Otkako je Socijalistička partija došla na vlast više ne brojimo demonstrante/kinje koji/e su ubijeni/e, osakaćeni/e ili utamničeni/e. Usvojeni su najdrakonskiji anti-teroristički zakoni, imigrante/kinje bez dokumenata love, socijalna prava se napadaju kao nikada pre. Uz gotovo opštu ravnodušnost “levice”.
U četvrtak 9. aprila, velike sindikalne centrale su konačno odlučile da pozovu na štrajk protiv još jednog neo-liberalnog napada orkestriranog od strane vlade. Ovaj dan akcije je samo potvrdio – nažalost – teškoće sindikalnih mobilizacija, u kontekstu ponovljenih povlačenja i “sigurnosnih aspekata”. Pod lepim prolećnim sunce, oko 5,000 ljudi okupilo se na ulicama Nanta, iza žutog transparenta čiju tajnu čuvaju samo male sindikalne vođe.
Ipak, energičnija povorka od oko 200 ljudi koja je okupila slobodarske i antikapitalističke kolektive i pojedince/ke, kojima su se pridružili/e studenti/kinje i srednjoškolci/ke, ubacila se u paradu u Nantu. Šarena i dinamična, ona je odudarala od ostatka demonstracija, prilično sivog i apatičnog. Banke i objekti moći – skupština grada, kancelarije perfekture i Socijalističke partije – u prolazu su preuređeni, pred ulcerisanim očima sindikalista Radničke snage (Force Ouvrière). Kada je napadnuto mesto za prodaju brze hrane, oni su čak pretili da će osuditi demonstrante/kinje i očajnički su pokušavali da zaštite banke.
Grafiti i masovno lepljenje nalepnica ispunjavali su maršrutu uz povike:
“Od Nanta do Atine, otpor, otpor!”
“Štrajk, blokada i sabotaža”
“Mrzim državu, njene pandure i Makrona [ministar ekonomije]”, te druge slogane protiv socijalističke vlade.
Da napomenemo, policijski automobil sa otvorenim prozorom na ivici defilea ofarban je iznutra prelepo preciznim pogotkom jaja-bombe.
U vreme dislokacije, panduri iz BAC jedinica su kipteli od besa, ali su problematični/e već isparili/e.
Iako je očigledno da nekoliko sati hodanja nikada ne zabrinjava vladu, ovaj dan mobilizacija predstavlja mali uspeh u kontekstu rasprostranjenog fatalizma.
Nijedan korak unazad; dole državne izmišljotine! Solidarnost sa drugom Todorisom Sipsasom koji je nepravedno optužen u slučaju paljevine u Marfin banke… Suđenje je zakazano za 9. decembar 2013.
Suđenje Todorisu Sipsasu će početi 9. decembra 2013. u zgradi Apelacionog suda koja se nalazi u Ulici Degleri u Atini. Drug se suočava sa montiranim procesom u vezi tragičnog incidenta koji se desio 5. maja 2010. u filijali Marfin banke i tereti se na osnovu očigledno izmišljenih optužbi. Pozivamo grupe, kolektive, drugove da organizuju inicijative i akcije, i kontrainformacione i solidarnosti sa Todorisom Sipsasom, kao i događaje za prikupljanje sredstava za pokrivanje pravnih troškova koji će možda biti veći od 15,000E.
Skupština za solidarnost sa drugom Todorisom Sipsasom
kontakt: allilegii.th.sipsas [at] mail.com
U subotu, 29. septembra 2012., oko ponoći, molotovljevim koktelima smo napali MAT (interventne) jedinice u ulici Harilaos Trikupis. Ova akcija predstavlja refleksivni odgovor na pokušaj da se drugovi i borci stave na stub srama, objavljivanjem njihovih fotografija odmah nakon hapšenja tokom štrajkačkih mobilizacija. Ako misle da nas nasilni represivni metodi i talasi terorizma mogu zaplašiti, onda su u žalosnoj zabludi.
Besno i svesno, otpor svim sredstvima i u svakom trenutku
SOLIDARNOST SA SVIM DOSTOJANSTVENIM TAOCIMA DOMINACIJE
NIŠTA NIJE GOTOVO. SVE SE NASTAVLJA
Panduri su objavili fotografije i detaljne podatke o devetoro od ukupno 23 demonstranata uhapšenih 26. septembra u Atini, ponovo pozivajući zakonoljubive i poslušne građane da postanu cinkaroši. Nakon što su uhapšeni prošli celokupnu proceduru (i odrasli i maloletni, mnogi ozbiljno povređeni), izvešteno je da su oni pušteni – neki pod restriktivnim uslovima, a nekoliko njih čeka i suđenje.
