U subotu 27. decembra 2014, oko 17h, demonstranti su izašli na ulice u centru Barselone u znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama uhapšenim u kontekstu “Operacije Pandora” po zahtevu sudije-dželata Havijera Gomeza Bermudeza.
Demonstranti su počeli marširati širokim ulicama, uzvikujući slogane solidarnosti sa zatočenima, kao i protiv policije, zatvora i države. Demonstracije su završene u području Grasije. Po ulasku u ovo naselje, drugovi i drugarice koji su imali kapuljače na glavama, neobuzdano su napali mnoge filijale banaka, nekoliko multinacionalnih radnji kao i hotel sa pet zvezdica Kaza Fuster (Casa Fuster / ovaj hotel je 1936. godine bio konzulat nacističke Nemačke u Barseloni; u proleće 1937. u njemu se nalazilo sedište Odbrambenog komiteta revolucije dok ga 1939. nije preuzela Falanga, a luksuzni hotel je postao tokom tranzicije nakon što ga je Pokret udruženih naselja pokušao pretvoriti u socijalnu ustanovu).
Uprkos pretnjama policije da će napasti demonstrante, dobar deo drugova i drugarica držao se zajedno kako bi nastavili sa napadima na predstavnike kapitala u ovom gradu. Dan smo okončali nakon odlaganja materijala korišćenog u napadima, a potom se u grupama udaljili iz tog područja.
Nije bilo izveštaja o hapšenjima.
Trenutno oslobađanje naših drugova i drugarica!
Zapalimo ovaj socijalni mir izgrađen na našom zatvorenom braćom i sestrama.
Napadaju generaciju decembra 2008. Demonstracije, Propileji, 3. maj 2014., 19h Protiv obrazovnog sistema koji proizvodi robove Protiv brutalnog državnog nasilja (Na transparentu piše: “Živimo za danas, borimo se za sutra”) Nijedan korak unazad Antiautoritarni učenički front / Pobunjeni učenici i učenice
U pokušaju da sprovede svoj plan o fašizaciji društva i nametanju modernog totalitarizma, država je gušila i nastavlja da guši sve borbene sektore društva, kao i svaki oblik otpora, odlučna da od početka školske godine započne obračun i sa srednjoškolcima i srednjoškolkama.
Noseći sa sobom zvanični dokument koji je izdala Generalna policijska direkcija Atike policajci širom zemlje hapsili su učenike i učenice koji/e su učestvovali/e u okupacijama škola, a privedene slali istražnim sudijama. Učenici i učenice iz srednjih škola u Keraciniju (Pirej), Igumenici, Lamiji, Volosu i drugim regionima dovođeni su pred islednike na ispitivanje podovom njihovom učešća u “krivičnom delu” – okupacijama. Svedoci smo velikih napora od strane države da suzbije pokret učenika i učenica koji danas sve više poprima antiautoritarne karakteristike. Brutalna represija protiv studentskog marša 6. decembra 2013. kada su se hapšenja i pritvaranja dešavala nasumično, obimna upotreba suzavca i brutalno nasilje pokazuju da strah vlada u suprotnom taboru, a ne među srednjoškolcima.
Oni žele da pognemo glave pred novim obrazovnim sistemom, da konstantno budemo u učionici nad udžbenicima. Naše su učionice slične zatvorskim ćelijama, okružene rešetkama, sa velikim broj učenika i učenica, uz smanjeni broj profesora i profesorki; ovi uslovi čine pozadinu ionako degradiranog obrazovanja koje nam je država “darovala”. Iscrpljujući školski časovi, obavezni privatni časovi van škole, sterilno znanje, već godinama pretvaraju naše škole u fabrike standardizovanih ljudi.
Autoritarci bi voleli da završimo škole postajući robovi namenjeni velikim gazdama; koji nemaju političko stanovište i koji se ne bore za svoja prava.
Borimo se za školu i društvo bez kompetitivnosti, sa strukturama solidarnosti, jednakosti i samoorganizovanja. Protiv njih ćemo uvek ustajati okupacijama, demonstracijama i sukobima.
