Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

Nakon slamanja treće okupacije šume Hambah, aktivisti i aktivistkinje su odlučni/e da ponovo zauzmu šumu Hambah 26. aprila 2014. Tog dana, demonstracije će početi u 14h na železničkoj stanici u Buiru (blizu Kelna).

Šuma Hambah opstaje.
RWE odjebi i umri.

Kuraženje uprkos iseljenju i represiji

Okupacija šume Hambah je okončana. Uz angažovanje brojnih policijskih snaga, timova za penjanje i pokušaje zastrašivanja javnosti (“ne savetujemo nikome da ovde dođe”), policija je konačno uradila ono što se ionako odavno očekivalo: energetska kompanija RWE, federalna država, grad i policija želeli su da pokažu ko vlada, ko drži konce u svojim rukama. Ali nije sve tako jednostavno. Racije, iseljenja i sve jebene represivne operacije ni na koji način ne pokazuju njihovu superiornost, već njihov strah! Osim toga, nekoliko predstavnika medija još jednom je pokazalo da su poslušni asistenti interesima industrije i politike. Na primer, tokom iseljenja okupacije šume u novembru 2012., specijalisti rudničkog spasilačkog tima divili su se “profesionalno izgrađenim” tunelima u šumi Hambah [tuneli su izgrađeni kao utočište od policijskih racija], ali su mediji na kraju preneli samo policijsko saopštenje izveštavajući da je tu jedino reč o operaciji spasavanja jer je jedna osoba ugrožavala sopstveni i živote drugih ljudi. Apsurdno.

Sada se kaže da je grad Kerpen odgovoran za izdavanje naloga o iseljenju 27. marta 2014. Prema navodima, postojala je opasnost po “život i telo”, prekršeni su građevinski propisi, pa je zato postojala stalna opasnost da kućice na drvetu padnu na šetače. Zapravo, i nemamo baš želju da se osvrćemo na argumente koji pokušavaju da opravdaju brutalno slamanje otpora i time obezbede legitimitet uništavanju životne sredine, klimatskim promenama, prisilnim iseljenjima čitavih sela, kao i ubijanju ljudskih i ne-ljudskih bića. I da, govorimo o ubistvu, koju drugu reč bi trebalo koristiti ako imamo u vidu povećano nuklearno zračenje usled rudarskih radova, zagađenje tzv. finim česticama prašine, emisije CO2, reke izbeglica, izgladnele i ljude koji umiru zbog klimatskih promena i kapitalizma, cepanje porodica i lokalnih zajednica raseljavanjem čitavih sela i naselja, uništavanje staništa i direktno ubijanje životinja sečom drveća i radovima u rudniku. Kao što smo već napisali, nije sve tako jednostavno.

Jer kako to da kućice na drvetu iznenada ne zadovoljavaju građevinske uslove, kada te kućice nikada nije ni pogledao niko iz uprave Kerpena? Ako niko iz građevinskog odeljenja ili ma kog drugog organa nema blagog pojma o navodnim nebezbednostima? Zašto bismo gradili nedovoljno sigurne kućice na drveću ako u njima i sami/e boravimo – dan za danom – i borimo se za očuvanje šume? Na koji način kućice na drveću predstavljaju pretnju po šetače koji će se naći na bilo kom mestu u šumi gde nema zvaničnih planinarskih ili staza za šetnju? Na ova pitanja je, konačno, lako odgovoriti: to su ništa drugo do izgovori.

