U ponedeljak popodne, 20.10.2014., u naselju Eksarhija, vidjeli smo i polomili fašistu. Beskičmenjak koji se odaziva na ime Janis Kapcis (porijeklom sa ostrva Siros) furao je majicu “Pit Bull Hellas” koju je kasnije izgubio zajedno sa torbom. Pronađeni su računi od kupovine u Eksarhiji (vjerovatno tu živi), a na njegovom mobilnom telefonu kontakti zloglasnih fašista (na primjer, Lagosov) i ostalog šljama koji isto razmišlja (npr. Jorgos Zlatne, Marija Zlatne).
Ni u Eksarhiji, niti drugdje – razbijaj fašiste u svakom kraju.
PS. Zahvaljujemo mu se na velikodušnoj donaciji u novcu koja će nam omogućiti da obnovimo boravišnu dozvolu za jednog druga-imigranta.
Oko 400 ljudi je 29. marta 2014. učestvovalo u antifašističkim demonstracijama u Dortmundu. Ljudi su izašli na ulice u znak sećanja na pankera Tomasa “Šmudela” Šulca kojeg je neo-nacista Sven Kalin ubio pre devet godina, kao i u znak sećanja na Mehmeta Kubašika koji je bio jedna od žrtava serije ubistava “Nacional-socijalističkog podzemlja” (NSU).
Protestna povorka je krenula od glavne železničke stanice i zaputila se ka okrugu Dorstfeld u kome žive mnogi neo-nacisti, njihovoj takozvanoj “kućnoj zoni” (godinama su pokušavali da preuzmu kontrolu nad ovim delom Dortmunda). Mnogi aktivsti učesnici/e demonstracija su pre dolaska u Dorstfeld otvorili kišobrane kako bi se zaštitili od fašističkih fotografa. Panduri su to iskoristili kao izgovor da zaustave marš tvrdeći da će se ljudi maskirati (pokriti lica), što se u Nemačkoj smatra krivičnim delom. Ljudi su, nakon nekoliko minuta, sklopili svoje kišobrane, a panduri su dopustili demonstrantima da nastave, iako se mnogo demonstranata maskiralo na različite načine. U Dorstfildu, gomila neonacista je roštiljala, postavljala svoje slike na socijalnim mrežama i hvalisala se. Panduri su zaštitili fašiste i blokirali svaki prilaz i put do njih.
Bile su to bučne demonstracije i bilo je lepo što je toliko ljudi izašlo na ulice (prethodnih godina je u demonstracijama prisustvovalo skoro 200 ljudi). Ali je takođe bilo razočaravajuće videti da panduri zaustavljaju 400 antifašista zbog kišobrana, a da se ništa nije učinilo povodom toga…
Rastući trend prema desnici u Švajcarskoj je nedopustiv: ksenofobične i rasističke ideologije jačaju. Nakon prihvatanja “incijative protiv masovne imigracije”, zakleti neonacisti izašli su na ulice Zoloturna, a 29. marta horor-savez koji čine pristalice desničarske populističke partije SVP/UDC (Švajcarska narodna partija/Demokratska unija centra), patriote i neo-nacisti planiraju protestovati u Bernu protiv navodne “meke pravde” i “za oštrije kažnjavanje stranaca”. Organizator ovog rasističkog skupa je “Stopp Kuscheljustiz” (Stop mekoj pravdi”) – savez rasista, nacionalista, desnih konzervativaca i neo-nacista. Antifašisti i antifašistkinje su 2013. godine blokirali/e njhiovu mobilizaciju u Bernu.
Antifašisti i antifašistkinje su najavili/e okupaciju Saveznog trga (Bundesplatz) pre nego vajne patriote budu u mogućnosti da na tom mestu šire svoju propagandu. Oni su pozvali ljude da se pridruže ovoj blokadi i spreče javni nastup ovih nazadnih ksenofoba u Bernu.
Najavljeni antifašistički otpor je na kraju i postigao važan cilj: šljam iz “Stopp Kuscheljustiz” otkazao je svoj skup. Zbog toga okupacija Saveznog trga više nije neophodna i neće se desiti. Ipak, antifašisti i antifašistkinje će tokom dana biti na oprezu.
Braća Micakos prodaju staklene panele u svojoj staklarskoj radnji koja se nalazi u ulici Dekaneos Niolau u atinskom naselju Ajos Dimitrios. Ali takođe kao članovi fašističke bande prodaju i zlatnozoraško kočoperenje.
