U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.

Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno.

Panduri su stavili na snagu niz rasističkih administrativnih zakona (presednički dekret 113/2013, zakon 3386/2005), a uhapšene imigrante su tretirali kao “opasne po javni red i bezbednost”. To su zakonske odredbe po kojima policija, bez obzira na formalne odluke suda, ima ovlašćenja da oduči o pritvoru ma kog imigranta, čak i onih koji imaju papire. U praksi, policiji to omogućava da oduzima dokumenta pritvorenim imigrantima, da ih na osamnaest meseci zatvori u kocentracioni kamp ili naredi njihovu deportaciju. Drugim rečima, policija ima ovlašćenja da imigrante hvata, optužuje po ličnom nahođenju (svakako, to je ono što najbolje rade…) i činom hapšenja predstavlja ih kao “opasne po javni red i bezbednost zemlje” i tvrdi da postoje razlozi za njihovo pritvaranje i deportacije. U slučaju prvostepene žalbe protiv takve odluke, nadležni organ koji donosi odluku opet je policija. Poslednja pravna opcija koja imigrantima stoji na raspolaganju jeste žalba upravnom sudu, gde su šanse za oslobađanje od optužbe praktično nepostojeće – sudija te slučajeve ispituje po ubrzanom postupku (bukvalno petominutni postupak), prosto ratifikujući svaku prethodnu odluku policije. Ove su odredbe nedavno korišćene u slučaju četvoro imigranata koji su uhapšeni u policijskoj operaciji kod ASOEE u oktobru 2013., kao i u slučaju jednog od jedanaest uhapšenih na Trgu Viktorija (centar Atine) zbog lepljenja postera protiv centara za pritvor, 28. decembra 2013.

Kada smo  ostavljali za sobom različite zemlje, verovali smo da ćemo barem nastaviti živeti u slobodi. Ali smo našu slobodu izgubili otkako smo stigli u Grčku, čak i ako je migracija u Grčku značila da smo na moru morali rizikovati život – poput onih koji su se udavili u blizini obale ostrva Farmakonisi ili, nedavno, u blizini obale ostrva Lezbos. Dakle, kada smo došli ovde našli smo se u nekoj vrsti zatvora, zatvora bez zidova. Kleveću nas rasističkim kampanjama dezinformisanja. Prema medijima, mi smo ništa drugo do lopovi, ubice, nosioci bolesti. Primenom rasističkih i zastarelih zakona ne dopuštaju nam da radimo. Panduri, fašisti i rasisti nas love po ulicama. A to se ne dešava samo oko ASOEE; situacija je ista i u naseljima Monastiraki, Tisio, Omonija, u svim našim naseljima. Živimo svakodnevno suočavajući se sa pretnjom zatvaranja, bilo u policijsku stanicu ili centre za pritvor. A trajanje pritvora je sve duže: period pritvora je u početku bio tri meseca, onda šest, pa devet i trenutno osamnaest meseci, a od sada pritvor može biti na neodređeno (ukoliko neko odbije da sarađuje na “dobrovoljnom odlasku iz zemlje”).

A sada, stalnim pokretanjem policijskih operacija ispred fakulteta, zabranjuju nam da prodajemo stvari na ulici, što nam je bio jedini način da preživimo. To je bio jedini način da zaradimo nešto novca, platimo kiriju, račune za vodu i struju, kupimo nešto hrane. Ono što zaista želimo jeste da budemo u mogućnosti da živimo dostojanstveno od sopstvenog znoja.

Bez papira ne možemo da radimo, ne možemo izaći čak ni van naših domova, ne možemo se integrisati u društvo i nemamo nikakav pristup medicinskoj nezi – zašto nas onda prosto žive ne spale?

Mi nismo lopovi, ubice, silovatelji. Svuda čujemo da su zemlje Trećeg sveta necivilizovane. Međutim, u tim zemljama nema takve pomamne mržnje prema strancima, ili toliko centara za pritvor, ili toliko graničnih ograda, ili toliko onih koje je udavila obalska straža. Čini se da Grčka ne razume da mi, imigranti i imigrantkinje, nismo problem. Želimo svet bez diskriminacija, bez nepravde, bez rasizma, bez bogatih ili siromašnih. Svakog dana, suočavamo se sa zabrinutošću za sopstveni opstanak, policijskom brutalnošću i nasiljem gazda – mi nismo problem; ali to možemo postati.

Svi na sud Evelpidon u sredu 23. aprila 2014. u 12h
Sloboda za uhapšene
Nijedan imigrant u logorima za pritvor

Borbene zajednice meštana i imigranata u ASOEE i svugde

Skupština imigranata i solidarnih ljudi ASOEE
Svakog četvrtka u 20h