Tag Archives: latinska amerika

Čile: Nove informacije o štrajku glađu

(prethodna vest)

Dana 20. aprila 2015. postalo je poznato da se i anarhistički zatvorenik Enrike Guzman (Enrique Guzmán) nalazi u štrajku glađu od 14. aprila.

Anarhistkinja Natali Kazanova (izolacija ženskog zatvora San Migel), Huan Flores (krilo 1 zatvora Santjago 1), Giljermo Duran (u potpunom kućnom pritvoru) i Enrike Guzman (krilo 35 zatvora Santjago 1) nalaze se u štrajku glađu (uzimaju samo tečnosti), zahtevajući:

– određivanje validnosti DNK “dokaza” podnetih protiv njih, uzimajući u obzir razmatranje svih naučnih aspekata, a ne samo tendencionznih argumenata tužilaštva;

– okončanje maltretiranja, otimanja i saslušanja ljudi koji se solidarišu za utamničenim drugovima i drugaricama;

– okončanje maltretiranja, napada, disciplinskih sankcija protiv Huana i Natali ili ma kog/koje drugog/e zatvorenika ili zatvorenice koji/a se bori;

– trenutno puštanje Enrikea Guzmana, utamničenog zbog toga što je blizak sa drugovima i drugaricama umešanim u ovaj slučaj i što ih je redovno posećivao u zatvoru;

– trenutno premeštanje Natali Kazanove iz samice u krilo/kulu u kojem će biti u mogućnosti da ima kontakt/odnose sa drugim zatvorenicama i više vremena u zatvorskom dvorištu.

U svom saopštenju o započinjanju štrajka glađu, Erik Guzman je dodao još jedan zahtev:

– trenutno okončanje režima kućnog zatvora nametnutog Giljermu Duranu protiv koga tokom istrage nije predstavljen nikakav dokaz.

Čileanski zatvori: Reči Tamare Sol Farias Vergara i Natalije Koljado, koje drže u istom krilu zatvora San Migel

Solidarity days with prisoners of social war in Chilean prisons, from 10 to 20 of April – related tag in Spanish
Dani solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama društvenog rata u čileanskim zatvorima, od 10. do 20. aprila

16. april 2015.

(Pisale bismo mnogo više, ali su mogućnosti za pisanje ove poruke, kao i mogućnost da našu akciju učinimo vidljivijom ograničene)

Drugarice/ovi u afinitetu:

U okviru nedelje agitacije za antiautoritarne zatvorenice i zatvorenike na svim teritorijama, koja je u toku ovih dana, a posebno za sutrašnji dan (17.4.) postoji poziv na solidarnost sa zatvorenicama/ima sa dugogodišnjim kaznama, Natalija Koljado i Tamara Sol Farijas šalju svu svoju ljubav, podršku i pobunjeništvo, uz odluku da se uzdržavaju od zatvorske hrane tokom čitavog dana u petak 17. aprila.

Svu našu snagu i ljubav posebno šaljemo Natali Kazanovi, koja se nalazi u štrajku glađu zahtevajući okončanje zatvorskog režima izolacije u kojem se nalazi. Drugarice, nijedna zatvorenica nije sama!

Za potpuno oslobođenje; dole sa patrijarhatom i tehno-industrijskim društvom!

Solidarnost sa svim anti-autoritarnim zatvorenicama/ima!

Čile: Anarhisti Huan Flores, Natali Kazanova i Giljermo Duran objavili štrajk glađu

chile-mid-april-hunger-strikeAnarhistički drugovi i drugarica, Huan (Juan Flores), Natali (Nataly Casanova) i Giljermo (Guillermo Duran), uhapšeni su u Santjagu 18. septembra 2014.

Huana drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru Santjago 1, optuženog za umešanost u dva bombaška napada koja su se desila 13. jula i 8. septembra 2014., za koje je odgovornost preuzela Zavera vatrenih ćelija (Čile); on je takođe optužen za učešće u koordinisanom napadu na dve policijske stanice 11. avgusta 2014. za koji je odgovornost preuzela C.I.V. (Conspiración Internacional por la Venganza / Međunarodna zavera za osvetu).

Natali drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru San Migel i optužena je za učestvovanje u bombaškom napadu koji se desio 13. jula 2014. i posedovanje eksploziva.

Giljermo se nalazi u punom kućnom pritvoru, optužen za posedovanje oružja u vezi sa istim slučajem.

Dana 1. aprila 2015, ovi drugovi i drugarica su objavili svoje prvo otvoreno pismo kojim prihvataju poziv na dane solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama socijalnog rata u Čigleu (između 10. i 20. aprila 2015.) koji su inicirale/i buntovničke zatvorenice/i Tamara Sol Vergara, Alehandro Asotrga Valdes (Alejandro Astorga Valdés), Karlos Gutijerez Kiduleo (Carlos Gutierrez Quiduleo), Huan Aliste Vega (Juan Aliste Vega), Fredi Fuentevilja (Freddy Fuentevilla), Hans Nimajer Salinas (Hans Niemeyer Salinas), Marselo Viljaroel Sepulveda (Marcelo Villarroel Sepúlveda), Alfredo Kanales Moreno (Alfredo Canales Moreno), a koji su takođe podržali nedavno pritvorena drugarica Natalija Koljado (Natalia Collado) i drug Havijer Pino (Javier Pino).

Dana 6. aprila 2015. Enrike Guzman (Enrique Guzmán) – blizak prijatelj i drug Huana, Natali i Giljerma – uhapšen je i nekoliko dana kasnije poslat u pretkrivični pritvor optužen za učešće u ranije pomenutim koordinisanim napadima na dve policijske stanice. Istovremeno, panduri su, prema izveštajima, maltretirali nekoliko ljudi koji ih podržavaju, otišavši toliko daleko da su (bukvalno) oteli još jednog druga na sred ulice.

Huan, Natali i Giljermo se trenutno nalaze u štrajku glađu i zahtevaju:

– trenutno oslobađanje druga Enrikea Guzmana;
– okončanje napada i disciplinarnih sankcija prema zatvorenicima/cama koji/e se bore;
– trenutni transfer drugarice Natali Kazanova iz samice u “obično” zatvorsko krilo;
– okončanje maltretiranja ljudi koji se solidarišu sa utamničenim drugovima i drugaricama;
– okončanje gonjenja na osnovu DNK

Izjave o započinjanju štrajka glađu možeš pročitati ovde (engleski jezik) i ovde (španski jezik).

