Tag Archives: Čile

Čile: Nove informacije o štrajku glađu

(prethodna vest)

Dana 20. aprila 2015. postalo je poznato da se i anarhistički zatvorenik Enrike Guzman (Enrique Guzmán) nalazi u štrajku glađu od 14. aprila.

Anarhistkinja Natali Kazanova (izolacija ženskog zatvora San Migel), Huan Flores (krilo 1 zatvora Santjago 1), Giljermo Duran (u potpunom kućnom pritvoru) i Enrike Guzman (krilo 35 zatvora Santjago 1) nalaze se u štrajku glađu (uzimaju samo tečnosti), zahtevajući:

– određivanje validnosti DNK “dokaza” podnetih protiv njih, uzimajući u obzir razmatranje svih naučnih aspekata, a ne samo tendencionznih argumenata tužilaštva;

– okončanje maltretiranja, otimanja i saslušanja ljudi koji se solidarišu za utamničenim drugovima i drugaricama;

– okončanje maltretiranja, napada, disciplinskih sankcija protiv Huana i Natali ili ma kog/koje drugog/e zatvorenika ili zatvorenice koji/a se bori;

– trenutno puštanje Enrikea Guzmana, utamničenog zbog toga što je blizak sa drugovima i drugaricama umešanim u ovaj slučaj i što ih je redovno posećivao u zatvoru;

– trenutno premeštanje Natali Kazanove iz samice u krilo/kulu u kojem će biti u mogućnosti da ima kontakt/odnose sa drugim zatvorenicama i više vremena u zatvorskom dvorištu.

U svom saopštenju o započinjanju štrajka glađu, Erik Guzman je dodao još jedan zahtev:

– trenutno okončanje režima kućnog zatvora nametnutog Giljermu Duranu protiv koga tokom istrage nije predstavljen nikakav dokaz.

Čileanski zatvori: Reči Tamare Sol Farias Vergara i Natalije Koljado, koje drže u istom krilu zatvora San Migel

Solidarity days with prisoners of social war in Chilean prisons, from 10 to 20 of April – related tag in Spanish
Dani solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama društvenog rata u čileanskim zatvorima, od 10. do 20. aprila

16. april 2015.

(Pisale bismo mnogo više, ali su mogućnosti za pisanje ove poruke, kao i mogućnost da našu akciju učinimo vidljivijom ograničene)

Drugarice/ovi u afinitetu:

U okviru nedelje agitacije za antiautoritarne zatvorenice i zatvorenike na svim teritorijama, koja je u toku ovih dana, a posebno za sutrašnji dan (17.4.) postoji poziv na solidarnost sa zatvorenicama/ima sa dugogodišnjim kaznama, Natalija Koljado i Tamara Sol Farijas šalju svu svoju ljubav, podršku i pobunjeništvo, uz odluku da se uzdržavaju od zatvorske hrane tokom čitavog dana u petak 17. aprila.

Svu našu snagu i ljubav posebno šaljemo Natali Kazanovi, koja se nalazi u štrajku glađu zahtevajući okončanje zatvorskog režima izolacije u kojem se nalazi. Drugarice, nijedna zatvorenica nije sama!

Za potpuno oslobođenje; dole sa patrijarhatom i tehno-industrijskim društvom!

Solidarnost sa svim anti-autoritarnim zatvorenicama/ima!

Čile: Anarhisti Huan Flores, Natali Kazanova i Giljermo Duran objavili štrajk glađu

chile-mid-april-hunger-strikeAnarhistički drugovi i drugarica, Huan (Juan Flores), Natali (Nataly Casanova) i Giljermo (Guillermo Duran), uhapšeni su u Santjagu 18. septembra 2014.

Huana drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru Santjago 1, optuženog za umešanost u dva bombaška napada koja su se desila 13. jula i 8. septembra 2014., za koje je odgovornost preuzela Zavera vatrenih ćelija (Čile); on je takođe optužen za učešće u koordinisanom napadu na dve policijske stanice 11. avgusta 2014. za koji je odgovornost preuzela C.I.V. (Conspiración Internacional por la Venganza / Međunarodna zavera za osvetu).

Natali drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru San Migel i optužena je za učestvovanje u bombaškom napadu koji se desio 13. jula 2014. i posedovanje eksploziva.

Giljermo se nalazi u punom kućnom pritvoru, optužen za posedovanje oružja u vezi sa istim slučajem.

Dana 1. aprila 2015, ovi drugovi i drugarica su objavili svoje prvo otvoreno pismo kojim prihvataju poziv na dane solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama socijalnog rata u Čigleu (između 10. i 20. aprila 2015.) koji su inicirale/i buntovničke zatvorenice/i Tamara Sol Vergara, Alehandro Asotrga Valdes (Alejandro Astorga Valdés), Karlos Gutijerez Kiduleo (Carlos Gutierrez Quiduleo), Huan Aliste Vega (Juan Aliste Vega), Fredi Fuentevilja (Freddy Fuentevilla), Hans Nimajer Salinas (Hans Niemeyer Salinas), Marselo Viljaroel Sepulveda (Marcelo Villarroel Sepúlveda), Alfredo Kanales Moreno (Alfredo Canales Moreno), a koji su takođe podržali nedavno pritvorena drugarica Natalija Koljado (Natalia Collado) i drug Havijer Pino (Javier Pino).

Dana 6. aprila 2015. Enrike Guzman (Enrique Guzmán) – blizak prijatelj i drug Huana, Natali i Giljerma – uhapšen je i nekoliko dana kasnije poslat u pretkrivični pritvor optužen za učešće u ranije pomenutim koordinisanim napadima na dve policijske stanice. Istovremeno, panduri su, prema izveštajima, maltretirali nekoliko ljudi koji ih podržavaju, otišavši toliko daleko da su (bukvalno) oteli još jednog druga na sred ulice.

Huan, Natali i Giljermo se trenutno nalaze u štrajku glađu i zahtevaju:

– trenutno oslobađanje druga Enrikea Guzmana;
– okončanje napada i disciplinarnih sankcija prema zatvorenicima/cama koji/e se bore;
– trenutni transfer drugarice Natali Kazanova iz samice u “obično” zatvorsko krilo;
– okončanje maltretiranja ljudi koji se solidarišu sa utamničenim drugovima i drugaricama;
– okončanje gonjenja na osnovu DNK

Izjave o započinjanju štrajka glađu možeš pročitati ovde (engleski jezik) i ovde (španski jezik).

Atina: Sabotirani bankomati

gogo
TELEGRAM SOLIDARNOSTI

Dana 9.4. u zoru vandalizovali smo 1 bankomat Eurobanke u Petraloni. STOP. Farbom i lepkom bankomat Nacionalne banke u Kukaki. STOP. Snage štrajkačima glađu Mreže utamničenih boraca; sa njima smo. STOP. Revolucionarni pozdravi i pobunjeničkim zatvorenicima u Čileu; poziv od 10 do 20 aprila. STOP. Vagabundi iz Meksika imaju pravo: jednostavna, anonimna, lako izvodljiva dela sabotaže. STOP. Zajedničke borbe unutar/izvan zatvorskih zidova; zajedničke borbe unutar/izvan granica.

