11. jun se brzo približava. Kao pokušaj oživljavanja dana podrške eko-zatvorenicima, Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson, Erikom Mekdejvidom i dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama doneo je, u protekle tri godine, ogroman izliv podrške i ljubavi iz svih krajeva sveta i za Mari i za Erika.
Značajno, pored izvora kao materijalne tako i nematerijalne pomoći, videli smo umnožavanje i širenje akcija solidarnosti u mnogim različitim kontekstima koje su doprinosile i širile duh naših borbi u vezi sa onima za koje je država smatrala da treba da nestanu. Koordinisana međunarodna solidarnost počela je cvetati, a informacije o dugogodišnjim anarhističkim i ekološkim zatvorenicima i zatvorenicama prelazile su mnoge geografske i jezičke prepreke.
Ovi su napori imali veoma vidljive i konkretne efekte u životima Mari i Erika (kao i mnogih drugih). Prikupljanje sredstava pomoglo im je da ostanu verni svojim veganskim principima, njihovi voljeni mogli su ih redovno posećivati čak i preko ogromnih rastojanja, nove generacije radikalnih ljudi širom sveta doprlo je do njih solidarnošću. Ukratko, 11. jun je bio veoma uspešan i pomogao je da Mari, Erik i mnogi drugi anarhistički i ekološki zatvorenici i zatvorenice ostanu u našim srcima i mislima, da ih održimo živim u našim borbama.
Ali ovaj proces sećanja – “održavanja živim” – zna biti varljiva stvar.
Naše borbe i pokreti često tonu u nedostatak sećanja, kao i nedostatak razumevanja i povezivanja sa prošlošću kao načina da damo oblik našim akcijama u sadašnjosti. To je proizvod i tehno-otuđenja našeg doba kao i posledica taktičke represije od strane državnih snaga. Država, za sada, može kidnapovati naše drugove i drugarice i žive ih sahranjivati, prisiljavati ih da neprekidno, decenijama, trunu u hladnom čeliku i betonu. Istrgnuti su iz naših zajednica, iz naših života. A na njihovom mestu ostala je bolna praznina.
Država, sa svoje strane, računa na istinitost stare izreke “vreme leči sve rane”; ona se nada da će se ta praznina smanjivati i da ćemo “zaboraviti”. Država misli da će, ako ih bude držala u zarobljeništvu dovoljno dugo, akcije naših hrabrih drugova izbledeti u istorijski zaborav, a mi spolja ostati bez njihove ljubavi i konstruktivne podrške u našim borbama. Moramo se boriti protiv ove represivne tendencije; nikada ne smemo zaboraviti.
Tokom proteklih nekoliko godina videli smo, širom sveta, nagli porast akcija u cilju ekološke odbrane, kao i onih za oslobođenje životinja. U ovom sverastućem otporu najvažnije je prepoznati akcije i borbe koje su u prošlosti vodili drugovi i drugarice koje sada, nažalost, moramo zvati “dugogodišnji anarhistički zatvorenici i zatvorenice”. Nastavljanje njihovih borbi – aktivno sećanje na njih – mora se održati živim.
U tom smislu, za ovogodišnji 11. jun pravimo specifičan poziv. Dok smo u proteklim godinama možda naglašavali određene aspekte podrške dugogodišnjim zatvorenicima i zatvorenicama (npr. materijalnu podršku, izgradnju međunarodnih veza itd.) ove godine poziv želimo učiniti eksplicitnim.
Kao ekipa koja organizuje 11. jun, često smo koristili termin “aktivno sećanje” za opisivanje procesa koji nam se čini od presudnog značaja u vezi sa podrškom dugogodišnjim zatvorenicima i zatvorenicama. Odnosno, uvideli smo da se ne treba prosto držati skupa imena koja “poštujemo i pamtimo”, već neophodnosti rada na načinima podrške koji spajaju naše odnose sa dugogodišnjim anarhističkim i ekološkim zatvorenicima i zatvorenicama sa akcijama u našim/njihovim tekućim borbama.
Mari i Erik koji se nalaze u fokusu organizacionih napora su posvećeni vegani zatvoreni zbog delovanja koje je u direktnoj suprotnosti sa uništenjem Zemlje. U pokušaju da ih se “aktivno setimo” i da se sa njima angažujemo u sadašnjosti povezujući ih sa nastavkom njihove borbe, ohrabrujemo ljude da svoja dešavanja 11. juna vežu za aktivne i tekuće ekološke i borbe za oslobođenje životinja.
Ovaj poziv nije restriktivan na bilo koji način; u ovim rečima pročitaj šta želiš pretvori ih u akciju na način na koji odgovara tebi i tvojoj ekipi. Ali zapamti da ne pozivano na ritualne izraze solidarnosti, žurku koja se desi jednom godišnje u kojoj se, samo za trenutak, prisećamo onih koje je država kidnapovala. Umesto toga, pozivamo na oživljavanje istorije naših zatvorenih drugova i drugarica, na uzimanje njihovih imena, akcija, borbi i njihovo okretanje ka svetu koji ih je zaključao. Pozivamo na akciju.
U znak solidarnost sa Mari i Erikom; sa svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama; u odbranu Zemlje; dok svi kavezi ne budu prazni!
Izvor: June11.org