Tag Archives: kriza

Grčka: “Revolucionarna borba” preuzela odgovornost za eksploziju automobila-bombe u centru Atine

U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 10. aprila 2014. – nakon dva telefonska poziva upozorenja medijma – automobil-bomba sa 75kg eksploziva eksplodirao je ispred filijale “Banke Grčke”, locirane u ulici Amerikis u Atini, izazivajući ogromnu materijalnu štetu u okolini (ali bez povređenih).

Petnaest dana kasnije, urbana gerilska grupa “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas), preuzela je odgovornost za ovaj napad. Sledi samo nekoliko odlomaka iz njihovog dugačkog saopštenja.

Kao što se mnogi od vas verovatno sećaju, troje anarhista otkrilo je svoje članstvo u ovoj grupi pre četiri godine, u aprilu 2010.: Nikos Maziotis i Pola Rupa, koji su u ilegali od leta 2012. (nedavno je vlada stavila veliku nagradu za njihove glave) i Kostas Gurnas koji je trenutno zarobljen u zatvoru Koridalos.

Eksplozija automobila-bombe ispred "Banke Grčke" u Atini

atina_napad_na_banku_2

atina_napad_na_banku_3

atina_napad_na_banku_4

Preuzimanje odgovnosti od strane organizacije “Revolucionarna borba”
[25.4.2014.]

Dana 10. aprila 2014., “Revolucionarna borba” je izvela bombaški napad na Direkciju za superviziju “Banke Grčke” u ulici Amerikis [Atina], zgradu u kojoj je takođe smešten rezidentni predstavnik MMF-a u Grčkoj, Ves Mekgrou. Iako je cilj udara bila “Banka Grčke”, štetu je pretrpelo i sedište “Banke Pireus” koja se nalazi tačno na suprotnoj strani ulice, što udarac čini još uspešnijim, jer je “Banka Pireus” nakon akvizicije banke ATE evoluirala u jednu od većih sistemskih institucija grčkog bankarstva i imala korist od pljačkaške politike memoranduma koji je u poslednjih nekoliko godina primenjivan protiv grčkog naroda, i predstavlja jedan od ekonomskih faktora koji su zajednički odgovorni za ljudske patnje.

Napad je izveden automobilom-bombom koji je sadržao 75kg amonijum-nitratnog (ANFO) eksploziva. Tačno četiri godine nakon obračuna sa našom organizacijom i u trenutku dok je država zajedno sa mnogim neprijateljima oružane borbe slavila “uspeh demontiranja” Revolucionarne borbe, desila se ova akcija i dokazala da greše. Ovaj napad na “Banku Grčke” posvećen je anarhističkom drugu Lambrosu Fundasu, članu “Revolucionarne borbe” koji je ubijen tokom oružanog sukoba sa policijom u naselju Dafni, 10. marta 2010., tokom pripremne akcije organizacije. Drug je izgubio život tokom pokušaja eksproprijacije automobila koji bi bio korišćen u akciji “Revolucionarne borbe” u kontekstu strategije koju je organizacija imala u tom periodu – periodu koji je obeležio početak ekonomske krize. Ta je strategija trebalo da udari i sabotira strukture, institucije i lica sa centralnom ulogom u najvećem, istorijski, antinarodnom napadu koji je trebalo da se desi potpisivanjem prvog memoranduma u maju 2010. Lambros Fundas se borio i dao svoj život da savremena hunta ekonomskih i političkih elita ne prođe – hunta trojke MMF/ECB/EU. Borio se i dao svoj život da ne prođe savremena hunta kapitala i države. Da ne prođe novi totalitarizam nametnut širom planete pod izgovorom svetske ekonomske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu pretvori u priliku za socijalnu revoluciju. Napad na “Banku Grčke” donekle predstavlja nastavak te strategije koja je obuhvatala napade na Sitibank, Eurobanku i Atinsku berzu.

Dakle, u slavu našeg druga, akcija protiv “Banke Grčke” potpisana je kao “Komando Lambros Fundas”. Najbolji omaž drugu koji je svoj život dao u borbi jeste nastavak same borbe za koju je pao boreći se. A ta borba nikada nije imala, niti će imati, neki drugi pravac osim rušenja kapitalizma i države – socijalne revolucije.

