Tag Archives: centri za pritvor imigranata

O tekućem štrajku glađu imigranata u logoru Paranesti u Grčkoj

paranesti

“Štrajkujemo glađu. Zatvorite logor Paranesti. Želimo papire na naše ime. Biti slobodan prirodno je pravo svakog ljudskog bića. Morali smo krenuti u štrajk glađu zbog našeg zatheva grčkoj vladi. Biti slobodan je naše ljudsko pravo koje bi trebalo da nam pripada. Štrajk glađu je borba za našu slobodu. Smrt je nastavak štrajka glađu. Sloboda ili smrt.”

Izjava imigranata štrajkača glađu

I dok je u Grčkoj u toku poslednja faza štrajka glađu levičarsko-revolucionarnih (17. novembar), anarhističkih (Revolucionarna borba i Mreža utamničenih boraca) i nihilističkih (Zavera vatrenih ćelija) zatvorenika koji u Νеmačkoj dobija mnogo pažnje, naročito od ljubitelja/ki Vatrenih ćelija, jedna druga veoma važna borba prolazi nezapaženo kako u buržoaskim, tako i u medijima pokreta. Dana 23. marta 2015., dvadeset i troje imigranata, zatočenih u logoru Paranesti u blizini Drame u severnoj Grčkoj, stupilo je u štrajk glađu. Njihovi zahtevi su: zatvaranje logora Paranesti, puštanje i papiri. Njihov štrajk glađu traje i do današnjeg dana (4.4.2015.) što ga čini do sada najdužim štrajkom glađu imigranata i imigrantkinja u nekom od grčkih logora. U teksu koji sledi, izvestićemo o štrajku glađu, dati kontekst i pozvati na akcije solidarnosti.

Nova vlada, iste borbe

U Nemačkoj je veliki broj levičarskih i radikalno levičarskih grupa napravilo dosta buke i napisalo pregršt besmislica u vezi sa Sirizom. Pretenciozno se tvrdilo da je, u Sirizi, “solidarnost sa imigrantima/kinjama i izbeglicama pronašla svoje mesto”, a nova alternativna ministarka za imigracionu politiku, iz partije Siriza, Tasija Hristodulopulu hvaljena je zbog svojih “bliskih odnosa sa grčkim antirasističkim pokretom”. Zanimljivo, istog onog dana kada je u Paranestiju započet štrajk glađu, ona je – u jednom radio intervjuu – jasno rekla da logori neće biti zatvoreni, a samo nekoliko dana kasnije, Janis Panusis, nezavisni alternativni ministar zaštite građana, izjavio je da zemlja ne može izdržati još imigranata/kinja, te da logori ne samo da neće biti zatvoreni već da postoji mogućnost i da ponovo budu popunjeni. Svi/е oni/е koji/е se već dugo bore zajedno sa imigrantima/kinjama i izbeglicama, nisu čak ni morali/e čekati na zvanične izjave. Način na koji je Siriza, sredinom februara, reagovala u smislu migracione politike, nakon dva samoubistva i jednog smrtnog slučaja među imigrantima/kinjama usled uskraćivanja medicinske nege u logorima, odnosno, policijskoj stanici, te nakon izbijanja pobune u logoru Amigdaleza, svima je jasno stavilo do znanja da Siriza ne sprovodi antirasističku politiku već da migrantskom populacijom u Grčkoj upravlja na samo malo drugačiji način.

Reagujući na pobunu u logoru Amigdaleza, Panusis je najavio da će taj logor biti zatvoren u roku od 100 (!) dana i počelo je postepeno puštanje nekolicine imigranata/kinja. Potom su objavljeni planovi vlade po pitanju migracione politike. Postepeno, svi imigranti i imigrantkinje zatočeni/e duže od šest meseci biće pušteni/e (nasuprot pritvoru od 18 meseci ili više, kako je to bilo do sada). Po puštanju, oni/е će dobiti papire kojim se njihova deportacija odlaže na period od šest meseci. U slučaju da budu uhvaćeni/е u ilegalnom prelasku granice dobiće – kao i do sada – još jedan papir koji im daje rok od mesec dana da napuste zemlju. Ukoliko ponovo budu uhapšeni/е, u toku tog meseca, dobiće još jedan papir koji im garantuje još pola godine da napuste zemlju. A onda ih čeka ista ona nejasna i neizvesna situacija u kojoj su godinama živeli/е. Logori ostaju, kao i praksa da se imigranti i imigrantkinje, ne deportuju već primoravaju da granicu prelaze na “na svoju ruku” – dakako, kroz profitabilnu indistriju krijumčarenja – nastavkom nepodnošljivog pritiska policijske brutalnosti, fašističkog terora i siromaštva. Situacija se, tako, donekle popravila u odnosu na vrhunac rasističke državne politike od 2011. do 2013.

Continue reading O tekućem štrajku glađu imigranata u logoru Paranesti u Grčkoj

Grčka: Akcije solidarnosti kod logora Paranesti nedaleko od Drame

paranesti6
Bez hrane već 15 dana, štrajk glađu

U subotu 4. aprila, ispred centra za pritvor Paranesti, desila se akcija solidarnosti (fotke); zatvorenici/e i ljudi koji se sa njima solidarišu razmenjivali su poruke putem fudbalskih lopti.