‘PREVIŠE ĆASKANJA DOVODI DO SIROMAŠTVA’

Grčka: Eksplozivni napad na sedište kompanije Majkrosoft u Atini

jam
Preuzimanje odgovornosti – “Borbena anarhija”
Akcioni projekat za međunarodni anarhistički kontranapad
“Uništimo represiju”. Drugi čin.

“Borbena anarhija” preuzima odgovornost za napad na centralne kancelarije kompanije Majkrosoft (engl. Microsoft) u Grčkoj. Drugovi/arice koji/e su učestvovali/e u akciji postavili/e su eksplozivnu napravu sačinjenu od kanistera sa benzinom i baruta i bezbedno se povukli/e, još jednom ismejavajući bezbednosne mere u zgradi. Majkrosoft je muntinacionalni gigant tehno-industrijskog kompleksa, jedna od najmoćnijih kompanija u svom polju i neraskidivo je povezana sa političko-ekonomskim sistemom. Napad na avangardu kapitalističke dominacije, tehno-nauku i njene ubilačke pipke, predstavlja napad na mehanizaciju samog života. Revolucionarni rat je osnova oko koje se gradi pokušaj potpunog oslobođenja naših života od lanaca države, kapitala i njihovog društva, a koja se širi u prostorno-vremenskom kontinuumu sa pobunom potlačenih protiv svojih tlačitelja.

Dana 2. marta 2015., anarhistički i politički zatvorenici otpočeli su štrajk glađu, sa ciljem borbe protiv represivnog okvira države, anti-terorističkih jedinica i sudija. Istovremeno, utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija i anarhistkinja Angeliki Spiropulu najavili su početak štrajka glađu do smrti, zahtevajući trenutno puštanje svoje rodbine koja je osvetnički stavljena u pritvor zahvaljujući mahinacijama političko-sudske mafije. Danas, kada su mnogi naši drugovi hospitalizovani u kritičnom stanju u bolnicama, sa drugom iz ZVĆ Mihalisom Nikolopulosom kome preti trajno fizičko oštećenje uprkos pobedničkom ishodu borbe njegove organizacije, sa “levičarskim” menadžerima vlasti koji su masku humanizma bacili u smeće, anarhistička borba bi trebalo da ubrza svoj kontranapad i natera državu na povlačenje.

Borba naših zarobljenih drugova i nove činjenice na društvenom i političkom polju nakon izbora Sirize trebalo bi procenjivati u smeru revolucionarnog razvoja. Polimorfna iskustva i kolektivni napori predstavljau fokus te procene koja pruža temelj za materijalizaciju naše anti-državne zavere protiv vlasti. Sada je na nama da pokažemo stratešku neophodnost anarhističke urbane gerile sabotiranjem funkcionisanja društvene mašinerije, dizanjem u vazduh zidova apatije i oslobađanjem pobunjeničkih želja.

Tkajući niti između teorije, akcije i cilja, nastavljamo usamljeni hod putevima slobode, sa mislima čvrsto zakucanim na sve naše drugove i drugarice koji/e su zaključani/e u ćelijama demokratije. Tek smo počeli/e. Planiramo sabotaže, uznemiravanja neprijatelja, eksperimente sa metodama i praksom, organizujemo svoj opšti kontranapad na svet vlasti. Naša akcija predstavlja doprinos predlogu drugova/arica češkog FAI/FRI koji/e su zapalili/e policijski automobil i predložili/e stvaranje međunarodnog akcionog projekta “Uništimo represiju”, poput projekta Feniks. Pored toga, ovo je i naš doprinos danima međunarodne solidarnosti sa utamničenim drugovima i drugaricama u Čileu. Drugovi i drugarice, ova eksplozija je bila i za vas.

Snage drugarici Angeliki Spiropulu i zatvorskoj ćeliji Zavere koji/e će uskoro, zbog svoje nepopustljive i pobedničke borbe, ponovo videti svoje voljene slobodne. Dobar oporavak drugovi i drugarice, vaša odlučnost je izvor inspiracije za subverzivne duhove našeg vremena. Neka naša vatra postane ognjište topline za anarhističke štrajkače glađu “Mreže utamničenih boraca” i članu “Revolucionarne borbe” Nikosu Maziotisu koji je prekinuo štrajk pre objavljivanja našeg teksta.

SOLIDARNOST SA SVIM ANARHISTIČKIM ZAROBLJENICIMA I ZAROBLJENICAMA!
SREĆE I SNAGE ONIMA KOJE PRAVOSUDNI SISTEM TRAŽI!
NAORUŽAVAMO SE, ORGANIZUJEMO I PRELAZIMO U NAPAD!
ŽIVELA BORBENA ANARHIJA!

Borbena anarhija
Neformalna anarhistička federacija / Međunarodni revolucionarni front (FAI-IRF)

Čile: Dijego Rios je slobodan!

luchapermanente-1024x570

Anarhista Dijego Rios uhapšen je 7. februara 2015. nakon što je pet i po godina bio u bekstvu optužen za posedovanje eksplozivnog materijala (nakon što ga je, tokom leta 2009., majka potkazala policiji).

Dana 30. marta, nakon što je proveo gotovo dva meseca utamničen u odeljenju maksimalne bezbednosti zatvora visoke bezbednosti (CAS) u Santjagu, uoči suđenja po skraćenom postupku, drug je uspeo da meru predostrožnosti preventivnog pritvora pretvori u kućni pritvor tokom noći. Dijego je priznao posedovanje predmeta koji bi se mogli iskoristiti za eksplozivne naprave. Dana 2. aprila, uslovno je osuđen na 541 dan, tako da je drug sada slobodan.

Dole zatvori i pravosudni sistem!
Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!

Santjago: Solidarna akcija ispred grčke ambasade

Santiasko-1024x768
Solidarnost sa utamničenim drugovima i drugaricama (Grčka) koji štrajkuju glađu do smrti za oslobođenje članica svoje porodice

U sredu 1. aprila oko 13h, grupa demonstranata/kinja prišla je grčkoj ambasadi, koja se nalazi u poburžujenom okrugu Santjaska, Las Kondes, kako bi poremetila socijalni mir u odgovoru na poziv na međunarodnu solidarnosti sa drugovima i drugaricama utamničenim od strane grčke države koji se u štrajku glađu do smrti nalaze od 2. marta.

Za trenutno oslobađanje njihove utamničene rodbine

Protiv pravnog i represivnog stanja izuzetka (engl. state of exception) nametnutog od 2000. godine

Za ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C

Za ukidanje anti-terorističke legislative

Za ukidanje zakona o kapuljačama

Za radikalnu promenu metodologije pri uzimanju i identifikaciji genetskog materijala

Za puštanje Savasa Ksirosa koji je teško bolestan i utamničen od 2002. godine

Protiv zlonamernog ucenivanja grčkih vlasti i njenih zakona!!!