Udarac kao odgovor na povratak Grčke tržištima

Kao što su svi shvatili – od vlade, partija, do grčkih i međunarodnih medija – izabrali smo 10. april za naš napad zato što taj datum obeležava izlazak grčke na međunarodna finansijska tržišta u potrazi za prvim dugoročnim kreditom nakon četiri godine; za naredni dan, 11. april, bio je zakazan dolazak lidera najmoćnije evropske države, protagoniste sprovođenja ekstremne neoliberalne politike i mera štednje širom Evrope i jednog od najidealnijih eksponenata interesa evropskih ekonomskih elita, arhiterorističke nemačke kancelarke Angele Merkel zbog političke i ekonomske kapitalizacije ovog “grčkog uspeha”.

(…)

“Spas zemlje” se odnosi na krupni kapital, transnacionalnu vladajuću klasu i moćne kreditore zemlje. Na strukture i institucije globalizovanog kapitalizma. Odnosi se na države, politički kadar u Grčkoj i Evropi, sve vrste političkih lakeja režima koji taj režim podržavaju po svaku cenu. Odnosi se na sramnu manjinu grčkog društva.

Oni na koje se to “spasenje” ne odnosi – i koji su umesto toga svojom krvlju plaćali i još uvek plaćaju spas sistema od krize – jeste velika većina ljudi. To je 5 miliona ljudi koji žive u uslovima siromaštva. To je 2.5 miliona ljudi koji žive u apsolutnoj nemaštini. To je 700,000 dece koja nemaju čak ni osnovne stvari, koja su neuhranjena, kojima je hladno, koja pate od hronične vrtoglavice i koja zbog tanjira hrane završavaju u institucijama. Oni koji obolevaju, oni koji polude. Oni koji gube svoje domove zbog dugova prema bankama i državi, oni koji žive bez struje, oni koji nemaju osnovne potrepštine za preživljavanje. Onih 4,000 ljudi koji su počinili samoubistvo jer su bili finansijski uništeni. Na hiljade beskućnika, onih koji zavise od narodnih kuhinja, koji kopaju po smeću da bi se prehranili, oni koji polako umiru na marginama. Svi oni bedni i očajni koji su finansijski i društveno bankrotirali, a svojim i životima svoje dece plaćaju “spasenje zemlje”. Svi ovi ljudi su shvatili šta znači kada ti život bankrotira, šta znači kada ti život više ništa ne vredi. Oni razumeju da “izbegavanje bankrota Grčke” znači rat protiv društva, društvenu eutanaziju. (…)

Socijalna revolucija ne može biti odložena u neodređenu budućnost, niti ograničena na nejasan projekat. Ona zahteva stalnu revolucionarnu akciju u ovom trenutku i podrazumeva organizovanje i stvaranje pionirskog revolucionarnog pokreta koji će razraditi i definisati svoje strateške korake koji će se sudariti sa centralizovanom politikom režima. To podrazumeva politički proces i spremnost da se konkretni revolucionarni predlozi realizuju u praksi.

Revolucionarna platforma se u postojećim uslovima može sažeti na sledeći način:

– Jednostrano okončanje plaćanja grčkog duga.
– Izlazak iz Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske unije (EU).
– Eksproprijacija aktive kapitala, velikih kompanija, multinacionalnih korporacija, sve pokretne i nepokretne imovine kapitalista.
– Ukidanje bankarskog sistema, brisanje svih dugovanja prema bankama, predaja malih poseda konfiskovanih od strane banaka i socijalizacija bankarske aktive.
– Eksproprijacija državne imovine i komunalnih preduzeća; eksproprijacija crkvene imovine.
– Socijalizacija sredstava za proizvodnju, industrije, luka, prenosnih i sredstava komunikacije, saobraćaja, komunalnih usluga, bolnica i obrazovnih institucija; radnici će se angažovati u njihovom upravljanju.
– Ukidanje države i buržoaskog parlamenta profesionalnih političara i njihova zamena konfederalnim sistemom narodnih skupština i radničkih saveta, čija će se koordinacija, komunikacija i izvršenje odluka postići direktno izabranim i trenutno opozivim delegatima. Na nacionalnom nivou, umesto starog predstavničkog buržoaskog parlamenta nalazila bi se vrhovna Konfederalna narodna skupština čiji bi članovi bili ovlašćeni članovi-delegati izabrani i trenutno opozivi od strane lokalnih narodnih skupština i radničkih saveta.
– Ukidanje policije i vojske koji bi bili zamenjeni oružanom narodnom milicijom, ne plaćeničkom.