Čile: Dijego Rios je slobodan!

luchapermanente-1024x570

Anarhista Dijego Rios uhapšen je 7. februara 2015. nakon što je pet i po godina bio u bekstvu optužen za posedovanje eksplozivnog materijala (nakon što ga je, tokom leta 2009., majka potkazala policiji).

Dana 30. marta, nakon što je proveo gotovo dva meseca utamničen u odeljenju maksimalne bezbednosti zatvora visoke bezbednosti (CAS) u Santjagu, uoči suđenja po skraćenom postupku, drug je uspeo da meru predostrožnosti preventivnog pritvora pretvori u kućni pritvor tokom noći. Dijego je priznao posedovanje predmeta koji bi se mogli iskoristiti za eksplozivne naprave. Dana 2. aprila, uslovno je osuđen na 541 dan, tako da je drug sada slobodan.

Dole zatvori i pravosudni sistem!
Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!

Santjago: Solidarna akcija ispred grčke ambasade

Santiasko-1024x768
Solidarnost sa utamničenim drugovima i drugaricama (Grčka) koji štrajkuju glađu do smrti za oslobođenje članica svoje porodice

U sredu 1. aprila oko 13h, grupa demonstranata/kinja prišla je grčkoj ambasadi, koja se nalazi u poburžujenom okrugu Santjaska, Las Kondes, kako bi poremetila socijalni mir u odgovoru na poziv na međunarodnu solidarnosti sa drugovima i drugaricama utamničenim od strane grčke države koji se u štrajku glađu do smrti nalaze od 2. marta.

Za trenutno oslobađanje njihove utamničene rodbine

Protiv pravnog i represivnog stanja izuzetka (engl. state of exception) nametnutog od 2000. godine

Za ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C

Za ukidanje anti-terorističke legislative

Za ukidanje zakona o kapuljačama

Za radikalnu promenu metodologije pri uzimanju i identifikaciji genetskog materijala

Za puštanje Savasa Ksirosa koji je teško bolestan i utamničen od 2002. godine

Protiv zlonamernog ucenivanja grčkih vlasti i njenih zakona!!!

Pobeda za borbu  utamničenih štrajkača i štrajkačica glađu!!!

Za uništenje države, kapitala i svih oblika vlasti!!!

(Na kraju dana niko nije bilo privedenih.)

Montevideo: Gest saučesništva sa Monikom i Franciskom

1920

U zoru 3. februara 2015. godine, desio se napad paljevinom na prostorije  Narodne partije (Partido Popular) Španije u Montevideu. To je gest u znak saučesništva sa Monikom Kabaljero i Franciskom Solarom, koje španska država više od godinu dana drži zatvorenim i zatočenim, optuženim za pripadnost “terorističkoj organizaciji” i postavljanje eksplozivne naprave.

Ta partija je trenutno vladajuća partija u Španiji, a njeni su političari među najodgovornijima za gonjenje i pokretanje postupaka protiv drugova i drugarica socijalnog rata koji se odvija na toj teritoriji, kao u nedavnom slučaju “Operacije Pandora”. Oni su, takođe, ti koji su krajem 2014. promovisali i odobrili takozvani “zakon ućutkivanja” (engl. gag law), koji pored ostalog predviđa sankcije i restrikcije u cilju umanjivanja uličnih protesta, stambenih okupacija i ulaska imigranata/kinja.

Ima nas svuda!

Komando Mateo Moral

Buenos Ajres: Akcije solidarnost ispred španske ambasade

U ponedeljak 29. decembra 2014. oko 18h, više od 30 ljudi učestvovalo je u demonstracijama ispred španske ambasade u Buenos Ajresu protiv utamničenja sedmoro anarhista/kinja pritvorenih tokom Operacije Pandora u Španiji.

Buenos Aires: Akcije solidarnost ispred španske ambasade 1
Ne mogu nas zaustaviti – Solidarnost sa zatvorenicima/ama Operacije Pandora (A) – Zapalimo zatvore – Ima nas svuda

 

arg2

Buenos Aires: Akcije solidarnost ispred španske ambasade 2
Sloboda za anarhiste/kinje pritvorene u Španiji

 

arg4

Maldonado, Urugvaj: Grafiti u znak solidarnosti sa drugovima i drugaricama otetim tokom Operacije Pandora

maldo_soli-1024x768

pintada-maldonado-768x1024

“Ako diraju jednog/u, diraju sve – Hitno oslobađanje 7 drugova i drugarica koje je otela španska teroristička država – Zatvorenici/e na ulice”

Mural u centru Maldonada (Urugvaj) u znak solidarnosti sa drugovima i drugaricama koji su nedavno uhapšeni u španskoj državi; trebalo bi biti jasno da se naša solidarnost odnosi na borbene zatvorenike/ce u ma kom delu sveta.

Santjago, Čile: Ustanička solidarnost sa Nikosom Romanosom usred barikada na raskrsnici ulica Makul i Gresija

solidarnost
U sredu tokom podneva, 26. novembra 2014., na raskrsnici ulica Makul i Gresija poznatijom  kao “Kordon Maukul” (Cordón Macul), usred barikada i molotovljevih koktela koji su dali život novom danu anarhističkog nasilja i sukoba sa čuvarima poretka, jedna od grupa koja je učestvovala u akciji o kojoj je već izveštavano, izrazila je svoju solidarnost sa anarhističkim drugom Nikosom Romanosom – koji se od 10. novembra nalazi u štrajku glađu u grčkim zatvorima boreći se za dah slobode – razvijanjem transparenta, uzvikivanjem slogana i bacanjem letaka.

Šaljemo snagu drugu zbog njegove odluke da svoje telo i integritet koristi kao prepeku planovima vlasti.

ZBOG TOGA ŠTO JE NIKOS ROMANOS JEDAN OD NAS
MEĐUNARODNA USTANIČKA ANARHISTIČKA SOLIDARNOST

Izvor: 325

Montevideo: Napad na sedište Fudbalskog saveza Urugvaja u kontekstu Svetskog prvenstva u Brazilu

Montevideo, jun 2014.

U ranim jutarnjim satima, u ponedeljak 9. juna 2014., napali smo sedište Fudbalskog saveza Urugvaja tako što smo sa tri molotovljeva koktela uništili i zapalili deo zgrade.

Ova akcija je odgovor na sva sranja koja fešta Svetskog prvenstva nosi sa sobom.