Pobeda za borbu  utamničenih štrajkača i štrajkačica glađu!!!

Za uništenje države, kapitala i svih oblika vlasti!!!

(Na kraju dana niko nije bilo privedenih.)

Evropa: Gestovi solidarnosti sa Dijegom Riosom i Tamarom Sol Farijas Vergara

Neki/e od učesnika/ca u mreži Contra Info odlučili/e su da koordinišu svoje snage i učine vidljivim slučajeve dvoje anarhističkih drugova kojima se krvnička čileanska država nedavno osvetila: Dijega Riosa koji je uhapšen 7. februara 2015. nakon što je pet i po godina proveo u bekstvu i koga trenutno drže u preventivnom pritvoru pod optužbom za ilegalno posedovanje eksplozivnog materijala pronađenog u leto 2009., i Tamare Sol Farijas Vergare koja je nakon godinu dana istražnog zatvora 4. februara osuđena na nešto više od sedam godina zatvora zbog pucanja na čuvara BankoEstado (BancoEstado) u Santijagu u januaru 2014.

Između 24. i 26. februara 2015. izveli smo sledeće propagandne akcije na teritorijama pod kontrolom grčke, portugalske, španske i francuske države:

atina-diego-rios-1
atina-diego-rios-2
atina-diego-rios-3

Na Trgu Eksarhija u centru Atine postavljen je transparent koji glasi: “Snage Dijegu Riosu, anarhističkom zatvoreniku u Čileu (A) Uvek na ratnoj nozi”.

atina-tamara-sol-1
atina-tamara-sol-2
atina-tamara-sol-3
Još jedan transparent je postavljen sa jedne strane Politehničke škole u Atini, u ulici Sturnari, na kojem piše: “Od Atine do Santijaga, sloboda za Tamaru Sol (A)”.

lisabon-flajeri-1
lisabon-flajeri-2
lisabon-flajeri-3

U centru Lisabona su bacani flajeri (1, 2) sa sledećim sloganima: “Aktivna solidarnost sa Dijegom Riosom, anarhističkim zatvorenikom u Čileu / Put do slobode rađa se na ruševinama društva zatvora // Sloboda za Tamaru Sol, anarhističku zatvorenicu u Čileu / Osveta za naše mrtve, osveta za naše zatvorenike/ce // Snage Dijegu Riosu anarhisti zarobljenom od strane čileanske države / Zapalimo granice, zapalimo zatvore // Saučesništvo sa Tamarom Sol, anarhistkinjom koju je kidnapovala čileanska država / Smrt državi, živela anarhija”.

oejras-1
oejras-2
oejras-3

U Oejrasu, jednoj od lisabonskih opština, na zidovima je ispisano (šablonima): “Solidarnost sa Tamarom i Dijegom (A).”

barselona-1
barselona-2

– Na mostu jednog od izlazih puteva Barselone okačen je transparent na kome je pisalo: “Snage Dijegu i Tamari! Zatvori neće zaustaviti našu želju za slobodom.”

– Dva transparenta su okačena u centralnim delovima Marselja (nažalost nismo uspeli da ih slikamo). Na jednom piše: “Solidarnost sa anarhistima/kinjama koji/e se nalaze u zatvoru ili ilegali”, a na drugom: “Sloboda Dijegu Riosu i Tamari Sol (A)”.

Ovim simboličnim gestovima koji prelaze granice pokazujemo našu podršku Dijegu i Tamari Sol, dok težimo jačanju internacionalističke solidarnosti sa našim zatočenim sestrama i braćom. Ne zaboravljamo ni ostale borbene zatvorenike/ce, u Čileu i celom svetu.

Napred drugovi i drugarice – budimo hrabri i borimo se do uništenja svih zidova vlasti!

Santjago, Čile: Ustanička solidarnost sa Nikosom Romanosom usred barikada na raskrsnici ulica Makul i Gresija

solidarnost
U sredu tokom podneva, 26. novembra 2014., na raskrsnici ulica Makul i Gresija poznatijom  kao “Kordon Maukul” (Cordón Macul), usred barikada i molotovljevih koktela koji su dali život novom danu anarhističkog nasilja i sukoba sa čuvarima poretka, jedna od grupa koja je učestvovala u akciji o kojoj je već izveštavano, izrazila je svoju solidarnost sa anarhističkim drugom Nikosom Romanosom – koji se od 10. novembra nalazi u štrajku glađu u grčkim zatvorima boreći se za dah slobode – razvijanjem transparenta, uzvikivanjem slogana i bacanjem letaka.

Šaljemo snagu drugu zbog njegove odluke da svoje telo i integritet koristi kao prepeku planovima vlasti.

ZBOG TOGA ŠTO JE NIKOS ROMANOS JEDAN OD NAS
MEĐUNARODNA USTANIČKA ANARHISTIČKA SOLIDARNOST

Izvor: 325

Santjago, Čile: Napad na autobuse Transantjaga

Preuzimanje odgovornosti za divlji napad na autobuse Transantjaga:

U utorak 3. juna 2014., uz saučesništvo noći, organizovali smo se i postavili tri zapaljive naprave u tri različita autobsa koji voze na tri različite linije gradskog prevoznika Transantjago; cilj nam je bio da spalimo ove mašine za prevoz postmodernih robova.

Kao čopor preuzimamo odgovornost za ovu akciju da njen politički i borbeni smisao koji nas je motivisao ne bi bio iskrivljen, izbegavajući tako medijske špekulacije vlasti i uvek opreznih subjekata, i bez zalaženja u dosadna opravdanja jasno kažemo:

U ratu smo sa civilizacijom, njenim društvima, njenim braniocima i lažnim kritičarima; prijatelji smo i branioci prirode, Zemlje i svih životinja koje pate usled zlokobnog napredovanja pripitomljavajuće kapitalističke globalizacije.

Sloboda za Tamaru Sol, Adrijana, Đanluku, Alfreda Kospita, Nikolu Gajia, Hansa Nimajera, Hermesa Gonzalesa, Alfonsa Alvijala i sve zatvorenike i zatvorenice rata širom ovog trulog sveta, a u sećanjima i srcima našim nalaze se Sebastijan Overslui, Maurisio Morales, Aleksandros Grigoropulos i mnogi drugi…

Za oslobođenje ljudskih i neljudskih životinja i Zemlje.

Anarho-nihilistički šok čopor

Buenos Aires: Solidarno okupljanje ispred čileanskog konzulata za zatvorene u slučaju “Security”

U kontekstu nedelje agitacije i solidarnosti za naše drugove koje su vlasti kidnapovale i optužile u okviru takozvanog “slučaja Security” u Čileu, izveli smo ovu akciju 24. marta, dan pre početka ovog apsurdnog sudskog cirkusa.

