Tag Archives: anarhistički zatvorenici i zatvorenice

Čile: Nove informacije o štrajku glađu

(prethodna vest)

Dana 20. aprila 2015. postalo je poznato da se i anarhistički zatvorenik Enrike Guzman (Enrique Guzmán) nalazi u štrajku glađu od 14. aprila.

Anarhistkinja Natali Kazanova (izolacija ženskog zatvora San Migel), Huan Flores (krilo 1 zatvora Santjago 1), Giljermo Duran (u potpunom kućnom pritvoru) i Enrike Guzman (krilo 35 zatvora Santjago 1) nalaze se u štrajku glađu (uzimaju samo tečnosti), zahtevajući:

– određivanje validnosti DNK “dokaza” podnetih protiv njih, uzimajući u obzir razmatranje svih naučnih aspekata, a ne samo tendencionznih argumenata tužilaštva;

– okončanje maltretiranja, otimanja i saslušanja ljudi koji se solidarišu za utamničenim drugovima i drugaricama;

– okončanje maltretiranja, napada, disciplinskih sankcija protiv Huana i Natali ili ma kog/koje drugog/e zatvorenika ili zatvorenice koji/a se bori;

– trenutno puštanje Enrikea Guzmana, utamničenog zbog toga što je blizak sa drugovima i drugaricama umešanim u ovaj slučaj i što ih je redovno posećivao u zatvoru;

– trenutno premeštanje Natali Kazanove iz samice u krilo/kulu u kojem će biti u mogućnosti da ima kontakt/odnose sa drugim zatvorenicama i više vremena u zatvorskom dvorištu.

U svom saopštenju o započinjanju štrajka glađu, Erik Guzman je dodao još jedan zahtev:

– trenutno okončanje režima kućnog zatvora nametnutog Giljermu Duranu protiv koga tokom istrage nije predstavljen nikakav dokaz.

Grčka: Izjava člana “Revolucionarne borbe” Nikosa Maziotisa o listi međunarodnih “terorista” američkog Stejt departmenta

Američki Stejt department je 2009. godine anarhističku urbanu gerilsku grupu “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas) označio kao “stranu terorističku organizaciju” zbog napada granatom na raketni pogon na američku ambasadu u Atini januara 2007. godine.

Dana 21. aprila 2015., Stejt department je izdao “terorističku oznaku” protiv jednog od članova “Revolucionarne borbe”, anarhističkog zatvorenika Nikosa Maziotisa. Sutradan, drug je izdao sledeće saopštenje.

americka-ambasada-atina-grcka-2007
“Ko god nije sa nama taj je protiv nas”
– iz govora američkog predsednika Džordža Buša nakon 11. septembra 2001.

“Nismo sa vama, mi smo protiv vas”
– iz izjave Nikosa Maziotisa pred Specijalnim sudom zatvora Koridalos 11. juna 2012., povodom napada “Revolucionarne borbe” na američku ambasadu

Moram priznati da mi je Stejt department učinio veliku čast uključivanjem na listu međunarodnih “terorista”. Ovo je drugi put da mi planetarne ubice odaju počast kao članu “Revolucionarne borbe”, otkako su postavili nagradu od milion dolara za mene zajedno sa ostalim članovima/icama organizacije nakon napada “Revolucionarne borbe” na američku ambasadu u Atini u januaru 2007.

Ovaj potez je očigledno pritisak na grčku vladu – odgovor na nedavno usvajanje zakona ministarstva pravde koji sadrži odredbu na osnovu koje zatvorenici i zatvorenice sa više od 80% invaliditeta poput Savasa Ksirosa, od određenog momenta pa nadalje, ostatak svoje kazne mogu provesti u kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom što je američki ambasador u Grčkoj opisao kao neprijateljski akt.

Taj potez predstavlja znak nepoverenja prema grčkoj vladi i šalje snažnu poruku da vlada SAD ne priznaje nikakav sudski presedan u drugoj državi u slučaju napada na američke ciljeve i da može uhapsiti i krivično goniti ma kog oružanog borca i revolucionara koji je napao američke ciljeve bilo gde u svetu, čak i ukoliko mu se sudilo i ukoliko je utamničen u zemlji u kojoj je taj napad izvršen. Ali Stejt department nema razloga za brigu. Vlada predvođena Sirizom će se, uprkos devijacijama, pokazati doslednom u angažovanju u ratu protiv “terorizma”, baš kao što je dosledna u svojim obavezama otplate duga prema kreditorima supranacionalne elite. Osim toga, ona je izjavila da je dvostruko osetljiva na pitanja “terorizma” pošto su mnogi napadi izvedeni u ime levice.

Bez obzira na to koliko godina budem morao provesti u zatvoru, bez obzira na cenu koju plaćam, uvek će me ispunjavati radošću sećanje na to kako smo ih, kao “Revolucionarna borba”, ponizili tog januarskog jutra 2007., kada smo zid američke ambasade pogodili protiv-tenkovksim RPG-om, i uvek ću se sa zadovoljstvom sećati reči tadašnjeg državnog sekretara Kondolize Rajs koja je tadašnjeg planetarha  Džordža V. Buša probudila rečima: “Gospodine predsedniče, napadnuti smo u Atini.”

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor Domokos

Grčki zatvori: Osmorica anarhista iz Mreže utamničenih boraca okončala štrajk glađu

sleigh
Dana 18. aprila 2015., zatvorenici, učesnici u Mreži utamničenih boraca (DAK), anarhisti Antonis Stambulos, Jorgos Karajanidis, Fivos Harisis, Argiris Dalios, Grigoris Sarafudis, Andreas-Dimitris Burzukos, Dimitris Politis i Janis Mihailidis, objavili su okončanje svog štrajka glađu s obzirom da je značajan deo njihovih zahteva delimično ispunjen, nakon što je novi zakon o reformi zatvora prosleđen parlamentu:

– Pravni okvir kojim se uređuje funkcionisanje zatvora tipa C, ukinut je. (Međutim ostaju članovi 187 o kriminalnoj organizaciji i 187a o terorističkoj organizaciji).