Šaljemo ljubavi i snage drugovima i drugaricama koji se bore širom sveta i veliki zagrljaj drugovima/drugaricama koje gone u Buenos Airesu.*

NEĆE BITI SVETSKOG PRVENSTVA!

* Krajem maja, drugovi/drugarice su privedeni/e i izvedeni/e pred sud zbog ispisivanja slogana protiv Svetskog prevenstva i u znak solidarnosti sa anarhistkinjom Tamarom Sol Vergara, u centru Buenos Airesa (kao i na zidu Fudbalskog saveza Argentine).

Santjago, Čile: Napad na autobuse Transantjaga

Preuzimanje odgovornosti za divlji napad na autobuse Transantjaga:

U utorak 3. juna 2014., uz saučesništvo noći, organizovali smo se i postavili tri zapaljive naprave u tri različita autobsa koji voze na tri različite linije gradskog prevoznika Transantjago; cilj nam je bio da spalimo ove mašine za prevoz postmodernih robova.

Kao čopor preuzimamo odgovornost za ovu akciju da njen politički i borbeni smisao koji nas je motivisao ne bi bio iskrivljen, izbegavajući tako medijske špekulacije vlasti i uvek opreznih subjekata, i bez zalaženja u dosadna opravdanja jasno kažemo:

U ratu smo sa civilizacijom, njenim društvima, njenim braniocima i lažnim kritičarima; prijatelji smo i branioci prirode, Zemlje i svih životinja koje pate usled zlokobnog napredovanja pripitomljavajuće kapitalističke globalizacije.

Sloboda za Tamaru Sol, Adrijana, Đanluku, Alfreda Kospita, Nikolu Gajia, Hansa Nimajera, Hermesa Gonzalesa, Alfonsa Alvijala i sve zatvorenike i zatvorenice rata širom ovog trulog sveta, a u sećanjima i srcima našim nalaze se Sebastijan Overslui, Maurisio Morales, Aleksandros Grigoropulos i mnogi drugi…

Za oslobođenje ljudskih i neljudskih životinja i Zemlje.

Anarho-nihilistički šok čopor

Montevideo: Napad molotovljevim koktelima na argentinski konzulat

barracas-los-libros-de-la-esquina-1024x680

U ranim jutarnjim časovima 11. aprila 2014., napali smo molotovljevim koktelima argentinski konzulat u Montevideu. Preuzimamo odgovornost za ovu akciju kao odgovor na iseljenje biblioteke “Los libros de la esquina”, koja se odvila ujutro 9. aprila u Buenos Airesu.

Navedeni prostor se razvijao u okupiranoj kući i više od jednog desetljeća održavao je antagonistički pristup prema društvenom poretku, šireći vrijednosti solidarnosti, autonomije i samoupravljanja. U tom su se prostoru, osim društvene biblioteke, razvijali različiti anti-autoritarni i anarhistički projekti, pojačavajući društvenu konfliktualnost.

Naša akcija je jasna: oni udaraju nas, mi udaramo njih. U ovom slučaju, odlučili smo se da iskomuniciramo akciju kako bi dosegla i pružila snagu svima onima koji se bore s druge strane rijeke. Ali i da podsjetimo kako se u ovim krajevima društveni rat nastavlja, i mada češto neprimjećen, a moćnici se prave kao da se ništa ne dešava, svijet dominacije ipak prima naše udarce.

Nastavimo jačati solidarnost, samoorganizaciju i direktnu akciju. Sve dok konflikt ne nabuja, a društveni rat ne dopusti da iko ostane ravnodušan!

Snage, drugovi/arice

Ustanička ćelija Iznenadni udarac

Buenos Aires: Solidarno okupljanje ispred čileanskog konzulata za zatvorene u slučaju “Security”

U kontekstu nedelje agitacije i solidarnosti za naše drugove koje su vlasti kidnapovale i optužile u okviru takozvanog “slučaja Security” u Čileu, izveli smo ovu akciju 24. marta, dan pre početka ovog apsurdnog sudskog cirkusa.

Kao i mnogi drugi koji su se solidarisali, neki su pozvali na okupljanje ispred čileanskog konzulata u Buenos Airesu, žarko želeći da neprijatelj oseti da smo “ponovo tu”, spremni i odlučni da se suočimo sa posledicama, uvek stajući na stranu naših borbenih drugova, bez obzira da li su kidnapovani ili ne od strane države/kapitala. Continue reading Buenos Aires: Solidarno okupljanje ispred čileanskog konzulata za zatvorene u slučaju “Security”

Montevideo: Akcija solidarnosti sa drugovima i drugaricama zatvorenim u Čileu

Sloboda drugarici i drugovima zatvorenim u Čileu – Fredi, Marselo, Huan, Karlos, Sol.
Solidarnost sa Sol Vergarom.
Nećemo se smiriti dok ne zapalimo i poslednjeg dželata.

Montevideo, Urugvaj, 25. marta

Ispisani slogani u znak solidarnosti sa drugovima Fredijem, Marselom, Huanom, Karlosom i Tamarom Sol.

Šaljemo puno snage i ljubavi drugarici i drugovima koji se suočavaju sa usranim suđenjima i zatvorom.

Buenos Aires: Prijatelji Zemlje/FAI ponovo osvetljavaju grad

que-bien-1024x576

fuego-cabrones-1024x576

Svesni smo stvarnosti u kojoj živimo: ubrzana smrt i beda modernog života utiču i na nas kao individue koje udišu usrani vazduh ovog grada. Uvek pokušavamo biti drugačiji i direktni u našim akcijama u odnosu na hiljade uličnih demonstracija koje se dešavaju u ovom regionu.

Kao anarhisti i anarhistkinje, radimo to što radimo jer verujemo da je to najbolje što možemo učiniti u trenucima u kojima ovde živimo.

U ranim jutarnjim časovima u nedelju 16. marta 2014. izveli smo napad paljevinom na patrolna kola argentinske federalne policije u naselju Rekoleta u Buenos Airesu.

U nedeljnu zoru 9. marta 2014., izveli smo napad paljevinom na automobil Mercedes-Benc u naselju Palermo Buenos Airesa.

Takođe smo zapalili brojne automobile u naseljima Belgrano, Njunez, Vilja Ukrviza i Vilja Devoto tokom februara i marta 2014.

Za uništenje društva zatvora i svih tragova vlasti.

