Dana, 13. juna 2012., oko 4h ujutro, karabinjeri Grupe za specijalne operacije (Raggruppamento Operativo Speciale, ROS) upali su u oko četrdeset kuća, sprovodeći takozvanu “Operaciju odlučnost” (Operazione Ardire), obračun sa ljudima iz anarhističkog pokreta po naređenju Manuele Komodi, javnog tužioca iz Peruđe. Prema izveštajima režimskih medija izdato je ukupno 10 naloga za hapšenje (osam u Italiji, dok je po jedan nalog poslat u Nemačku i Švajcarsku), a 24 osumnjičenih se nalazi pod sudskom istragom. Italijanska buržoaska štampa je uhapšene drugove bez oklevanja dovela u vezu sa “anarho-insurekcionističkom FAI/IRF”.

Osmoro drugova koji su uhapšeni u Pizi, Rimu, Peruđi, Đenovi, Terni i kojima je određen pritvor su: Stefano Gabrijele Fosko (Stefano Gabriele Fosco), Elisa Di Bernardo (Elisa Di Bernardo), Alesandro Setepani (Alessandro Settepani), Serđo Marija Stefani (Sergio Maria Stefani), Katja Di Stefano (Katia Di Stefano), Đuzepe Lo Turko (Giuseppe Lo Turco), Paola Frančeska Joci (Paola Francesca Iozzi) i Đulija Marcijale (Giulia Marziale).

Što se tiče Nemačke i Švajcarske, mere predostrožnosti su, navodno, naređene protiv dvojice anarhista – Gabrijela Pombo Da Silve (Gabriel Pombo Da Silva) i Marka Kameniša (Marco Camenisch). Buržoaski mediji (uključujući i one sa srpsko-hrvatskog govornog područja) su izvestili da je kod ove dvojice drugova “pronađen dokazni materijal” i da su “osumnjičeni da su mozgovi terorističkih napada” (plasirane su informacije i da su u represivnoj akciji uhapšeni članovi Anarhističkog crnog krsta Berlin), međutim ova dvojica drugova su već nekoliko godina kidnapovani od strane države i utamničeni u zatvoru u Nemačkoj (Gabrijel) i Švajcarskoj (Marko).

Takođe, među imenima onih koji su bili predmet istrage nalaze se i imena nekih od drugova koji su zatočenu u grčkim zatvorima i koji se gone u slučaju RO “Zavera vatrenih ćelija”.

Prema informacijama nezavisnog Radio Azione izvršen je i pretres kuća trojice drugova u Napulju kao i dom jednog druga u mestu Spinjo Saturnija (okrug Latina u pokrajini Lacio). ROS karabinjeri su tokom ove akcije konfiskovali kompjutere, hard diskove, usb fleš memorije, mobilne telefone, brošure, mesečne časopise, letke i pisma/prepiske koje su drugovi imali sa anarhističkim zatvorenicima. Pretresi kuća su izvedeni i protiv dvojice drugova u gradu Leće gde je policija konfiskovala pisma i jedan kompjuter. Takođe, policija je upala u dom jednog druga u Rimu i konfiskovala različite elektronske i štampane materijale.

U sklopu ove akcije – tokom koje je policija zvanično bila u potrazi za eksplozivnim materijalom te elektronskim i štampanim dokumentima – policija je izvršila i upad u kuću urednika sajta Informa-Azione i, pored ostalih stvari, konfiskovala kompjutere neophodne za ažuriranje sajta. Policija je takođe izvršila upad u kuće drugova iz Culmine (koji su sada u pritvoru) i ParoleArmate (jedan uhapšen, drugi pod istragom).

Prema informacijama od 14. juna Serđo Marija Stefani je utamničen u zatvoru Ređina Ćeli (Regina Coeli, Rim), a Katja di Stefano u zatvoru Rebibija (Rebibbia, Rim) . Alesandro Setepani je utamničen u zatvoru u Peruđi, kao i Paola Frančeska Joci.

Prema informacijama koje je 19. juna objavila Međunarodna crvena pomoć (Rote Hilfe International), Marko Kameniš i Gabrijel Pombo Da Silva – koji se nalaze u zatvoru u Švajcarskoj i Nemačkoj – još uvek nisu dobili nikakvo obaveštenje o dodatnim merama predostrožnosti, niti znaju za bilo šta u vezi sa nekim zvaničnim zahtevom ili molbom od strane italijanskog suda, pretresom njihovih zatvorskih ćelija, što je navodno bio zahtev reditelja ove represivne spletke javnog tužioca Peruđe, Manuele Komodi.

Istog dana (13. juna) kada je policija pokrenula ovu represivnu operaciju, oko 5h ujutro, pripadnici italijanske političke policije (Digosi) izvršili su upad i u aktivističke prostore u Ređo Emiliji (Reggio Emilia). U saopštenju Collettivo AutOrganizzato R60 povodom ovog upada pojašnjeno je da ova policijska akcija nema veze sa tzv. “’Operacijom odlučnost’ protiv međunarodnog anarhističkog terorizma”, uprkos činjenici da su policijske akcije desile istog dana.