– Otežavajuće okolnosti u vezi sa delima počinjenim prikrivanjem/izmenom fizičkih karakteristika ukinute su u slučajevima kada je reč o hapšenjima na demonstracijama. Međutim, zakon protiv kapuljača i dalje važi u slučajevima (oružanih) pljački. Prema izjavi o prekidu štrajka glađu Mreže utamničenih boraca, minimalna kazna za pljačku sa skrivenim/izmenjenim fizičkim karakteristikama pala je sa 10 na 5 godina, ostavljajući to pitanje kao diskreciono pravo sudije.

– Određeno je da nezavisni svedok ekspert može biti prisutan od rane faze prikupljanja genetskog materijala/uzoraka. Međutim, odredba o prisilnom uzimanju DNK uzoraka i dalje ostaje.

– Određeno je da se zatvorenicima i zatvorenicama osuđenim na doživotnu kaznu, koji/e su odslužili/e 10 godina zatvora a čiji stepen invalidnosti prelazi 80%, može odobriti puštanje na izdržavanje ostatka kazne u kućnom pritvoru (sa elektronskom narukvicom). Tako, osuđenom članu 17N Savasu Ksirosu može biti odobrena mogućnost da bude stavljen u kućni pritvor, pošto je njegov stepen invalidnosti dostigao 98%.

Svim zatvorenicima i zatvorenicama pobunjenicima/ama koji/e su bili/e u štrajku glađu želimo potpun i brz oporavak.

Čileanski zatvori: Reči Tamare Sol Farias Vergara i Natalije Koljado, koje drže u istom krilu zatvora San Migel

Solidarity days with prisoners of social war in Chilean prisons, from 10 to 20 of April – related tag in Spanish
Dani solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama društvenog rata u čileanskim zatvorima, od 10. do 20. aprila

16. april 2015.

(Pisale bismo mnogo više, ali su mogućnosti za pisanje ove poruke, kao i mogućnost da našu akciju učinimo vidljivijom ograničene)

Drugarice/ovi u afinitetu:

U okviru nedelje agitacije za antiautoritarne zatvorenice i zatvorenike na svim teritorijama, koja je u toku ovih dana, a posebno za sutrašnji dan (17.4.) postoji poziv na solidarnost sa zatvorenicama/ima sa dugogodišnjim kaznama, Natalija Koljado i Tamara Sol Farijas šalju svu svoju ljubav, podršku i pobunjeništvo, uz odluku da se uzdržavaju od zatvorske hrane tokom čitavog dana u petak 17. aprila.

Svu našu snagu i ljubav posebno šaljemo Natali Kazanovi, koja se nalazi u štrajku glađu zahtevajući okončanje zatvorskog režima izolacije u kojem se nalazi. Drugarice, nijedna zatvorenica nije sama!

Za potpuno oslobođenje; dole sa patrijarhatom i tehno-industrijskim društvom!

Solidarnost sa svim anti-autoritarnim zatvorenicama/ima!

Atina: Hospitalizovan Dimitris Politis koji se u štrajku glađu nalazi od 16. marta 2015.

util

Dana 14. aprila, anarhistički zatvorenik koji se nalazi u štrajku glađu, Dimitris Politis, učesnik Mreže utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u bolnicu Evangelismos u Atini.

Drug je izgubio 13% svoje početne telesne težine. Pored toga, njegovo telo nije imalo vremena da povrati težinu izgubljenu tokom nedavnog štrajka glađu kojeg je Dimitris vodio u znak solidarnosti sa utamničenim drugom Nikosom Romanosom.

Čile: Anarhisti Huan Flores, Natali Kazanova i Giljermo Duran objavili štrajk glađu

chile-mid-april-hunger-strikeAnarhistički drugovi i drugarica, Huan (Juan Flores), Natali (Nataly Casanova) i Giljermo (Guillermo Duran), uhapšeni su u Santjagu 18. septembra 2014.

Huana drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru Santjago 1, optuženog za umešanost u dva bombaška napada koja su se desila 13. jula i 8. septembra 2014., za koje je odgovornost preuzela Zavera vatrenih ćelija (Čile); on je takođe optužen za učešće u koordinisanom napadu na dve policijske stanice 11. avgusta 2014. za koji je odgovornost preuzela C.I.V. (Conspiración Internacional por la Venganza / Međunarodna zavera za osvetu).

Natali drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru San Migel i optužena je za učestvovanje u bombaškom napadu koji se desio 13. jula 2014. i posedovanje eksploziva.

Giljermo se nalazi u punom kućnom pritvoru, optužen za posedovanje oružja u vezi sa istim slučajem.

Dana 1. aprila 2015, ovi drugovi i drugarica su objavili svoje prvo otvoreno pismo kojim prihvataju poziv na dane solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama socijalnog rata u Čigleu (između 10. i 20. aprila 2015.) koji su inicirale/i buntovničke zatvorenice/i Tamara Sol Vergara, Alehandro Asotrga Valdes (Alejandro Astorga Valdés), Karlos Gutijerez Kiduleo (Carlos Gutierrez Quiduleo), Huan Aliste Vega (Juan Aliste Vega), Fredi Fuentevilja (Freddy Fuentevilla), Hans Nimajer Salinas (Hans Niemeyer Salinas), Marselo Viljaroel Sepulveda (Marcelo Villarroel Sepúlveda), Alfredo Kanales Moreno (Alfredo Canales Moreno), a koji su takođe podržali nedavno pritvorena drugarica Natalija Koljado (Natalia Collado) i drug Havijer Pino (Javier Pino).

Dana 6. aprila 2015. Enrike Guzman (Enrique Guzmán) – blizak prijatelj i drug Huana, Natali i Giljerma – uhapšen je i nekoliko dana kasnije poslat u pretkrivični pritvor optužen za učešće u ranije pomenutim koordinisanim napadima na dve policijske stanice. Istovremeno, panduri su, prema izveštajima, maltretirali nekoliko ljudi koji ih podržavaju, otišavši toliko daleko da su (bukvalno) oteli još jednog druga na sred ulice.