Prijatelji Zemlje / Neformalna anarhistička federacija

Meksiko: Osma izjava ITS-a

breaking-news

Nakon pauze tišine i nekih nedavni događaja (javnih i nejavnih), teroristička grupa ima ponovno nešto da kaže:

“Nije potrebno tražiti pregovore sa sistemom, potrebna je borba na život i smrt protiv njega.” – Theodore John Kaczynski [1]

I

Znanstveni časopis “Nature” objavio je (oktobar 2013.) članak koji kritizira našu treću izjavu [2], napisanu nakon ranjavanja tehno-nerda poduzeća Tec iz Monterreya, u augustu 2011. U navedenom članku “nano-antropolog” (sa Sveučilišta South Caroline) bijedno nastoji “dešifrirati” glavni razlog koji se krije iza našeg napada na stručnjake nanotehnologije.

U tom članku gospodin Toumey tvrdi da se naši napadi na nanotehnologiju temelje samo na pretpostavki Grey Goo [3]. Što je sasvim pogrešno. Grey goo je teorija koja je u početku bila poznata samo u znanstvenim sredinama, da bi tek kasnije privukla pažnju javnosti. Nanotehnolog Eric Drexler bio je prva osoba koja je upotrijebila taj pojam, u svojoj knjizi “Strojevi kreacije”, 1986. Jedan od osnivača Sun Microsystem, Bill Joy, iznio je, 2000., u svom poznatom članku “Zašto nas budućnost ne treba” (kojeg smo citirali u našoj trećoj izjavi), apokaliptičku viziju sive ljige. Tekst je privukao pažnju nekih pseudo kritičara civilizacije, kao što je John Zerzan itd.

2004. (kada je nanotehnologija već bila stvarnost) tema je postala skandalozna, a sam Drexler je javno izjavio kako je grey goo bila samo fiktivna ideja, i kako tehnološki uvjeti nisu bili prikladni (tada) da se katastrofa, koju je predvidio prije nekoliko godina, obistini.

Continue reading Meksiko: Osma izjava ITS-a

Santjago, Čile: Pismo porodice Tamare Sol Farijas Vergara

pismo_porodice_tamare_sol_vergara

Drage prijateljice i drugarice, dragi prijatelji i drugovi:

Naša voljena Tamara Sol je u zatvoru.

Brzinom osvetničke munje, kao i uvek kada osuđuju siromašne ili subverzivne, sudija sistema, Paola Robinovič, namerava osuditi Tamaru na kaznu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije, optužujući je za “teško razbojništvo” (robo calificado) – najtežu odredbu čileanskog kaznenog sistema, uz objašnjenje da je Tamara Sol opasnost po društvo. Društvo koje je tako metodično građeno na nenormalnoj nejednakosti između nekolicine neizmerno bogatih i mnogih neizmerno siromašnih; društvo koje je militarizovano stotinama policajaca na njegovim ulicama i posebno na periferiji, koji maltretiraju omladinu u naseljima siromašnih (poblaciones) uz ovlašćenja da ih prebijaju, lažu, nameštaju, hapse, pretresaju kuće, ubijaju, špijuniraju, fotografišu… društvo koje je jedno “veliko tržište”, društvo koje je ponosno na individualizam koje je stvorilo, ponosno na mediokritete koje stvara, društvo u kome komunikacioni mediji izveštavaju samo o poznatim ličnostima ili zločinima iz strasti. Sudija je, braneći to društvo, odlučio da Tamara Sol tokom isražnog perioda (koji inicijalno traje 60 dana) mora ostati u zatvoru San Miguel, u modulu visoke bezbednosti. U takvom kaznenom modulu, u dvorište se izlazi samo na pola sata…ili su možda po ceo dan zaključani u kavezu.

Brzina kojom je sudija izrekao kaznu sasvim je suprotna onoj kada osuđuju nekoga u uniformi, nekoga ko uprkos ubistvima i zloupotrebi moći protiv omladine i drugih stanovnika naselja siromašnih, mirno živi u svom domu. Mi smo u slučaju ubistava naše dece, Eduarda i Rafaela, više od 20 godina čekali da pravda bude izrečena, a kazna je bila veoma mala; samo sedam godina za ubistvo dvoje ljudi uz hapšenje koje je prošlo bez prisustva ijednog medija, bez prikazivanja lica ubica, bez lisica na rukama i koje su poslali u hotel sa pet zvezdica Punta Peuko. Niti je takav poletni duh primećen kod sudija u slučajevima suđenja lopovima belim okovratnicima kada je i novac bio u igri, i sve odvija glatko, sve se odvija tiho.

Želimo da vam kažemo da je Tamara Sol relativno dobro (koliko to može biti kao zatvorenica). Njen moral je snažan i visok, ona je dostojanstvena i hrabra žena koja je stavila direktan izazov pred nas i njenu porodicu; mi smo kukavice koje nikada ni za korak neće izaći iz ovog prokletog sistema, koje se povinuju zbog mrvica; za nas nikada neće biti “pravog trenutka” niti ćemo imati “neophodna sredstva”; postavili smo tempo i zadali poneki iznenadni udarac, ali ništa što razbija ovu smrtonosnu rutinu u kojoj smo zaglavljeni.

Strahovito smo tužni što je naša devojčica, koju jako volimo, ta koja je zatočena. Ali smo takođe i ponosni jer je već žena i zato što je pokazala ogromnu hrabrost u svom životu.

Žena koja nas je stavila pred duboki izazov da ne ostanemo saterani u ćošku ovog sistema, prilagođavajući naše živote njegovom diktatu, navikavajući se na ubistva drugarica i drugova, utamničenja borbene omladine, stalne krađe koje se nad nama kao ljudima dešavaju u svim sferama – od krađi našeg svakodnevnog života do krađe naše zemlje, naših okeana, naših bogatstava, našeg drveća.

Potrebna nam je snaga, drugarice i drugovi, potrebno nam je vaše iskreno i nesebično prijateljstvo koje ste nam uvek pružali.

Naš je put već odavno jasan i ne možemo ostati mirni nadajući se da će drugi raditi ono što je trebalo da nastavimo da radimo… DA DUBOKO VOLIMO IDEJU SLOBODNOG I BRATSKOG DRUŠTVA I GRADIMO GA VELIKIM I MALIM AKCIJAMA, NE SAMO U RAZGOVORIMA VEĆ SVIM OBLICIMA BORBE I U SVAKOJ SFERI NAŠEG POSTOJANJA.

