EKSPROPRIJACIJE SUPERMARKETA ‐ RAT PROTIV ŠEFOVA

Danas, ništa više ne nervira nego gledati šefove koji se drže istog paketa laži i ponašaju kao da se ništa nije desilo, kao da nas svetla budućnost čeka u okvirima kapitalizma; kao da je napad koji osećamo samo digresija prouzrokovana nekolicinom korumpiranih političara, a ne sistemom eksploatacije u celini. A sada, kada su neke tehnonkrate‐bankari preuzeli upravljanje zapečaćenom “nacijom”, sve će se magično rešiti;samo ako možemo da se “strpimo”, da se žrtvujemo još više, da spuštamo glavu dan za danom… MI radnici, nezaposleni, stranci, MI potlačeni, a ni u kom slučaju kapital i njegovi mehanizmi.

A sada, čak i u okviru ovog stanja propalih bajki o beskrajnoj potrošnji i kapitalizmu gde se svako uklapa, pozivaju nas da opet obučemo finu odeću, da hrlimo u tržne centre i kupujemo, kupujemo, kupujemo, ili da se barem podsetimo onih dana kada smo to mogli učiniti sa pozajmljenim novcem; da izvedemo običajnu božićnu proslavu kako već možemo i namerno zaboravimo da će nas nove mere, nova poniženja sačekati sutra, a sve dok ne pružimo otpor, bilo koje sutra će biti sve gore.

Iza blistavih svetala ovaj svet krije stalnu degradaciju naših života i on se ne može se reformisati ‐ samo oboriti, a nema gotovog rešenja za njegovo obaranje.

Stvaranje struktura solidarnosti i uzajamne pomoći među ugnjetenima je potrebno kako bi se sredili uslovi i posledice koje proizvodi delovanje kapitalističke mašine, bilo da smo u periodu krize ili razvoja; strukture koje će podržati konfrontirajuće prakse i klasne borbe; strukture koje će morati ispuniti kolektivno zadovoljenje svakodnevnih potreba svakog od nas.

SOLIDARNOST ‐ SAMOORGANIZOVANJE ‐ KONTRANAPAD

Radnici‐nezaposleni iz četvrti velegrada
—24. decembar

izvor