Huan, Natali i Giljermo se trenutno nalaze u štrajku glađu i zahtevaju:

– trenutno oslobađanje druga Enrikea Guzmana;
– okončanje napada i disciplinarnih sankcija prema zatvorenicima/cama koji/e se bore;
– trenutni transfer drugarice Natali Kazanova iz samice u “obično” zatvorsko krilo;
– okončanje maltretiranja ljudi koji se solidarišu sa utamničenim drugovima i drugaricama;
– okončanje gonjenja na osnovu DNK

Izjave o započinjanju štrajka glađu možeš pročitati ovde (engleski jezik) i ovde (španski jezik).

Grčki zatvori: Reči osmorice štrajkača glađu, učesnika Mreže utamničenih boraca

Banner drop at a shopping mall in Thessaloniki, Greece (April 9th 2015): “Victory to the struggle of the hunger strikers – since 2/3. Fire and arson to all the prison cells (A)”
Transparent okačen u tržnom centru u Solunu (9. april 2015.):
“Pobeda borbi štajkača glađu – 2.3.
Vatra i paljevine za sve zatvorske ćelije (A)”

Sledi odlomak iz otvorenog pisma kojeg su štrajkači glađu Mreže utamničenih boraca objavili u sitnim satima 11. aprila 2015.:

[…] Kada smo započeli ovaj štrajk glađu, znali smo da će to biti teška borba koja će nas dovesti do naših granica. I istina je da neki od nas, nakon 40 dana naporne borbe, rizikuju razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema. Ipak, nećemo dopustiti nikome da iskorišćavanjem vladine strategije pokušava da nas spušta ili poništava efikasnost naše borbe. Stoga, ponavljamo da nastavljamo štrajk glađu do ispunjenja naših zahteva, uprkos vidljivim rizicima po naše zdravlje. Dugujemo to svim drugovima i drugaricama koji/e su osetili/e da vodimo zajedničku borbu  protiv režima izuzeća (engl. state of exception), ali iznad svega dugujemo to sebi samima i sredstvu borbe koje smo izabrali. Pozivamo sve drugove i drugarice da razmotre kritičnost situacije (četvorica drugova se u štrajku glađu nalazi više od 40 dana) i da pretvore SVAKI DAN ŠTRAJKA GLAĐU U DAN AKCIJE.

Svaka borba iscrpi svoj potencijal tek onda kada odustanemo, a ova borba nije ni iscrpela svoj potencijal niti završila svoj ciklus.*

P.S. 1: Juče, 10, aprila, štrajk glađu je prekinuo i naš drug Tasos Teofilu. Zajedno smo hodali ovako daleko i ostali ujedinjeni u našoj zajedničkoj borbi. Tasos, želimo ti dobar oporavak.

P.S. 2: Šaljemo našu solidarnost revolucionarima iz Turske [zatočenim u grčkim zatvorima], koji u ovoj borbi stoje uz nas. Želimo dobar oporavak Jorgosu Inglesisu [koji je prekinuo svoj štrajk glađu].**

P.S. 3: Solidarnost sa migrantima koji se nalaze u štrajku glađu u logoru Paranesti, nedaleko od Drame.***

Do kraja – do pobede
Nijedan korak nazad

Mreža utamničenih boraca
_

Napomene prevodioca:

* Referenca na mišljenje koje je izneo utamničeni drug Nikos Maziotis.

** Prema našim informacijama u ovom trenutku, u štrajku glađu se i dalje nalaze osmoro anarhista Mreže utamničenih boraca – Antonis Stambulos, Argiris Dalios, Dimitris Politis, Fivos Harisis, Jorgos Karajanidis, Andreas-Dimitris Burzukos, Grigoris Sarafudis i Janis Mihailidis, kao i komunisti iz Turske i Kurdistana koji su zatočeni u grčkim zatvorima.

*** Dana 10. aprila, Skupština “Bez logora” (engl. No lager) iz Soluna, koja je uspostavila solidarne veze i konstantnu komunikaciju za utamničenim imigrantima i imigrantkinjama, izvestila je da se u logoru Paranesti još samo jedan imigrant nalazi u štrajku glađu, napominjući i da su različiti kolektivi iz Soluna, Drame, Patrasa, Atine i drugih mesta podržali i širili informacije o štrajku.

Pirej: Hospitalizovan Jorgos Karajanidis koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015.

Ustanak unutar i izvan zatvorskih zidina
Ustanak unutar i izvan zatvorskih zidina

Dana 12. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Jorgos Karajanidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaia u Pireju.

Drug je izgubio 19% inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput hipotenzije, bradikardije, slabosti, hipoglikemije i teške vrtoglavice.

izvor: athens imc (1, 2)

Atina: Hospitalizovan Janis Mihailidis koji se u štrajku glađu nalazi od 23. marta 2015.

solun-grcka-2015-1024x898
Zapalimo sve zatvorske ćelije

Dana 10. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Janis Mihailidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u bolnicu Atikon, Hajdari, Atina.

Drug je izgubio 8.5% svoje inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput teške slabosti, umora, vrtoglavice, bledila kože i mukozne membrane, ortostatske hipotenzije, relativne bradikardije i hipoglikemije. Pored toga, njegovo telo nije imalo vremena da se u potpunosti oporavi od metaboličkog stresa koji je doživelo tokom nedavnog višednevnog štrajka glađu koji je Janis vodio u znak solidarnosti za utamničenim drugom Nikosom Romanosom.

izvor: athens imc (1, 2)

Grčki zatvori: Izjava Nikosa Maziotisa, člana Revolucionarne borbe, o okončanju štrajka glađu

Dana 5. aprila 2015., anarhistički zatvorenik Nikos Maziotis najavio je okončanje svog štrajka glađu. Sledi njegova izjava.

weapon1

Nakon 35 dana borbe, prekidam štrajk glađu koji sam započeo 2. marta 2015. zajedno sa ostalim drugovima. Odlučio sam se na to ne zbog činjenice da sam dostigao granicu svoje izdržljivosti već zbog toga što verujem da je, s obzirom na razvoj događaja povodom konteksta zahteva, ova borba kompletirala svoj ciklus i da je iscrpela svoj potencijal, uzimajući u obzir takođe akte solidarnosti koji su se desili. Izabrao sam da štrajk glađu obustavim sada, nakon uvođenja zakona Ministarstva pravde, smatrajući da nema svrhe čekati najmanje 10 dana do glasanja o tom zakonu nakon Vaskrsa. Međutim i dalje ostajem veoma oprezan po pitanju ikakvih modifikacija koje bi ministarstvo trebalo da predstavi u odnosu na zakon o kapuljačama ili DNK legislativi; zbog toga što je vlada već pokazala koliko je nepouzdana u ispunjavanju onoga što proklamuje.