Diksusija i dogovor o revolucionarnoj platformi je preduslov za stvaranje revolucionarnog antikapitalističkog pokreta i kao “Revolucionarna borba” želimo otvaranje dobronamernog dijaloga po ovom pitanju. Neophodno je da revolucija prevaziđe nacionalne granice. Nerealno je verovati da bi revolucija bila održiva ukoliko bi bila zatvorena unutar nacionalih granica jedne male zemlje poput Grčke. Međutim, hajde da počnemo ovde, u Grčkoj, sa rušenjem evrozone i Evropske unije, sa ukidanjem kapitalizma i države. Sprovedimo u praksu oružani proleterski kontranapad. Započnimo u Grčkoj međunarodnu socijalnu revoluciju.

ŽIVELA SOCIJALNA REVOLUCIJA
ZA SLOBODARSKI KOMUNIZAM – ZA ANARHIJU
SLOBODA POLITIČKIM ZATVORENICIMA I ZATVORENICAMA

Komando Lambros Fundas
REVOLUCIONARNA BORBA

Amsterdam: Akcije solidarnosti sa anarhističkim prostorima

Na donjem transparentu je poruka protiv planova o renoviranja u zajednici skvotiranih zgrada: “Tabakspanden ostaje u našim rukama!”

Tokom januara je izvedeno nekoliko akcija u znak solidarnosti sa iseljenim i ugroženim prostorima u Grčkoj.

– Na pet kuća i socijalnih centara postavljeni su transparenti sa porukama solidarnosti sa Vilom Amalijom a kasnije i drugim skvotovima.

– Dana 17. januara u centru grada je okačen transparent; na transparentu je pisalo: “Protiv državnih i fašističkih planova, Vila Amalija će ostati skvot!”.

– Dana 18. januara izašao je anarhistički poster-novina “Zwart behang” sa tekstom o nedavnim događajima u Grčkoj i pozivom na solidarnost.

– Tokom večeri 24. januara drugovi su izveli demonstracije solidarnosti. Treba imati na umu da je za anarhiste u Holandiji veoma teško da otvoreno najave demonstracije i da to kasnije sprovedu u delo, a da policija nekoga ne pretuče/uhapsi tako da smo se koristili tihom mobilizacijom.

Continue reading Amsterdam: Akcije solidarnosti sa anarhističkim prostorima

Atina: Preuzeta odgovornost za sabotiranje 14 bankomata 6. decembra 2012.

carcass

21. decembar 2012.

“Kad je praksa srela teoriju…”

Četiri godine kasnije, državna ubistva, mučenja, zatvaranja i progoni boraca nastavljaju se.

Državna represija se odvija u svom punom sjaju, od svakodnevnih vesti u 20h do ulica kojima dominiraju panduri.

Fašizam je živ i hrani se neonacističkim noževima, ali i zatvorenim vratima stanova-ćelija iza kojih veličina “svete” institucije porodice doseže muškost (zrelost/muževnost).

Društvo ne želi da zna, ne želi da se seća.

Četiri godine nakon decembarske pobune vatra još uvek gori.

Continue reading Atina: Preuzeta odgovornost za sabotiranje 14 bankomata 6. decembra 2012.