Tekst anarhističkog postera koji je lepljen pre štrajka
Šta je generalni štrajk?
To je prekid normalnog funkcionisanja sistema. To je blokiranje protoka ljudi i robe. To je sabotiranje zupčanika potrebnih za funkcionisanje sistema. To je napad na one koji su odgovorni za naše ugnjetavanje. To je suprotstavljanje braniocima i lažnim kritičarima trenutne paradigme. To su borbe u našem svakodnevnom okruženju (naselju, radnom mestu, školi, itd.). To je izlazak na ulice i deljenje onog malo što je preostalo: besa, hleba i snova. To je upotreba čitavog arsenala koji nam je istorija potlačenih stavila na raspolaganje.
Generalni štrajk može biti samo divlji, sve ostalo je (samo)parodija. Videćemo se na ulicama 29. marta!
Širom Španije protesti i demonstracije prvog generalnog štrajka od 2010. godine su počeli u ranim jutarnjim satima u četvrtak 29. marta. Protestna okupljanja pre demonstracija su održana u gotovo svim većim gradovima (procenjuje se da je održano 111 protesta širom zemlje) sa ciljem ukazivanja na katastrofalne posledice koje podrazumeva nova “reforma tržišta rada”, širenja mobilizacija širom zemlje, sprečavanja štrajkbrehera da sabotiraju štrajk i da se, kroz direktnu akciju i blokade, zatvore preduzeća, radnje i radna mesta za koja se očekivalo da će ostati otvoreni, uprkos štrajku, pa čak i da se odseku glavne ulice u gradovima. Ulog je bio dvojak: paralizovati linije i proizvodnje i potrošnje. Zato su štrajkači pozivali ljude da blokiraju sve usluge i (onima koji imaju posao) da ne idu na posao, ali i takođe da ne kupuju ništa, i da telekomunikacije, struju itd. koriste što je manje moguće.
Iako je “reforma rada” izglasana u parlamentu još početkom februara 2012., usvajanje opšteg državnog budžeta će se desiti u petak 30. marta, što znači da će vlada pokušati da, pored ostalog, nametne još više direktnih i indirektnih poreza i smanji socijalna davanja smanjenjem javnih fondova (pri čemu će nove mere najviše pogoditi obrazovanje i zdravstvenu zaštitu). Zakonodavne svireposti, usred stalnog pojačavanja napada na radne ljude Španije, duboko utiču na nezaposlene i naknade za nezaposlene kao i propisane beneficije za penzionisanje i penzionere.
Mi smo vaša deca, vaša braća i sestre, vaše komšije. Ljudi koji vas služe u kafeterijama, koji sa vama čekaju prevoz, koji vam priznaju da su umorni nakon osam sati rada pored vas.
Mi smo samo ljudi…čijim venama teče krv! Nismo teroristi, ne želimo da uništimo svet ili da profitiramo od smrti. Naprotiv, bunimo se protiv onih koji nameću teror siromašnima i radnicima. Napadamo one koji manipulišu i upravljaju našim životima, one koji eksploatišu i uništavaju našu planetu, ali koji i dalje imaju obraza da se u mas medijima predstavljaju kao dobri i ljudi od poverenja. Zbog toga nas smatraju pretnjom i koriste se svim sredstvima koje kontrolišu da i ti počneš verovati u isto…
Danas, 12. februara, navršava se 67 godina od Sporazuma iz Varkize 1945., kada je staljinistička KKE (“Komunistička partija Grčke”) izdala oružanu borbu i hiljade boraca građanskog rata u zamenu za legalnost u novom režimu. Koliko još dugo ljudi mogu goloruki izlaziti na ulice protiv totalitarnog režima? Mizerija ili revolucija dilema je koja lebdi u vazduhu…neizrečeni vapaj za slobodom. Drugi dan generalnog štrajka (11. februar) je širom zemlje počeo okupacijama nekoliko javnih i vladinih zgrada poput gradskih skupština, a ljudi koji su učestvovali u okupacijama su pozivali na trenutno povlačenje novog sporazuma o merama štednje. Takođe, bilo je i glasova koji se još uvek ne čuju – unutar i izvan zatvorskih zidina širom Grčke – koji su pozivali na potpuno uništenje demokratske hunte u pravcu socijalne revolucije.
