Tag Archives: solidarnost sa imigrantima

O tekućem štrajku glađu imigranata u logoru Paranesti u Grčkoj

paranesti

“Štrajkujemo glađu. Zatvorite logor Paranesti. Želimo papire na naše ime. Biti slobodan prirodno je pravo svakog ljudskog bića. Morali smo krenuti u štrajk glađu zbog našeg zatheva grčkoj vladi. Biti slobodan je naše ljudsko pravo koje bi trebalo da nam pripada. Štrajk glađu je borba za našu slobodu. Smrt je nastavak štrajka glađu. Sloboda ili smrt.”

Izjava imigranata štrajkača glađu

I dok je u Grčkoj u toku poslednja faza štrajka glađu levičarsko-revolucionarnih (17. novembar), anarhističkih (Revolucionarna borba i Mreža utamničenih boraca) i nihilističkih (Zavera vatrenih ćelija) zatvorenika koji u Νеmačkoj dobija mnogo pažnje, naročito od ljubitelja/ki Vatrenih ćelija, jedna druga veoma važna borba prolazi nezapaženo kako u buržoaskim, tako i u medijima pokreta. Dana 23. marta 2015., dvadeset i troje imigranata, zatočenih u logoru Paranesti u blizini Drame u severnoj Grčkoj, stupilo je u štrajk glađu. Njihovi zahtevi su: zatvaranje logora Paranesti, puštanje i papiri. Njihov štrajk glađu traje i do današnjeg dana (4.4.2015.) što ga čini do sada najdužim štrajkom glađu imigranata i imigrantkinja u nekom od grčkih logora. U teksu koji sledi, izvestićemo o štrajku glađu, dati kontekst i pozvati na akcije solidarnosti.

Nova vlada, iste borbe

U Nemačkoj je veliki broj levičarskih i radikalno levičarskih grupa napravilo dosta buke i napisalo pregršt besmislica u vezi sa Sirizom. Pretenciozno se tvrdilo da je, u Sirizi, “solidarnost sa imigrantima/kinjama i izbeglicama pronašla svoje mesto”, a nova alternativna ministarka za imigracionu politiku, iz partije Siriza, Tasija Hristodulopulu hvaljena je zbog svojih “bliskih odnosa sa grčkim antirasističkim pokretom”. Zanimljivo, istog onog dana kada je u Paranestiju započet štrajk glađu, ona je – u jednom radio intervjuu – jasno rekla da logori neće biti zatvoreni, a samo nekoliko dana kasnije, Janis Panusis, nezavisni alternativni ministar zaštite građana, izjavio je da zemlja ne može izdržati još imigranata/kinja, te da logori ne samo da neće biti zatvoreni već da postoji mogućnost i da ponovo budu popunjeni. Svi/е oni/е koji/е se već dugo bore zajedno sa imigrantima/kinjama i izbeglicama, nisu čak ni morali/e čekati na zvanične izjave. Način na koji je Siriza, sredinom februara, reagovala u smislu migracione politike, nakon dva samoubistva i jednog smrtnog slučaja među imigrantima/kinjama usled uskraćivanja medicinske nege u logorima, odnosno, policijskoj stanici, te nakon izbijanja pobune u logoru Amigdaleza, svima je jasno stavilo do znanja da Siriza ne sprovodi antirasističku politiku već da migrantskom populacijom u Grčkoj upravlja na samo malo drugačiji način.