U štrajku glađu sam učestvovao sa slomljenom rukom, pošto sam povređen tokom mog hapšenja, oporavak od tog preloma zahtevaće neko vreme, možda mesece ili više od godine. Zahtevi koje sam podržao zajedno sa drugim utamničenim drugovima su čisto političkog karaktera, zbog toga jer im je cilj ukidanje “anti-terorističkog” i represivnog jezgra države. Nijednog trenutka nisam gajio iluzije da će svi zahtevi, poput ukidanja zakona o anti-terorizmu 187A i zakona 187 o kriminalnoj organizaciji, biti “realno” dostižni, ali su morali biti izneti iz političkih razloga.

Tok događaja je pokazao da se vlada, na čelu sa Sirizom, našla u veoma teškoj poziciji, ali istovremeno ne toliko ranjiva u odnosu na politički pritisak borbe političkih zatvorenika i ljudi koji su se solidarisali, kao što bi neki želeli da veruju. Umesto toga, ona je ranjivija na pristiske sa desnice, gde postoji veća osetljivost prema pitanjima “anti-terora” i represivne politike. Oni koji su, dok su bili u opoziciji, tvrdili da se “bore” za prava zatvorenika i zatvorenica, oni koji su se deklarisali protiv “anti-teror” zakona, poput trenutnih ministara pravde i javnog reda, oni koji su se izjašnjavali protiv zakona o kapuljačama, sada su došli na vlast i vode vladu, suočeni sa prvi štrajkom glađu političkih zatvorenika koji je za cilj imao vindikaciju svega toga.

Dok su na vlasti, nakon što su u vrlo kratkom roku opovrgli sve što su proklamovali pre izbora u pogledu memoranduma i druga, za očekivati je da će anti-terorističku legislativu ostaviti netaknutom. Prihvatajući sve – memorandum, dug, trojku, evaluaciju – što su osuđivali dok su bili u opoziciji, prihvatajući zavisnost od Međunarodnog monetarnog fonda i, po analogiji, SAD – što znači da je nemoguće ukinuti zakone o anti-terorizmu – izabrali su da se, protiv borbe političkih zatvorenika štrajkača glađu, koriste taktikom odlaganja, podnoseći već najavljivani zakon sa kojim god amandmanima tek nakon jednog meseca, rizikujući narušavanje zdravlja i živote drugova, kao što se vidi u slučaju druga [Mihalisa] Nikolopulosa, koji je bio na ivici smrti i koji je možda pretrpeo trajna oštećenja zdravlja. Ako se to pokaže, onda će ova borba proći sa ogromnom cenom; štaviše, to će biti “dostignuće” levičarske vlade na čelu sa Sirizom, ostavljajući neizbrisiv trag jer nijedna grčka vlada u prošlosti nije pustila da štrajkač glađu pretrpi trajno oštećenje.

Neću govoriti u smislu pobede ili poraza. Bez obzira na svoj ishod, borba političkih zatvorenika je od velikog značaja i vrednosti. To je prvi štrajk glađu političkih zatvorenika i, kao što sam ranije rekao, ova borba prevazilazi kontekst njenih zahteva. To je jedina borbena politička mobilizacija sa kojom se vlada predvođena Sirizom do sada suočila. Ova borba je raspršila iluzije levičarske fasade vlasti, levičarske štake kapitalizma, levičarskog upravljanja krizom. To predstavlja veliko političko nasleđe koje je ova borba ostavila za sobom, i u tom smilu, definitivno smo izašli kao pobednici.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor [tipa C] Domokos

Grčki zatvori: Lekarski izveštaj o 8 anarhista u štrajku glađu, učesnika Mreže utamničenih boraca (DAK)

Osmoro anarhističkih zatvorenika Mreže utamničenih boraca (DAK) još uvek se nalaze u štrajku glašu u različitim bolnicama i grčkim zatvorima, zahtevajući ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C; ukidanje antiterorističke legislative (članovi 187 i 187A); ukidanje zakona protiv kapuljača; ukidanje prisilnog uzimanja DNK uzoraka, ukidanje analize DNK uzoraka koji sadrže mešavinu genetskog materijala više od dve osobe, pristum DNK uzorcima za analizu od strane eksperta-svedoka, biologa, kome optuženi veruju; u puštanje pacijenta sa politraumom, zatvorenika 17N Savasa Ksirosa.

Prema poslednjem lekarskom izvještaju, svi drugovi se nalaze u kritičnom stanju.

::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 2. MARTA 2015. :::

Fivos Harisis je izgubio 22% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Atikon u Atini, u stanju životne opasnosti

Antonis Stambulos je izgubio 20.5% svoje početne telesne težine; trenuto se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici u Larisi, u stanju životne opasnosti

Argiris Dalios je izgubio 18% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Nikaia u Pireju, u stanju životne opasnosti

Jorgos Karajanidis je izgubio 17% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, nalazi se u stanju životne opasnosti

::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 9. MARTA 2015. :::

Grigoris Sarafudis je izgubio 16% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, u veoma kritičnom stanju

::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 16. MARTA 2015. :::

Dimitris Politis je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.

Andreas-Dimitris Burzukos je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.

::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 23. MARTA 2015. :::

Janis Mihailidis je izgubio oko 8% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos

Grčki zatvori: Tasos Teofilu, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prekinuo štrajk glađu

Anarhistički komunista Tasos Teofilu, koga drže u zatvoru Domokos, izgubio je 20% inicijalne telesne težine nakon 39 dana štrajka glađu.

Danas, 9. aprila 2015., drug je okončao štajk glađu i poslao snagu svojim kolegama učesnicima u Mreži utamničenih boraca (DAK), od kojih osmoro nastavlja štrajk.

Anarhistkinja, zatvorenica, Ema Šepard: “Šta ‘reintegracija’ uopšte znači?”

break
Pismo anarhistkinje, zatvorenice, Eme Šepard
: Zatvori ne donose dobrobit nikome – osim onima koji na njima profitiraju

Mart, 2015.

