Tag Archives: beograd

Beograd: Akcije solidarnosti koje podržavaju borbu za slobodu i autonomiju u Afrinu

https://vimeo.com/260965926

Poslednih dana su se u Beogradu dešavale razne solidarne akcije kao podrška borbi za slobodu i autonomiju u Afrinu, gradu u demokratskoj Federaciji Severne Sirije (Rožava). Turska država je pokrenula operaciju na grad Afrin i sedam okolnih oblasti 20. januara 2018 pod imenom “Grana
masline“. Pojavili su se plakati i natpisi na ključnim mestima u Beogradu, kao što je turski kulturni centar, u kojima se spominje trgovina naoružanjem na Balkanu i kapitalističko prijateljska veza političara iz regiona sa Erdoganom i njegovom fašističkom partijom AKP.

U ponedeljak 19og marta je viđen transparent na Trgu republike u Beogradu s natpisom “Stop invaziji u Afrinu! Odbranimo samoorganizaciju protiv država i kapitala!!”
Ove akcije su deo podrške otporu narodu Rožave, koji sa svojom socijalnom revolucij predstavljaju pretnju širenju fašizma turske vladajuće partije AKP.
Takođe se pominje prećutna saglasnost Evropske Unije i Ujedinjenih Nacija sa invazijom jer opšte poznato da neke njihove članice profitiraju kako finansijski tako i politički od napada na Afrin.
U Beogradu kao i širom sveta pokazuje se solidarnost kako bi se ukazalo na prljavu stranu imerrijalističkog rata protiv stanovništva Sirije.

24tog marta će biti internacionalni dan podrške otporu u Afrinu protiv turske države i njenih ratnih partnera.

Transparent na Trgu Republike – “Odbranimo Afrin!”

Beograd: Baner na zgradi Filološkog fakulteta u kontekstu aktuelnih studentskih protesta

b-1 - CopyGrupa anarhista/kinja 31. oktobra postavila je baner na zgradu Filološkog fakulteta u Beogradu, sa natpisom: “Protiv ispiranja mozga, uvlakača, budućih političara i upravljača. Dole škole! Za slobodno znanje!”

Ovaj baner je postavljen u kontekstu aktuelnih studentskih protesta.

c-1 - Copy

Beda beogradske studentske levice

1.

Specifično studentski problemi kao takvi ne postoje. Problemi koje studenti imaju u najužoj su vezi sa totalitetom društva, to jest sa celinom onoga što predstavlja život svakog studenta. Nemogućnost da se školarina plati nije samo uzrokovana (stalno rastućom) visinom školarine, već i ostalim procesima u društvu čiji smo pasivni posmatrači: privatizacija i masovna otpuštanja, teror tržišta i eksploatacije koji rukovodi i reformom univerziteta. Rečju, celinom naših mizernih života.

U takvom kontekstu, u kontekstu celine naših života, ideja da se može biti apolitičan je idiotska.

Ova idiotska ideja je u osnovi „realnih“ (mizernih) zahteva koje studenstki pokret isporučuje.

Ovakvi zahtevi, u potpunosti specifično studentski, nisu razumljivi ostatku društva, i ne mogu poslužiti kao osnova povezivanja sa ostalim delovima društva, iako su uzroci problema sa kojima se „drugi“ (pa i sami „studenti“ u svojim nestudentskim funkcijama, to jest u totalitetu svojih života) susreću, u korenu isti kao i uzroci „studentskih“ problema.

Ako bi ostali u okvirima „poltike zahteva“ i uskog studentskog identiteta, a pri tom odlučili da radikalno (u korenu) sagledamo problem, došli bismo do zaključka da je jedini racionalan zahtev: besplatno i slobodno obrazovanje.

Verovatno je odmah uočljivo da ispunjenje ovakvog zahteva nije realno. Tim gore po realnost.

U toku okupacije fakulteta 2006. godine jedan student je ovako odgovorio na pitanje šta misli o aktuelnoj situaciji na fakultetu: „Po prvi put se osećam kao da je ovo naš prostor. Odjednom je atmosfera u zgradi potpuno promenjena, i sada zaista uživam da ovde boravim.“

Okupacija fakulteta je jedno ograničeno i privremeno raskidanje sa nametnutom realnošću, takvo iskustvo je samo po sebi oslobađajuće i može postati zarazno. Upravo je suština u iskustvu ovog raskida, a ne u prilagođavanju nametnutoj realnosti kroz realistične zahteve.

Ukoliko se ovo iskustvo i njena zaraznost shvati kao osnovni cilj, postaje sekundarno da li će borba biti formulisana kroz „maksimalistički“ zahtev za besplatnim obrazovanjem, ili će ići do svojih logičkih konsekvenci i odustati od zahteva kao takvih.

