Kontakt

Kako biste doprineli svojim prevodima, redigovanjem-korekcijama tekstova i/ili originalnim materijalom za objavljivanje, poput novosti sa ulica, izveštajima sa akcija, saopštenjima i izjavama o preuzimanju odgovornosti, tekstovima zatvorenih ili progonjenih drugova i drugarica, pozivima i najavama, pamfletima i lecima, tekstovima i člancima (osvrti, mišljenja...) i tako dalje, pišite na contrainfo(at)espiv.net

Santjago, Čile: Pismo porodice Tamare Sol Farijas Vergara

pismo_porodice_tamare_sol_vergara

Drage prijateljice i drugarice, dragi prijatelji i drugovi:

Naša voljena Tamara Sol je u zatvoru.

Brzinom osvetničke munje, kao i uvek kada osuđuju siromašne ili subverzivne, sudija sistema, Paola Robinovič, namerava osuditi Tamaru na kaznu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije, optužujući je za “teško razbojništvo” (robo calificado) – najtežu odredbu čileanskog kaznenog sistema, uz objašnjenje da je Tamara Sol opasnost po društvo. Društvo koje je tako metodično građeno na nenormalnoj nejednakosti između nekolicine neizmerno bogatih i mnogih neizmerno siromašnih; društvo koje je militarizovano stotinama policajaca na njegovim ulicama i posebno na periferiji, koji maltretiraju omladinu u naseljima siromašnih (poblaciones) uz ovlašćenja da ih prebijaju, lažu, nameštaju, hapse, pretresaju kuće, ubijaju, špijuniraju, fotografišu… društvo koje je jedno “veliko tržište”, društvo koje je ponosno na individualizam koje je stvorilo, ponosno na mediokritete koje stvara, društvo u kome komunikacioni mediji izveštavaju samo o poznatim ličnostima ili zločinima iz strasti. Sudija je, braneći to društvo, odlučio da Tamara Sol tokom isražnog perioda (koji inicijalno traje 60 dana) mora ostati u zatvoru San Miguel, u modulu visoke bezbednosti. U takvom kaznenom modulu, u dvorište se izlazi samo na pola sata…ili su možda po ceo dan zaključani u kavezu.

Brzina kojom je sudija izrekao kaznu sasvim je suprotna onoj kada osuđuju nekoga u uniformi, nekoga ko uprkos ubistvima i zloupotrebi moći protiv omladine i drugih stanovnika naselja siromašnih, mirno živi u svom domu. Mi smo u slučaju ubistava naše dece, Eduarda i Rafaela, više od 20 godina čekali da pravda bude izrečena, a kazna je bila veoma mala; samo sedam godina za ubistvo dvoje ljudi uz hapšenje koje je prošlo bez prisustva ijednog medija, bez prikazivanja lica ubica, bez lisica na rukama i koje su poslali u hotel sa pet zvezdica Punta Peuko. Niti je takav poletni duh primećen kod sudija u slučajevima suđenja lopovima belim okovratnicima kada je i novac bio u igri, i sve odvija glatko, sve se odvija tiho.

Želimo da vam kažemo da je Tamara Sol relativno dobro (koliko to može biti kao zatvorenica). Njen moral je snažan i visok, ona je dostojanstvena i hrabra žena koja je stavila direktan izazov pred nas i njenu porodicu; mi smo kukavice koje nikada ni za korak neće izaći iz ovog prokletog sistema, koje se povinuju zbog mrvica; za nas nikada neće biti “pravog trenutka” niti ćemo imati “neophodna sredstva”; postavili smo tempo i zadali poneki iznenadni udarac, ali ništa što razbija ovu smrtonosnu rutinu u kojoj smo zaglavljeni.

Strahovito smo tužni što je naša devojčica, koju jako volimo, ta koja je zatočena. Ali smo takođe i ponosni jer je već žena i zato što je pokazala ogromnu hrabrost u svom životu.

Žena koja nas je stavila pred duboki izazov da ne ostanemo saterani u ćošku ovog sistema, prilagođavajući naše živote njegovom diktatu, navikavajući se na ubistva drugarica i drugova, utamničenja borbene omladine, stalne krađe koje se nad nama kao ljudima dešavaju u svim sferama – od krađi našeg svakodnevnog života do krađe naše zemlje, naših okeana, naših bogatstava, našeg drveća.

Potrebna nam je snaga, drugarice i drugovi, potrebno nam je vaše iskreno i nesebično prijateljstvo koje ste nam uvek pružali.

Naš je put već odavno jasan i ne možemo ostati mirni nadajući se da će drugi raditi ono što je trebalo da nastavimo da radimo… DA DUBOKO VOLIMO IDEJU SLOBODNOG I BRATSKOG DRUŠTVA I GRADIMO GA VELIKIM I MALIM AKCIJAMA, NE SAMO U RAZGOVORIMA VEĆ SVIM OBLICIMA BORBE I U SVAKOJ SFERI NAŠEG POSTOJANJA.

Tamara Sol, kćerko, unuko, sestro, volimo te svom snagom.

Tamara Sol, borbena drugarice, divimo se tvojoj hrabrosti. Sa tobom smo.

Tamara Sol, uvek ćemo biti uz tebe, nikada nećeš biti sama.

Tamara Sol “nebo se ogleda u okeanu, i tek tada pogledaj u mesec”. Strpljenja, strpljenja, strpljenja, ljubavi.

Želimo da se zahvalimo svima onima koji su došli u naš dom da nas posete i koji su odmah pokazali svoju brigu, kao i onima koji su pokazali svoju solidarnost šaljući stvari koje su Tamari Sol potrebne u zatvoru.

Zahvaljujemo se i ženama koje su je prihvatile na tom mračnom mestu i s ljubavlju podržavale.

Takođe se zahvaljujemo onima koji nisu bili sa nama i koji su nam svojim stavom pokazali da se ne slažu sa Tamarom Sol i tako nam jasno pokazali na koga možemo računati sada i u budućnosti.

Ana Vergara Toledo, Luisa Toledo Sepulveda, Manuel Vergara Meza
Vilja Fransija, 3. februar 2014.

Izvor: War On Society

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>