani grafiti.

Info Autonomnog svratišta/šteka BARUTI, Verija
baruti.squat.gr

Atina: Policijski napad na okupirani socijalni centar VOX u Eksarhiji

U prvim danima 2012. ljudi koji učestvuju u anarhističkom/anti-autoritarnom miljeu su okupirali zgradu VOX (vlasništvo državnog Instituta za socijalno osiguranje – IKA) na trgu Eksarhija, u pokušaju da je pretvore u otvoreni socijalni centar. “ΒΟΞ” je bilo ime bivšeg otvorenog bioskopa koji se nalazio u istoj zgradi, na uglu ulica Arahova i Temistokle. Sama zgrada omogućava udomljavanje različitih poduhvata. Cilj grupe je da proširi sociopolitičke borbe kroz kolektivne zahteve u eri u kojoj ekonomsko-sistemska kriza preti i napada većinu delova društva, ali i da gradi odnose solidarnosti i komunikacije sa ljudima i drugim inicijativama u naselju.

U zoru 20. aprila,  samo jedan dan pre  javnog otvaranja ovog novog projekta,  velike policijske snage su izvršile napad na naselje, a naročito trg Eksarhija, tako  da su panduri i tužilac do 6h  iselili zgradu VOX-a.  Oko 13h, trg Eksarhija i okolne ulice su i dalje bili pod policijskom okupacijom.

Bilo je izveštaja da je policija izvršila prepad na još jednu zgradu u Eksarhiji, koja je takođe u vlasništvu IKA.

Tri osobe su privedene tokom evikcije zgrade u ulici Valtetsiju br. 60 . Oni su zadržani u policijskoj stanici i zvedeni pred tužioca sa optužnicom za ilegalni upad. Dvoje privedenih je pušteno, dok je treća osoba – imigrantkinja bez papira, sprovedena u policijski direktorat za strance.

U međuvremenu, zgrada socijalnog centra VOX je zapečaćena. Oko 13.50, kolektiv VOX je objavio saopštenje u vezi sa akcijom vlasti u kome se skreće pažnja na iskrivljivanje činjenica od strane medija i kaže da su jutros, 20. aprila, oko 6h brojne represivne snage zajedno sa trojicom tužilaca preuzele kontrolu nad čitavom Eksarhijom. Joanis Tentes, tužilac Vrhovnog suda je nedavno izdao naređenje da se okupirani prostori isele, naređenje koje se sada po prvi put sprovodi upraksi uz tesnu saradnju sa poznatim glavnim tužiocem Atine Eleni Raiku. Pod komandom ovog tužioca, uprava IKA je podnela tužbu protiv društvenog centra VOX, omogućivši time prinudno iseljenje.

U 17h, čitavo naselje Eksarhija (uključujući ulaz u Politehničku školu iz ulice Sturnari) je još uvek bilo blokirano policijskim snagama, a policijski odredi i motociklističke jedinice su čak blokirale saobraćaj u nekim ulicama, i tako dalje.

Dvodnevna svirka za utamničene borce koja je trebalo da se desi unutar Politehničke škole u Atini je otkazana (DIY punk benefit festival 20-21.04), a redovna skupština solidarnosti sa anarhistima R.O. Zavera vatrenih ćelija biće održana u Malom pozorištu u ulici Lofos Strefi umesto u jednoj od zgrada Politehničke škole.

Grupa VOX je pozvala na okupljanje na trgu Eksarhija za subotu 21.04. od 18h, gde namerava da održi ranije planirani koncert.

U subotu uveče, oko 19h, zgrada VOX je ponovo okupirana uz pomoć više od 200 drugova. Samoorganizovanom dešavanju povodom otvaranja skvota je prisustvovalo oko 2,000 ljudi na samom trgu, kao i okolnim ulicama. Do manjih sukoba je došlo dva sata iza ponoći tokom kojih su panduri ispalili veliku količinu suzavca.

Continue reading Atina: Policijski napad na okupirani socijalni centar VOX u Eksarhiji

Kilkis, severna Grčka: Poruka članice generalne skupštine radnika, iz okupirane gradske bolnice

Pozdrav svima,

Mnogo vam hvala na interesovanju i podršci.

