Anarhista Nikos Romanos jedan je od nas. On je jedan od onih koji se, kao i mi, pobunio protiv vlasti, protiv zakona i poretka koji želi da ljudi budu robovi, pokorni i podređeni; on je jedan od onih koji su iz prve ruke naučili šta “red i zakon” stvarno znače, kada je bio svedok ubistva njegovog prijatelja Aleksandrosa Grigoropulosa od strane kerova države, Korkoneasa i Saraliotisa.

Drug Romanos nije jedan od onih koji ljudima oduzimaju domove i imovinu, kao što to čini banka u kojoj je izveo eksproprijaciju, akciju zbog koje je osuđen. On nije onaj koji stvara zakone koje moralno strogi političari donose, očevi nacije koji pljačkaju i ubijaju ljude i radnike/ce kako bi bogate učinili još bogatijim. On nije ukrao platu ili penziju bilo kom siromašnom/oj hranitelju/ki, kao što je to zakonom omogućeno multinacionalnim kompanijama, bankarima i moćnim biznismenima, kao i njihovim slugama, vladi i parlamentarcima. On nije onaj koji je doneo zakone koji siromašnima otimaju koricu hleba iz usta, zakone koji ubijaju na hiljade ljudi terajući ih na samoubistvo, zakone zbog kojih se ljudi hrane u kontejnerima, spavaju na ulicama. Drug Romanos je jedan od onih koji se udarcima suprotstavljaju dostojanstveno, svim udarcima poslušnika države i bogatih – robova koji su svakog meseca plaćeni sa sedam stotina evra da obavljaju svoj bedni posao.

Od ponedeljka, 10. novembra 2014., drug je otpočeo štrajk glađu tvrdeći svoje pravo na obrazovno odsustvo. Nikos Romanos je – baš kao i Iraklis Kostaris*, koji štrajkuje glađu iz istog razloga – jedan među desetinama političkih zatvorenika i zatvorenica i zatočenih boraca koji se trenutno drže u grčkim zatvorima, u vremenu kada je politika društvenog genocida, nametnutog od strane kapitala i države povodom ekonomske krize, povezana sa opštim zaoštravanjem represije, ali naročito protiv zatočenih boraca od kojih su mnogi samopriznati članovi oružanih revolucionarnih organizacija ili su optuženi za oružanu borbu. Zakon o zatvorima tipa C sa specijalnim uslovima pritvora koji je usmeren pre svega protiv političkih zatvorenika/ca i zatočenih boraca, spada u ovaj kontekst. Svaki zatvoreni drug ili drugarica jedan/jedna je od nas, stoga ako verujemo da sve nas povezuje borba za slobodu, borba za socijalno oslobođenje od jarma kapitala i države, onda su i zahtevi jednog zahtevi svih nas.

Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor Diavata

(* nap. prev.  Iraklis Kostaris je zatvoreni član R.O. 17. novembar koji štrajkuje glađu od 29. oktobra 2014. zahtevajući obrazovno odsustvo na koje ima pravo)