U kasnim večernjim satima 24. novembra 2014., transparent u znak solidarnosti sa borcima u Grčkoj postavljen je na Trg Rosio koji se nalazi u centru Lisabona dok su leci distribuirani prolaznicima kao i u sastajalištima anarhističke kulture.
Na transparentu piše: “Solidarnost sa borcima u Grčkoj. Nikos Maziotis – Antonis Stambulos. Sloboda (na grčkom)”
Sledi tekst letka (pdf na portugalskom jeziku ovde):
Nikos Maziotis, anarhistički borac i član urbane gerilske grupe Revolucionarna borba, zarobljen je u Atini, Grčka, 16. jula 2014. nakon što je ranjen u ruku tokom oružanog sukoba sa pandurima koji su ga jurili. Nakon što je otpušten iz bolnice prebačen je u zatvor Koridalos u Atini, ali ne zadugo jer je 26. jula prebačen u zatvor Diavata u blizini Soluna što predstavlja osvetnički potez grčke države jer u ovom zatvoru ne postoje čak ni minimalni uslovi za lečenje ozbiljnih povreda.
Anarhista Antonis Stambulos arbitrarno je uhapšen 1. oktobra 2014. u Atini, pod optužbom za terorizam i sumnjom da pripada organizaciji Revolucionarna borba. Nasilno su mu uzeli DNK i otiske prstiju; u pritvoru je mučen i tek 24h nakon hapšenja dozvoljen mu je kontakt sa advokatom. Dana 6. oktobra, u Atini, najavio je da otpočinje štrajk glađu i žeđu nakon što je posumnjao da će ga u pretkrivični pritvor poslati daleko od familije i advokata, zahtevajući ostanak u Atini. Ipak, 7. oktobra je prebačen u zatvor u Larisi, daleko od Atine. Štrajk glađu i žeđu je okončao 11. oktobra kada se već nalazio u zatvoru u Larisi – širom Grčke se mobilisao veliki broj ljudi u znak protesta protiv situacije u kojoj se našao – nakon što je zaključio da se moraju steći uslovi za nastavak borbe u drugim oblicima.
U Grčkoj, kao i u Portugalu ili bilo kom drugom delu sveta, poredak namerava svim raspoloživim sredstvima napadati one koji pružaju otpor, nemilosrdnim progonima svih boraca, zatvaranjima, mučenjima, ako treba i ubistvima. Psi vlasti su plaćeni da to čine; zakoni su napravljeni da štite sve zločine državnog terorizma, sve zločine kapitalizma. Kapitalizam svih boja, hrani se takvim situacijama, dok stanovništvo ostaje inertno, zaplašeno i uspavano ignorišući razmere do kojih njihova neaktivnost jača sveukupni fašizam koji se pokušava nametnuti svuda.
Mi smo protiv svih granica, svih oblika vlasti i potčinjenosti, protiv svih oblika kapitalizma. Mogli bismo apelovati na solidarnost sa ovim anarhistima ili svim drugim anarhistima i anarhistkinjama koji se svakodnevno širom sveta bore za uništenje ovog sistema, za slobodu, ali verujemo da jedini način da odbranimo njihovu slobodu i živote jeste da se svi pobrinemo za sopstvenu slobodu i živote. Mislimo na hrabru i dostojanstvenu borbu protiv ove globalne tiranije, bez povlačenja niti za korak unazad uprkos napredovanju državnog terorizma. Borba je raznolika, krenimo napred!
Strast za slobom je snažnija od svih zatvora!
Neki/e anarhisti/kinje