Kao i mnogi drugi koji su se solidarisali, neki su pozvali na okupljanje ispred čileanskog konzulata u Buenos Airesu, žarko želeći da neprijatelj oseti da smo “ponovo tu”, spremni i odlučni da se suočimo sa posledicama, uvek stajući na stranu naših borbenih drugova, bez obzira da li su kidnapovani ili ne od strane države/kapitala. Continue reading Buenos Aires: Solidarno okupljanje ispred čileanskog konzulata za zatvorene u slučaju “Security”

Solun: Preuzimanje odgovornosti za napad na diplomatsko vozilo

U noći 20.3.2014., u istočnom delu Soluna, zapalili smo diplomatsko vozilo.

Ova akcija je izvedena u kontekstu međunarodnog poziva na solidarnost sa anarhističkim taocima* čileanske države – Huanom Alisteom, Fredijem Fuenteviljom i Marselom Viljarolom kojima se sudi u slučaju “Security” (napad na “Banco Security”). Drugovi se suočavaju sa nekoliko ozbiljnih optužbi, pored ostalih i za napade na banke kao i smrt pandura koji je napravio grešku izborom da brani svet vlasti i njegovih zakona.

Svaki akt napada na državu i njene mehanizme poruka je solidarnosti sa svim drugovima koji se, širom sveta, bore unutar i van zatvora.

ZA POTPUNO OSLOBOĐENJE I ANARHIJU
SOLIDARNOST SA ANARHISTIMA U ČILEU
SNAGE ONIMA KOJI SU IZABRALI PUT ILEGALNOSTI

Izvor: Asirmatista via Act For Freedom Now

* (nap. prev.) Fredi Fuentevilja je bivši militant “Pokreta revolucionarne levice” (MIR, Movimiento de Izquierda Revolucionaria), a sada je aktivni autonomni antikapitalista. Huan Aliste je bivši član MAPU-Lautaro sada aktivan kao subverzivni antikapitalista. Marselo Viljarol je takođe bivši član MAPU-Lautaro, sada autonomni i slobodarski subverzivac.

Montevideo: Akcija solidarnosti sa drugovima i drugaricama zatvorenim u Čileu

Sloboda drugarici i drugovima zatvorenim u Čileu – Fredi, Marselo, Huan, Karlos, Sol.
Solidarnost sa Sol Vergarom.
Nećemo se smiriti dok ne zapalimo i poslednjeg dželata.

Montevideo, Urugvaj, 25. marta

Ispisani slogani u znak solidarnosti sa drugovima Fredijem, Marselom, Huanom, Karlosom i Tamarom Sol.

Šaljemo puno snage i ljubavi drugarici i drugovima koji se suočavaju sa usranim suđenjima i zatvorom.

Granada, Španija: Napad farbom na filijalu “Banko Sabadel”

U popodnevnim satima 20. marta 2014. (oko 17:30h), farbom je napadnuta filijala “Banko Sabadel” (Banco Sabadell) koja se nalazi u ulici San Pablo II u Granadi. Crvena farba je prolivena po izlogu banke kao i ekranu bankomata, tako da je bankomat neupotrebljiv dok ga ne zamene ili očiste. Na licu mesta smo ostavili i pamflete u znak solidarnosti sa drugovima optuženim u Čileu za napad na “Banko Sikjuriti” čije suđenje počinje 25. marta 2014.

Akcija je izvedena u kontekstu agitacije i nedelje solidarnosti sa ovim slučajem na koju je posebno pozvano iz Čilea; različiti kolektivi i individue iz celog sveta su se odazvali  tom pozivu i mi im se  – anonimno – želimo pridružiti. Pored toga, šaljemo snagu i poruku solidarnosti Tamari Sol, kao i drugim anarhistima i anarhistkinjama koji/e su zatočeni/e u kazamatima čileanske države i širom sveta.

Solidarnost i akcija! Jebeš banke!
Živela Anarhija!

Komotini, Grčka: Internacionalistički transparent solidarnosti

komotini-transparent-solidarnosti

Dana 22. marta 2014., postavljen je transparent na anarhističko sastajalište Utopia A.D. (skvotirana stara pravna škola) u gradu Komotini, u kontekstu nedelje solidarnosti  sa Marselom Viljarolom, Huanom Aliste Vegom i Fredijem Fuenteviljom u Čileu, kao i u znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama u Meksiku.

Na transparentu piše:

Solidarnost sa drugovima Fredijem, Marselom i Huanom u Čileu
Snage i hrabrosti anarhistima i anarhistkinjama u Meksiku
Sebastijan Overslui živi

– Utopia A.D. –

Nemačka: Napad na konzulat Čilea u Hamburgu

Sloboda zatvorenicima i zatvorenicama
Sloboda zatvorenicima i zatvorenicama

U noći 15.3.2014. kamenicama je napadnut konzulat Čilea u ulici Hiršgraben 30, u Hamburgu; izraz solidarnosti sa pobunjenicima koji se, u čileanskim noćima, bore na ulicama i iza rešetaka!

Sebastijan Overslui je među nama!

Dana 11. decembra 2013. anarhista Sebastijan Overslui ubijen je od strane obezbeđenja tokom pljačke banke u Santjagu, Čile; komadić normalnosti u svetu u kome imovina i novac vrede više od života. Neka se bes i bol pretvore u otpor!

Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales NA ULICI!
Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales su uhapšeni istog dana i optuženi za pljačku koju su izveli sa Sebastijanom. Solidarnost sa njima!

Tamara Sol Farijas Vergara NA ULICI!
Tamara Sol Farijas Vergara je zatvorena i optužena; optužena je da je pucala i ranila čuvara banke u znak odmazde zbog ubistva Sebastijana Oversluija! Snage i solidarnosti za Tamaru!

Sloboda zatvorenicima!
Živela Anarhija!

Santjago, Čile: Pismo porodice Tamare Sol Farijas Vergara

pismo_porodice_tamare_sol_vergara

Drage prijateljice i drugarice, dragi prijatelji i drugovi:

Naša voljena Tamara Sol je u zatvoru.

Brzinom osvetničke munje, kao i uvek kada osuđuju siromašne ili subverzivne, sudija sistema, Paola Robinovič, namerava osuditi Tamaru na kaznu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije, optužujući je za “teško razbojništvo” (robo calificado) – najtežu odredbu čileanskog kaznenog sistema, uz objašnjenje da je Tamara Sol opasnost po društvo. Društvo koje je tako metodično građeno na nenormalnoj nejednakosti između nekolicine neizmerno bogatih i mnogih neizmerno siromašnih; društvo koje je militarizovano stotinama policajaca na njegovim ulicama i posebno na periferiji, koji maltretiraju omladinu u naseljima siromašnih (poblaciones) uz ovlašćenja da ih prebijaju, lažu, nameštaju, hapse, pretresaju kuće, ubijaju, špijuniraju, fotografišu… društvo koje je jedno “veliko tržište”, društvo koje je ponosno na individualizam koje je stvorilo, ponosno na mediokritete koje stvara, društvo u kome komunikacioni mediji izveštavaju samo o poznatim ličnostima ili zločinima iz strasti. Sudija je, braneći to društvo, odlučio da Tamara Sol tokom isražnog perioda (koji inicijalno traje 60 dana) mora ostati u zatvoru San Miguel, u modulu visoke bezbednosti. U takvom kaznenom modulu, u dvorište se izlazi samo na pola sata…ili su možda po ceo dan zaključani u kavezu.