Već tri dana, u centru Atine, anarhisti/antiautoritarci i pristalice okupiraju Pravni fakultet, dok je Ministarstvo zdravlja okupirano od strane radnika sektora mentalnog zdravlja i specijalnih potreba. Ovi demonstranti, osim što brane svoja prava, brane takođe i pravo – na postojanje i interakciju sa svima nama – desetina hiljada mentalno obolelih ljudi. Oni se kolektivno bore protiv mera štednje koje su psihičke pacijente lišile osnovnih sredstava za opstanak. Oni su među onim ljudima koji se nalaze na ivici stalnog isključenja pošto ih kapitalistički svet smatra “beskorisnim”, “neproduktivnim”, “problematičnim”. Uprkos ne-radikalnim zahtevima koje su štrajkači do sada izneli, okupacija Ministarstva zdravlja zaslužuje najširu moguću solidarnost jer su štrajkači – iznad svega – razotkril surovu stvarnost institucionalizovanog društvenog kanibalizma u ovoj zemlji, a i šire.
Do 12h jake policijske snage (policijske jedinice i panduri u civilu) su okružile okupirani Pravni fakultet. Panduri su proveravali sve torbe onih koji su pokušali da dođu do okupacije. Tokom jutra je na fakultetu ostalo oko 40 drugova, a slobodna radio stanica 98FM je emitovala program iz piratskog studija koji je juče postavljen unutar zgrade. Protestni marš je krenuo od Propileje u ulici Panepistimu. U međuvremenu, web sajtovi athens.indymedia.org, kao i radio stanica 1431am.org u Solunu nisu bili dostupni, ali je postojao pristup preko chat kanala chat.koumbit.net i irc #athens. Slobodna radio stanica Mitilini je reemitovala najnovije informacije koje su objavljene tokom živog emitovanja programa stanice 98FM.
Metro stanica Omonija je bila otvorena, tako da je (prilično umrtvljena) masa krenula ka trgu Sintagma. Oko 13h svi blokovi demonstranata su pristigli na Sintagmu. Ako uzmemo u obzir ozbiljnost situacije, brojnost je bila ispod očekivane. Staljinisti iz PAME su se odšetali do ulice Filelinon, a policijske snage su bile raspoređene ispred parlamenta i spomenika Neznanom junaku.
U isto vreme, ukupno 600 antifašističkih demonstranata je prisustvovalo podnevnim demonstracijama protiv regrutovanja i obavezne vojne službe, koje su počele u delu grada Tisio, a završile na trgu Kaningos u centralnom delu Atine. Jedan od mnogih antimilitarističkih slogana koji su uzvikivani bio je: NIKADA I NIGDE VOJNIK, NEĆEMO DA IDEMO U RAT ZA ŠEFOVE!
U Solunu je gotovo 1,000 demonstranata (uglavnom bazni sindikati) marširalo od Kamare do trga Aristotelus gde su demonstranti okupirali zgradu “Olympion”, istorijski bioskop u centru grada, kako bi održali otvorenu skupštinu i iskoristili prostor kao bazu za koordinaciju borbi u narednim danima.
Anarhisti pozivaju na okupljanje na Sintagmi u nedelju 12. februara u 18.00h
U Atini je, prema procenama, u 14.30h ispred parlamenta demonstriralo oko 5,000 ljudi. Pre završetka demonstracija, objavljena je informacija da je dvoje demonstranata privedeno ispred Pravnog fakulteta (verovatno nisu imali lične karte). Uprkos pozivima za mobilizacije i štrajk, u donjem delu Sintagme ulica Ermu (jedno od glavnih šoping mesta u Atini) je bila krcata potencijalnim kupcima koji su bili motivisani isključivo svojom konzumerističkom kompulzijom ili turističkim potrebama. Sa ponovnim normalizovanjem saobraćaja u ulici i poslednji blok demonstranata se povukao na Propileju, u ulici Panepistimu. Ubrzo se i anarhistički blok pridružio okupiranom Pravnom fakultetu. Nekolicina je još neko vreme ostala ispred spomenika Neznanom junaku, licem u lice sa policijskim odredima koji su još uvek bili postrojeni za odbranu svojih gazda.