Na sledećem uglu dalje niz ulicu, Zaras prodaje alkohol u svojoj prodavnici pića. Ali takođe prodaje i lojalnost Zlatnoj zori kao pripadnik lupeške hrpe nacista.
Gotovo je sa danima kada su delovali neometano i anonimno. Fašisti imaju imena i adrese, a mi smo ih otkrili. U sredu uveče 12. februara 2014. zapalili smo osobni mercedes kao i kombi u vlasništvu firme braće Micakos. Takođe smo spalili i Zarasov kombi.
Fašisti više se ne možete sakriti, niti u svojim rupama, niti drugde.
U ranim jutarnjim časovima u četvrtak 26. decembra 2013. kamenicama i palicama napali smo kancelarije Zlatne zore. Razbijeni su i stakla na ulazu stambene zgrade pošto se nacističke kancelarije nalaze na prvom spratu. Što se tiče stanovnika zgrade – to je ono što dobijaju kada tolerišu fašiste.
U subotu ujutru 25. januara, u okrugu Keracini u Pireju, velika jurišna milicija neo-nacista oskrnavila je mesto na kome je u septembru 2013. član “Zlatne zore” ubio Pavlosa Fisasa. Ubrzo nakon toga, skoro 80 članova “Zlatne zore” napalo je samoorganizovani prostor Resalto. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se nalazili unutar prostora, uspelo je da odbije napad neo-nacista. Prema prvim procenama, fašisti su se u naselju pojavljivali u trojkama i napadali Resalto kamenicama, ciglama i bojom pod bliskim nadzorom policajaca. Sve to je trajalo nekoliko minuta. Nacionalističke siledžije su se razišle čim se čulo kako im panduri motociklističkih jedinica DIAS govore “ovde ste završili”… Policija je potom pomogla fašistima da pobegnu sa mesta napada, iz ulice Lambraki. Tokom fašističkog napada na Resalto, razbijeni su prozori na susednoj kući, cigle su bacane čak i u dečiju sobu. Neki od fašista su prepoznati; njihove snage su došle iz područja Pireja, Perama, Nikaje i Atine. Velika većina su bili mladi ljudi, neki i sa kacigama. Svi drugovi su u dobrog zdravstvenog stanja dok je nekoliko fašista verovatno pogođeno u glavu različitim predmetima. Incident je trajao najviše deset minuta uz prisustvo DIAS pandura koji su sve vreme štitili neo-naciste Zlatne zore. U međuvremenu su grupe anarhističkih drugova i drugarica i drugih antifašista iz Pireja i Atine obavešteni o tome šta se desilo tako da su došli u Keracini besni i spremni da rasteraju neo-naciste, ali su siledžije već nestale iz tog područja. Pola sata nakon što su fašisti otišli, u okrugu je raspoređeno više motociklističkih jedinica DIAS kao i MAT odreda za razbijanje demonstracija. Kolektiv Resalto je, kao odgovor na napad, pozvao na lokalne spontane demonstaracije kod Narodnog trga. Demonstracije su, sa više od 400 demonstranata, počele nakon 14h, a povorka se kretala ulicama Keracinija prolazeći takođe pored mesta na kome je antifašista Pavlos Fisas izboden na smrt.
FAŠISTIČKE UBICE, SMRVIĆEMO VAS – RES(A)LTO
Sledi tekst(koji se nalazi i na video snimku ispod) o fašističkim provokacijama u Keraciniju:
Četiri meseca nakon ubistva Pavlosa Fisasa u Amfijali, napadom bataljona partije “Zlatna zora”, oko 100 fašista se ponovo pojavilo u Keraciniju, u naseljima Amfijali i Taburija. Hodajući ulicom Caldari, fašisti su oskrnavili mesto na kome je Pavlos Fisas izboden na smrt – ubistvo koje su oni počinili – brišući ispisane slogane, pesme i posvete koje su ljudi ostaviljali u znak sećanja na Pavlosa i uništavanjem transparenta “Plumpidis” lokalnog udruženja nastavnika. To je bilo jasno “preuzimanje odgovornosti” za ubistvo; ubistvo koje ranije nisu javno priznavali jer su se “odrekli” svog trboseka Rupakijasa.