Brzina kojom je sudija izrekao kaznu sasvim je suprotna onoj kada osuđuju nekoga u uniformi, nekoga ko uprkos ubistvima i zloupotrebi moći protiv omladine i drugih stanovnika naselja siromašnih, mirno živi u svom domu. Mi smo u slučaju ubistava naše dece, Eduarda i Rafaela, više od 20 godina čekali da pravda bude izrečena, a kazna je bila veoma mala; samo sedam godina za ubistvo dvoje ljudi uz hapšenje koje je prošlo bez prisustva ijednog medija, bez prikazivanja lica ubica, bez lisica na rukama i koje su poslali u hotel sa pet zvezdica Punta Peuko. Niti je takav poletni duh primećen kod sudija u slučajevima suđenja lopovima belim okovratnicima kada je i novac bio u igri, i sve odvija glatko, sve se odvija tiho.

Želimo da vam kažemo da je Tamara Sol relativno dobro (koliko to može biti kao zatvorenica). Njen moral je snažan i visok, ona je dostojanstvena i hrabra žena koja je stavila direktan izazov pred nas i njenu porodicu; mi smo kukavice koje nikada ni za korak neće izaći iz ovog prokletog sistema, koje se povinuju zbog mrvica; za nas nikada neće biti “pravog trenutka” niti ćemo imati “neophodna sredstva”; postavili smo tempo i zadali poneki iznenadni udarac, ali ništa što razbija ovu smrtonosnu rutinu u kojoj smo zaglavljeni.

Strahovito smo tužni što je naša devojčica, koju jako volimo, ta koja je zatočena. Ali smo takođe i ponosni jer je već žena i zato što je pokazala ogromnu hrabrost u svom životu.

Žena koja nas je stavila pred duboki izazov da ne ostanemo saterani u ćošku ovog sistema, prilagođavajući naše živote njegovom diktatu, navikavajući se na ubistva drugarica i drugova, utamničenja borbene omladine, stalne krađe koje se nad nama kao ljudima dešavaju u svim sferama – od krađi našeg svakodnevnog života do krađe naše zemlje, naših okeana, naših bogatstava, našeg drveća.

Potrebna nam je snaga, drugarice i drugovi, potrebno nam je vaše iskreno i nesebično prijateljstvo koje ste nam uvek pružali.

Naš je put već odavno jasan i ne možemo ostati mirni nadajući se da će drugi raditi ono što je trebalo da nastavimo da radimo… DA DUBOKO VOLIMO IDEJU SLOBODNOG I BRATSKOG DRUŠTVA I GRADIMO GA VELIKIM I MALIM AKCIJAMA, NE SAMO U RAZGOVORIMA VEĆ SVIM OBLICIMA BORBE I U SVAKOJ SFERI NAŠEG POSTOJANJA.

Tamara Sol, kćerko, unuko, sestro, volimo te svom snagom.

Tamara Sol, borbena drugarice, divimo se tvojoj hrabrosti. Sa tobom smo.

Tamara Sol, uvek ćemo biti uz tebe, nikada nećeš biti sama.

Tamara Sol “nebo se ogleda u okeanu, i tek tada pogledaj u mesec”. Strpljenja, strpljenja, strpljenja, ljubavi.

Želimo da se zahvalimo svima onima koji su došli u naš dom da nas posete i koji su odmah pokazali svoju brigu, kao i onima koji su pokazali svoju solidarnost šaljući stvari koje su Tamari Sol potrebne u zatvoru.

Zahvaljujemo se i ženama koje su je prihvatile na tom mračnom mestu i s ljubavlju podržavale.

Takođe se zahvaljujemo onima koji nisu bili sa nama i koji su nam svojim stavom pokazali da se ne slažu sa Tamarom Sol i tako nam jasno pokazali na koga možemo računati sada i u budućnosti.

Ana Vergara Toledo, Luisa Toledo Sepulveda, Manuel Vergara Meza
Vilja Fransija, 3. februar 2014.

Izvor: War On Society

Berlin: Napad paljevinom na filijalu banke Santander

nojkeln_napad_na_banku
U noći 6. marta 2014., podmetnuli smo požar u filijali banke Santander koja se nalazi u berlinskom okrugu Nojkeln. Razbili smo staklo i upalili zapaljivu napravu sa odloženim dejstvom. Ovu akciju smo posvetili onima koje je kapitalistički sistem u Čileu i Španiji ubio ili zarobio.

Prvo o Tamari Sol i Sebastijanu Oversluiju:

“U jutarnjim časovima 11. decembra 2013., anarhistički drug Sebastijan Overslu ubijen je u Pudauelu predgrađu Santjaga prilikom pokušaja pljačke banke. Privatno obezbeđenje Banco Estado ubilo je 26-godišnjeg Sebastijana sa šest hitaca. Od tada su se, kao odgovor na to ubistvo, desile mnogobrojne reakcije anarhističkog pokreta. Dana 21. januara 2013., drugarica Tamara Sol Farijas Vergara, ušla je u filijalu iste banke u centru Santjaga i otvorila vatru na stražara uz povike: “Osveta!”. Potom je, kako kažu, tom stražaru oduzela oružje. Ubrzo nakon toga je uhapšena. Tamara odbija ma kakvu saradnju sa vlastima i trenutno je drže u preventivnom pritvoru.” (odlomak iz teksta na nemačkom jeziku o čileanskom “Danu borbene omladine”)

Pokret je objavio “saučesnički” video o Sebastijanovom ubistvu kao i osvetničkoj akciji za koju se tereti Tamara.

Porodica Vergara Toledo iz Santjaga se nedavno (3. februara 2014.) oglasila otvorenim pismom povodom hapšenja i trenutne situacije u kojoj se Tamara nalazi.

Od Sebastijanovog ubistva u preventivnom pritvoru se nalaze i Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales.

Pored njih, želimo pomenuti i Moniku Kabaljero i Franciska Solara. Nakon operacije koju su pokrenule španske i čileanske vlasti oni se nalaze u zatvoru pre suđenja; oboje su već gonjeni u Čileu u okviru fabrikovanog “slučaja bombe” (Caso Bombas).

Takođe pozdravljamo optužene u “slučaju bezbednost” (Caso Security, Čile) kao i aktiviste u Barseloni koji, kako i mi, pogodne mete za akcije solidarnosti pronalaze u bankama.