Reagujući na pobunu u logoru Amigdaleza, Panusis je najavio da će taj logor biti zatvoren u roku od 100 (!) dana i počelo je postepeno puštanje nekolicine imigranata/kinja. Potom su objavljeni planovi vlade po pitanju migracione politike. Postepeno, svi imigranti i imigrantkinje zatočeni/e duže od šest meseci biće pušteni/e (nasuprot pritvoru od 18 meseci ili više, kako je to bilo do sada). Po puštanju, oni/е će dobiti papire kojim se njihova deportacija odlaže na period od šest meseci. U slučaju da budu uhvaćeni/е u ilegalnom prelasku granice dobiće – kao i do sada – još jedan papir koji im daje rok od mesec dana da napuste zemlju. Ukoliko ponovo budu uhapšeni/е, u toku tog meseca, dobiće još jedan papir koji im garantuje još pola godine da napuste zemlju. A onda ih čeka ista ona nejasna i neizvesna situacija u kojoj su godinama živeli/е. Logori ostaju, kao i praksa da se imigranti i imigrantkinje, ne deportuju već primoravaju da granicu prelaze na “na svoju ruku” – dakako, kroz profitabilnu indistriju krijumčarenja – nastavkom nepodnošljivog pritiska policijske brutalnosti, fašističkog terora i siromaštva. Situacija se, tako, donekle popravila u odnosu na vrhunac rasističke državne politike od 2011. do 2013.

Continue reading O tekućem štrajku glađu imigranata u logoru Paranesti u Grčkoj

Ostrvo Rodos: Okačen transparent, uklonjena nacionalna zastava

rodos
Na transparentu piše:

Vaša socijal-demokratija smrdi na utamničenje – Pobeda za borbu političkih zatvorenika u štrajku glađu (od 2.3.) i imigrantima štrajkačima glađu u Paranestiju (od 23.3.)  – Ostanite jaki (A)

Dana 9. aprila, okačen je transparent, a grčka zastava spuštena na zgradi u centru Rodosa, kao minimalni znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima u štrajku glađu i pobunjenim imigrantima – štrajkačima glađu, u logoru Paranesti u Drami.

Anarhisti i anarhistkinje

Grčka: Akcije solidarnosti kod logora Paranesti nedaleko od Drame

paranesti6
Bez hrane već 15 dana, štrajk glađu

U subotu 4. aprila, ispred centra za pritvor Paranesti, desila se akcija solidarnosti (fotke); zatvorenici/e i ljudi koji se sa njima solidarišu razmenjivali su poruke putem fudbalskih lopti.

Nešto ranije, 29. marta 2015.desila se još jedna akcija, takođe kod Paranestija (fotke).

Dana 23. marta 2015. godine, 23 imigranata (bez papira) iz Pakistana, Nigerije, Iraka, Egipta i Irana, koji su zatvoreni u logoru Paranesti, stupilo je u štrajk glađu zahtevajući papire i trenutno puštanje.

U logoru Paranesti, nedaleko od Drame, zatočeno je ukupno 210 odraslih i 80 maloletnih imigranata/kinja, među kojima su i oni/e sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koje “leče” samo lekovima protiv bolova.

Kavala: Anarhisti i anarhisktinje okupirali/e Sirizine prostorije i radio stanicu

kavala-prostorije-partije-siriza
U jutarnjim časovima 24. marta drugovi i drugarice su okupirali/e radio stanicu ‘102.8 FM Sto Kokkino’ u prostorijama partije Siriza u gradu Kavala, u znak solidarnosti sa utamničenim borcima koji se nalaze u štrajku glađu. Sirizina poslanica Aleksandra Canaka uputila je pretnje skvoterima/kama, navodeći da nema razloga za okupiranje prostorija jer “još uvek nije umro nijedan štrajkač glađu” (sic). Drugovi i drugarice su, narednog dana, okončali/e okupaciju i izrazili/e solidarnost sa svim političkim zatvorenicima i zatvorenicama u štrajku glađu , svim pacijentima utamničenim u, eufemistički nazvanoj, “bolnici” zatvora Koridalos u Atini, svim imigrantima i imigrantkinjama u grčkim centrima za pritvor, kao i svima koji/e se bore za slobodu.