Posle su pokidali nekoliko drugih transparenata nastavnika lokalnih udruženja, precrtavali antifašističke grafite i na zidovima ispisivali fašističko-nacionalističke slogane koji izazivaju mučninu, a kada su se približili Narodnom trgu u Taburiji agresivno su krenuli ka Resaltu, samoorganizovanom prostoru solidarnosti i rupture (koji se nalazi na 100m od tog trga). Očigledno je da su, u svom pokušaju da se tokom poslednjih nekoliko nedelja ponovo uzdignu u pirejskim okruzima i ponovo pokrenu kancelarije u Nikaji, bili veoma iznervirani snažnim otporom ljudi koji su se borili (otuda su svoje provokacije pokrenuli još prošle nedelje ispisivanjem slogana na zidu samoupravnog društvenog centra Pasamontanja u Koridalosu, pokazujući ponovo svoje njuške u oblastima Nikaja i Koridalos tokom jedne od svojih uobičajenih patetičnih parada).
Skoro polovina fašista se popela do ulice Ermu i napala sastajalište koje se tu nalazi, izazivajući istovremeno štetu na kućama, automobilima i motorima stanovnika dok je ostatak nacista blokirao ulicu Konstantinupoleo sprečavajući prolazak vozila i na taj način obezbeđujući grupu koja je izvodila napad. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se u tom trenutku nalazili unutar Resalta, branilo je sebe i projekat i nakon petominutnog sukoba uspeli su da odbiju fašiste. Oni su pokazali da je kolektivna drugarska borba, bez podele na osnovu pola ili nečijih “kapaciteta”, u stanju da se nosi sa nacističkim jurišnim bataljonima kada im represivne snage ne pružaju aktivno pomoć. Suvišno je reći da mnogi policajci motociklističkih jedinica DIAS, koji su posle napada ispratili fašiste u povlačenju iz Keracinija, nikoga nisu priveli uprkos činjenici da su prve policijske snage stigle na mesto dešavanja dok je napad-sukob još bio u toku, pa čak iako su se mnogi fašisti (oni koji su bili u prvim redovima) povukli sa farbom na svojoj odeći. Važno je napomenuti da je glavna činjenica koja potvrđuje antidruštvenu, siledžijsku i ubilačku prirodu fašista bilo uništavanje, kamenicama, prozora i fasade na susednoj kući iako je vlasnik vikao da je to njegov dom i da se u kući nalazi malo dete. Većina od desetina kamenica koje su bacili na njegovu kuću pala je u dečiju sobu tako da bi mala devojčica bila ozbiljno ili fatalno povređena da je njeni roditelji nisu brzo sklonili.
Odmah je pozvano na antifašističko okupljanje na Narodnom trgu, a više od 400 antifašista je održalo spontane demonstracije u Taburiji i Amfijali (išli su ulicama u kojima su se fašisti ranije pojavili), uklanjajući fašističke slogane sa zidova. Mnogo ljudi iz te oblasti učestvovalo je u maršu koji su u znak solidarnosti podržali i ljudi koji se bore susjednim pirejskim okruzima, kao i oni iz raznih atinskih naselja.
Fašisti su lojalni psi države i kapitala – bez obzira da li nastavljaju da glume kako su “protiv sistema” – koji su pali u nemilost svojih gospodara (što je verovatno privremena faza) usled zasebnih tendencija i niza sopstvenih nekotrolisanih poteza-izbora, poput pokušaja ubistva sindikaliste iz PAME (staljinistički sindikat) u Perami i ubistva Pavlosa Fisasa u Keraciniju. Još jednom ćemo to reći: u krajevima sa izbegličkom populacijom, u naseljima otpora, dostojanstva i solidarnosti, fašisti, njihovi jurišni bataljoni i njihove pristalice nisu samo nepoželjni već neprijatelji. Fašističke ubice, u ovom kraju za vas nema mesta. I to ćemo potvrđivati; u svakom trenutku, na sve načine.
Subota, 25.01.2014.