OKUPLJANJE-DEMONSTRACIJE
Subota, 3. maj 2014. u 19h, Propileji, ulica Panepistimiju, Atina
Više hiljada ljudi došlo je u Hamburg 21.decembra 2013. kako bi učestvovalo u protestu protiv iseljenja skvota Rote Flora, za pravo boravka izbeglica, te u znak solidarnosti sa iseljenim stanovnicima Eso kuća. Svi su znali da će to biti haotičan dan sa hiljadama autonomnih aktivista i hiljadama pandura za razbijanje demonstracija suprotstavljeni jedni drugima. Ipak, sve je prošlo drugačije od onoga kako smo mislili da će biti.
Okupljanje pred protest je bilo zakazano za 14h ispred skvota Rote Flora, a velike internacionalne demonstracije za 15h. Već oko podneva, na hiljade ljudi se okupilo ispred skvota. Atmosfera je bila odlična; ljudi su bili puni entuzijazma i želje da protest prenesu na ulice. I konačno, malo posle 15h, marš je počeo. To su bile ne samo najveće demonstracije ove godine već i najkraće. Policija je zaustavila marš ispod jednog mosta nakon samo 20 metara. Kako bi naterali aktiviste da se zaustave panduri su odmah počeli koristiti suzavac i palice. Nekoliko sekundi kasnije upotrebili su i dva vodena topa kako bi potisnuli demonstrante na mesto odakle su demonstracije započete.
Aktivisti su odgovorili bacanjem kamenica, flaša i pirotehničkih sredstava na policiju. Ljudi su bili potisnuti jer je sve više i više pandura jurišalo na masu udarajući skoro sve koji su im se našli na putu. Iako je bilo na stotine demonstranata koji su se borili protiv pandura činilo se da nisu imali šanse jer je bilo na stotine, ako ne i hiljade, potpuno oklopljenih pandura koji su napadali iznova i iznova. Dodatni problem je bio i taj što je bilo veoma malo materijala koji se mogao bacati na policiju. Mnogi ljudi su se pripremili za ulične borbe sa pandurima tog dana ali smo u početku bili paralizovani brzinom kojom je policija eskalirala nasilje. Aktivisti su pravili barikade od kontejnera, klupa i stolova obližnjih restorana. Nakon 30 minuta sukoba, policija je uspela da stekne kontrolu nad većim prostorom ispred skvota Rote Flora. Do tada su svi prihvatili činjenicu da tog dana neće biti velikih demonstracija u Hamburgu. Kako bi protestovali ulicama ljudi su onda počeli koristiti drugačiju strategiju.
Ubrzo nakon što je policija napala demonstrante, neki aktivisti su već pokušavali da se izvuku; ljudi su shvatili da se demonstracije neće nastaviti pa su zato želeli da napuste lokaciju i započnu sopstvene akcije u gradu. Iako je gotovo svaku ulicu blokiralo na stotine pandura za razbijanje demonstracija, mnogi aktivisti su uspeli da napuste mesto dešavanja. Onda su formirali spontane demonstracije u čitavom gradu. U nekim slučajevima demonstracije su brojale oko 50 ljudi, u drugim je bilo i više od 1,000 ljudi koji su hodali ulicama, napadali pandure, banke, prodavnice (velikih korporacija poput Mekdonaldsa i Vodafona), podizali barikade. Širom Hamburga su se do kasno u noć mogla čuti pirotehnička sredstva i slogani koje su demonstranti uzvikivali. Ljudi nisu čekali da neko započne akciju; sami su započinjali akcije, iznova i iznova. Policija je uglavnom pokušavala da nas rastera i zaustavi direktne akcije jer se činilo da tog dana nisu imali dovoljno kapaciteta za više od dvadeset hapšenja sa optužbama.
Teško je reći da li je ovo bila “pobeda” ili “poraz” demonstracija. Nismo uspeli da protestujemo kako smo prvobitno želeli. Policija je očigledno želela da zaustavi proces kombinovanja tri glavne borbe u Hamburgu: skvota Rote Flora, izbegličke borbe i kuće Eso. Sa druge strane, Hamburg je doživeo najveće nemire i nerede u poslednjih nekoliko godina, a nakon decentralizovanja protesta policija je izgubila kontrolu nad situacijom.