Berlin: Zatvorska industrija na meti Destrojke

destrojka_berlin_vizag

U noći između 28. i 29. januara 2015., Destrojka (Destroika) je udarila u Berlinu, a dva vozila zatvorske industrije pretvorena su u olupine. Ovim ubodima, ograničićemo fleksibilnost takvih kompanija. Napadnut je kombi u vlasništvu kompanije Vizag (Wisag) u Lihtenbergu, kao i još jedan kompanije Sodekso (Sodexo) u naselju Moabit.

Kompanija Vizag pruža, pored tlačiteljskog sektora usluga čišćenja, bezbednosno osoblje za usluge prevoza kao na primer Berlinskom saobraćajnom preduzeću (BVG, Berliner Verkehrsbetriebe) i odgovorna je, zajedno sa kontrolorima – kako onim u civilu tako i uniformisanim, za punjenje berlinskih zatvora ljudima koji ne žele da plaćaju javni prevoz.

Kompanija Sodekso, nakon privatizacije britanskog pravosudnog sistema, trenuto vodi, pod sopstvenom odgovornošću, pet zatvora u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pored toga, Sodekso se nalazi na crnoj listi u Belgiji zbog svoje umešanosti u deportacione zatvore, pored usluga upravljanja objektima koje pruža deportacionim lagerima u Nemačkoj. Kompanija je u vlasništvu Zehnacker grupe koja se predstavlja na sledeći način: “Kao partneri oružanih snaga, pratimo ih u svim operativnim područjima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naša misija je briga o boljem životu kako trupa tako i njihove komande. Pod nadzorom Ministarstva pravde, Sodekso planira i donosi rešenja koja doprinose neometanom funkcionisanju kazneno-popravnih ustanova. U svim našim aktivnostima poštujemo svoje vrednosti i etičke principe. Naš rad u ovoj oblasti predstavlja još jedan dokaz snažne posvećenosti društvu”.

Sloboda za zatvorenike/ce “Operacije Pandora”, kao i sve ostale zatvorenike/ce!

Dana 18. marta 2015. u Frankfurtu – za pretvaranje Evropske centralne banke u ruševine i pepeo!

Autonomna grupa “Muslim H.”

(Muslim H., poreklom sa Kosova, imao je 28 godina kada ga je 24. maja 2014. u zatvoru Landšut ubilo 8 stražara u znak osvete zbog uspešnog otpora deportaciji u Mađarsku.)

(Nap. prev.: Preostalih sedam zatvorenika/ca “Operacije Pandora” uslovno je pušteno uz kauciju 30. januara 2015. )

Atina: Oslobođeni svi optuženi za pobunu u zatvoru Amigdaleza

Dana 22. decembra 2014., sud u Atini jednoglasno je oslobodio 65 imigranta i imigrantkinja svih optužbi u vezi sa pobunom u zatvoru Amigdaleza koja se desila u avgustu 2013. Ipak, sud je odbacio zahtev, advokata odbrane, za odštetom zbog toga što se nekoliko imigranata/kinja nalazilo u pretkrivičnom pritvoru na osnovu neutemeljenih optužbi.

Izvor: Skupština “Ne logorima”

Atina: Fotke sa demonstracija u znak solidarnosti sa imigrantima i imigrantkinjama

solidarnost_sa_imigrantima

Centar Atine, 31. oktobar 2014.; demonstracije u znak solidarnosti sa imigrantima i imigrantkinjama optuženim za prošlogodišnji ustanak u centru za pritvor Amigdaleza (Menida, Atika); na transparentu piše: “Srušimo koncentracione kampove, a čuvare sahranimo pod njihovim ruševinama”.

Više fotki sa demonstracija ovde.

Suđenje se nastavlja u utorak 18. novembra 2014. u 9h u Atini.

Atina: Imigrantima suđenje zbog učestvovanja u pobuni u centru za pritvor u Amigdalezi

nolager-poster-730x1024(tekst na posteru)

Dana 10. avgusta 2013. imigranti koje drže u centru za pritvor u Menidi (Amigdaleza) zapalili su kontejnere, zidove i bodljikave žice. Pobunili su se protiv svojih tirana, onih koji porobljavaju njihova tijela i duše.