Okupacija naše bolnice u Kilkisu od strane radnika počela je u ponedeljak 20. februara, u 8:30h po lokalnom vremenu. Ova okupacija nije samo zbog nas, lekara i radnika bolnice u Kilkisu. Niti se tiče samo grčkog Nacionalnog zdravstvenog sistema koji se, zaista, urušava. Mi se borimo jer su sada u realnoj opasnosti ljudska prava. A ta pretnja nije usmerena samo protiv jedne nacije, ili protiv nekoliko zemalja, ili nekoliko socijalnih grupa, već protiv niže i srednje klase u Evropi, Americi, Aziji, Africi, u celom svetu. Današnja slika Grčke će sutra biti slika Portugala, Španije, Italije i ostatka zemalja širom sveta.

Radnici bolnice u Kilkisu i većine drugih bolnica i zdravstvenih centara u Grčkoj ne primaju plate na vreme, a nekima su plate smanjene praktično na nulu. Moj kolega-radnik je u šoku prebačen na našu kardiološku kliniku kada je shvatio da je umesto uobičajenog čeka na 800E (da, to je njegova mesečna plata) od države dobio obaveštenje u kome piše da ne samo da neće biiti plaćen ovog meseca, već da morati i da vrati 170 evra. Drugim radnicima je isplaćeno samo 9 (devet) evra za ovaj mesec. Oni među nama koji još uvek dobijaju kakvu-takvu platu podržače te kolege na svaki mogući način.

Ovo je rat protiv naroda, protiv čitave zajednice. Oni koji kažu da je javni dug Grčke dug grčkog naroda – lažu. To nije dug naroda. Taj dug su stvorile vlade u saradnji sa bankarima kako bi porobile ljude. Krediti koji se daju Grčkoj ne koriste se za plate, penzije i socijalnu zaštitu. Upravo je suprotno: plate, penzije i sredstva socijalne zaštite koriste se za isplatu bakara. Oni lažu. Suprotno onome što izjavljuju, oni ne žele društvo bez dugova. Oni sami stvaraju dugove (uz pomoć korumpiranih vlada i političara) zarad sopstvene dobiti. Grčkoj su dali bankara za premijera kako bi bili sigurni da se “posao” dobro obavlja. Naš premijer Lukas Papademos uopšte nije bio izabran. Njega su imenovali Evropska centralna banka (ECB) i bankari uz pomoć evropskih i grčkih korumpiranih političara. To je njihovo tumačenje pojma “demokratija”.

Dugove stvaraju bankari koji stvaraju novac ni iz čega i ubiraju kamate, samo zato što su im naše vlade omogućile da to čine. A oni nastavljaju da govore da ćemo te dugove otplaćivati ti i ja, naša deca i unuci, ličnim i nacionalnim sredstvima, našim životima. Ništa im ne dugujemo. Naprotiv, oni duguju narodu veliki deo bogatstva koji su stvorili zahvaljujući politčkoj korupciji.

Ukoliko se ne probudimo i pogledamo istini u oči, uskoro ćemo svi postati robovi koji rade za 200E mesečno ili manje. Odnosno, oni među nama koji budu uspeli da pronađu posao. Bez medicinske nege, bez penzija, bićemo beskućnici i gladni, kao što je to sada slućaj sa mojim sugrađanima Grčkoj. Na hiljade njih živi na ulici i gladuje.

Nemamo nameru da realnost mažemo tamnim bojama, ali to je istina. Ova situacija nije nastala zbog finansijsog ili monetarnog incidenta ili greškom. To je početak ružne faze dugog procesa nakon pažljivo osmišljenog plana, procesa koji je počeo pre više decenija.

Moramo se zajedno boriti protiv ovog neoliberalnog plana. I to je ono što mi sada radimo u Kilkisu, kao i u mnogim gradovima širom sveta.

Za sada, ne razmišljamo o otvaranju računa za donacije. Ipak, možda ćemo to morati učiniti za nekoliko meseci ili čak nedelja, ako se situacija pogorša. Ono što nam trenutno najviše treba jeste moralna podrška i publicitet. Lokalne borbe širom sveta se moraju proširiti i zadobiti masovnu podršku ukoliko želimo da pobedimo u ovom ratu protiv korumpiranog sistema. ukoliko možete da smislite još neke dodatne načine kako da proširite naše vesti i ideje, to bi bilo sjajno.