Nešto ranije, 29. marta 2015.desila se još jedna akcija, takođe kod Paranestija (fotke).

Dana 23. marta 2015. godine, 23 imigranata (bez papira) iz Pakistana, Nigerije, Iraka, Egipta i Irana, koji su zatvoreni u logoru Paranesti, stupilo je u štrajk glađu zahtevajući papire i trenutno puštanje.

U logoru Paranesti, nedaleko od Drame, zatočeno je ukupno 210 odraslih i 80 maloletnih imigranata/kinja, među kojima su i oni/e sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koje “leče” samo lekovima protiv bolova.

Atina: Oslobođeni svi optuženi za pobunu u zatvoru Amigdaleza

Dana 22. decembra 2014., sud u Atini jednoglasno je oslobodio 65 imigranta i imigrantkinja svih optužbi u vezi sa pobunom u zatvoru Amigdaleza koja se desila u avgustu 2013. Ipak, sud je odbacio zahtev, advokata odbrane, za odštetom zbog toga što se nekoliko imigranata/kinja nalazilo u pretkrivičnom pritvoru na osnovu neutemeljenih optužbi.

Izvor: Skupština “Ne logorima”

Atina: Imigrantima suđenje zbog učestvovanja u pobuni u centru za pritvor u Amigdalezi

nolager-poster-730x1024(tekst na posteru)

Dana 10. avgusta 2013. imigranti koje drže u centru za pritvor u Menidi (Amigdaleza) zapalili su kontejnere, zidove i bodljikave žice. Pobunili su se protiv svojih tirana, onih koji porobljavaju njihova tijela i duše.

Petoro pritvorenih imigranata uspjelo je da pobjegne dok je preostalih šezdeset nasumično hapšeno nakon policijskog napada. Iz osvete su optuženi za ozbiljna krivična djela i 3. novembra se suočavaju sa suđenjem.

U borbama koje vode za slobodu i dostojanstvo imigranti će nas imati za saborce. Branićemo ih svim sredstvima koja su nam na raspolaganju. Zato što oni rade jedinu razumnu stvar.

ZATO ŠTO SE BORE ZA SVOJE ŽIVOTE.

SOLIDARNOST SA IMIGRANTIMA OPTUŽENIM ZA USTANAK U CENTRU ZA PRITVOR U MENIDI (AMIGDALEZA)

Poster eng/fr – Pozivi na solidarnost 1, 2

Berlin: Projekat Feniks #11

11

Projekat Feniks: Dimni signali iz Berlina

“Vatra dolazi u vaše gradove, u vaše noći. Našim joj duhom otvaramo put ka svima vama. Ona će ogrejati naše prijatelje solidarnošću i zapaliti njihov polet za akcijom. Naše će neprijatelje pretvoriti u pepeo. Utisnuće nas dobro u vaše sećanje. Želimo tvoje srce. Ko god da si, nije bitno. Kao ni to ko sam ja. Možda će nas zavera oboje pretvoriti u pepeo i istovremeno ispuniti životom. Ono što je bitno jeste put kojim idemo i da tim putem idemo jer imamo slobodu izbora. Ta sloboda nije nešto za šta se treba boriti, ona se razvija u umu. Ono što dolazi posle nije sloboda već vlast nad sopstvenim životom. Mi o ovome ne diskutujemo; to je ono za šta se borimo.” (Zavera vatrenih ćelija)[1]

Preuzimanje odgovornosti za neke paljevine koje su se proteklih nedelja dogodile u Berlinu

Dana 8. aprila 2014. zapalili smo vozilo opštinske Kancelarije za javni red, kao i vozilo bezbednosne kompanije, u blizini glavne železničke stanice u Berlinu.

Berlinska opštinska Kancelarija za javni red dobija zadatke od običnih pandura da proganja zbog administrativnih prekršaja i drži svoje oči i uši širom otvorene u svakodnevnom životu ove metropole. Mala, bedna njuškala opremljena motorolama i biber-sprejom. Oni rade, baš kao i panduri, zajedno sa privatnim bezbednosnim kompanijama. Na glavnoj železničkoj stanici, oni dele parking prostor namenjen službenicima vladine agencije sa bezbednosnom firmom, koji se nalazi odmah pored policijske stanice.

Takođe preuzimamo odgovornost za paljevinu jednog vozila ambasade grčke diplomatkinje, 24. aprila 2014. u berlinskom naselju Dahlem koje je prepuno vila.

Diplomatski predstavnici država prava su adresa za zapaljive pošiljke; to otklanja njihov osećaj superiornosti i neranjivosti, kao što je to nedavno bio slučaj sa nemačkim ambasadorom u Atini, kada je pucano na njegovu kuću. Sama država je problem, a to je nešto što mnogi borci parcijalnih borbi ne uzimaju u obzir. Nacisti su država; naoružanje i nuklearne tehnologije su država; klimatske promene i siromaštvo su takođe država.