Atina: Siledžijski progon levičarskog antifašiste koji je pomogao imigrantu da izbegne hapšenje u Kalitei

Javna osuda od strane “Inicijative zidara i građevinskih radnika”

Dalje ruke od kolege-radnika Nikosa Kacifisa

Naša “Inicijativa zidara i građevinskih radnika” osuđuje hapšenje zidarskog radnika Nikosa Kacifisa od strane pandura u civilu koje se desilo u nedelju, 13. maja 2012. godine ispred njegove kuće. Hapšenje je usledilo jedan dan nakon masovnog skupa grčkih i imigrantskih radnika protiv – od strane policije tolerisanih – fašističkih napada u okrugu Kalitea i šire. Naš kolega radnik koji živi u toj oblasti je takođe učestvovao na protestnom okupljanju.

Continue reading Atina: Siledžijski progon levičarskog antifašiste koji je pomogao imigrantu da izbegne hapšenje u Kalitei

Atina: Plakat skvota Vila Amalija sa pozivom na protestne demonstracije u subotu, 3. marta 2012.

U vreme kada se siromašne nazivaju  “prosjacima”, a bogate  “filantropima”…u vreme opšte krize, dok totalitarizam maršira, kada se centar Atine pretvara u policijsku državu i rekonstruiše, a ljudi koji se bore i dolaze iz nižih društvenih slojeva se žigošu kao kriminalci,  kada su imigranti meta društvenog ubrzanja fašizma i rasističkih pogroma…U ovim vremenima su skvotovi, kao još jedno od uzvišenja socijalnog otpora i borbe protiv varvarstva, ugroženi državnom represijom….

SKVOTIRAJMO PRAZNE KUĆE – HAJDE DA UZMEMO ŽIVOTE U NAŠE RUKE

Solidarnost sa skvotom Lela Karajani 37
i okupiranom opštinskom tržnicom Kipseli

Dalje ruke od skvotova, svih samoorganizovanih prostora
i borbi koje se vode bez tutorstva

Demonstracije: subota, 3. mart 2012. 12h
Okupljanje je ispred okupirane tržnice Kipseli (ulica Fokinos Negri 42)

Solun: Saopštenje skvota Orfanotrofio

Prenos vlasništva skvota Orfanotrofio sa Ministarstva zdravlja na Solunsku mitropoliju.

Dana 31. januara Ministarstvo zdravlja je donelo odluku koja je objavljena na vladinom sajtu diavgeia.gov.gr (diavgeia znači “jasnoća”!), kojom je najavljeno da se skvotirani Orfanotrofio (napuštena zgrada bivšeg sirotišta) dodeljuje svetoj Mitropoliji solunskoj u cilju stvaranja fondacije za hronično obolele.

U periodu krize dok šefovi napadaju sve šire delove društva sa glavnim ciljem – uvećavanjem svog profita, u periodu kada se sve više ljudi dovodi do siromaštva i bede, a nezaposlenost i broj beskućnika rastu sa svakim danom, država i crkva pokreću svoju “dobrotvornu” mašineriju. Dok crkva konstantno umnožava svoj sveti profit – upravljanjem ogromnom imovinom u zemljištu, i dok mnoge zgrade koje pripadaju crkvi i državi ostaju prazne, ta nekolicina procenjuje i odlučuje da je jedini odgovarajući objekat za dobrotvorne svrhe onaj koji su skvotirali ljudi iz antiautoritarnog pokreta, kako bi imali krov nad glavom i upravljali svojim potrebama.

Nakon prvog napada na skvot Scholeio (solunska Slobodna škola) koji svakodnevno organizuje različite aktivnosti, i nakon evikcije skvota Epiviosi (Opstanak) u kome su ljudi pronašli mesto da zadovolje osnovne potrebe, došao je red na Ortanotrofio kako bi se “humanitarni rad” crkve i države mogao kompletirati.

Mi, ljudi iz skvota Ortanotrofio, nemamo nikakvu nameru da zgradu predamo u ruke ma koje vlasti, državne ili verske. Već šest godina učimo kako da organizujemo naše živote kolektivno, da odbranimo naša odbijanja, kako da se borimo. I na toj putanji koju pratimo, Orfanotrofio čini osnovnu koordinatu. Mi ćemo braniti ovo mesto kao što branimo i podržavamo svaki prostor u kom se gradi svet bez eksploatacije i dominacije.