Nakon što je ponovo uspostavljen pristup athens.indymedia.org, primljena je vest iz Mitilinija (Lezbos) da je skoro 200 ljudi učestvovalo u mirnom okupljanju. U gradu u kom su sva preduzeća radila (a slična štrajkbreherska praksa se pojavila i u nekim drugim gradovima), drugovi su delili letke koji su pozivali na pojačavanje klasnog rata.
U Patri je oko 30 anarhista izvršilo eksproprijaciju školskog pribora iz supermarketa i podelilo robu ljudima koji su bili okupljeni kod obližnje otvorene pijace. Kasnije su, tokom protestnog marša u kojem je učestvovalo oko 1.000 ljudi, napadnuti bankomati i nadzorne kamere na nekoliko banaka. Demonstranti su, takođe, kamenicama napali jednu zalogaonicu, razbijeni su i prozori na prodavnici modnog lanca ZARA, a od prethodnog dana, 10. februara, napadnute su još dve zlatare (zelenaši) u ulici Korin i trgu Olgas. Panduri su pokušavali da suzavcem rasteraju masu, ali su demonstranti uspeli da se pregrupišu na trgu Georgiu. Demonstranti su potom otišli do okupirane perfekture i zatim se ponovo vratili do ovog trga. Anarhistički blok je marširao sve dok se nije raspršio ispred skvotiranog mesta Parartima.
Oko 400 ljudi je prisustvovalo večernjem okupljanju (od 17.30h) na trgu Sintagma protiv potpisivanja multinacionalnog ACTA sporazuma od strane Evropskog parlamenta. Očekuje se da će takozvani ACTA sporazum biti izglasan u junu 2012., kao i da će biti ratifikovan od strane grčkog parlamenta (veći broj internacionalnih mobiliziacija protiv ACTA tek treba da usledi). Demonstranti su podelili na hiljade letaka protiv globalnog nadzora Interneta i kriminalizacije slobodnog protoka ideja.
Kasnije tokom večeri (oko 20.45h) u okupiranom Pravnom fakultetu je počela otvorena skupština, a skvoteri su pozvali sve one koji ih podržavaju da se pridruže aktivnostima okupacije koja deluje kao osnova za diseminaciju i koordinisanje otpora.
U Ilionu, na severozapadnom delu Atine, oko 150 ljudi je učestvovalo u lokalnim manifestacijama. Tokom marša su ispisani slogani na fasadama nekoliko banaka, gradskoj skupštini i lokalnim ograncima dve najveće parlamentarne partije, PASOK i Nea Dimokratia.
Na ostrvu Naksos se okupilo oko 30 članova autonomne skupštine grada Naksos koji su delili tekstove sa pozivima na narodnu pobunu.
Antifašistička intervencija u Livadiji: na baneru piše: “Fašisti i panduri idu ruku pod ruku; seremo se na LAOS i Karacaferisa”
Pored nekoliko eksproprijacija supermarketa i lokalnih demonstracija u različitim naseljima (naročito u regionu Atike) koje su propagirale nedeljne antirežimske proteste, neke od najupečatljivijih direktnih akcija u poslednja dva dana desile su se u Livadiji (10.02.) gde su militantni antifašisti prekinuli zatvoreno okupljanje siledžija ultra-desničarske partije LAOS, i u Iraklionu (11.02). gde su anarhisti/antiautoritarci oko podneva, tokom emitovanja vesti, okupirali lokalnu stanicu CretaTV i emitovali poziv na generalni štrajk – glavna poruka na ekranu bila je “kapitalizam ili revolucija”. Posle ove direktne akcije, ista grupa je otišla do zatvora Alikarnasos gde su drugovi ostali oko pola sata i uzvikivali slogane podrške borbama zatvorenika.
23.58 U Atini skvoteri Pravnog fakulteta odbacili svaki koncept institucionalnog priznanja univerzitetskog azila i pozvali na širenje sličnih mesta otpora širom Grčke. “Iako smo pre samo godinu dana, tokom slučaja 300 radnika-imigranata, doživeli brutalnu opsadu i izbačeni, u ovim časovima se ta ista zgrada još uvek javno održava i brani”. Drugovi sa slobodnog radija 98FM prenose subverzivne radio talase iz unutrašnjosti okupiranog Pravnog fakulteta šireći tako agitaciju. Naredni dani će biti dugački, u isto vreme puni i nade i očaja. Danas na ulice jebene metropole nije izašlo mnogo ljudi. Sutra, i u danima koji slede, ili ćemo biti određeniji ili ćemo “čekati Godoa” – ne samo ovde, ne samo sada, već širom sveta.