Prošle noći sam videla mesec i zvezde. Prvi put posle dugo vremena. To me je navelo da razmišljam o svim mojim prijateljicama i prijateljima, starim i novim, i da se zapitam šta rade pod njihovim sjajem. Osećam se jako srećno što sam deo široke mreže ljudi. Sve se čini mogućim kada znaš da imaš podršku. Ali iako takve misli čine zatvor podnošljivijim, nikada neću zaboraviti nasilje sistema.

Zatvori su gotovo puni. I zbog toga grade nove. Od Topshop-a do kompanije Tesco, od DHL-a do kompanije Lend Lease, i Virgin-a do GEOAmey-a, postoji mnogo novca u zatvorskom sistemu. Sada privatne “kompanije za reintegraciju u zajednicu” upravljaju službom za uslovnu slobodu. Christopher Grayling je najavio još jednu “inicijativu za reintegraciju” Ministarstva pravde. Zatvorenici i zatvorenice će praviti vreće sa peskom, stubove za ograde i opremu za oružane snage, kako bi “naučili/e važne nove veštine” i “vrednost napornog rada”.

Unutar ovih zidova, reč integracija se nikada ne nalazi daleko. Ali zatvor ima dugačku senku – on izoluje, razdvaja i uništava živote. Mnogo toga je, u skorijem periodu, pisano o ženama u zatvoru. Čak je i Vicky Pryce – bivša supruga poslanika torijevaca (Konzervativne stranke) pozvala na promenu. Ali, iako žene u zatvorima svakako imaju, da se poslužim jezikom stražara, “složene potrebe”, pozivi na reforme po rodnoj liniji samo pojednostavljuju problem. Zatvori ne donose dobrobit nikome – osim onima koji na njima profitiraju.

I šta uopšte znači “reintegracija”? Kajanje zbog vanzakonskog dela? Klanjanje pred navodno dobroćudnim sistemima koji nam se nude kao “izbori”? Reintegracija se koristi kao šargarepa za kojom bi trebalo da trčimo. Ali ja neću učestvovati u toj trci pravljenja vreća sa peskom. Ne postoji rehabilitacija u IPP (Indeterminate Sentence for Public Protection / kazna na neodređeno vreme zbog javne zaštite), CSC (Close Supervision Centre / specijalni zatvori sa strožijim režimom nadzora) ili samicama. Kada ljude tamo prebacuju bez upozorenja. To nije reintegracija.

Asata Šakur je opisala jedno od mnogih montiranih suđenja kojima je bila podvrgnuta. Iako se ni na koji način ne poredim sa njom, sledeće osećanje je – za mene – naročito odjekivalo:

“Učestvovanje u suđenju u Nju Džersiju bilo je neprincipijelno i pogrešno. Samim tim što sam učestvovala, učestvovala sam u sopstvenoj represiji. Trebalo je da znam i da ne prihvatam tu prevaru. Na duže staze, ljudi su naša jedina šansa. Jedino same sebe možemo osloboditi.”

Neki ljudi se uspešno detoksiraju u zatvoru, mnogi se vraćaju drogama. Neke napuste svoje nasilne veze, mnoge se vrate. Baš poput mita o “zaštiti” koji policija perpetuira, “reintegracija” je zgodna fasada koja skriva sistemsko nasilje. Odluke koje ljudi donesu u zatvoru mogu im biti od koristi ili naneti štetu. Ali sve pozitivne promene koje individua napravi dešavaju se uprkos, a ne zbog, “prilikama” koje dobijamo. Nikada neću zaboraviti bodljikavu žicu i zvuk ključa u vratima. Ali, iako ste me zaključali, nisam sama.

S puno ljubavi,
Em x

Emma Sheppard A7372DJ
HMP Send, Ripley Road
Woking, Surrey
GU23 7LJ, UK

Larisa: Hospitalizovan Antonis Stambulos koji štrajkuje glađu od 2. marta 2015.

voda

U petak ujutru, 3. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Antonis Stambulos, učesnik u Mreži utamničenih boraca, prebačen je u bolnicu u Larisi, gde je lekar na dužnosti odbio njegovo lečenje jer je Antonis odbio da primi infuziju. Tada je ponovo vraćen u zatvor u Larisi.

U večernjim satima istog dana, Antonis Stambulos je ponovo primljen u bolnicu u Larisi, gde ga pod stražom drže u sobi-ćeliji. Drug je izgubio oko 18.6% svoje početne telesne težine i vodu dobija samo iz usta. Simptome koje ima su teška slabost, umor posle minimalnog napora, vrtoglavica koja se pogoršava stajanjem (ortostatska hipotenzija), hipoglikemija i hiperurikemija.

Lamija: Hospitalizovan Nikos Maziotis koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015.

sidnej
Snage štrajkačima i štrajkačicama glađu u grčkim zatvorima! (grafit u Sidneju)

Dana 2. aprila, član Revolucionarne borbe, zatvorenik u štrajku glađu, Nikos Maziotis prebačen je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u okružnu bolnicu u Lamiji usled daljeg pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Podsećamo da je drug bio ozbiljno povređen u julu 2014., nakon razmene vatre sa onima koji su ga zarobili.

Atina – štrajk glađu ZVĆ: Atina Cakalu uslovno puštena iz zatvora

timebomb

Dana 31. marta 2015., sudsko veće je dozvolilo puštanje Atine Cakalu, majke braće Cakalos, pod restriktivnim uslovima: kauciju od 10,000 evra, obavezu javljanja u policijsku stanicu tri puta mesečno, zabranu izlaska iz zemlje, kao i zabranu napuštanja Salamine (ostrvo Salamis), što znači da, ukoliko njeni sinovi prežive štrajk glađu, ona više neće moći da ih posećuje u zatvoru.

Međutim, sudsko veće je odbacilo zahtev za uslovno puštanje žene Gerasimosa Cakalosa.