NE DAMO NI JEDAN JEDINI CENTIMETAR DRŽAVNIM I CRKVENIM ZEMLJOPOSEDNICIMA I PREVARANTIMA

Skvot Orfanotrofio

Volos: Divlji dan i noć 12. februara

http://www.youtube.com/watch?v=iHMlnb5EmjM
http://www.youtube.com/watch?v=MWdK91oU_gk

Ljudi su se okupili ispred univerziteta (Tolos) oko 17h. Više od 4.500 ljudi je protestvovalo i uzvikivalo slogane. Bes se mogao osetiti vazduhu. Demonstranti su napali lokalne prostorije parlamentarne partije PASOK i razbili sve prozore. Takođe, stakla na dva centralna supermarketa su uništena. Na zgradi Eurobanke su prvo razbijena stakla, a potom je spaljena do temelja. Dok je banka gorela, došlo je do nereda u kojima je učestvovalo više od 1.000 koji su se borili sa pandurima, a mnogo puta ih i ganjali.

U međuvremenu, više stotina ljudi je okupiralo lokalnu gradsku skupštinu i na prvom spratu održalo narodnu skupštinu. Takođe, na stotine ljudi je napalo kancelarije poreske uprave, potpuno uništavajući sve što se unutra nalazilo.

U trenutku kada se dosta ljudi nalazilo u zgradi skupštine i diskutovalo, došlo je do manjeg požara u podrumu zgrade što je, očigledno, bio pokušaj vlasti da sabotiraju ovaj samoorganizovani pokušaj. Dok su ljudi uništavali kancelarije poreskog, a mnogi drugi se nalazili unutar okupirane skupštine grada, dim je “misteriozno” počeo da kulja iz podruma. Svedoci su izjavili da su videli nekoliko osoba – koje nisu bile deo nijednog bloka – kako odlaze u podrum skupštine grada i zatim ga napuštaju.

Panduri iz Larise su došli u grad Volos kao ispomoć lokalnim pandurima, i nekoliko sati su lovili ljude koji su ušli na univerzitet (odelenje za arhitekturu). Kada su ljudi izašli iz zgrade univerziteta, na putu su naišlli na dva policijska autobusa. Panduri su istrčali napolje i počeli da ganaju masu, jedan drug je piveden – kasnije su ga pustili – a druga dvojica su skočila u more!

Ukupno je bilo 26 privođenja, od čega su 6 postala hapšenja. Svi uhapšeni će biti izvedeni pred sud, a suđenje za troje uhapšenih počinje u četvrtak ujutru.

SOLIDARNOST SA PROGONJENIMA
SOLIDARNOST DO POBEDE

Grčka: Kratak pregled protestnih mobilizacija 12. februara, 2012.

Različite su procene o broju ljudi koji su izašli na ulice i trgove. Na ulicama Atine bilo je nešto više od 500,000 ljudi, iako je to teško proceniti, ali su sve ulice koje vode ka Sintagmi i trgu – pre policijskog napada – bile krcate ljudima, a na hiljade ljudi je još uvek pristizalo iz naselja, peške ili javnim prevozom. Pola sata pre početka demonstracija autobuske i stanice metroa bile su prepune ljudi koji su čekali na neki prevoz do centra grada.

Okupljanja i masovnih marševa bilo je u svim gradovima, a u Iraklionu na Kritu, gradu koji drži rekord po broju samoubistava u novijem talasu, okupilo se oko 30,000 ljudi. Širom zemlje demonstracije su prerasle u nasilne, a ljudi su uništavali banke ili okupirali vladine zgrade – na primer, u Volosu su zapaljene filijala Eurobanke i gradska skupština (gradsku skupštinu su verovatno zapalili paradržavni batinaši), ili na Krfu, gde su ljudi su napali i demolirali kancelarije poslanika iz njihovog regiona, a na Rodosu je tokom demonstracija okupirana gradska skupština (i još uvek se nalazi pod okupacijom) – da pomenemo samo neke takve akcije.