Tamara Sol, kćerko, unuko, sestro, volimo te svom snagom.

Tamara Sol, borbena drugarice, divimo se tvojoj hrabrosti. Sa tobom smo.

Tamara Sol, uvek ćemo biti uz tebe, nikada nećeš biti sama.

Tamara Sol “nebo se ogleda u okeanu, i tek tada pogledaj u mesec”. Strpljenja, strpljenja, strpljenja, ljubavi.

Želimo da se zahvalimo svima onima koji su došli u naš dom da nas posete i koji su odmah pokazali svoju brigu, kao i onima koji su pokazali svoju solidarnost šaljući stvari koje su Tamari Sol potrebne u zatvoru.

Zahvaljujemo se i ženama koje su je prihvatile na tom mračnom mestu i s ljubavlju podržavale.

Takođe se zahvaljujemo onima koji nisu bili sa nama i koji su nam svojim stavom pokazali da se ne slažu sa Tamarom Sol i tako nam jasno pokazali na koga možemo računati sada i u budućnosti.

Ana Vergara Toledo, Luisa Toledo Sepulveda, Manuel Vergara Meza
Vilja Fransija, 3. februar 2014.

Izvor: War On Society

Bolivija: Ispisani slogani u znak solidarnosti sa utamničenom anarhistkinjom Tamarom Sol Farijas Vergara

Tvoja osveta je naša osveta. Sloboda za Sol Vergar.
Tvoja osveta je naša osveta. Sloboda za Sol Vergarovu.
Sol, tvoj impuls je naš dah.
Sol, tvoj impuls je naš dah.
sol-3-1024x768
Snaga, solidarnost i akcija. Za borbeno sećanje. Sol, nisi sama.
Akcija koju je izvela Sol, deo je našeg rata.
Akcija koju je izvela Sol, deo je našeg rata.
sol-5-1024x768
Sol, tvoja nas je osveta posestrila u borbi.

Dok se građani pripremaju za karnevalske svečanosti, naše misli prelaze razdaljine rušeći granice koje nas razdvajaju…

Ovom malom noćnom šetnjom želimo da cenimo tvoju hrabrost i impuls; impuls koji obeležava istoriju naše borbe, koji nas hrani i jača. Jer, samo jednim vapajem osvete pokazala si da nijedna ratnica ili ratnik nikada neće biti zaboravljeni, a kako je nemoguće ćutati pred tvojom hrabrošću, ovim malim solidarnim gesto puštamo zidove da govore.

Održavamo živim sećanje na druga Sebastijana Oversluija jer su mrtvi oni koji su zaboravljeni. Znamo da život u borbi još uvek podstiče i podsticaće našu borbu!

Za borbeno sećanje, za anarhiju!
Živela Sol Vergara! Živeo Sebastijan Overslui!

Izvor: contrainformate

La Paz (Bolivija): Treća izjava Henryja Zegarrunda, u kućnom zatvoru

stillness
Vraćam se pisanju vedro raspoložen i ojačan solidarnošću, gledajući naprijed, ponosno anarhistički, zadovoljan što živim u skladu sa svojim riječima, nakon što sam izbliza pratio pravosuđe koje štiti bogate i neprijatelje siromašnih, koje koristi svoja najpakosnija sredstva, kao što su montirani procesi i njegove bijedne sluge, da bi optužilo, kriminaliziralo, proganjalo i zatvorilo svakoga tko se ne prilagodi.

Sada sam zatvorenik države – dobrotvora kapitala, nakon 8 mjeseci potpunog kućnog zatvora, i nakon 11 mjeseci zatvora. Moglo bi se reći da je ovakav tip zatvora “napredak” prema zadobivanju fizičke slobode, ali moj stan je moja ćelija, kuća u kojoj živim je moj novi zatvor, nadzor nad mojim životom nije nestao, kazna se nastavlja plačajući danak zatvorskom društvu. Mada ovaj oblik zatvora nije prijatan, ipak moja situacija nije uopće usporediva s izolacijom u kojoj žive naši/e revolucionarni/e drugari/ce u zatvorima širom svijeta. Zato se moramo boriti nužnim ponosom kako unutar tako i izvan zatvora, sve dok se svi/e ne vrate na ulicu, sve dok ne uništimo zidove ćelija ljudskih i neljudskih bića.

Ostaje u limbu gluposti optužba za postojanje jedne “terorističke organizacije međunarodno financirane i za pokušaj ubojstva”. Mi, anarhisti, nemamo vođa, odbijamo autoritet zato što se temelji na premoći i podčinjenosti, ne posjedujemo nikakav oblik hijerarhijske ili vertikalne organizacije, tražimo slobodno udruživanje i politički afinitet. Prakticiramo međunarodnu solidarnost, ne samo prema našoj braći i sestrama u zatvorima, u ilegali ili progonjenima, nego i prema drugim zatvorenicima, jer zatvori su stvoreni da bi, dakako, zaštitili kapital. Delirij države i dalje tvrdi kako postoji međunarodno financiranje, sa vezama i predstavnicima. Ali, svatko od nas – antiautoritarnih anarhista/ica – predstavlja samog sebe, svatko od nas je dio jedne te iste borbe, u kojoj nemamo vođa, nego se prepoznajemo kao drugovi. Država očajnički nameće teror, putem svojih političkih-pravosudnih-policijskih organa, ona kažnjava i optužuje svakog tko se bori za slobodan život bez kapitala i etnocida. Sve optužbe su podređene njenim zakonima, a oni sami – tlačitelji – su podređeni svojim istim zakonima, oni sami manipuliraju, iskrivljuju, odgađaju i negiraju svoju toliko hvaljenu “pravdu”, koja je samo u službi buržoazije.

Jedini zločin koji sam počinio bila je borba protiv svakog oblika premoći, ne kajem se za ono što jesam, zato što kajanje znači potvrđivanje neprijatelju; ne kajem se što se borim protiv klasnog društva, zato što se ono temelji na nejednakosti i na ugnjetavanju. Želim se samo ponovno domoći moje pokretljivosti i održati moje dostojanstvo.

Ne izjašnjavam se “ni krivim ni nevinim”, zato što bi to značilo ući u igre moći; ova pravosudna baraka političkog progona, sa svojim buržoaskim zakonima, guši slobodu svih pojedinaca koji ne žele živjeti u ovom diktatorskom i autoritarnom društvu, koje ne želimo i koje nam je, štoviše, nametnuto.