Panduri su tokom akcije u Ređo Emiliji upali u domove dvojice aktivista koji su povezani sa prostorom R60 i zaplenili njihove lične stvari. Operacija je potom proširena i na sam socijalni prostor. Konfiskovani su kompjuteri, kamere, memorijske kartice itd. Dvojica privedenih drugova su pušteni do podneva. Članovi R60 napominju da je policija u Ređo Emilija progonila političke aktiviste, a posebno one koji su angažovani u borbama protiv uništenja životne sredine i koji podržavaju samoorganizovanje i direktnu solidarnost sa žrtvama zemljotresa.

Kao prvi odgovor na incidente od 13. juna u njihovom gradu i kao znak solidarnosti sa svim uhapšenima u “Operaciji odlučnost”, uhapšenim aktivistima NO TAV, borbama u dolini Susa, i drugim progonjenim drugovima, ovaj kolektiv je 15. juna održao demonstracije protiv represije na Pjaca del Monte (Piazza del Monte) u Ređo Emiliji, a demonstranti su se kasnije okupili u prostoru R60 kako bi prikupljali pomoć za žrtve zemljotresa. Takođe partija CARC (Komiteti za podršku otporu – za komunizam; nema nikakve veze sa anarhističkim pokretom) iz Ređo Emilija iskazala je svoju solidarnost sa kolektivom R60, NO TAV pokretom kao i svim drugovima koji su uhapšeni ili se nalaze pod istragom u okviru “Operacije odlučnost”.

***

Marko Kameniš (rođen 1952. godine) je krajem 70ih bio militant, tada popularnog, pokreta protiv nuklearnih elektrana. Uhapšen je 1980. godine i kasnije osuđen na 10 godina zatvora zbog napada na švajcarsku nuklearnu industriju. Srećom, uspeo je da pobegne iz zatvora. Međutim, 1989. godine korporativni mediji i švajcarska tajna služba su ga optužile za ubistvo pripadnika pogranične policije. Marko je odbacio takve tvrdnje. Godine 1991. ponovo je uhapšen, ovoga puta u Italiji, i osuđen za dela sabotaže protiv nuklearne industrije. Italijanske vlasti su ga 2002. godine isporučile Švajcarskoj koja ga je osudila na dodatnih 18 godina zatvora na osnovu sumnjive optužnice za ubistvo (pripadnika pogranične policije), a Federalni vrhovni sud Švajcarske je kasnije tu kaznu proglasio neprihvatljivom, pa mu je 2007. godine kazna smanjena na osam godina robije. Marko sebe opisuje kao zelenog (eko) anarhistu, bio je veoma aktivan u socijalnim pokretima, a učestvovao je i u brojnim protestima u zatvorima.

Gabrijel Pombo da Silva je anarhista koji je 2004. godine sa još jednim anarhistom (Hoze Fernandez Delgadom (Jose Fernandez Delgado)) pobegao iz španskog zatvora i brutalnog zatvorskog sistema FIES. Gabrijel se nalazi u zatvoru u Nemačkoj (osuđen na 13 godina zatvora), a uhapšen je tokom bekstva nakon oružanog okršaja sa nemačkim policajcima na kontrolnom punktu u blizini nemačko-holandske granice. Gabrijel je u zatvoru proveo više od 24 godine, od čega je 14 godina proveo u izolaciji.

Tekst letka koji je deljen tokom spontanog protestnog marša u Kataniji (Italija) 13. juna 2012.

Pretres više od 40 kuća, 24 ljudi koji su pod istragom, 10 naloga za hapšenje trenutni su rezultat represivne operacije orkestrirane od srane javnog tužioca Peruđe, Manuele Komodi koju su sproveli ROS karabinjeri 13. juna 2012.

Naši prijatelji, poznanici i/ili drugovi su optuženi za subverzivno udruživanje radi terorizma. U ovim časovima, novine, TV kanali i radio stanice nastavljaju bombardovanje vestima koje su koliko sibilske toliko i alarmantne, pripisujući im odgovornost za nekakve eksplozivne pakete i različite direktne akcije. U ovim vremenima krize, država se čini veoma preokupiranom, ali njena pažnja nije usmerena na visoke troškove života, nezaposlenost, naglo smanjenje kupovne moći, kritičnu situaciju po pitanju socijalnih usluga, nove siromašne i ugrožene. Njen strah raste; strah da bi neko mogao da raskrinka ulogu i veze koju država i kapital imaju u ljudskoj bedi koja sve više uzima maha u postojećem načinu života.

Nije nas briga da li su uhapšeni krivi ili ne, ali želimo da bude očigledno da je zatvoreno, lišeno slobode i svojih najbližih i voljenih, desetoro ljudi koji su sve svoje napore i energiju ulagali u borbu, neštedeći bilo šta i ne tražeći ništa za uzvrat. Njihove borbe, borbe protiv koncentracionih kampova za imigrante i protiv rasizma, borbe protiv dominacije banaka koje vladaju ekonomijom, borbe protiv arogantnih multinacionalnih kompanija i njihovog štetnog sistema proizvodnje, borbe protiv države i drugih organa koji vladaju našim životima, takođe su i naše borbe.

Našu solidarnost upućujemo ne samo uhapšenima i ljudima koji se nalaze pod istragom, već takođe i njihovim rođacima, prijateljima i cimerima koje su jedinice za sprovođenje zakona, u čisto mafijaškom stilu, izložile neprijatnostima maltretiranjem, pretresima sa ciljem njihovog terorisanja i izolovanja.