Banka Santander, kao najveća banka u španskom govornom području, odgovorna je za prinudna iseljenja i izdavanje garancija za trgovinu oružjem.

To je takođe dobar razlog da borbe koje se vode tu i tamo vidimo kao deo zajedničke borbe. Institucije koje stavljaju kapital ispred ljudskih života uvek će biti mete naših napada.

Komando Sebastijan Overslui
SLOBODA ZA SVE ZATVORENIKE

Čile: O hapšenju Tamara Sol Farijas Vergara

Dana 21. januara 20134., anarhistkinja Tamara Sol Farijas Vergara uhapšena je u Santjagu pod optužbom da je istog  dana izvršila oružani napad na obezbeđenje BancoEstado u ogranku banke koji se nalazi na raskrsnici avenije Alameda i ulice La Rehas.

Drugarica je 22. januara izvedena pred sudiju i sprovedena u pretkrivični pritvor pod optužbom za krađu pištolja od ranije pomenutog obezbeđenja i nanošenje teških telesnih povreda. Istraga će biti završena u roku od 60 dana, a drugarici preti zatvorska kazna u rasponu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije.

S obzirom na ozbiljnost situacije i medijsku histeriju pokrenutu protiv Sol ali i njene porodice (psi čuvari Pinočeovog režima su ubili neke članove njene porodice), pozivamo na aktivnu solidarnost sa drugaricom i takođe skrećemo pažnju na neophodnost da se izbegne reprodukovanje propagande neprijatelja, odnosno, štampe, pandura i sudija.

“Pucnji iz pištolja da se opametite; to je taman za vas!”

Anarhistička ćelija za propagandu međunarodne solidarnosti zapaljivim sredstvima

Španija: Pismo drugova Monike Kabaljero i Franciska Solara nakon završetka međunarodne nedelje solidarnosti

Evo nas opet, okruženi ovim betonskim zidovima i rešetkama, među kamerama i tamničarima. Evo nas opet, ne poginjući glavu, ponosni na ono što jesmo. Ponosni što smo deo nepredvidljive oluje koja pokušava ukloniti bilo kakve nagoveštaje vlasti kojoj je maska ponovo pala tako da se može videti šta ona zaista jeste, u svoj svojoj brutalnosti i, zašto ne, iznurenosti. U ovom konkretnom slučaju saradnja između čileanske i španske države na našem zatvaranju pokazuje da se one mogu koordinisati kako bi se obračunale sa onim što doživljavaju kao pretnju, ali značaj koji nam ova gospoda vlastodršci pripisuju ne odražava ništa drugo do njihovu krhkost. Njihovi nekonzistentni diskursi o bezbednosti samo predstavljaju plašt koji skriva njihov strah da bi neki slučaj mogao izazvati poremećaj širih razmera. Njihovi udarci i ućutkivanja ne čine ništa drugo osim što nam daju snagu da izoštrimo naše ideje i naše živote i da se odredimo da smo u stalnoj konfrontaciji.

Snažnim zagrljajem pozdravljamo sve izraze podrške; oni su potisak koji slabi zatvorske rešetke. Solidarnost shvatamo kao stalno sprovođenje naših anarhističkih ideja u praksu, u svim njenim oblicima, koja čini da neprijatelj shvati da se ovde ništa ne završava, da se sve nastavlja u zatvoru ili na ulici. Gde god se nalazili: ni minut ćutanja i borbeni život. Posebno pozdravljamo neizmerni izraz solidarnosti od strane drugova koji su iskoristili svoj tela kao oružje sprovodeći štrajk glađu [referenca na Marsela Viljareala, Fredija Fuentevilju, Aliste Huana, Hansa Nimajera i Karlosa Gutierez Kudilea, zatvorenicima u Čileu koji su tokom međunarodne nedelje solidarnosti simbolično započeli štrajk glađu].

Pozdravljamo one koji nastavljaju da tkaju saučesništva, one koji se upuštaju u nepoznato, one koje motiviše neizvesnost, one koji insistiraju na anarhiji. Naše poštovanje i naša osećanja idu njima.

Sa velikom tugom smo primili vest o Sebastijanovoj smrti, ali smo ipak u isto vreme ispunjeni radošću znajući da mu je život bio u skladu sa idealima: kompletan ratnik. Voleli bismo da smo sa drugovima koji tuguju za našim palim, ali odavde možemo poslati samo puno snage i ono “videćemo se uskoro”.

Monika Kabaljero
Francisko Solar

Izvor: Contra info na španskom jeziku

Santjago, Čile: Anarhistički drug Sebastijan Overslui ubijen tokom eksproprijacije banke

soli-activaNa posteru piše

Da Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales budu na ulicama! Aktivna solidarnost sa drugovima.

Sebastijan Overslui je među nama! Nijedna agresija ne treba proći bez odgovora!

U sredu ujutru 11. decembra 2013., obezbeđenje je ubilo 26-godišnjeg anarhistu Sebastijana Overslui Serela kada  je sa još tri osobe pokušao da opljačka ogranak čileanske državne banke BankoEstado koja se nalazi u opštini Pudauel u Santjagu. Plaćeni ubica države/kapitala je u druga ispalio najmanje šest metaka.

Ubrzo nakon toga, panduri su na ulici uhapsili Alfonsa Alvijala (27) i Hermesa Gonzalesa (25) dok je četvti drug uspeo da pobegne.

U sredu uveče izvršen je pretres nekoliko kuća, uključujući i kuću Sebastijanovih roditelja.

Poštovanje i ustaničko sećanje na anarhistu Sebastijana Oversluija!

Snage, ljubavi i solidarnosti za njegove drugove i najmilije!

Osvetimo našeg ubijenog druga!

Izvori: Refractario, Viva la Anarquia

Španjolska: Pismo druga Francisca Solara

lions
NE OSTAVLJAJMO MJESTA NEDOUMICI…

Kao anarhisti nalazimo se u stalnom konfliktu s državom/Kapitalom u svim njihovim oblicima, i to se podrazumijeva. Međutim, ponekad, pogotovo kada Moć reagira sa svom svojom brutalnošću, ciljevi postanu mutni dovodeći do neodređenih i zbunjujućih stavova. Uvjeren sam da je potrebno zadržati dosljednost, ne smijemo ostaviti prostora defetističkim i viktimističkim riječima i praksi. Možda ćeš sada morati učiniti jedan korak unatrag, ali da bi uvijek napravio pet koraka naprijed, zanosnim putem neizvjesnosti koji vodi u sveopće oslobođenje.

Snažan zagrljaj svim anarhističkim zatvorenicima u svim zatvorima diljem planeta, nadasve Juan Alistu, Marcelu Villaroelu i Jose Miguelu Sanchezu, s kojima sam imao priliku podijeliti iskustvo zatvora.

S neizvjesnošću za ono što će se desiti i bez nedoumica protiv Moći.