U isto vreme, članovi Zavere vatrenih ćelija – od kojih je osmoro trenutno hospitalizovano u kritičnom stanju – zajedno sa anarhistkinjom, zatvorenicom, Angeliki Spiropulu, ušli su u 30 dan štrajka glađu (od 2. marta). Ranije tokom današnjeg dana (31.3), drug Mihalis Nikolopulos član ZVĆ našao se u stanju mogućeg srčanog zastoja.

Trenutno puštanje životne saputnice Gerasimosa Cakalosa!

Grčki zatvori: Izjava Nikosa Maziotisa o štrajku glađu (objavljena 2.3.2015)

skaby-761x1024

ŠTRAJK GLAĐU NIKOSA MAZIOTISA, ČLANA REVOLUCIONARNE BORBE, U KONTEKSTU BORBENE MOBILIZACIJE POLITIČKIH ZATVORENIKA

U proteklih 15 godina i pogotovo nakon pokretanja rata protiv “terorizma”, kapitalistički sistem širom sveta postaje sve totalitarniji kako bi nametnuo diktaturu tržišta, interese nadnacionalne finansijske elite koja je nastala iz globalizacije sistema nakon okončanja bipolarizma. U tom kontekstu, represija, ojačavanje zakonodavnog i kaznenog arsenala država u tom novom globalizovanom okruženju protiv političkih neprijatelja novog poretka i naročito protiv pretnje oružane revolucionarne akcije, od velikog je značaja i primenjuje se zbog reprodukcije sistema, naročito u poslednjih nekoliko godina od izbijanja globalne finansijske krize.

Grčka država, koja je u potpunosti integrisana u nadnacionalni kapital, usvojila je neoliberalne reforme diktirane od strane Evropske unije i nadgradila svoj zakonodavni i kazneni arsenal u skladu sa zahtevima međunarodnog “rata protiv terorizma”. Tako je 2001. godine država usvojila prvi “anti-teroristički” zakon, član 187 krivičnog zakona (kriminalna organizacija), godine 2004. usvojila je drugi “anti-teroristički” zakon, član 187a (teroristička organizacija), godine 2009. ubrzo nakon ustanka iz decembra 2008., usvojila je zakon protiv kapuljača (zakon koji kriminalizuje prikrivanje lica na demonstracijama), a 2010. je modifikovala član 187a učinivši ga još represivnijim. U 2012., po nalogu državnog tužioca, ustanovljeno je korišćenje nasilnih sredstava pri uzimanju DNK uzoraka od osumnjičenih i, konačno, tokom leta 2014., kao logična posledica njene represivne politike, usvojila je zakon o uspostavljanju zatvora maksimalne bezbednosti tipa C za političke zatvorenike.

Ova postepena nadgradnja represivnog napada države u proteklih nekoliko godina intenzivirana je u vezi sa neoliberalnim reformama nametnutim od strane grčke vlade. Međutim, taj napad je dostigao vrhunac nakon izbijanja globalne finansijske krize, nakon ustanka iz decembra 2008. i podvrgavanja zemlje autoritetu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije (EK) potpisivanjem prvog memoranduma u 2010.

U tim uslovima – u kojima je establišment izgubio društveni konsenzus koji je uživao pre krize usled brutalnih mera pokrenutih u proteklih šest godina – represija i “anti-teroristička” legislativa čine temelje i preduslove perpetuiranja sistema.

Zbog delegitimizacije establišmenta u očima društvene većine zbog najveće društvene pljačke koja je nad društvom ikada izvršena, gde glad, siromaštvo i beda muče ljude, sa hiljadama smrtnih slučajeva zbog samoubistava, bolesti, nedostatka osnovnih potrepština, sa hiljadama beskućnika i onih koji jedu iz kontejnera ili zavise od narodnih kuhinja kako bi preživeli – sve to stvara odgovarajuće uslove sa izgledima za revoluciju i zbacivanje režima odgovornog za krizu i svu patnju nastalu zbog nje.

Sirizino preuzimanje vlasti i upravljanje kapitalističkom krizom nakon izbora od 25. januara 2015. suštinski ne menja ništa. Uprkos predizbornim obećanjima o ukidanju memoranduma i kresanju duga, politika koju Sirizina vlada sledi ne razlikuje se od politike prethodnih vlada. To je očigledno iz činjenice da je zahtevala produženje postojećeg programa spašavanja (eng. bailout), bez obzira na spinove preimenovanja memoranduma ili trojke MMF/EK/ECB u “institucije”. Činjenica je da je Sirizina vlada prihvatila i memorandum i dug i da će potpisati novi memorandum – program spašavanja nakon produženja postojećeg sa svim što uz njega ide.

Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenih u zatvoru tipa C, verujem da samo put subverzije i oružane narodne i socijalne revolucije predstavlja put za izlazak iz krize i da može preokrenuti memorandum, sporazume o kreditiranju i izbrisati dug. Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenik u zatvoru tipa C, u kontekstu borbene mobilizacije političkih zatvorenika i zatvorenica protiv specijalne “anti-terorističke” legislative, specijalnih sudova i specijalnih zatvora, učestvujem u štrajku glađu od 2. marta, zahtevajući:

1) Ukidanje prvog “anti-terorističkog” zakona iz 2001., člana 187 (kriminalna organizacija)
2) Ukidanje drugog “anti-terorističkog” zakona iz 2004., član 187a (teroristička organizacija)
3) Ukidanje zakona o kapuljačama
4) Ukidanje zakona o zatvorima tipa C
5) Puštanje osuđenog člana 17N Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor tipa C, Domokos

Štrajk glađu: Zavera vatrenih ćelija – Ukoliko ne umremo jedni za druge, već smo mrtvi

zvc

(saopštenje koje sledi objavljeno je 12. marta 2015. )

Dana 3. marta “pravda” je odlučila da u pretkrivični pritvor pošalje majku drugova Hristosa i Gerasimosa Cakalosa, kao i Gerasimosovu devojku, pod optužbom za pridruživanje i učešće u terorističkoj organizaciji.

Iza očigledne besmislenosti optužbe skriva se morbidna osvetoljubivost anti-terorističke jedinice i sudskih vlasti koji žele da emocionalno ucene dvojicu drugova, ali i sve nas. To nije samo osveta koja preti da postane neizmerljiva, već i pokušaj da anuliraju naše samo biće. U suštini, oni od nas zahtevaju bezuslovnu predaju, tiho primirje i oproštaj sa dostojanstvom, inače će se u zatvorima demokratije uvek naći neke “gostoljubive” ćelije za našu rodbinu.