Našom akcijom negiramo monopol države nad nasiljem.

Nemačka, u pogledu situacije migracione politike u Grčkoj, zauzima poziciju koja promoviše represiju. Za nemačku politiku nije dovoljno to što većina izbeglica koja stiže u Grčku završava u koncentracionim kampovima ili što ih nacisti, sa ili bez uniforme, love i ubijaju. Nemački političari smatraju pretnjom po svoj bogati beli svet, nekolicinu onih koji uspeju da živi pređu grčku granicu. Tako, na primer, bivši nemački ministar unutrašnjih poslova Fridrih, zahteva jaču kontrolu granica i oštrije akcije protiv onih koji su zbog eksploatacije njihovih domova od strane zapadnih društava prisiljeni da pobegnu od rata, gladi i represije. Praktična podrška ovom masovnom ubistvu koje se dešava na evropskim granicama vidljiva je svima kada su nemački detektivi Savezne kriminalističke službe (BKA) stacionirani na grčkim aerodromima, kako bi preneli svoje znanje o rasnom profilisanju grčkim kolegama. Nemački državni aparat podržao je ubistva na evropskim granicama ne samo slanjem osoblja, već takođe pritiscima prema ugovorima na evropskom nivou, poput uredbe Dablin II.

Dana 10. avgusta 2013., u koncentracionom kampu Amigdaleza koji se nalazi 25km severno od Atine u kome grčka država drži zarobljene imigrante izbila je pobuna. Zatvorenici i zatvorenice su zapalili svoje dušeke i ćelije u znak protesta protiv uslova u kampu, stražari su napadnuti, a mnogo imigranata i imigrantkinja je pokušalo da pobegne iz tog zatvora – oko desetak zatvorenika/ca je privremeno uspelo da pobegne.

Solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama

Pozdravljamo zatvorenike Andreasa-Dimitrisa Burzukosa, Dimitrisa Politisa, Janisa Mihailidisa, Nikosa Romanosa koji su uhapšeni 1. februara 2013. godine, optuženi za dvostruku pljačku u Velventu, Kozani.

Našu solidarnost takođe šaljemo Fivosu Harisisu, Argiridu Daliosu, Janisu Naksakisu i Grigorisu Sarafundisu koji su uhapšeni u okviru istog slučaja[2] u atinskom naselju Nea Filadelfija.

Snagu i čvrstinu šaljemo i našoj braći i sestrama, Damjanu Bolanu, Harisu Hadžimihelakisu, Jorgosu Polidorosu, Argiru Panajotisu, Teofilu Mavropulosu, Hristosu Cakalosu, Jorgosu Nikolopulosu, Mihalisu Nikolopulosu i Olgi Ikonomidu [3].

Solidarnost sa Teofilu Tasosom, Teofilom Mavropulisom, Monikom Kabaljero i Francisko Solarom.

Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!

U znak sećanja na Sebastijana Oversluija koji je poginuo u borbi protiv kapitalističkog sistema. Sloboda za Hermesa Gonzalesa i Alfosna Alvijala. Sloboda za Tamaru Sol!

Snage, čvrstine i hrabrosti svim ljudima koji se bore. Svim imigrantima i imigrantkinjama koji su krenuli da se probijaju kroz tvrđavu Evropu. Svima onima koji su pali. Svim neimenovanim. Svima onima koji se na ulicama Atine bore protiv svinja.

Protiv konstrukta granica i nacija. Protiv zatvora! Za slobodu! Za anarhiju!

Autonomna ćelija “Hristos Kasimis”

Hristos Kasimis [član Revolucionarne narodne borbe (ELA)] ubijen je od strane policije u Atini, tokom pokušaja napada na nemačku kompaniju AEG 20. oktobra 1977. Akcija je bila odgovor na uvistvo zatvorenika [trojice članova Frakcije crvene armije (RAF) ] u Štamhajmu.

Napomena prevodioca: [1] Preveli smo reči sa nemačkog najbolje što smo mogli, ipak tačno poreklo tog citata nam je nepoznato; [2] za slučaj Velvento samo Fivos Harisis i Argiris Dalios, ne sva četvorica; [3] očigledno, ime Gerasimosa Cakalosa slučajno je izostavljeno.

Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

solidarnost_ulicnim_prodavcima_imigrantima
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014.
“Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”

U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.

Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

Pariz: Jebeš Crveni krst!

n

Crveni krst aktivno učestvuje u hvatanju i deportovanju imigranata bez dokumenata.

U ranim jutarnjim časovima 18. marta 2014., prozori na kancelariji Crvenog krsta u ulici Elize Lemonije u XII okrugu Pariza, pretrpeli su nekoliko udaraca i sada su pokriveni lepim zvezdama…

Pozdravi zatvorenim imigrantima osuđenim na kazne zatvora zbog pobune koja se 14. februara desila u centru za pritvor u Vensenu, kao i petoro drugova i drugarica koji/e su uhapšeni/e i gonjeni/e zbog toga što su pokazali/e svoju solidarnost sa pobunjenicima.

Sloboda!