Lično mislim da je to bio dobar dan. Aktivisti su pokazali da neće tolerisati iseljenje skvota Rote Flora i da će se takav pokušaj završiti u potpunom haosu za hamburšku vladu, policiju i kapital. Uvek je lepo doživeti situacije u kojima su panduri primorani da se okrenu i samo beže…
Kuća smrti – tako ovde zovemo zgradu u kojoj drže preventivno zatvorene. Sicherungsverwahrung – preventivni pritvor nakon izdržavanja kazne, zasniva se na nacističkom zakonu od 24. novembra 1933. godine, što je propis protiv koga se borio i sam Kurt Tuholski. Izopšteni iz društva sede ovde bez ikakve nade.
Generalno, zatvori su mesta gde ljude drže, eksploatišu i ugnjetavaju. Oni su odraz društva u celini; samo još koji stepen nasilniji.
Manifestacije poput današnjih demonstracija u Hamburgu su poput svetionika i varnice. Ne samo društvu sa one strane zatvorskih zidova, već i u zatvorima.
Razbijmo okove!
Tomas Majer-Falk Red and Anarchist Skinhead (RASH)
Dugogodišnji zatvorenik, od 1996.
Frajburg, decembar 2013.
Treća godišnja proslava partija uličnog otpora Tanz Dich Frei (“oslobodi se plesom”) u švicarskom gradu Bernu završila je masovnim sukobima između maskiranih uličnih boraca i policijskih snaga.
Na tisuće osoba marširalo je plešući prema lokalnom parlamentu, gdje su izbili sukobi. Pobunjena mladež napala je više od 70 trgovina i učestvovala u uličnim borbama, bacajući kamenje, boce, baklje i druge predmete na policajce.
Panduri tvrde da su uhapsili više od 60 osoba, ali još nemamo vijesti o stanju uhićenika ili o mogućim optužbama. Ako imate informacija izravno s ulica, molimo da javite.
Prividni društveni mir u helvetijskoj metropoli prekrasno je uzdrman. Solidarnost sa svima koji ne žele pognuti glavu i uzvraćaju udarac čak i u raljama zvijeri!
U Agriniju je oko 350 srednjoškolaca održalo komemorativne demonstracije za Aleksisa Grigoropulosa koga je policija ubila 6. decembra 2008.
Kada je marš protiv represije stigao do gradske većnice, mladi su se zaleteli na DIAS policijsku motociklističku ekipu koja je čuvala zgradu. Pirotehnička sredstva i kamenice su bacani na prestravljeni pandurski ološ koji se sakrio iza trafike.
Ubrzo nakon toga, učenici su se sukobili sa pandurima pripadnicima OPKE (Grupa za prevenciju i suzbijanje kriminala; teško opremljena i specijalno obučena policija za razbijanje demonstracija) u blizini trga Sintrivani (Fontana). Do borbe prsa-u-prsa između demonstranata i odreda za razbijanje demonstracija došlo je i na trgu Dimadi gde je policija pokušala da opkoli tu lokaciju.
Slučajni prolaznici su psovali policajce koji su bez oklevanja ispaljivali suzavce na nekoliko komercijalnih prodavnica i gradsku pijacu. Moramo napomenuto da je jedan od policajaca izvukao pištolj na učenike, a neki prolaznici su vikali na njega.
Dvojica drukara-izveštača su pokušali da se približe demonstracijama i naprave video snimak iz blizine, međutim demonstranti su ih pretukli na licu mesta. Takođe, napadnuto je i gradonačelnikovo vozilo.
Još uvek nema izveštaja o uhapšenim ili privedenim demonstrantima. Međutim, prema izveštajima, tokom jutarnjih demonstracija panduri su, u drugim grčkim gradovima, priveli mnogo demonstranata.
Većina ljudi će, u znak sećanja na smrt 15-godišnjeg Aleksandrosa, izaći na ulice širom Grčke tek kasnije večeras.