Svi oni koji tvrde nešto drugo osim da nas je iselila kompanija RWE izvrću očigledne činjenice. Nedelju dana posle napada na poljanu, kada su panduri presekli konopce ljudima koji su se nalazili unutar kućica na drvetu na visini od tri metra bez ikakvog razmatranja opasnosti po “život i telo”, ovi (polu)argumenti gurnuti su u fokus izveštavanja o iseljenju šume Hambah. Okupiranu šumu Hambah iselila je policija, “državna sila”, u ime i od strane – kompanije RWE. Iseljena je u interesu kompanije i politike; ne zbog toga što je u šumi Hambah postojala opasnost po nas ili druge ljude, već zbog toga što MI predstavljamo opasnost za interese moći osoba koje su nas ovde napale. RWE je izgubila milijarde evra ne zbog toga što je ta kompanija toliko sjebana (možemo to uzeti zdravo za gotovo) već zbog toga što su se ozbiljna sranja dešavala unutar te jebene kompanije (uzgred, bilo nam je veoma drago da čujemo tu vest): Garcvajler [grad pogođen površinskom eksploatacijom uglja] našao se pred političkom odlukom za koju sada konačno znamo i koju sada proslavljamo; poslednja sekcija proširenja neće biti realizovana: to podrazumeva “opstanak” oko 1,400 ljudi u Holcvajleru.

Oduševljeni smo ovom vešću zajedno sa ljudima koji žive na licu mesta. A to je upravo poruka koja može imati ogromnu eksplozivnu moć. RWE to takođe zna. Ukoliko izgradnja “jame” bude zaustavljena u tom selu možda onda i druge, naizgled nepobitne odluke, o nastavku i proširenju takođe mogu biti opozvane. Pogotovo ako bi se povećao pritisak na takozvane donosioce odluka. Šta je sa ljudima u Manhajmu, Moršenihu, Boršemihu, Imeratu i svim drugim “umirućim” selima koja se nalaze na rubovima površinskih kopova kojima upravlja RWE? Ovi ljudi sada takođe mogu razmišljati o tome postoje li još uvek ikakvi načini za spas njihovih sela i zajednica. Ne može se poreći da će se, umesto argumenata poput “protest kasni 30 godina”, morati čuti glasovi puni nade i novih rastućih mogućnosti. A možda takođe glasovi puni spremnosti, radikalizma, glasovi koji otvoreno pozivaju druge da ne odustaju i ne čekaju na bilo kakve odluke, već da ih sami donose nastavljajući ponovo borbe za koje je kompanija RWE (podržana političkim odlukama) verovala da ih je dobila pre nekoliko decenija. To uverenje, koje je svakako odigralo ulogu kod trusta mozgova RWE i vlade, rezultovalo je strahom i pritiskom da preduzmu akciju, što je dovelo do napada i iseljenja.

Okupirana šuma je iseljena jer sama ideja da ljudi pružaju otpor predstavlja veliku pretnju; i generalno, ali DANAS VIŠE NEGO IKADA! Sama okupacija šume Hambah, otpor u šumi, u kampu u poljani koji još uvek postoji u punom cvatu, strukture otpora i ljudi, sve ovo je sada još veći trn u oku RWE i federalne države. Čak i više ljudi bi moglo da stane uz ovaj postojeći i dugotrajni protest; oni koji bi svojim odlukama po pitanju Garcvajlera mogli formirati novi bljesak, protivljenje rudniku površinskog kopa puno nade. Otuda pokušaj kriminalizacije putem racije; otuda iseljenje okupirane šume. Kao što je to jasan signal “vladara” svim ljudima u Rajnskoj oblasti i šire: svaki otpor je uzaludan.

Kao što smo rekli nekoliko puta, nije sve tako jednostavno. Druge stvari međutim jesu: posle iseljenja, dolazi okupacija – dan ponovne okupacije već je javno najavljen, to je 26. april 2014.

Kamp razmene veština biće održan nešto pre toga, od 12. do 25. aprila, u poljani i svuda okolo. To je obećanje! Činjenica da su datumi već određeni i jasno objavljeni ne daje preimućstvo takozvanim “vlastima”, već jednostavno pokazuje koliko imamo samopouzdanja i koliko verujemo da ćemo ponovo zauzeti šumu Hambah, da možemo zaustaviti površinsko rudarstvo u Rajnskoj oblasti, i štaviše zauvek potisnuti dominaciju, vlast i veru u razvoj – u nama i oko nas! Nikada nije kasno ustati za sopstvene interese! Napravimo jedan, dva, tri mnogo Holcvajlera i jednako mnogo šuma Hambah.

Izvor : hambacherforst.blogsport.de

video iz februara 2014. pogledaj ovde + fotke tokom and nakon poslednjeg iseljenja