Resalto, samoorganizovani prostor solidarnosti i rupture
Autonomna antifašistička skupština Keracini
Skupština trga Keracini-Drapecona
Ispod je snimak iz naselja (neo-nacisti uzvikuju “krv-čast-zlatna zora” i “anarhisti, kurvini sinovi”), snimak iz unutrašnjosti Resalta i momenti spontanih demonstracija u Keraciniju:
Video link: dai.ly/x1abj6v. Još fotki demonstranata anarhističkog/antiautoritarnog miljea ali i levog spektra, zajedno sa komšijama : Social-Revolution
PREDSTOJEĆE AKCIJE:
Antifašistički marš u Keraciniju – petak, 31. januar 2014. u 18h
Okupljanje na trgu Nikis, ulica Caldari, Amfijali
U ranim jutarnjim časovima 27. decembra 2013., postavili smo dve zapaljive naprave male snage u dva ogranka “Pekare Hristu”. Ovaj lanac pekara je u vlasništvu supruge poslanika “Zlatne zore” Germenisa i njene porodice. Ona je vodeći član ženskog jezgra “Zlatne zore” čime je pljunula na prošlost svog oca koji je bio sindikalista. Uzimamo za metu svaku “infrastrukturu” koja obezbeđuje novac nacističkoj “Zlatnoj zori”, svako preduzeće-biznis koji radi u njihovom interesu.
Zapaljivi pozdravi svim zatvorenim borcima.
Solidarnost sa našom sestrom i bratom, Monikom Kabaljero i Franciskom Solarom, koje je španska država zatvorila zbog akcija zapaljivim sredstvima.
U ranim jutarnjim časovima u nedelju 17. novembra, kada sam se vratio kući, video sam da je na ulazu sprejem ispisano “Kalaicidis: Gramos – Vici” uz keltski krst i inicijale neonacističke partije “X.A.” (gr. Χρυσή Αυγή, “Zlatna zora”). [Gramos i Vici su planine u severnoj Grčkoj u kojima je Demokratska armija Grčke pretrpela teške gubitke u borbama 1949. godine kada je u vojnom smislu grčki građanski rat i okončan].
Očigledno je da siledžije iz Zlatne zore koje su ispisale preteći slogan nisu same otkrile gde stanujem već su moju kućnu adresu dobili direktno od nekoga unutar policije. Samo da napomenem da su me nekoliko časova kasnije, u jutarnjim časovima 17. novembra [datum 40. godišnjice ustanka u Politehničkoj školi u Atini], u kontekstu preventivnih pritvaranja pre godišnjih demonstracija, ljudi iz državne bezbednosti pritvorili po ko zna koji put i sedam sati držali u sedištu atinske policije. Takođe bih podsetio da je u novembru 2012. Socijalni centar “Vox”, skvotirani prostor u Eksarhiji u kom učestvujem, organizovao događaj radi stvaranja antifašističkih politofilakés [civilna straža ili milicija] u naseljima. Na dan kada je održana otvorena skupština na tu temu, poslanik Zlatne zore Lagos [koji se nalazi u istražnom pritvoru] postavio je poslaničko pitanje Vladi povodom događaja koji smo organizovali i optužio vlasti da su “dozvolile da se to dogodi”.
Nakon najnovijeg incidenta sa gore pomenutim sloganima ispisanim na zidu moje kuće jasno je da sam se našao na meti nacista. Zato izjavljujem da će, u slučaju da mi se nešto dogodi, policijski organi biti direktno dogovorni jer su moju adresu dali neonacistima.
(tekst poziva na antinacionalističke demonstracije u Varšavi 15.11.2013. )
Na dan nacionalne nezavisnosti 11. novembra 2013. fašističke milicije su brutalno napale naše domove. Došli su dobro pripremljeni: sa čekićima, kleštima za armaturu i štanglama u rukama; presekli su katanac na našoj kapiji, provaljivali vrata, razbijali prozore, spalili dva automobila i ranili naše prijatelje. To nije bio spontano organizovan napad. Šta više, to je bio napad izveden uz saglasnost policije: iako je policija okružila ceo naš blok, 30 minuta je samo stajala i intervenisala je tek kada fašistička milicija nije imala šta da baca na nas. Jasno je da su napad omogućili organizatori demonstracija koje su marširale ulicama u to vreme: “Nacionalno-radikalni blok” (Obóz Narodowo-Radykalny) i “Svepoljska omladina” (Młodzież Wszechpolską) koji su zajedno stvorili “Nacionalni pokret” (Ruch Narodowy). Privatno obezbeđenje demonstracija – “Straža nezavisnosti”, pustilo je miliciju šupljoglavaca (boneheads) na nas, a onda ih sakrila među demonstrantima kada su bili gotovi. Svi oni koji uzvikuju slogane ili koračaju sa “Nacionalno-radikalnim blokom” i “Svepoljskom omladinom” odgovorni su za njihovo nasilje.