Za Anarhiju…

Francisco Solar

Čile: Tekst drugova Antizatvorskog Kolektiva “Vuelo de Justicia”

lynx
Kada se režanje velikih mačaka zaista začuje, granice nestanu a planina širi jeku čitavom zemljom.

U nedjelju 17. novembra drugovi Monica Caballero i Francisco Solar zadržani su u španjolskom zatvoru, pod optužbom za pripadanje terorističkoj grupi, za teroristički masakr i zavjeru za počinjanje terorističkih masakra.

Ovdje u Čileu, u jednom kontekstu gdje demokratsko-građansko slavlje dostiže svoj vrhunac, nije izostala mentalna dijareja raznih vlasti koje vide u gore navedenim događajima potvrdu vlastitih nesigurnosti i strahova; činom samo-potvrđivanja željeli su dokazati da njihova vlada nije uopće bila u krivu, za razliku od onoga što su svi govorili: govorili su o krivcima, o “sudskoj vlasti koja treba preuzeti odgovornost što je teroriste odriješila krivnje”, o koordinaciji informativnih službi, da su uvijek bili u pravu: “oni su bili, oni jesu”; slaveći pad drugova u kandže njihovih bližnjih u Španjolskoj, slaveći što ih je Španjolska zatvorila iza rešetaka.

Ali ne slave samo moćni, već i štampa koja štiti njihove interese, ona također učestvuje u slavlju, i tako dobro obavlja svoj zadatak da se s njom zadovoljni slažu moralni i pravedni građani, potvrđujući svoju podčinjenost i sramotnu bijedu. Oni slave i uživaju, aplaudiraju, čestitaju. Čak ni ne šapuću da bi sačuvali obraz, toliko je izravna njihova provokacija. Što imaju da slave? Misle da su naši drugovi pognuli glavu pred njihovim mjerilima pravde i moći, i da su zato poraženi? Ili pak misle da će njihovo hapšenje i zatvaranje poslužiti kao primjer svima onima koji vjeruju da su na putu potrage za slobodom?

Projekt Feniks, čin 8., može poslužiti kao dobar odgovor na ovo posljednje pitanje. Prosvjedi solidarnosti. Lančani napadi na bankarske šaltere u protekla dva tjedna u znak solidarnosti sa drugim drugovima u zatvoru. Antiautoritarne biblioteke koje kolektiviziraju revolucionarnu ideju, koje nam omogućuju da razvijemo naša iskustva; pisana propaganda, solidarna djela, svaki posjet drugovima u zatvoru ili pismo i paket koji dobiju.

Sva djela koja nas u praksi udaljuju od inercije, straha i neaktivnosti koje nam žele nametnuti. Zato jer dobro znamo da nas njihove bijedne riječi ne iznenađuju i da koliko god to htjeli neće ipak uspjeti ušutkati naše urlike podrške i bratstva; tisuće kilometara može nas razdvajati od naših drugova, ali mi ipak znamo da su nepokorivi, a oni dobro znaju da nisu sami.

U svakodnevnom životu svih antiautoritarnih, svih boraca, svih revolucionara, suočavanje licem u lice sa moći predstavlja uvijek jednu realnu mogućnost; kada netko odluči da se bori, odluči i tko će biti njegov neprijatelj, i koliko god golem bio ovaj potonji neće nikada moći izbrisati uvjerenja i vrijednosti koje su temelj naših akcija.

U prošlosti smo izgubili dobre drugove, dali su život za borbu koja i nama pripada, vidjeli smo kako ih hapse i udaljavaju od njihovih milih, bili smo svjedoci pokušaja da nas okrive nastojeći uliti u nas nesigurnost.

Ali kada naspram napada policije, presuda i zatvora naši drugovi ostanu vjerni svojim uvjerenjima, kada njihove vrijednosti i ideje ostanu netaknuti, kada se ne povuku sa započetog i izgrađenog puta, kada ne uzmiču pred moći koja kroči naprijed, mada se sudbina našalila s njima, kada se osvrnemo i vidimo da su na našoj strani, da se i dalje bore, onda još više osjetimo udarac koji nam je policija nanijela; ali optužujuća ruka, zidovi koji izoliraju, moć čitave jedne države nisu dovoljan razlog, i nikada neće biti, da se odreknemo naših veza sa bilo kojim drugom koliko god bio optužen. Zato jer ono što nas povezuje nisu telefonski pozivi, slanje novca, jedan paket, područje koje smo zajedno posjetili ili sudski proces, ono što nas povezuje je uvjerenje da možemo izmijeniti ovu postojeću stvarnost, da se možemo boriti protiv svakog tko gospodari i izrabljuje nas, da smo sposobni izokrenuti vrijednosti koje su nam nametnute, sposobni donijeti odluku da živimo naš život slobodno, i sve to ne ostavljajući naše drugove same.

Ponavljamo poziv na širenje veza solidarnosti, koji su uputili procesuirani za “Slučaj Bombas” prije nekoliko dana, zato što smatramo da nije samo njihov zadatak govoriti i štiti drugove od političkih i medijskih kampanja.

Ove riječi dolaze iz buntovnog i divljeg srca, u trenucima kada nas žele ušutkati.

Zato što naše prijateljstvo, naše bratstvo i solidarna djela ne slijede njihovu logiku. Monica, Franciso, nećemo mirovati sve do vašeg oslobođenja.

Srušimo zidove svih zatvora!
Međunarodna solidarnost sa drugovima zatvorenim u madridskom zatvoru!

“Treba djelovati, svakodnevno, sa nama srodnima, kako bi uništili društvo-zatvor i svaki pokušaj reformiranja odbojnog sistema smrti. Solidarnost ne bi nikada smjela biti prazna riječ, već svakodnevna akcija sukoba sa moći i stalna podrška braći i sestrama, taocima u ovom ratu protiv smrti.”

– Mauricio Morales Duarte

Antizatvorski Kolektiv “Vuelo de Justicia”
Kontakt: vuelodejusticia[at]riseup[dot]net

Atina: Solidarnost sa petoro drugova uhapšenim u Barseloni – Monika i Francisko u istražnom pritvoru

5-barna-13nov1-1024x740

Dana 18. novembra neki članovi Contra Info okačili su transparent na Trgu Eskarhija u centru Atine u znak solidarnosti sa 5 drugova/drugarica koji su uhapšeni u Barseloni 13. novembra 2013. i na osnovu anti-terorističkog zakona optuženi za direktne akcije za koje je odgovornost preuzela grupa “Ustanički komando Mateo Moral“. Na transparentu piše: “Sloboda za 5 drugova uhapšenim 13/11 u Barseloni: Rosio, Valerija, Monika, Francisko, Herardo – solidarnost i akcija preko granica!”

Drugovi su prebačeni iz Barselone u Madrid gde su još četiri dana držani u izolaciji. Konačno, u nedelju 17. novembra izvedeni su pred sudiju u Madridu.