Možete nas kontaktirati putem email adrese enosi.kilkis@yahoo.gr

Ponovo, ne možemo vam dovoljno zahvaliti za vaše tople reči i misli.

Vaša,
Leta Zotaki, direktorka odelenja za radiologiju bolnice u Kilkisu
članica generalne skupštine radnika
predsednica Saveza bolničkih lekara u Kilkisu (ENIK)

Atina: Plakat skvota Vila Amalija sa pozivom na protestne demonstracije u subotu, 3. marta 2012.

U vreme kada se siromašne nazivaju  “prosjacima”, a bogate  “filantropima”…u vreme opšte krize, dok totalitarizam maršira, kada se centar Atine pretvara u policijsku državu i rekonstruiše, a ljudi koji se bore i dolaze iz nižih društvenih slojeva se žigošu kao kriminalci,  kada su imigranti meta društvenog ubrzanja fašizma i rasističkih pogroma…U ovim vremenima su skvotovi, kao još jedno od uzvišenja socijalnog otpora i borbe protiv varvarstva, ugroženi državnom represijom….

SKVOTIRAJMO PRAZNE KUĆE – HAJDE DA UZMEMO ŽIVOTE U NAŠE RUKE

Solidarnost sa skvotom Lela Karajani 37
i okupiranom opštinskom tržnicom Kipseli

Dalje ruke od skvotova, svih samoorganizovanih prostora
i borbi koje se vode bez tutorstva

Demonstracije: subota, 3. mart 2012. 12h
Okupljanje je ispred okupirane tržnice Kipseli (ulica Fokinos Negri 42)

Atina: Dupla eksproprijacija supermarketa od strane anarhista u Peristeriju

EKSPROPRIJACIJE SUPERMARKETA ‐ RAT PROTIV ŠEFOVA

Danas, ništa više ne nervira nego gledati šefove koji se drže istog paketa laži i ponašaju kao da se ništa nije desilo, kao da nas svetla budućnost čeka u okvirima kapitalizma; kao da je napad koji osećamo samo digresija prouzrokovana nekolicinom korumpiranih političara, a ne sistemom eksploatacije u celini. A sada, kada su neke tehnonkrate‐bankari preuzeli upravljanje zapečaćenom “nacijom”, sve će se magično rešiti;samo ako možemo da se “strpimo”, da se žrtvujemo još više, da spuštamo glavu dan za danom… MI radnici, nezaposleni, stranci, MI potlačeni, a ni u kom slučaju kapital i njegovi mehanizmi.

A sada, čak i u okviru ovog stanja propalih bajki o beskrajnoj potrošnji i kapitalizmu gde se svako uklapa, pozivaju nas da opet obučemo finu odeću, da hrlimo u tržne centre i kupujemo, kupujemo, kupujemo, ili da se barem podsetimo onih dana kada smo to mogli učiniti sa pozajmljenim novcem; da izvedemo običajnu božićnu proslavu kako već možemo i namerno zaboravimo da će nas nove mere, nova poniženja sačekati sutra, a sve dok ne pružimo otpor, bilo koje sutra će biti sve gore.

Iza blistavih svetala ovaj svet krije stalnu degradaciju naših života i on se ne može se reformisati ‐ samo oboriti, a nema gotovog rešenja za njegovo obaranje.

Stvaranje struktura solidarnosti i uzajamne pomoći među ugnjetenima je potrebno kako bi se sredili uslovi i posledice koje proizvodi delovanje kapitalističke mašine, bilo da smo u periodu krize ili razvoja; strukture koje će podržati konfrontirajuće prakse i klasne borbe; strukture koje će morati ispuniti kolektivno zadovoljenje svakodnevnih potreba svakog od nas.

SOLIDARNOST ‐ SAMOORGANIZOVANJE ‐ KONTRANAPAD

Radnici‐nezaposleni iz četvrti velegrada
—24. decembar

izvor