Uprkos besnom napadu, uspešno smo pola sata branili i sebe i svoje domove. Napadačima nismo pružili zadovoljstvo koje su tražili. U potpunosti smo pružili otpor sopstvenim sredstvima jer smo unapred znali da ne računamo na podršku vlasti. Mi ovde živimo i tu ćemo i ostati!
“Budite spremni” – često čujemo od naših prijatelja imigranata koji žive sa nama. Oni su već iskusili nacionalističko nasilje kada su prošle godine zapaljene njihove kuće u gradu Bjalistoku. Ti napadi su se takođe odvijali pred očima policije, tužilaštva i lokalnih vlasti.
“Budite spremni” – često su nam govorili stanari koji svakog utorka održavaju pravnu kliniku za zaštitu stanarskih prava u skvotu Syrena. Oni su deo Udruženja stanara iz Varšave čiji je suosnivač bila Jolanta Brzeska koju su milicije građevinskog preduzimača uhodile, napadale i na kraju živu spalili. I ona je, kao i mi, stanovala nekoliko stotina metara od policijske stanice.
“Budite spremni” – često su nas podsećali radnici i članovi samoniklog sindikata “Radnička Inicijativa” (Inicjatywy Pracowniczej): Avaj, nasilje protiv radnika se javlja uz punu saglasnost vlasti!
Bili smo spremni zbog toga što smo znali da je fašistima cilj da nestanemo. Ali smo takođe bili spremni jer se mi, eksploatisani, deportovani, iseljeni, ili kako kažu – nakaze, pederi, ilegalci, već dugo vremena sami branimo. Zašto?
Fašisti napadaju beskućnike, ali su vlasti te koje izbacuju ljude na ulicu ili ih šalju da žive u plastičnim kontejnerima. Fašisti love imigrantske porodice, ali su vlasti te koje ih marginalizuju, drže ilegalnim, grade zatvorene centre za pritvor i organizuju kolektivne deportacije. Fašisti ubijaju “crnje”, spaljuju džamije, skrnave jevrejska groblja, ali su vlasti te koje finansiraju bacanje bombi na Irak i Avganistan. U ovom sistemu fašističke milicije samo izvršavaju ono što vlasti iniciraju. Fizički napadi na imigrante, stanare, radnike i skvotere predstavljaju stvarni deo sistema koji samo još uvek nije upisan u zakon.
Naše svakodnevne borbe imaju za cilj da promene ovaj represivni sistem: blokiramo iseljenja, pridružujemo se radničkim štrajkovima, podržavamo štrajkove glađu imigranata, protestvujemo protiv rata, borimo se protiv privatizacije i korporativnih projekata bušenja (nap. prev. projekti kojima se uništava priroda i životna sredina). Rušimo barijere i umesto njih sadimo bašte i gradimo inkluzivne zajednice.
Kada mediji predstavljaju ove napade kao “sukob dva ekstrema”, oni pričaju gluposti i čine uslugu ugnjetačima. I, iznad svega, oni zamagljuju stvarne ekstreme: razliku između 99% nas koji pokušavamo da sastavimo kraj sa krajem kako bi preživeli u ovoj zemlji, i vlasti koje nas nemilosrdno eksploatišu.
Nećemo apelovati na vlasti za bilo šta; bolju opremu ili kurseve ljudskih prava za policiju, više kamera za nadzor na ulicama, legalizaciju jedne stvari ili zakonsku zabranu druge. Zabrana nacionalističkih demonstracija od strane vlasti značila bi pobedu logike ugnjetača. Umesto zabrane pokrivanja lica na ulici vlasti bi trebalo da skinu sopstvenu masku: neka demaskirani odgovore zašto stvaraju siromaštvo umesto da sprečavaju njegove uzroke.
Ovaj poziv upućujemo svim ljudima: Budite spremni jer naši domovi nisu prvi niti će biti poslednji (nap. prev. koji su napadnuti): Doći će i po tebe! Istorija nam zabranjuje da budemo pasivni, ne dozvoli da te strah obuzme, ne čekaj da bude prekasno – IZAĐI NA ULICU, NEKA SE ČUJE TVOJ BES!
Kolektyw Syrena Kolektyw Przychodnia
13. novembar 2013., Varšava, Poljska
Poštovanje i divljenje braniocima skvota Przychodnia u Varšavi. Solidarnost širom sveta.