U Atini je – u jutarnjim satima, pre početka demonstracija – policija izvršila nekoliko preventivnih hapšenja. Panduri u civilu su napali i uhapsili nekoliko aktivista čim su ovi izašli iz svojih domova, a još od ranog jutra je bilo jasno da policija nastoji da drži ljude daleko od parlamenta. Unutra se “diskutovalo” o novom paketu mera štednje (dokument sa više od 600 stranica koji je poslanicima predat 24h sata unapred sa savetom da ga izglasaju pre otvaranja berzi u ponedeljak ujutru).

Rano pre podne, policija je napala i razbila blok ljudi koji su okupirali Pravni fakultet u trenutku kada su pokušali da krenu ka Sintagmi; policija je, takođe, nekoliko puta tokom noći pokušavala da upadne u zgradu fakulteta pri čemu je koristila i gumene metke.

Dosta pre nego što je većina demonstranata uopšte pristigla na trg Sintagma, policija je izvela masovan napad na okupljenu masu upotrebom fizičkog nasilja, hemijskih gasova i šok bombi. Posle napada veliki deo demonstracija se koncentrisao u ulicima Amalija, Filelinon, Ermu, Mitropoleo i Karađorđevoj. U pokušaju da se vrate na trg Sintagma, ljudi su se više od pet sati sukobili sa policijom. Drugi su podigli velike barikade preko trga Koraj, u ulicama Stadiu i Panepistimu, gde su se ili borili, pokušavajući da dođu do Sintagme, ili branili od policijskih napada. Policija je većinu svojih snaga koncentrisala na barikadi ispred atinskog univerziteta u ulici Panepistimu, a ljudi su barikadu na Propileji branili od policije borbom prsa u prsa.

Motociklističke jedinice DELTA i druge policijske jedinice su nekoliko puta napadale masu, naročito u ulici Mitropoleo, isto su činile i MAT jedinice, ali se dešavalo i obratno. Uprkos barikadama i znatnom grupisanju ljudi, demonstranti su se rasturili u različite manje grupe koje su se sukobile sa manjim policijskim grupama, ili šetale okolo u potrazi za nekom barikadom ili većom grupom ljudi kojoj bi se pridružili

Nakon ponoći većina parlamentaraca (199) je glasala za novi memorandum o merama štednje koji – pored ostalih mera – uključuje smanjenje plata za 22% i smanjenje minimalne plate na oko 400E mesečno, dok je stopa nezaposlenosti udvostručena (preko 20% u novembru 2011.) u poslednjih 16 meseci.

Tokom dana je uhapšeno 77 demonstranata, a preko 50 ljudi koje je povredila policija je hospitalizovano. Svi koji su bili uhapšeni u petak 10.2. su pušteni uz kauciju.

Demonstranti su tokom noći napali nekoliko banaka, vladinih zgrada i dva policijska odelenja (Akropolj i Eksarhija) , a okupirana je i skupština grada Atine, ali je policija brzo koncentrisala snage, izvršila upad u zgradu i uhapsila demonstrante. Pljačkanje i uništavanje imovine su činili deo današnjeg izliva besa. U Atini je izgorelo preko 40 zgrada, dok su javne zgrade širom Grčke još uvek okupirane. Okupirani Pravni fakultet je izdao saopštenje kojim poziva sve na ulice da nastave borbu, ipak okupacija Pravnog fakulteta je završena u ranim jutarnjim časovima 13. februara.

http://www.youtube.com/watch?v=_TUEchwXFsE

~ pročitaj izveštaje Occupied London ovde

Manifestacije solidarnosti su održane, ili se na njih poziva, u nekoliko mesta izvan Grčke. Evo fotki sa akcije solidarnosti u Kopenhagenu, Danska.

Solidarnost je naše oružje!

Zajednički poster Komisije za međunarodne odnose Italijanske anarhističke federacije i Grupe slobodarskih komunista – Atina

U Grčkoj i Italiji, neprijatelji su banke i vladini ministri

U Grčkoj i Italiji, kapitalisti i njihovi politički predstavnici proizvode varvarstva. Pod izgovorom bavljenja budžetskim deficitom (dug koji su u potpunosti oni stvorili kako bi nadoknadili svoje profitne marže), oni žele da nas lagano vrate u prošli vek, kada su bogati posedovali prirodne resurse, kada je plaćan samo mali deo radnog dana, kada javne socijalne usluge nisu postojale, i kada je samo nekolicina imala pristup obrazovanju i zdravstvenoj nezi.