Petoro pritvorenih imigranata uspjelo je da pobjegne dok je preostalih šezdeset nasumično hapšeno nakon policijskog napada. Iz osvete su optuženi za ozbiljna krivična djela i 3. novembra se suočavaju sa suđenjem.

U borbama koje vode za slobodu i dostojanstvo imigranti će nas imati za saborce. Branićemo ih svim sredstvima koja su nam na raspolaganju. Zato što oni rade jedinu razumnu stvar.

ZATO ŠTO SE BORE ZA SVOJE ŽIVOTE.

SOLIDARNOST SA IMIGRANTIMA OPTUŽENIM ZA USTANAK U CENTRU ZA PRITVOR U MENIDI (AMIGDALEZA)

Poster eng/fr – Pozivi na solidarnost 1, 2

Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

solidarnost_ulicnim_prodavcima_imigrantima
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014.
“Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”

U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.

Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

Bern, Švajcarska: Antifašisti i antifašistkinje na oprezu

Nema prostora za naciste i nacionaliste.
Nema prostora za naciste i nacionaliste.

Rastući trend prema desnici u Švajcarskoj je nedopustiv: ksenofobične i rasističke ideologije jačaju. Nakon prihvatanja “incijative protiv masovne imigracije”, zakleti neonacisti izašli su na ulice Zoloturna, a 29. marta horor-savez koji čine pristalice desničarske populističke partije SVP/UDC (Švajcarska narodna partija/Demokratska unija centra), patriote i neo-nacisti planiraju protestovati u Bernu protiv navodne “meke pravde” i “za oštrije kažnjavanje stranaca”. Organizator ovog rasističkog skupa je “Stopp Kuscheljustiz” (Stop mekoj pravdi”) – savez rasista, nacionalista, desnih konzervativaca i neo-nacista. Antifašisti i antifašistkinje su 2013. godine blokirali/e njhiovu mobilizaciju u Bernu.

Antifašisti i antifašistkinje su najavili/e okupaciju Saveznog trga (Bundesplatz) pre nego vajne patriote budu u mogućnosti da na tom mestu šire svoju propagandu. Oni su pozvali ljude da se pridruže ovoj blokadi i spreče javni nastup ovih nazadnih ksenofoba u Bernu.

Najavljeni antifašistički otpor je na kraju i postigao važan cilj: šljam iz “Stopp Kuscheljustiz” otkazao je svoj skup. Zbog toga okupacija Saveznog trga više nije neophodna i neće se desiti. Ipak, antifašisti i antifašistkinje će tokom dana biti na oprezu.

Izvori: Bern remains Nazi-free, RAGE-Antifascist Network Geneva, Antifa Bern

Pariz: Solidarno čekićanje

zapalimo zatvore

U noći između 19. i 20. februara 2014. napali smo kuće pravde i zakona (MJD) koje se nalaze u ulici Bušri (predgrađe Sen Deni), Bernar i Mazoje (predgrađe Obervilije) kao i ulici Bison Sen-Lui (10. pariski arondisman). Na sve tri su razbijeni prozori. U ulici Bison Sen-Lui, na fasadi kancelarija, ispisali smo slogan “jebeš pravdu”. Jer, generalno, pravda svakodnevno uništava naš život i zbog toga što je pobuna u centru za pritvor imigranata u Vensenu ugušena 14. februara (dvoje privedenih je zatvoreno)*, a kasnije tog dana dvoje drugova je poslato u zatvor** zbog jer su svoju solidarnost sa pobunjenicima izrazili izvan zidina kampa za pritvor. Zbog toga smatramo da nijedan napad od strane pravosudnog sistema ne sme proći bez odgovora.

Sloboda!