Nećemo im učiniti uslugu. Rat protiv vlasti je postojano iskovan u nama i poput krvi teče našim venama. Neprijateljima slobode, sudijama i pandurima, nećemo predati niti ćemo se povući i za jedan jedini milimetar.

Suočavamo se sa najvulgarnijom emotivnom opsadom. Sudska mafija je naše voljene – koji nemaju nikakve političke srodnosti sa nama, već samo biološku i emotivnu – kidnapovala i drži ih kao taoce. U ovom konkretnom slučaju, sveštenstvo pravde poništava čak i apsurdnost sopstvenih zvaničnih pravila pošto, po pitanju mere pretkrivičnog pritvora, njihov “sveti” zakon predviđa da će se “pretkrivični pritvor primenjivati samo u slučajevima kada postoji sumnja da će okrivljeni pobeći ili počiniti slična dela”.

Ko, čak i među našim neprijateljima, zaista smatra da za našu rodbinu postoji “sumnja da će pobeći” ili “počiniti slična dela” – dela koja zapravo nisu ni počinili? Očigledno niko…

Ova priča o trenutnim pojavama nije samo delić nečije lične istorije ili emocionalno nabijena digresija od iskustava proživljenih u Zaveri vatrenih ćelija.

Naprotiv, ove pojave su deo opšte represivne strategije koju koordinišu arhijereji sudija, pandura i novinara.

Na prva vrata su zakucali još u zoru…

U subotu je obelodanjena policijska operacija pod kodnim nazivom “Mlekar” (gr. Γαλατάς), kako bi se ušlo u trag begunki – članici Revolucionarne Borbe, Poli Rupi (gr. Πόλας Ρούπα), dok je štampa izveštavala o mogućem pretresu roditeljskog doma člana Revolucionarne borbe, Nikosa Maziotisa. Takođe, istog dana, policija i javni tužilac su, nakon “anonimnog telefonskog poziva o postojanju oružja i eksploziva”, upadali i vršili pretrese domova anarhista.

Iako je epilog pretresa, u zvaničnim tariguzima, bio sveden na tri reči “ništa nije pronađeno”, našli smo se, zapravo, u predvorju policijskog i pravosudnog despotizma.

Unutar tog polja konfuzije, u kojem se mešaju tuga i bes, paralelno sa našim štrajkom za oslobođanje naše rodbine, odvija se štrajk glađu protiv zatvora tipa C, teror-zakona (gr. τρομονόμο), zakona 187, zakona o kapuljačama, fašističke policijske manipulacije uzimanja DNK, kao i za oslobođanje Savasa Ksirosa. Taj štrajk je odavno organizovan i najavljen i ima našu punu političku saglasnost. Na naš štrajk glađu smo se odlučili na prečac, kao refleks na zarobljeništvo koje je nametnuto našoj rodbini.

Ova dva štrajka glađu su, međutim, direkno povezana jer se susreću i međusobno dopunjuju. Konkretno, štrajk glađu za oslobođenje naše rodbine predstavlja materijalnu i fizičku posledicu sprovođenja teror-zakona čije je ukidanje postavljeno kao zahtev drugog štrajka glađu političkih zatvorenika.

U našem konkretnom slučaju izneli smo puštanje rodbine kao kulminirajući i lični referentni okvir jer se pretnja stalne nadogradnje teror-zakona pretvorila iz slike budućnosti u današnju fašističku stvarnost koja nama bliske osobe drži zarobljenim.

Zbog toga nema srednjeg puta. Ili će naša rodbina biti puštena iz zatvora ili će biti prvih mrtvih štrajkača glađu u Evropi za poslednjih 40 godna, sa levičarskom vladom u pozadini.

Još jednom želimo da razjasnimo da ne tražimo ništa za sebe. Mi smo preuzeli punu političku odgovornost za celokupan plan našeg bekstva iz zatvora Koridalos, javno smo izneli samokritiku naših “propusta” i bez kajanja održavamo našu volju za slobodom i anarhijom koje će doći samo kroz naše sopstvene ruke, a ne pasivnim čekanjem na zakone.

Ono što zahtevamo jeste oslobađanje naše rodbine koju je vlast kidnapovala.

Bilo bi to emocionalno i samoubistvo savesti ukoliko bismo pokušali da naše političke osobine prelijemo na ovaj slučaj. Koliko god da mrzimo logiku viktimizacije, bili bismo slepi da ne prepoznamo da su, u ovom slučaju, naše rođake žrtveni jarci – trofeji tužilaštva zbog naših izbora.

Zbog toga, kada govorimo o našoj rodbini, ne oslobađamo u potpunosti grubost naših reči jer nemamo nameru da igramo političke igre na leđima naših ljudi. Štaviše, ni njihova pravna odbrana nema bilo kakve veze sa Zaverom vatrenih ćelija. Uvek ćemo biti uz njih, kao što su i one stajale uz nas, bez ukrštanja naših političkih izbora.

Jedina sigurna stvar jeste da grubost i apsolutnost sopstvenih izbora čuvamo odlukom o štrajku glađu do smrti. Nastavljamo dalje sa sigurnošću i spremnošću onih koji rizikuju sve za trijumf nepokorenog i slobodnog života.

Možda će biti potrebna naša krv da bi sloboda proklijala. Ali, tako je kako je…

Umiremo onako kako smo izabrali da živimo, dostojanstveno ne kapitulirajući ni pred smrću.

Jer, istinska sloboda postoji samo u borbi za slobodu.