Španska država trenutno svih 5 anarhista drži kao taoce: Rosio June, Valerija Đakomoni i Herardo Formoso su pušteni ali uz restriktivne uslove i protiv njih će biti podignuta optužnica a oduzeti su im i pasoši, dok su Monika Kabaljero i Francisko Solar zadržani u pritvoru bez prava na kauciju.

Iz kontra-informacionog rova šaljemo svu našu snagu progonjenim drugovima i pozivamo na umnožavanje faktičkih gestova solidarnosti. Suočeni sa policijskom, međudržavnom i medijskom represijom, nismo voljni uzmaći niti za pedalj.

Zapalimo zatvore! Zapalimo granice!

Španjolska: Nove vijesti o drugovima uhapšenim u Barceloni

el-pilar

Dana 2. oktobra 2013. anarhistička grupa “Ustanički Komando Mateo Morral” postavila je eksplozivnu napravu u zloglasni ckrveni spomenik baziliku Nuestra Senora del Pilar u Saragozi. Ova  katedrala je jedan od najznačajnijih hramova Moći i jedan od glavnih simbola, i mjesta susreta, fašizma. Akcija nije imala namjeru povrijediti vjernike ili turiste; grupa je prije napada obavijestila dnevne novine i baziliku, kako bi imali vremena da je svi napuste.

13. novembra 2013. policija je u antiterorističkoj akciji sprovedenoj u Barceloni uhapsila petero osoba (iz Čilea, Argentine i Italije), optuženih za akciju koju je izvela grupa “Ustanički Komando Mateo Morral”. Među uhapšenima su i Monica Caballero i Francisco Solar, čileanski anarhisti, koji su već su bili progonjeni i u pritvoru zbog “Slučaja Bombe” (Caso Bombas) – sudskog fijaska čileanske države, za koji su razriješeni svih optužbi 2012.

Svih petoro uhapšenih drugova/drugarica trebalo je da se pojave pred sudijom u Madridu 15. novembra 2013., ali im je policija produžila izolacioni pritvor do nedelje 17. novembra 2013.

 

guerra-a-la-calle

Plakat kaže:

“Solidarnost i Akcija s uhapšenima u Barceloni.
Nijedna država, nijedna granica neće nikada moći zaustaviti društveni rat.
Neka se udaljenosti smanje djelima solidarnosti.
Neka se napadi na Moć umnožavaju dan za danom.
Monica i Francisco smjesta slobodni!
Neka se zatvorenici rata ponovno vrate na ulice!”


Slijedi izjava o solidarnosti s Monicom i Franciscom sa sajta Material Anarquista (via RadioAzione):

Drugovi, vijest se ažurira i hitno je njeno širenje. U ovom trenutku, kao web-site, naglašavamo da nas ne zanima da li su drugovi krivi ili nevini, zanima nas samo da naša braća i naše sestre budu “slobodni” na ulicama, nevažno je s kojeg su područja planete, solidarnost je bezgranična. Trenutno smo u stanju pružiti samo informacije sakupljene iz različitih buržoazijskih medija i informacije solidarnih pojedinaca koje molimo za suradnju u ažuriranju ovog slučaja.

Nešto prije 03:00 sata, 13. novembra, doznajemo da je petero anarhista, koji su živjeli u jednom stanu u barcelonskom kvartu Carmel, optuženo za eksplozivni napad na baziliku Nuestra Senora del Pilar u Saragozi, 2. oktobra. Informacije koje dolaze iz Ureda za Opće Informiranje, navode kao optužene, odnosno autore ovog djela, petero osoba: Francisco Javier Solar Dominguez i Monica Andrea Caballero Sepùlveda (čileanski anarhisti), Valeria Giacomoni (Italija), koja nije živjela u navedenom stanu, ali bi po istragama bila osoba koje je dovela u Španjolsku Monicu Caballero, Gerarda Damiàna Formosa (Argentina) i Rocio Yune Mira Pèreza (Čile).

Španjolsko Ministarstvo unutarnjih poslova tvrdi da uhapšeni pripadaju “vrlo dobro organiziranoj grupi i krajnje opasnoj, sa snažnim međunarodnim vezama” (…) te da su “dobro poznati kriminalnoj povijesti Čilea (…). Činjenica da su uhapšeni drugovi stranci potvrđuje policijske sumnje koja već mjesecima tvrdi da Španjolska postaje utočište za ustaničke anarhiste.

Drugovi Monica Caballero i Francisco de Solar su optuženi za postavljanje bombe, a identificirani su putem snimki na dan eksplozije, pokraj bazilike, gdje su stigli s dva ruksaka na leđima, “vrlo oprezno kako ne bi bili primjećeni”. Zatim su mjesto napustili prije eksplozije.

Eksploziv postavljen u baziliku Pilar u Saragozi izazvao je snažnu eksploziju u središnjoj dvorani crkve, ali nije uzrokovao ranjene mada je bila otvorena posjetiteljima. Oboje su stigli do bazilike koristeći javni prijevoz.

Odgovornost za napad je preuzeo “Ustanički Komando Mateo Morral”, ista anarhistička grupa koja je preuzela odgovornost i za napad na madridsku katedralu Almudena u februaru 2013., ali u kojoj naprava nije eksplodirala. Počinioci su ubrzo nakon napada na baziliku preuzeli odgovornost putem izjave koja naglašava da nisu imali “nikakve namjere raniti vjernike i turiste”, te su zato deset minuta prije napada obavijestili dnevne novine i baziliku, kako bi imali vremena da je svi napuste.

No, po istrazi istražitelja napad u Saragozi ne može biti izravno povezan s istim osobama koje su napale katedralu Almudena u Madridu, 7. februara. Međutim, sumnja se temelji na činjenici da je za oba napada odgovornost preuzeo Ustanički Komando Mateo Morral, a i same bombe imaju “slične karakteristike”, te zato tvrde da je samo “stvar vremena” kada će biti optuženi i za napad u Madridu.

Po riječima policije, 4. februara (prije napada) španjolska policija je kontaktirala čileanski INTERPOL, tražeći potvrdu Franciscovog i Monicinog identiteta. Tako je 8. novembra španjolska policija obavijestila čilanskog ministra unutrašnjih poslova o dolasku osumnjičenih.

Naspram ove vijesti ne možemo ostati indiferentni na napad španjolskih, čileanskih vlasti, i svih njihovih lakeja. Ni Nevini ni Krivi, mi smo samo njihovi neprijatelji i solidarni u svim oblicima s progonjenim drugovima diljem planete. Sasvim je očigledno da je objavljen društveni rat, ne možemo zaželjeti ni trenutak mira vlastima te pozivamo na solidarnost i na napad, u svim njegovim oblicima, od tinte do bodeža, ništa nije tuđe u ovom ratu.

Nesavladiv pozdrav našoj braći i sestrama uhapšenih u Španjolskoj 13. novembra, volimo našu braću i sestre ratnike i mrzimo naše neprijatelje.