* Nakon pobune u Vensenu dvoje privedenih imigranata osuđeno je na više od 2 meseca zatvora (jedan od njih je dodatno dobio dva meseca uslovne zbog odbijanja da da DNK).

** Dvoje drugova je pušteno u utorak 25. februara nakon što su 10 dana proveli u zatvoru Fleri-Meroži. Oni se nalaze pod sudskim nadzorom baš kao i troje drugih drugova/drugarica koji/e su privedeni/e istom prilikom. Suđenje im je zakazano za 24. mart 2014.

Atina: Demonstracije protiv koncentracionih kampova

Sruši koncentracione kampove
Sruši koncentracione kampove
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma – do oslobođenja poslednjeg imigranta iz modernih koncentracionih kampova
solidarnost sa svim imigrantima
Solidarnost sa svim imigrantima

solidarnost_sa_imigrantima
U subotu 11. januara 2014. u naseljima u centru Atine održane su demonstracije protiv centara za pritvor imigranata i državnog pogroma pod nazivom “Ksenios Zevs“. Nekoliko kolektiva aktivnih u centru grada (iz naselja Ajos Nikolao, Kipseli i Patisija, antifašisti iz naselja centralne Atine, Antifašistička akcija Kipseli-Patisija, skupština NoLager) organizovalo je demonstracije, uz podršku drugih grupa i pojedinaca iz centra, ali takođe i zapadnih, istočnih, južnih i severnih predgrađa Atine. Značajno je bilo i prisustvo imigranata koji su u protestu učestvovali od samog početka ili su se spontano pridruživali maršu. Skoro 800 demonstranata se kretalo od Trga Amerikis kroz ulice Mitimnis, Aharnon, Skjatu, Epidamnu, Patision i nazad do trga Amerikis.

Tokom marša je podeljeno na stotine letaka na sedam različitih jezika, bačeno je na hiljade flajera, a grad je ukrašen parolama i šablonima. Marš je protekao bez problema, a reakcije stanovnika – imigranata bile su veoma srdačne. Pored ostalih, uzvikivani su sledeći slogani:

Imigranti su naša klasna braća i sestre – Koncentracioni kampovi, nikada i nigde

Koncentracioni kampovi, pogromi i Manolada*, to je Grčka kada si imigrant

Neka profesori budu Albanci, nastavnici Romi, a naši školski drugovi iz Teherana

Terorizam je tražiti posao, biti bez zdravstvenog, živeti bez dokumenata

To je, to je, to je prava stvar  papire imigrantima, udarci gazdama

Panduri zlatnozoraši, nacionalističke patriote, mi smo izdajnici nacionalnog jedinstva

plakati za demonstracije: i, ii / izvor: nolager

* odnosi se na imigrante – farmere koji su protestovali protiv ropstva koje su im nametnuli zemljoposednici, vlasnici plantaža jagoda, zbog čega su poslovođe na njih pucali

Atina: Razbijeno nacističko gnezdo u ulici Pipinu

Dana 16. maja 2013. godine, grupa drugova razbila je stakla kafea u ulici Pipinu u centralnom atinskom naselju Ajos Pantelejmon, kao minimalni akt napada i solidarnosti.

Akt napda zbog rasističkih, emetičnih izjava na video snimku koji je napravljen u tom kafeu, a koji je emitovan na informativnim kanalima. Ova prodavnica je služila i dalje služi kao centralna tačka i mesto okupljanja lokalnih članova “Zlatne zore” (poput Vuldisa) i drugog nacionalističkog šljama.

Čin solidarnosti sa imigrantima u širem području koje fašisti često napadaju u pogromima podržanim i od strane fašista u uniformama.

Želimo da bude jasno da svi oni koji ih goste, svi koji tolerišu i sarađuju sa ovom vrstom nasilnika treba da budu spremni da plate cenu svojih izbora.

Ne zaboravljamo. Ne opraštamo.

izvor