Tag Archives: studenti

Montreal: Međunarodni poziv na akcije solidarnosti protiv represije na Univerzitetu Kvebek

kvebek
Dana 8. aprila 2015., obezbeđenje je uz pomoć policije uhapsilo 21 osobu na Univerzitetu Kvebek, Kanada

Međunarodni poziv na akcije solidarnosti – 13.-17. aprila 2015.
Protiv represije na Univerzitetu Kvebek (UQAM) i svuda

Dana 21. marta 2015., studenti i studentkinje iz Kvebeka pokrenuli/e su politički štrajk protiv mera štednje i ekstrakcije ugljovogodnika. Naš socijalni pokret se odvija u klimi opšte represije u kojoj su protesti zabranjeni i oštro suzbijeni različitim opštinskim podzakonskim aktima. Na hiljade je ljudi, tako, uhapšeno u poslednje tri godine, najsrećniji su dobili kazne od 640 dolara, a ostali krivične prijave.

Sada već nedeljama, suočavamo se sa još većom represijom, unutar zidova našeg univerziteta. Pokret u celini je pokazao veliku hrabrost, odgovarajući udarac za udarcem na ovu represiju, ali sada nam je potrebna vaša pomoć.

U tri poslednja dana pritisnuo nas je niz događaja:

– krajem marta, devetoro studenata/kinja dobilo je poziv od izvršnog odbora UQAM-a. Bez mogućnosti ikakve žalbe, zaobilaženjem uobičajenih procedura, ovim studentima/kinjama preti najstrožija kazna univerziteta: definitivno izbacivanje. U nekim slučajevima, oni/e su optuženi/e za dela koja sežu nazad do zime 2013.

– UQAM traži sudsku zabranu kojom bi nam zabranili sprečavanje održavanja nastave, kao i SVIH aktivnosti koje se odnose na štrajk.

– 8. aprila, nakon što su studenti i studentkinje prekinuli/e nastavu, uprava UQAM-a je pozvala policiju koja je uhapsila 21 osobu unutar univerziteta. Zabranjeno im je da se približavaju fakultetu, a součeni/e su i sa krivičnim prijavama.

Reagujući na sve ovo, od 8. aprila 2015., generalne skupštine različitih fakulteta odlučile su da nastave generalni štrajk, dodajući ove zahteve:

– poništavanje sudske zabrane i sudske represije socijalnog pokreta

– nikada više policija u kampusu

– obustava postupka protiv devetoro studenata/studentkinja kojima preti izbacivanje

Potrebna nam je vaša pomoć!

Ovo je poziv na međunarodnu nedelju akcija solidarnosti od 13. – 17. aprila 2015. Naš univerzitet, UQAM, mnogo brine za svoju svoju sliku u javnosti, pa vas pozivamo da poduzmete akciju po meri svojih sredstava i mogućnosti.

Šta god da planirate da uradite, ne ustručavajte da nam prenesete svoje događaje tako što ćete nam pisati na sledeću adresu solidariteactionuqam[at]gmail.com

Protiv represije, svim neophodnim sredstvima!

U potpisu: Studenti i studentkinje i zaposleni/e studenti/kinje UQAM-a

Beograd: Baner na zgradi Filološkog fakulteta u kontekstu aktuelnih studentskih protesta

b-1 - CopyGrupa anarhista/kinja 31. oktobra postavila je baner na zgradu Filološkog fakulteta u Beogradu, sa natpisom: “Protiv ispiranja mozga, uvlakača, budućih političara i upravljača. Dole škole! Za slobodno znanje!”

Ovaj baner je postavljen u kontekstu aktuelnih studentskih protesta.

c-1 - Copy

Beda beogradske studentske levice

1.

Specifično studentski problemi kao takvi ne postoje. Problemi koje studenti imaju u najužoj su vezi sa totalitetom društva, to jest sa celinom onoga što predstavlja život svakog studenta. Nemogućnost da se školarina plati nije samo uzrokovana (stalno rastućom) visinom školarine, već i ostalim procesima u društvu čiji smo pasivni posmatrači: privatizacija i masovna otpuštanja, teror tržišta i eksploatacije koji rukovodi i reformom univerziteta. Rečju, celinom naših mizernih života.

U takvom kontekstu, u kontekstu celine naših života, ideja da se može biti apolitičan je idiotska.

Ova idiotska ideja je u osnovi „realnih“ (mizernih) zahteva koje studenstki pokret isporučuje.

Ovakvi zahtevi, u potpunosti specifično studentski, nisu razumljivi ostatku društva, i ne mogu poslužiti kao osnova povezivanja sa ostalim delovima društva, iako su uzroci problema sa kojima se „drugi“ (pa i sami „studenti“ u svojim nestudentskim funkcijama, to jest u totalitetu svojih života) susreću, u korenu isti kao i uzroci „studentskih“ problema.

Ako bi ostali u okvirima „poltike zahteva“ i uskog studentskog identiteta, a pri tom odlučili da radikalno (u korenu) sagledamo problem, došli bismo do zaključka da je jedini racionalan zahtev: besplatno i slobodno obrazovanje.

Verovatno je odmah uočljivo da ispunjenje ovakvog zahteva nije realno. Tim gore po realnost.