Dana 11. oktobra 2013., oko 15:45, učesnici tzv. “Marša nezavisnosti” izveli su planirani napad na socijalni centar Przychodnia. Samo zahvaljujući sopstvenoj odlučnosti i hladnokrvnosti uspeli smo da se odupremo nacionalističkoj agresiji. Nekoliko ljudi je povređeno, ali ničiji život nije ugrožen.
Neofašisti su bili spremni da to komentarišu u medijima i odmah su obavestili da su ljudi iz skvota napali njihov marš bacajući kamenice u njihovom pravcu sa krova zgrade. To je očigledno bilo nemoguće jer je kraj ulice Skorupki, u kojoj se zgrada nalazi, udaljen nekih 200 metara od ulice Marszałkowska, duž koje su nacionalisti marširali.
Kao što možemo videti na nekoliko video snimaka [npr. i, ii], paravojna formacija zvana “Straža marša nezavisnosti” – čija je uloga bila da obezbedi skup – omogućila je prolaz grupi od nekoliko stotina ljudi, naoružanih i spremnih za napad. Učesnici “Marša nezavisnosti” su sa bakljama, flašama i kamenicama u rukama, poleteli ka socijalnom centru Przychodnia. Nacionalisti su jedan automobil zapalili, drugi demolirali, a oštetili su i zgradu pokušavajući da u nju uđu, ali na svu sreću uspeli smo da odbijemo napad. To je bilo moguće samo zato što smo pazili na krov (već neko vreme smo suočeni sa istom pretnjom) i brzo reagovali gaseći baklje koje su padale u unutrašnjost zgrade.
Napominjemo, iako su policijski odredi bili stacionirani nekoliko stotina metara od nas, prošlo je 20 minuta od bilo kakve njihove intervencije. Da smo slušali policiju i ignorisali opasnost, skvot bi bio spaljen.
Gebelsovska propaganda “Nacionalnog pokreta” (Ruch Narodowy) tradicionalno pokušava prikazati napad kao akt huliganizma uprkos činjenici da su zvanično imenovani čuvari marša pustili napadače da napuste marš, a kasnije im pomogli i da pobegnu. U ovom trenutku se pripremamo za još jedan napad.
Poznati fašisti i nacisti su u subotu 9. novembra 2013. pozvali na demonstracije podrške zatvorenom vođstvu ubilačke neonacističke stranke “Zlatna zora” ispred grčke ambasade u Londonu.
Više od 40 militanata Antifašističke mreže (Antifascist network, AFN) odgovorilo je koordinisanom akcijom i poslalo snažnu poruku onima koji su prisustovali kao i onima koji su se razmišljali da prisustvuju neonacističkim i rasističkim demonstracijama – da nisu dobrodošlli i da će naići na otpor. Poruka im je jasno formulisana “otvorenom diskusijom” pre demonstracija. I pored sve priče o “razbijanju crvenih” nijedan od 12 fašista nije rekao niti reč ali se nadamo da će strah na njihovim licima malo opametiti i ostaviti utisak na mlađe učesnike koji su bili prisutni. Militanti AFN-a su otpratili petoro mlađih fašista od paba do voza i rekli im da odjebu kući.
Nakon što smo otišli, preostali fašisti, koji su se nadali velikom policijskom prisustvu u pabu, a nijednog pandura nije bilo na vidiku, zamolili su službenike za podršku zajednici (engl. community support officers) da ih isprate do demonstracija jer su bili suviše uplašeni da napuste pab. Na kraju su se taksijima odvezli do ambasade.
Naš cilj nikada nije bio da prisustvujemo ili pozovemo na kontra-protest, da smo to učinili 30-35 godina starim osobenjacima koji su se pojavili dali bismo osjećaj važnosti, a pandurima otkrili da se okupljamo. Lokacija ambasade i veliko policijsko prisustvo doveli bi do toga da bi svaki kontra-protest u potpunosti bio kontrolisan od strane pandura. Različite situacije, zahtevaju različite taktike.
Nakon akcije, zaplenjene zastave “Zlatne zore” su zapaljene. Izjavljujemo našu potpunu solidarnost sa našom braćom i sestrama iz radničke klase u Grčkoj, mnogim imigrantima koji se bore protiv fašizma i bratu Pavlosu koji je ubijen od strane članova Zlatne zore.
Kasno uveče 13. oktobra 2013., farbom i kamenjem napadnuta je teretana – fašističko gnezdo u ulici Tivon u području Peristeri, čiji je vlasnik Apergis . Apergis je stari organizovani član “Zlatne zore”, desna ruka poslanika “Zlatne zore” Panajotarosa i trener patriotske milicije.