Na taj način, korak po korak, veliki deo društva je osuđen na sve veću bedu.

Čak i koncepti poput “demokratije” i “ustava” nisu više održivi: u Grčkoj i Italiji, kroz pravi parlamentarni coups d’état, šefovi su nametnuli nove vlade predvođene tehnokratskim ekspertima.

Njihov cilj je da nametnu, sve brže i brže, još varvarskije mere kako bi osigurali sopstveni opstanak i proširili dominaciju svojih banaka.

U Grčkoj i Italiji, država ne okleva da menja sopstvene operativne norme, i nastoji da omete, čak i proaktivno, širenje društvenog otpora koji se javlja na ulicama i trgovima, slabeći i gušeći njihov rast.

U Grčkoj, Italiji, i mnogim drugim delovima Evrope i sveta, šefovi su proglasili otvoreni rat društvu.

U Grčkoj, Italiji i mnogim drugim delovima Evrope i sveta, kao i pre jednog veka, samoorganizovani, nehijerarhijski i direktno-demokratski oblici otpora počinju da se šire. Među ljudima, suočenim sa varvarstvom kapitalizma, rastu slobodarske nade.

U svakom naselju mi gradimo borbene zajednice, širimo radikalne prakse revolucionarnog sindikalizma i direktne akcije, podržavamo svaki društveni čin pobune i samoorganizovanja protiv vladajućih institucija. U Grčkoj, u Italiji i svuda, jačamo naše akcije i podržavamo borbe kroz internacionalističku solidarnost.

NO PASARAN!

[fotke] No TAV, jun 2011. – Rim, 15. oktobar 2011.
Keratea, maj 2011. – Atina, 29. jun 2011.

Atina: Dupla eksproprijacija supermarketa od strane anarhista u Peristeriju

EKSPROPRIJACIJE SUPERMARKETA ‐ RAT PROTIV ŠEFOVA

Danas, ništa više ne nervira nego gledati šefove koji se drže istog paketa laži i ponašaju kao da se ništa nije desilo, kao da nas svetla budućnost čeka u okvirima kapitalizma; kao da je napad koji osećamo samo digresija prouzrokovana nekolicinom korumpiranih političara, a ne sistemom eksploatacije u celini. A sada, kada su neke tehnonkrate‐bankari preuzeli upravljanje zapečaćenom “nacijom”, sve će se magično rešiti;samo ako možemo da se “strpimo”, da se žrtvujemo još više, da spuštamo glavu dan za danom… MI radnici, nezaposleni, stranci, MI potlačeni, a ni u kom slučaju kapital i njegovi mehanizmi.

A sada, čak i u okviru ovog stanja propalih bajki o beskrajnoj potrošnji i kapitalizmu gde se svako uklapa, pozivaju nas da opet obučemo finu odeću, da hrlimo u tržne centre i kupujemo, kupujemo, kupujemo, ili da se barem podsetimo onih dana kada smo to mogli učiniti sa pozajmljenim novcem; da izvedemo običajnu božićnu proslavu kako već možemo i namerno zaboravimo da će nas nove mere, nova poniženja sačekati sutra, a sve dok ne pružimo otpor, bilo koje sutra će biti sve gore.

Iza blistavih svetala ovaj svet krije stalnu degradaciju naših života i on se ne može se reformisati ‐ samo oboriti, a nema gotovog rešenja za njegovo obaranje.

Stvaranje struktura solidarnosti i uzajamne pomoći među ugnjetenima je potrebno kako bi se sredili uslovi i posledice koje proizvodi delovanje kapitalističke mašine, bilo da smo u periodu krize ili razvoja; strukture koje će podržati konfrontirajuće prakse i klasne borbe; strukture koje će morati ispuniti kolektivno zadovoljenje svakodnevnih potreba svakog od nas.

SOLIDARNOST ‐ SAMOORGANIZOVANJE ‐ KONTRANAPAD

Radnici‐nezaposleni iz četvrti velegrada
—24. decembar

izvor