Treba se boriti protiv postojećeg poretka, zato što nameće servilnost i pokoravanje kapitalu; za revoluciju nisu potrebne reforme ili “pogodni” uvjeti, revolucija je neprekidan konflikt. Takozvani “proces promjene ili dobrobiti” je samo jedna strana novog andskog kolonijalizma, globalizacijskog i civilizirajućeg; radi se samo o nastavku prethodnih demokratskih i autoritarnih vlada, zato što svaka država služi kapitalu. Treba dignuti glavu i braniti se od državnog terorizma i nasilja. Nasilje koje unutar društva ide od gore prema dolje. Prihvatiti život u pokornosti znači ostati u mentalnom i društvenom zatvoru, znači ostati bez duha pobune protiv ubojice koja briše našu želju za slobodom, ubojice koja koristi svoje najponizujuće i najmrskije metode kako bi uništila svakog tko joj se suprotstavi. Neosporno je da se na ovim područjima, Anda, živi u društvu utemeljenom na kapitalu, specizmu, izrabljivanju, etnocidu, veleposjedima. Gledamo kako državni neokolonijalizam uništava urođenike, zemlju i sve što na njoj živi. Cilj države je izrabljivati, civilizirati i pripitomiti, da bi nas natjerala da živimo kao u “razvijenim” zemljama. Ne možemo ostati nepomični naspram toga. Anarhistička/antiautoritarna borba je borba protiv sluganstva kapitalu. Naša borba postaje stvarna kada prestaje biti teorija ili mrtvo slovo. Pokrene se čim odbijemo pasivni i pokorni život, kada u svakodnevnici odbijemo što nam nameće sustavno robovanje. Pasivnost kaznenog društva prema konfliktu je gotovo totalna, većina žele biti robovi i dobrovoljno uspavani, ne žele živjeti slobodno, iz straha ili prilagodbe. I među siromašnima se često reproduciraju lanci opresije, izrabljivanja i autoriteta. Ponekad se težnja za izlaskom iz siromaštva pretvara u napor za uspinjanje na podij društva, za prelazak iz stanja izrabljivanih u izrabljivače, ili pak u nešto manje izrabljivane.

Borba se mora nastaviti do Potpunog Oslobođenja. Želim izraziti moj otpor zakonu o “pravima životinja”, kojeg vlast uz podršku dobrostojećih građana razvija na području kojim vlada bolivijska država. Svaki će zakon uređivati ropstvo, legalizirati premoć, mučenje, neprekidan autoritet nad životinjama, koji jednako kao i mi moraju živjeti slobodne. Zakon ih osuđuje na neprekidnu kaznu, jačajući odnos vlasništva – robovi, maskote, potrošački proizvodi. “Prava životinja” podržavaju postojanje zatvorskog društva, u kojem su zatvori i kavezi odraz bijede ljudske svijesti i solidarnosti. Država jamči samo bijedu u svojem društvu. Mi želimo prazne kaveze, a ne veće.

Usprkos političkim razlikama želim pozdraviti dečke i djevojke radnike/ce koje je pogodila represija i suzavac “snaga reda” u La Pazu, 18. decembra; zatim one starije, “žrtve diktature” koji je također pogodio suzavac demokratskog režima na trgu Murillo 19. novembra; Marthu Montiel i sve one koje se bore za pronalazak desaparecidosa [“nestali”, građani oteti za vrijem vojne hunte, nap.prev.] i tijela ubijenih članova obitelji; pokretu otpora za očuvanje TIPNIS-a [Nacionalni park i područje urođenika, Isiboro-Secure, pogođeno deforestacijom, vađenjem nafte i plina, građenjem autoputa; nap.prev.]; narode guaranì, takana, aymara, quechua, uru, chipaya, weenhayek, i narode Amazonije, Chaca, Vallesa i Altiplana, koji se bore jer ne žele biti dio ovog svijeta koji civilizira i pripitomljuje te su zbog toga pod stalnim udarom države i invazijom poduzetnika i zemljoposjednika.

Pozdrav gerilcima/kama u Italiji, Španjolskoj, Indoneziji, Njemačkoj, Francuskoj, Kanadi, SAD-u, Brazilu, Urugvaju, Argentini, Peruu, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Nizozemskoj, Hrvatskoj; u Meksiku Mariju Gonazalesu, Fallonu, Amelie i Carlosu; sloboda za Monicu, Francisca i druge optužene u Barceloni, Juankara Santana Martina, Manuela Pintena, Gabriela Pombo da Silvu u Španjolskoj; Marca Camenisha u štrajku glađu u Švicarskoj; Thomasa Meyera Falku u Njemačkoj; Iliju Romanova u Rusiji, za drugove/arice koji se u Čileu bore protiv ovog novog represivnog upravljanja demokracijom; u Argentini za drugove/arice naroda kolla kojima je odobren premještaj iz zatvora Dakar u Jujuy, za žene koje se bore protiv represije u zatvoru Ezeiza; za sve one koji su u zatvoru zadržali svoja uvjerenja, za drugove/arice koje koriste štrajk glađu kao sredstvo solidarnosti i oblik borbe u meksičkim, grčkim, švicarskim i čileanskim zatvorima. Pozdrav Gustavu Rodriguezu i Alfredu Bonannu koje su deportirali kapitalistički režimi. Izvinjavam se što sam izostavio neka imena. Borbeno sjećanje za sve koji su pali u borbi, i jedan ogroman zagrljaj suučesništva svima koji su u ilegali, snage i hrabrosti!

Velika zahvala blogovima kontrainformacije koji su pratili i širili moju situaciju, svim solidarnima koji su svojevoljno jekom svojih akcija razbili izolaciju i poklonili mi osmjeh. Protiv zatvorskog društva i njegova ološa, uvijek u ovom društvenom ratu protiv klasnog društva, kapitala, autoriteta, izolacije i nametanja.

Potpuno oslobođenje odmah!

Henry Zegarrundo
Anarhist/Antiautoritaran

Izvor

*Henry Zegarrundo, bolivijski anarhist, uhapšen je 29. maja 2012. pod optužbom za terorizam i pokušaj ubojstva, podignutom i uz suradnju “anarhističke” grupe OARS (Anarhistička Organizacija za Društvenu Revoluciju)

Čile: O hapšenju Tamara Sol Farijas Vergara

Dana 21. januara 20134., anarhistkinja Tamara Sol Farijas Vergara uhapšena je u Santjagu pod optužbom da je istog  dana izvršila oružani napad na obezbeđenje BancoEstado u ogranku banke koji se nalazi na raskrsnici avenije Alameda i ulice La Rehas.