U toku okupacije fakulteta 2006. godine jedan student je ovako odgovorio na pitanje šta misli o aktuelnoj situaciji na fakultetu: „Po prvi put se osećam kao da je ovo naš prostor. Odjednom je atmosfera u zgradi potpuno promenjena, i sada zaista uživam da ovde boravim.“

Okupacija fakulteta je jedno ograničeno i privremeno raskidanje sa nametnutom realnošću, takvo iskustvo je samo po sebi oslobađajuće i može postati zarazno. Upravo je suština u iskustvu ovog raskida, a ne u prilagođavanju nametnutoj realnosti kroz realistične zahteve.

Ukoliko se ovo iskustvo i njena zaraznost shvati kao osnovni cilj, postaje sekundarno da li će borba biti formulisana kroz „maksimalistički“ zahtev za besplatnim obrazovanjem, ili će ići do svojih logičkih konsekvenci i odustati od zahteva kao takvih.

Umesto da molimo za besplatno obrazovanje (o aktuelnim mizernim zahtevima, da i ne govorimo), nije li logičnije da počnemo od drugačijeg sagledavanja već postojeće prakse na dosadašnjim okupacijama? Od okupacije 2011. studenti na okupiranom FF sami organizuju diskusije i predavanja. Šta je ovo? Nije li to možda besplatno obrazovanje? I to ono koje mi kao slobodni ljudi, autonomno, vraćamo na fakultet ne obazirući se na realnost koja nas ubeđuje da je to nemoguće?

Nije li to dobar početak? Dovoljan da nas ubedi da imamo veću snagu i autonomiju nego što to shvatamo?

Dalje, nije li ovo slobodno obrazovanje koje bi studenti proglasili na okupiranom fakultetu, dobra osnova da u korenu sagledamo probleme naših mizernih života, razgovaramo sa drugim ljudima i slušamo o njihovim borbama, i tako radimo na osnaživanju i boljem povezivanju, na osnovama solidarnosti i uzajamne pomoći? I sve to dok se birokratija i političari šokiraju nad „neozbiljnošću“ studenata, koji ne zahtevaju ništa? Ništa, osim totalne transformacije života.

Dobar početak?

Continue reading Beda beogradske studentske levice

Solun: Dva teksta povodom pokušaja isključenja struje skvotu Delta

Od kraja jula, skvot Delta se nalazi pod represivnim akcijama Javnog elektroenergetskog preduzeća (DEI) koje pokušava da tom prostoru iseče dotok struje. To preduzeće je “Zeleno svetlo” za akciju dobilo od Tehničkog instituta u Solunu (ATEI) koji je pravni vlasnik zgrade (zgrada je skvotirana već pet godina).

U skvotu je smešten niz autonomnih političkih projekata koji deluju agresivno ka postojećem sistemu eksploatacije i pokušavaju da doprinesu individualnom i društvenom oslobođenju. CopyRiot je samoorganizovana štamparska infrastrukura za antagonistički pokret koja ima za cilj širenje subverzivnog diskursa svim raspoloživim sredstvima.

Jasno je da svaki napad na skvot Delta – bez obzira od koga dolazi (DEI – ATEI – država) predstavlja napad na sve aktivne infrastrukture uključene u skvot i sve one koji se bore. Dakle, naša solidarnost sa skvotom Delta je više nego očigledna. Borićemo se protiv svakoga ko nastupa agresivno prema skvotu i našim borbama.

DALJE RUKE OD SKVOTA DELTA

CopyRiot – samoorganizovani poduhvat iz skvota Delta
copyriot[at]riseup.net
Solun, avgust 2012.
__

Želja države da suzbije skvotove i samoupravne prostore – koji se posmatraju kao pretnja i opasnost za sam njen opstanak – sada se i ispunjava akcijom Javnog elektroenergetskog preduzeća i njegovom namerom da prekine napajanje strujom u skvotu Delta.

Nije slučajno ni to što se ovaj represivni udar u Solunu dešava nakon nedavne invazije pandura na anarhističko svratište Nadir i skvot Orfanotrofio naročito jer nije bilo značajnijih reakcija nakon te operacije. Drugim rečima, suočavamo se sa ciljanim napadima na anarhistički pokret i naporima da se on suzbije, naročito tokom leta, iz očiglednih razloga.

Osim toga, Javno elektroenergetsko preduzeće se usuđuje prodavati robu koja je od suštinskog značaja za opstanak ljudi i spremno je učiniti sve kako bi osiguralo cenu. Pošto je reč o državnom preduzeću, ono sigurno zna da je vrednost skvotovog duga za struju zanemarljiva u odnosu na cenu državne dezorganizacije, kojoj svaki skvot primarno teži. Zato što skvotovi, takođe, pružaju prostor kolektivima koji kroz samoupravljanje vode zgrade koje su neki vlasnici ili državne institucije ostavili sablasno pustim, pretvaraju ih u baze kontrainformacija i, istovremeno, aktivnih dela usmerenih ka uništavanju svih oblika vlasti, pa samim tim i države.

Dakle, na osnovu toga što “cilj opravdava sredstva”, država je odlučila da prekine snadbevanje električnom energijom, u iluziji da će tim potezom prekinuti i delovanje skvota.

ŠTO NAS VIŠE NAPADAJU, NAŠ BES SVE VIŠE RASTE
Dalje ruke od svih skvotova

Nezavisni srednjoškolci – samonikli kolektiv iz skvota Delta.
anexma[at]gmail.com
Solun, avgust 2012.