U subotu 21. septembra došlo je do nenajavljenog solidarnog okupljanja sa antifašističkom borbom na ulicama Grčke. Pojavilo se oko 20 ljudi. Ovakvi skupovi su ilegalni u Gentu, ali nije bilo policijskog prisustva.
“Panduri, TV, neonacisti – sav šljam radi zajedno”Pavlos Fisas, antifa ubijen neonacističkim nožem Ni korak nazadŠto više nameću tišinu, naši glasovi više viču
Akcija u gradu Aveiro u čast Pavlosa Fisasa, antifašističkog druga koji je ubijen u Atini nakon zasede od strane fašista iz partije “Zlatna zora”.
Transparent je postavljen na pešački most Petru Rali koji se nalazi nedaleko od Tehnološkog obrazovnog instituta (TEI) u Pireju. Slogan glasi: “Pavlos Fisas, 34 godine, ubijen nožem fašiste. Fašističke ubice, smrvićemo vas!”
U centru Kardice je sinoć, 23. septembra 2013., održan antifašistički koncert na kome su učestvovale lokalne hip-hop grupe. Koncert je organizovao Antifašistički-antirasistički front solidarnosti. Iako je sve pripremljeno na brzinu za DIY (do-it-yourself/uradi sam) živi nastup, Trg Pafsilipo bio je prepun ljudi koji su poslali jasnu poruku zlatnozorašima da za njih, u Kardici, nema mesta.
“Vaša demokratija smrdi na fašizam. Antifa znači napad” – transparent Autonomnog svratišta Kavala i skvota Vironas 3
Anarhisti i antiautoritarci su u subotu 21. septembra pozvali na antifašističke demonstracije protiv otvaranja lokalnih kancelarija “Zlatne zore” u gradu Kavala koje je bilo zakazano za isto veče. Iako je na kraju nacistički događaj otkazan – zbog talasa protesta u mnogim grčkim gradovima nakon ubistva Pavlosa Fisasa od strane zlatnozoraša Jorgosa Rupakijasa 18. septembra – antifašistički protest je održan kao što je i planirano.
Ljudi su počeli da se okupljaju oko 18h u skejt-parku Faliro, a marš je počeo dva sata kasnije uz prisustvo više od 500 demonstranata. U Kavali su bile prisutne i jake policijske snage ali je grupa drugova dobro čuvala antifašistički kontigent koji je bio sastavljen uglavnom od meštana. Vredi napomenuti da se reformisti iz opozicione partije SIRIZA nisu pojavili, iako su inacijalno pozivali na okupljanje na istom mestu.
Osam sati stojite u krugu policijskog autobusa na uglu ulica Harilau Trikupi i Didotu u Eksarhiji, pitajući se kada ćete biti napadnuti “bocama” i kamenovani. Primaoci mržnje i besa; mržnje i besa koji prožimaju naše celo biće. Zbog onoga što jeste. Zbog onoga šta jesmo. Zbog onih kojima služite. Zbog onoga za šta se borimo.
Osam sati zaredom, a sada je vreme za noćnu smenu, u 22h, 19. septembra 2013. Sveže svinje su stigle da vas zamene. Nakon kraćeg ćaskanja, svi zajedno ulazite u pokretni svinjac.
Ali sa nama ćete se suočiti kada to najmanje očekujete, kada zavalite dupe na sedište policijskog autobusa, iscprljeni tom prljavštinom koju zovete posao.
Dva bloka dalje, na raskrsnici ulica Harilau Trikupi i Dervenion, drugovi čekaju policijski bus kako bi krenuli. Zauzimaju pozicije, čekaju još malo, a onda guraju kontejnere i blokiraju ulicu. Kanisteri od 10 litara ispunjeni benzinom kotrljaju se ispod vozila. Panduri stižu baš na vreme i napuštaju autobus pre nego su primetili kako prvi molotov osvetljava zapaljivi materijal. U njihovim očima vidi se strah.