Drugarica je 22. januara izvedena pred sudiju i sprovedena u pretkrivični pritvor pod optužbom za krađu pištolja od ranije pomenutog obezbeđenja i nanošenje teških telesnih povreda. Istraga će biti završena u roku od 60 dana, a drugarici preti zatvorska kazna u rasponu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije.

S obzirom na ozbiljnost situacije i medijsku histeriju pokrenutu protiv Sol ali i njene porodice (psi čuvari Pinočeovog režima su ubili neke članove njene porodice), pozivamo na aktivnu solidarnost sa drugaricom i takođe skrećemo pažnju na neophodnost da se izbegne reprodukovanje propagande neprijatelja, odnosno, štampe, pandura i sudija.

“Pucnji iz pištolja da se opametite; to je taman za vas!”

Anarhistička ćelija za propagandu međunarodne solidarnosti zapaljivim sredstvima

Meksiko Siti: Mario Lopez “Tripa” ponovo u pritvoru

fuerzatripa

Danas, 20. januara 2014., uhapšen je naš drug Mario Lopez kada se, kao i svake nedelje, pojavio na sudu zbog potpisa (prijavljivanja) koji mu je nametnut kao deo uslova za puštanje na slobodu uz kauciju. On je prvo obavešten da je Kancelarija Generalnog tužioca Republike zahtevala njegovo prisustvo kako bi mu postavili pitanja u vezi sa istragom koja je u toku. Nakon ispitivanja obavešten je da će biti uhapšen na osnovu naloga za kršenje saveznog zakona o vatrenom oružju i eksplozivima u vezi sa događajima od 27. juna 2012. (kada je Mario prvi put zatvoren, više ovde). On je prebačen u Reclusorio Oriente, istočni zatvor Meksiko Sitija. U ovom trenutku to su sve informacije koje imamo.

Mariovo hapšenje se dešava u konekstu lova meksičke vlade na anarhiste. Sada kada su uhapsili druga, nema sumnje da će pokušati da mu napakuju što više optužbi. Progon anarhizma se nastavlja; zbog toga je važno, više nego ikada, jačati solidarnost.

Sloboda za Marija Lopeza!
Sloboda za sve anarhističke zatvorenike!
Ni krivi, ni nevini; solidarnost!

Anarhistički Crni krst Meksika

Meksiko: Anarhista Gustavo Rodrigez kidnapovan, ispitivan, pretučen i deportovan u SAD

Pre nekoliko sati drug Gustavo, kome se od 29. decembra 2013. izgubio svaki trag, kontaktirao je svoje bližnje. On je ukratko objasnio da su ga federalni agenti priveli i podvrgli surovom ispitivanju. Gustavo je prokomentarisao da je pretučen, a nakon nekoliko sati i deportovan u SAD jer ga nisu mogli optužiti ni za šta.

Prema inicijalnom obaveštenju drugova iz Meksika, Gustavo Rodrigez je nestao kasno uveče 29. decembra 2013., tokom poslednjeg dana Međunarodnog anarhističkog simpozijuma. Gustavo Rodrigez je 54-godišnji anarhista koji je napisao brojne članke o društvenoj politici fokusirajući se uglavnom na anarhizam, a dao je i značajan doprinost razvoju ustaničke anarhističke perspektive. Njegov poslednji rad je kompilacija za knjigu “Neka noć bude osvetljena – postanak, razvoj i uspon neformalnih anarhističkih tendencija u Meksiku” koja je nedavno objavljena u okviru edicije “Crna internacionala”. Neformalnom anarhističkom simpozijumu se pridružio na poziv, kao učesnik u prezentaciji sa temom “Anarhizam, ustanak i društveni rat”.

Solidarnost sa Gustavom!
Sloboda za sve!

Santjago, Čile: Anarhistički drug Sebastijan Overslui ubijen tokom eksproprijacije banke

soli-activaNa posteru piše

Da Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales budu na ulicama! Aktivna solidarnost sa drugovima.

Sebastijan Overslui je među nama! Nijedna agresija ne treba proći bez odgovora!

U sredu ujutru 11. decembra 2013., obezbeđenje je ubilo 26-godišnjeg anarhistu Sebastijana Overslui Serela kada  je sa još tri osobe pokušao da opljačka ogranak čileanske državne banke BankoEstado koja se nalazi u opštini Pudauel u Santjagu. Plaćeni ubica države/kapitala je u druga ispalio najmanje šest metaka.

Ubrzo nakon toga, panduri su na ulici uhapsili Alfonsa Alvijala (27) i Hermesa Gonzalesa (25) dok je četvti drug uspeo da pobegne.

U sredu uveče izvršen je pretres nekoliko kuća, uključujući i kuću Sebastijanovih roditelja.

Poštovanje i ustaničko sećanje na anarhistu Sebastijana Oversluija!

Snage, ljubavi i solidarnosti za njegove drugove i najmilije!

Osvetimo našeg ubijenog druga!

Izvori: Refractario, Viva la Anarquia

Čile: Tekst drugova Antizatvorskog Kolektiva “Vuelo de Justicia”

lynx
Kada se režanje velikih mačaka zaista začuje, granice nestanu a planina širi jeku čitavom zemljom.

U nedjelju 17. novembra drugovi Monica Caballero i Francisco Solar zadržani su u španjolskom zatvoru, pod optužbom za pripadanje terorističkoj grupi, za teroristički masakr i zavjeru za počinjanje terorističkih masakra.

Ovdje u Čileu, u jednom kontekstu gdje demokratsko-građansko slavlje dostiže svoj vrhunac, nije izostala mentalna dijareja raznih vlasti koje vide u gore navedenim događajima potvrdu vlastitih nesigurnosti i strahova; činom samo-potvrđivanja željeli su dokazati da njihova vlada nije uopće bila u krivu, za razliku od onoga što su svi govorili: govorili su o krivcima, o “sudskoj vlasti koja treba preuzeti odgovornost što je teroriste odriješila krivnje”, o koordinaciji informativnih službi, da su uvijek bili u pravu: “oni su bili, oni jesu”; slaveći pad drugova u kandže njihovih bližnjih u Španjolskoj, slaveći što ih je Španjolska zatvorila iza rešetaka.