Međunarodna solidarnost će se još jednom pokazati kao ključ za nastavak naše borbe.
20.45 U Iraklionu na Kritu održane večernje demonstracije sa velikim brojem učesnika (procenjeno na oko 15,000!). Do sukoba sa policijom je došlo kada su demosntranti marširali ka trgu Elefterias. Demonstracije su sada završene.
Šefovi korporativnih medija su naredili svojim lakejima da plasiraju informacije o tome kako će se glasanje o novom sporazumu desiti u ponedeljak (a ne u nedelju), kao i vesti o ostavkama članova vlade. Bez obzira na to kakva će biti njihova “istina”, narodne mobilizacije će se nastaviti.
20.00 Drugovi na okupiranom Pravnom fakultetu su od advokata dobili informacije u vezi onih koji su do sada uhapšeni: u Atini je danas uhapšeno 7 ljudi (pored na desetine drugih koji su privedeni i kasnije pušteni), a tokom jučerašnjeg protesta policija je uhapsila nekoliko osoba – od toga su dve osobe maloletne (jedna ima 15 godina) i žestoko ih pretukla (slomljena rebra itd.). Oni će verovatno biti optuženi za krivična dela i po “zakonu o kapuljačama” (engl. “hoodie-law”, kukulonomos), a pred sudiju će biti izvedeni, sutra, 11. februara.
15.05 Potvrđena informacija da je policija, ranije tokom dana, na Sintagmi teško povredila najmanje jednog demonstranta.
“Svako ko je stajao ispred zatvorskih zidina i nije ostetio sramotu zbog degradacije ljudske istorije, mora biti ili upravnik (zatvora) ili slepac.”
U međuvremenu, širom Grčke su u toku protestne mobilizacije u muškim i ženskim zatvorima. Nacrt zakona o “pravosuđu”, koji je između ostalog predviđao tzv. dekongestiju grčkih zatvora, nedavno je odbačen u parlamentu. Očekivalo se da će taj zakon imati pozitivne efekte za najmanje 1,500 žena i muškaraca zatočenim u zatvorima, a njegovim usvajanjem mnogi su mogli biti oslobođeni. Trenutno se odvijaju kolektivni protesti zatvorenika zbog zakonodavnih i životnih uslova. U mobilizacije širom zemlje, do sada su se uključili zatvori Grevena, Trikala, Larisa, Koridalos, Nea Alikarnasos – Krit, Krf, Komotini. Unutar ovih prenatrpanih paklenih rupa demokratije, zatvorenici koji učestvuju u protestu ili odbijaju zatvorsku hranu ili tokom podneva nakon šetnje odbijaju da se vrate u ćelije, dok u mnogim zatvorskim objektima tek treba da uslede štrajkovi i obustava rada (u Alikarnasosu i Patri zatvorenici-radnici su već započeli štrajk).Svi zatvorenici koji protestvuju svesno rizikuju ili gubitak opravdanog uslovnog otpusta ili odlazak iz zatvora, i nalaze se pod stalnim pretnjama disciplinskim merama i mučenjem (pored već dramatične nestašice hrane, grejanja, itd.).
Ko god zaboravlja taoce socijalne borbe zaboravlja i samu borbu.
15.00 Demonstracije i protesti su održani u raznim delovima Grčke, na primer, u Solunu, Kozaniju, Volosu, Trikali i ostrvu Skopelos. Perfektura grada Larise je okupirana, kao i perfektura grada Krf. Na Kritu, demonstranti su okupirali skupštinu grada Retimno. U Iraklionu na Kritu oko 50 anarhista je blokiralo supermarket “Ariadni” u znak solidarnosti sa borbom magacinskih radnika tog preduzeća koji se u štrajku nalaze već 15 dana. Isti demonstranti su blokirali i filijalu Alfa banke čiji je deoničar i krupni industrijalista Manesis koji je takođe vlasnik “Grčke železare” u Aspropirgosu u kojoj su radnici ušli u 101. dan svoje borbe i štrajka. Continue reading Grčka: Prvi dan protestnih mobilizcija širom zemlje – Da bi se oslobodili duga, moramo uništiti postojeće→