Umesto da molimo za besplatno obrazovanje (o aktuelnim mizernim zahtevima, da i ne govorimo), nije li logičnije da počnemo od drugačijeg sagledavanja već postojeće prakse na dosadašnjim okupacijama? Od okupacije 2011. studenti na okupiranom FF sami organizuju diskusije i predavanja. Šta je ovo? Nije li to možda besplatno obrazovanje? I to ono koje mi kao slobodni ljudi, autonomno, vraćamo na fakultet ne obazirući se na realnost koja nas ubeđuje da je to nemoguće?

Nije li to dobar početak? Dovoljan da nas ubedi da imamo veću snagu i autonomiju nego što to shvatamo?

Dalje, nije li ovo slobodno obrazovanje koje bi studenti proglasili na okupiranom fakultetu, dobra osnova da u korenu sagledamo probleme naših mizernih života, razgovaramo sa drugim ljudima i slušamo o njihovim borbama, i tako radimo na osnaživanju i boljem povezivanju, na osnovama solidarnosti i uzajamne pomoći? I sve to dok se birokratija i političari šokiraju nad „neozbiljnošću“ studenata, koji ne zahtevaju ništa? Ništa, osim totalne transformacije života.

Dobar početak?

Continue reading Beda beogradske studentske levice

Beograd/Zagreb/Mostar: Izjava solidarnosti sa Mihalisom Tolisom

Ni jedan sat u vojsci - nikada nećemo postati meso za vaše smrtonosne granate (Janjina)
Ni sata u vojsci – nikada nećemo postati meso za vaše granate (Janjina)

Kao što su događaji iz devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije pokazali, ratovi su odličan metod za širenje neometane vladavine kapitala. Bilo da je izgovor nacionalistička (u slučaju lokalnih vladajućih klasa), ili ideologija ljudskih prava (u slučaju NATO intervencije), vojno-industrijski kompleks je bio najefikasniji činilac u pripremanju terena za neoliberalni napad na radništvo.

Antimilitaristi su uvek bili ti koji su bili sposobni da uvide pravu svrhu patriotske retorike i da se i u trenucima najveće nacionalističke histerije odupru i odbrane ideju slobode i autonomije. Danas kada se nacionalistička histerija primirila, mnogima je postalo jasno da su upravo „izdajnici“ i dezerteri bili ti koji su pokazali najveći stepen hrabrosti i odgovornosti onda kada je to bilo najpotrebnije, a kada su mnogi sledili infantiliizujući trend prebacivanja lične odgovornosti na Državu.

Ratove na prostoru Jugoslavije, kako se to često kaže među lokalnim stanovništvom, „niko nije očekivao“. Ipak, vladajuća klasa, ne samo da ih je očekivala već ih je i pripremala. U izbijanju ratova nije bilo ničeg spontanog, ljudi su u njih morali biti ugurani, nasiljem i propagandom. Iskustvo je, dakle, pokazalo da krvavi ratovi mogu izbiti i kada ih lokalno stanovništvo ne očekuje i ne veruje u njihovo izbijanje do poslednjeg trenutka. Sličan mehanizam možemo uočiti u događajima koji se trenutno odvijaju u Ukrajini.

Upravo zato je antimilitaristička borba važna i u trenucima kada većina još uvek ne veruje u mogućnost rata i dok je „vladavina prava“ još uvek stabilna. Upravo ta vladavina, Država, patriotska ideologija i vojno-industrijski kompleks reprodukuju sve uslove za izbijanje „neočekivanih“ ratova, koji za cilj uvek imaju nove napade na eksploatisane klase i gušenje socijalnih borbi.

Zbog toga je borba Michalisa Tolisa i drugova iz Bosonogog bataljona od suštinske važnosti.

Solidarni pozdravi!

Anarhisti i anarhistkinje iz Beograda, Zagreba i Mostara

Beograd: Baneri protiv represije

U sklopu poziva Contra Info na propagandne akcije protiv represije postavili smo tri banera u širem centru Beograda. U danu (8.8.2012.) kada smo izveli akciju dešavala se i fudbalska utakmica, tako da je područje u kom smo postavili banere bilo preplavljeno policijskim snagama što je akciji dalo i dodatnu simboličnu notu.

Stop društvu prinude i kontrole
državnim, komunalnim i privatnim kerovima
i uterivačima dugova
Banke pljačkaju
države ih štite i plaćaju
(A) slobodari

Solidarnost sa zatvorenim anarhistima
Sloboda za sve zatvorenike

Ni sluge ni gospodari
Anarhisti/Slobodari