Ali ne slave samo moćni, već i štampa koja štiti njihove interese, ona također učestvuje u slavlju, i tako dobro obavlja svoj zadatak da se s njom zadovoljni slažu moralni i pravedni građani, potvrđujući svoju podčinjenost i sramotnu bijedu. Oni slave i uživaju, aplaudiraju, čestitaju. Čak ni ne šapuću da bi sačuvali obraz, toliko je izravna njihova provokacija. Što imaju da slave? Misle da su naši drugovi pognuli glavu pred njihovim mjerilima pravde i moći, i da su zato poraženi? Ili pak misle da će njihovo hapšenje i zatvaranje poslužiti kao primjer svima onima koji vjeruju da su na putu potrage za slobodom?

Projekt Feniks, čin 8., može poslužiti kao dobar odgovor na ovo posljednje pitanje. Prosvjedi solidarnosti. Lančani napadi na bankarske šaltere u protekla dva tjedna u znak solidarnosti sa drugim drugovima u zatvoru. Antiautoritarne biblioteke koje kolektiviziraju revolucionarnu ideju, koje nam omogućuju da razvijemo naša iskustva; pisana propaganda, solidarna djela, svaki posjet drugovima u zatvoru ili pismo i paket koji dobiju.

Sva djela koja nas u praksi udaljuju od inercije, straha i neaktivnosti koje nam žele nametnuti. Zato jer dobro znamo da nas njihove bijedne riječi ne iznenađuju i da koliko god to htjeli neće ipak uspjeti ušutkati naše urlike podrške i bratstva; tisuće kilometara može nas razdvajati od naših drugova, ali mi ipak znamo da su nepokorivi, a oni dobro znaju da nisu sami.

U svakodnevnom životu svih antiautoritarnih, svih boraca, svih revolucionara, suočavanje licem u lice sa moći predstavlja uvijek jednu realnu mogućnost; kada netko odluči da se bori, odluči i tko će biti njegov neprijatelj, i koliko god golem bio ovaj potonji neće nikada moći izbrisati uvjerenja i vrijednosti koje su temelj naših akcija.

U prošlosti smo izgubili dobre drugove, dali su život za borbu koja i nama pripada, vidjeli smo kako ih hapse i udaljavaju od njihovih milih, bili smo svjedoci pokušaja da nas okrive nastojeći uliti u nas nesigurnost.

Ali kada naspram napada policije, presuda i zatvora naši drugovi ostanu vjerni svojim uvjerenjima, kada njihove vrijednosti i ideje ostanu netaknuti, kada se ne povuku sa započetog i izgrađenog puta, kada ne uzmiču pred moći koja kroči naprijed, mada se sudbina našalila s njima, kada se osvrnemo i vidimo da su na našoj strani, da se i dalje bore, onda još više osjetimo udarac koji nam je policija nanijela; ali optužujuća ruka, zidovi koji izoliraju, moć čitave jedne države nisu dovoljan razlog, i nikada neće biti, da se odreknemo naših veza sa bilo kojim drugom koliko god bio optužen. Zato jer ono što nas povezuje nisu telefonski pozivi, slanje novca, jedan paket, područje koje smo zajedno posjetili ili sudski proces, ono što nas povezuje je uvjerenje da možemo izmijeniti ovu postojeću stvarnost, da se možemo boriti protiv svakog tko gospodari i izrabljuje nas, da smo sposobni izokrenuti vrijednosti koje su nam nametnute, sposobni donijeti odluku da živimo naš život slobodno, i sve to ne ostavljajući naše drugove same.

Ponavljamo poziv na širenje veza solidarnosti, koji su uputili procesuirani za “Slučaj Bombas” prije nekoliko dana, zato što smatramo da nije samo njihov zadatak govoriti i štiti drugove od političkih i medijskih kampanja.

Ove riječi dolaze iz buntovnog i divljeg srca, u trenucima kada nas žele ušutkati.

Zato što naše prijateljstvo, naše bratstvo i solidarna djela ne slijede njihovu logiku. Monica, Franciso, nećemo mirovati sve do vašeg oslobođenja.

Srušimo zidove svih zatvora!
Međunarodna solidarnost sa drugovima zatvorenim u madridskom zatvoru!

“Treba djelovati, svakodnevno, sa nama srodnima, kako bi uništili društvo-zatvor i svaki pokušaj reformiranja odbojnog sistema smrti. Solidarnost ne bi nikada smjela biti prazna riječ, već svakodnevna akcija sukoba sa moći i stalna podrška braći i sestrama, taocima u ovom ratu protiv smrti.”

– Mauricio Morales Duarte

Antizatvorski Kolektiv “Vuelo de Justicia”
Kontakt: vuelodejusticia[at]riseup[dot]net

Rio de Žaneiro: Panduri pretukli 18-godišnjaka na smrt

manguinhos-favela
U ranim jutarnjim časovima 17. oktobra 2013., policajci “Policijske jedinice za pacifikaciju” (UPP) pretukli su na smrt Paula Roberta Pinjo de Menezesa (18) u faveli Manginjos, Rio de Žaneiro. Panduri su tinejdžera imobilisali i odveli u zabačenu mračnu uličicu gde su ga žestoko tukli do smrti. Tačne okolnosti ubistva još nisu razjašnjene. Međutim, njegova majka i ostali stanovnici su potvrdili da se Paulo Roberto nalazio među grupom mladih kada su panduri lokalnog UPP sprovodili kontrolu u faveli.

U kasnim popodnevnim satima 17. oktobra revoltirana omladina je napala policiju kamenicama, besna zbog ubistva Paula Roberta. Brutalno nasilje represivnih snaga još više je eskaliralo kada je policija upotrebila bojevu municiju i povredila nekoliko ljudi. Sedamnaestogodišnja devojka je pogođena u nogu i evakuisana u bolnicu. Svinje nisu prezale ni od pretnji sestri Paula Roberta uperivši u nju pištolj.

Dečakova sahrana je zakazana za petak 18. oktobar, dan za kada su zakazane jutarnje demonstracije osude ko zna kog po redu ubistva od strane policije.

Ovde takođe možete pročitati neke činjenice o konkretnoj ulozi “Policijske jedinice za pacifikaciju” u čišćenju favela, u ime priprema Brazila za Svetsko prvenstvo 2014. i Letnje olimpijske igre 2016. Video o još jednom ubistvu u faveli Mangvinjos u martu 2013., sa titlovima na engleskom jeziku, možeš pogledati ovde.