Dana 21. septembra, tri dana nakon što je nacističko đubre ubilo Pavlosa Fisasa u Pireju, u gradu Argostoli na ostrvu Kefalonija desilo se antifašističko okupljanje ispred kancelarija “Zlatne zore”. Ovoj aktivnosti je prisustvovalo 80 demonstranata (studenata, levičara, lokalnih stanovnika i anarhista) koji su distribuirali tekstove, bacali flajere i uzvikivali slogane. U jednom trenutku, antifašisti su fasadu neonacističkog sedišta zasuli boja-bombama. Zlatnozoraš je potom izašao na balkon prvog sprata i crevom počeo da prska po demonstrantima. Kao odgovor na to, razbesneli ljudi su na njega i zgradu bacali kamenice i razne druge objekte. Antifašistička intervencija se završila malim maršom u centru grada gde se masa i razišla.
U subotu 21. septembra, neonacista Kimonas Pocis – mezimac Hristosa Papasa ozloglašenog poslanika partije “Zlatna zora” uočen je – zajedno sa još dvojicom drugih desničarskih seronja – u kafeu u centru Janjine gde dolaze mnogi anti-autoritarci.
Nakon kraćeg verbalnog konflikta sa antifašistima koji su se zatekli na licu mesta, nacista Pocis je pretučen i izbačen iz kafea. Ubrzo nakon toga, on i još jedan iz njegove bande ponovo su odvaljeni od batina u ulici Aneksartisijas, tako da su ih morali prebacisti u najbližu bolnicu.
Fašistički ološu, čuj nas:
bacićemo vas pravo u Alipašino jezero.
“Ni u Kardamiciji, niti drugde – razbijaj fašiste u svakom naselju”
Antifašistička intervencija je izvedena 21. septembra u zoni Kardamicija, na periferiji Janjine. Nije postojao neki zvaničan poziv na demonstracije već se vest proširila “od usta do usta”, a učestvovalo je oko 60 antifašista. U poslednje vreme je ova oblast postala teritorija za uzgoj neonacista. Uglavnom nacionalistički mladići, koji su veoma teško uspevali da promovišu svoje sranje u centru Janjine, vise u lokalnom parku gde često maltretiraju antifašističku omladinu i ispisuju fašističke slogane. Pre nekoliko meseci su isti ti nacisti čak potegli i nož na jednu osobu.
Tokom protesta je u tom centralnom delu parka postavljen razglas. Ubrzo nakon toga, demonstranti su marširali ulicama Kardamicije, uzvikivali slogane, bacali letke i ispisivali razne antifa slogane. Protestna povorka se zaustavljala ispred kuća poznatih nacista, kao i teretane u kojoj šljam (uniformisani ili ne) obično vežba.
Demonstranti su takođe delili tekst protiv fašizma i izbora zbog širenja kontra-informacija o nedavnom ubistvu Pavlosa Fisasa, kao i podizanja svesti o neonacističkim aktivnostima u tom području.
U Kardici (centralna Grčka) su se u subotu kasno uveče, 21. septembra, desile spontane antifašističke demonstracije. Nakon najavljene filmske projekcije u parku Pafsilipo, antifašistička grupa u kojoj se nalazilo više od 50 ljudi krenula je ka centru grada. Antifašisti su prošli ispred kancelarija lokalnog ogranka partije “Zlatna zora” i naišli na četvoricu neonacista (jedan od njih je vlasnik videoteke koja se nalazi u prizemlju iste zgrade). Fašisti su nameravali da maltretiraju demonstrante kako bi pokazali da su istinski junaci. Kao rezultat toga jedan od njih je pretučen i ostavljen da leži na zemlji, dok su ostala trojica pobegla sa mesta dešavanja,
U noći 19. septembra, dan nakon što su nacisti ubili Pavlosa Fisasa u pirejskom naselju Keracini, odlučili smo se da razbijemo izlog fašističkog kafea “Astoria” koji se nalazi u solunskom naselju Kalamarija. To mesto je bilo sastajalište zlatnozoraša i tu su se dešavala organizaciona okupljanja fašističkog jezgra iz Kalamarije.
Razbijaj fašiste gde god ih ima Neprijateljstva će se nastaviti…
U ponedeljak popodne, 20.10.2014., u naselju Eksarhija, vidjeli smo i polomili fašistu. Beskičmenjak koji se odaziva na ime Janis Kapcis (porijeklom sa ostrva Siros) furao je majicu “Pit Bull Hellas” koju je kasnije izgubio zajedno sa torbom. Pronađeni su računi od kupovine u Eksarhiji (vjerovatno tu živi), a na njegovom mobilnom telefonu kontakti zloglasnih fašista (na primjer, Lagosov) i ostalog šljama koji isto razmišlja (npr. Jorgos Zlatne, Marija Zlatne).