NIKADA NE ZABORAVLJAMO – NIKADA NE OPRAŠTAMO

ŠTRAJK GLAĐU DO SMRTI ZA PUŠTANJE NAŠE RODBINE

SOLIDARNOST I POBEDA ZA BORBE SVIH ŠTRAJKAČA GLAĐU

1. Za ukidanje anti-terorističkog zakona A’ (član 187)
2. Za ukidanje anti-terorističkog zakona B’ (član 187a)
3. Za ukidanje zakona o kapuljačama
4. Za ukidanje zakona o zatvorima tipa C
5. Za oslobađanje Savasa Ksirosa iz medicinskih razloga
6. Za ukidanje odredbe o prisilnom uzimanju DNK (i generalno, policijske manipulacije pravljenja krivaca kroz DNK)

Zavera vatrenih ćelija – FAI/IRF
Ćelija utamničenih članova

Pirej: Hospitalizovan i Argiris Dalios koji se su štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015.

iraklion-2-12-14-1024x768
Solidarnost sa političkim zatvorenicima (A) / Zapalimo banke

Dana 27. marta, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Argiris Dalios – učesnik Mreže utamničenih boraca – hitno je prebačke iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaja zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.

Mreža utamničenih boraca: Međunarodni poziv na akciju za štrajkače glađu u grčkim zatvorima

Utamničeni anarhisti, članovi Mreže utamničenih boraca (gr. skr. DAK) Antonis Stambulos, Tasos Teofilu, Jorgos Karajanidis, Dimitris Politis, Fivos Harisis, Argiris Dalios, Andreas-Dimitris Burzukos, Grigoris Sarafudis i Janis Mihailidis, članovi “Revolucionarne borbe” Nikos Maziotis i Kostas Gurnas, član “17. novembra” (17N) Dimitris Kufodinas, nekoliko političkih zatvorenika poreklom iz Turske i zatvorenici Jorgos Sofijanidis i Muhamed-Said Elcibah, trenutno se nalaze u štrajku glađu, boreći se protiv pravnog i represivnog “stanja izuzetka” (engl. state of exception) kojeg je grčka država uspostavila još početkom 2000. godine.

Dana 2. marta 2015., zajedno sa drugovima i drugaricama izvan zatvorskih zidina, započeli smo borbu za ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C, ukidanje antiterorističke legislative, ukidanje zakona o kapuljačama, fundamentalnu promenu u procesu uzimanja i identifikovanja DNK dokaza, kao i puštanje pacijenta sa politraumom, člana 17N, Savasa Ksirosa.

Naša borba za ispunjenje ovih zahteva jee borba protiv same srži vanrednog stanja. To je borba protiv same srži novog totalitarizma koji je u poslednjih 15 godina uspostavljen kako u Grčkoj tako i širom sveta.

Svesni činjenice da neksus između planova dominacije prevazilazi uske geografske granice država, pozivamo sve drugove i drugarice širom sveta da podrže našu borbu.

Pozivamo sve drugove i drugarice da 1. aprila izvode akcije solidarnosti i tako pošalju poruku revolucionarnog jedinstva.

POBEDA ZA BORBU ŠTRAJKAČA GLAĐU
TRENUTNO ISPUNJENJE SVIH ZAHTEVA
ZA UKIDANJE DRŽAVE I KAPITALIZMA

Mreža utamničenih boraca

Grčki zatvori: Anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis štrajkuje glađu

tress

Dana 23. marta 2015., anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (gr. skr. DAK), pridružio se štrajku glađu.

On je poslednji učesnik Mreže koji će se pridružiti štrajku glađu; utamničeni drugovi Rami Sirjanos i Spiros Stratulis ne mogu učestvovati u štrajku jer se još nisu u potpunosti oporavili od prošlogodišnjeg višednevnog štrajka glađu.

Atina: Trenutno hospitalizovano ukupno osam članova Zavere vatrenih ćelija koji se u štrajku glađu nalaze od 2. marta

Dana 24. marta 2014., Haris Hadžimihelakis, Jorgos Polidoros, Gerasimos Cakalos i Olga Ikonomidu, članovi Zavere vatrenih ćelija, prebačeni su u bolnice, izvan zatvora Koridalos, sa jakim prisustvom policije.

Ovog popodneva, 25. marta 2015., još dva člana ZVĆ, Damjano Bolano i Mihalis Nikolopulos, prebačena su u bolnicu izvan zatvora.

Trenutno je hospitalizovano ukupno osam zatvorenika ZVĆ, koji se u štrajku glađu nalaze od 2. marta:

Panajotis Argiru, koji se nalazi u kritičnom stanju, u bolnici Atikon
Teofilos Mavropulos, koji se nalazi u kritičnom stanju, u Opštoj državnoj bolnici Nikaja
Haris Hadžimihelakis u bolnici Genimatas
Gerasimos Cakalos i Jorgos Polidoros u bolnici u Pireju (gr. Τζάνειο)
Olga Ikonomidu u bolnici Sotirija
Damjano Bolano i Mihalis Nikolopulos u bolnici Evangelismos

Prema izjavi druga Panajotisa Argirua, čije su reči nedavno emitovane i na okupiranoj radio stanici “105.5FM Sto Kokkino” u Atini, jedanaest štrajkača glađu – članovi ZVĆ zajedno sa anarhistkinjom-zatvorenicom Angeliki Spiropulu – sada čeka na odluku nadležnog sudskog veća o zahtevu za puštanje majke braće Cakalos i žene Gerasimosa Cakalosa.

Grčka: Tenzija u zatvoru maksimalne bezbednosti Domokos

state_of_exception
25. mart 2015. oko 13h po lokalnom vremenu

Još jedan zatvorenik u Domokosu ubijen u rukama države

Zatvorenik pakistanskog porekla koji je utamničen u zatvoru tipa C Domokos zahtevao je da bude prebačen u bolnicu, ali je umesto toga odveden iz krila E2 i smešten u disciplinsku izolaciju. Prema izveštajima, on je u toj ćeliji izvršio samoubistvo.

To je drugo državno ubistvo u zatvoru Domokos otkako je partija Siriza preuzela vlast, a Nikos Paraskevopulos postavljen za ministra pravde. (Zbog lekarskog nemara 3. februara 2015. u Domokosu je umro zatvorenik)

Trenutno, u krilu E1 zatvora tipa C, u kojem su zatočeni drugovi Nikos Maziotis (u štrajku glađu od 2. marta), Janis Naksakis i Hristos Rodopulos, vlada tenzija. Zatvorenici su poskidali kamere i  generalno prouzrokovali veliku štetu u E1 krilu zatvora maksimalne bezbednosti Domokos.

Skupština solidarnosti sa političkim zatvorenicima i utamničenim i gonjenim borcima