Naša srca kucaju za slobodu. Kada pogledamo Grčku u kojoj se na hiljade ljudi, svaki put sve intenzivnije, diže na ustanak protiv države, kapitala, smanjenja socijalnih davanja, eksploatacije i ugnjetavanja i iskazuje svoj bes, ona kucaju još brže.
U znak solidarnosti sa pobunjenima želimo da učestvujemo u širenju ustanka ovde, u ovoj gotovo pacifikovanoj teritoriji kapitalizma.
Strasno se zalažemo za slobodno, solidarno društvo u kome svako samoodređuje svoj život i u kome novac nema značaja kada je reč o (osnovnim) potrebama.
Duboko odbacujući vladajući sistem novca, privilegija i vlasti, usmerili smo naš bes na prozore Commerz banke i bankomate u gradu Bilefeldu u noći 17. februara.
Dana 16. februara 2012., samo nekoliko dana nakon nezapamćenih protesta protiv drugog sporazuma o memorandumu i velikih nemira u Atini i drugim grčkim gradovima, “policijski detektivi” su po naređenju svojih političkih pretpostavljenih – koji su očigleno u velikoj panici – objavili fotografije i detalje o demonstrantima (četiri starosedeoca i jedan imigrant), koji se nalaze među onima koji su uhapšeni u Atini 12. februara. Štaviše, policija je još jednom pozvala građane da postanu dobrovolji cinkaroši.
Država je takođe distribuirala fotografije sa ulica (snimke sa demonstracija u Atini), tražeći od potencijalnih drukara da daju anonimne izjave u vezi “osumnjičenih prestupnika”. Fotografije su prvobitno objavljene na zvaničnom sajtu grčke policije, a potom objavljene na različitim blogovima povezanim sa policijom, kao i u najprljavijim korporativnim medijima obmane – sajt grčke policije je bio oboren ranije tokom dana, navodno zbog još jedne online direktne akcije Anonimusa.
Lica demonstranata su javno izložena pre suđenja. Drugim rečima, i u skladu sa dopunjenim zakonom o terorizmu, oni su osuđeni kao krivi od samog početka. Ubrzo nakon objavljivanja ovih fotografija, za četvoro su dodate nove optužnice, tako da je optužnica postala objedinjena, a “nepristrasni” sudija za prekršaje i tužilac su doneli odluku o pritvoru.
To nas ne iznenađuje. To je još jedna mera sistema “za primer”, pokušaj da nas sve terorišu, flagrantna manifestacije sile od strane političko-policijsko-sudsko-medijskih vlasti, u kontekstu savremene grčke hunte. Naši drugovi su, bez obzira na “inkriminišuće dokaze”, pritvoreni zbog toga što su pokazali svoje dostojanstvo i izašli na ulice protiv mera koje vode u ropstvo. Naš bes je izvan državne kontrole. Naši drugovi neće ostati sami. Vlada koja je u potpunosti ostala bez ikakvog društvenog ili čak “ustavnog” legitimiteta preti da nas sve udavi. Ali društveni konsenzus je propao. Mi smo u ratu.
Hitno oslobađanje svih uhapšenih i oslobađajuće presude za sve gonjene nakon protesta koji se desio širom zemlje! Nema tolerancije za ubice u uniformama i državne plaćenike!
Požar i palež za sve mete u vezi sa Grčkom (ambasade, konzulati itd.) i za sve mauzoleje glavnog grada. Podržite nas odmah! Deluj odmah!
Izjava pripadnika Revolucionarne borbe od 6. februara 2012. o oružanom metežu u naselju Dafni tokom kog je u borbi sa policijom ubijen Lambros Fundas
Represivne operacije protiv Revolucionarne borbe su počele oružanim metežom u naselju Dafni 10. marta 2010., kada je naš drug Lambros Fundas ubijen u okršaju sa policajcima Andreasom Haskisom i Teodorosom Kumarapisom.
Iako je ovaj incident postao polazna osnova za istrage koje su rezultovale našim hapšenjem, apelacioni tužilac Makropulos nije pozvao dvojicu policajaca ubica Lambrosa Fundasa da svedoče na ovom suđenju, već je pozvao samo vlasnicu kola koja su drugovi pokušali da eksproprišu sa ciljem upotrebe u akcijama organizacije.
Očigledno je da sudske vlasti nisu pozvale dvojicu policajaca ne zbog bilo kog drugog razloga do njihove zaštite, dokazujući time – kao što smo ranije rekli – srastanje sudskih i policijskih vlasti. Očigledno je da apelacioni sudija pokušava da zaštiti ubice Lambrosa Fundasa.
To nas ne iznenađuje. Na sličan način nismo iznenađeni činjenicom da okolnosti u vezi ubistva Lambrosa Fundasa nisu istražene, i da nikada i neće biti istražene od strane ma kog sudije. Uloga sudija, kao i ovog suda naravno, jeste da zaštite klasističke interese šefova, bogatih i njihovih lakeja i sledbenika, a to su niko drugi do policajci.
A to pokazuje licemerje državne pravde, jer kada sudije i ostali zvaničnici režima govore o vrednosti ljudskog života, oni isključivo misle na živote pripadnika njihove klase, onih kojima i sami služe, tj. na živote istih onih ljudi koji čine ekonomsku i političku moć, i ovih koji ih štite, odnosno, pripadnike policije.
Za sudije i ovaj sud, vredan je život batinaša i pretorijanaca ovog režima, kao na primer [pandura] Mancunisa, Margelosa, Stamosa, koji su svi obučeni i plaćeni da napadaju, muče i ubijaju. A još vredniji su, za ovaj sud, životi pojedinaca poput bivšeg ministra javnog reda Vulgarakisa, koga narod mrzi. Prema klasističkoj “pravdi”, vrednost ljudskog života se meri u odnosu na klasnu poziciju svakoga od nas; mereno time da li služi vlastima i kriminalnom režimu koji nazivaju kapitalizam i tržišna ekonomija.
Lambros Fundas će biti zapamćen kao borac za slobodu koji se dao svoj život pripremajući se za još jedan udarac Revolucionarne borbe protiv režima.
On je dao svoj život kako ne bi prošla okupacija grčke vlade, MMF-a, ECB i EU; kako ne bi prošla trenutna državna hunta i kapital; kako ne bi prošao novi totalitarizam koji političke i ekonomske elite žele da nametnu širom sveta, povodom svetske finansijske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu učini prilikom za socijalnu revoluciju.
Nasuprot tome, ubice Lambrosa Fundasa – Andreas Haskis i Teodoros Kumarapis, biće zapamćene u istoriji kao plaćenici i pripadnici ubilačkih mehanizama. Oni će ostati zapamćeni u istoriji kao marionete jednog nepravednog i kriminalnog režima, kao marionete i lakeji onih koji pljačkaju, ugnjetavaju i eksploatišu ljude.
Isto kao što će ovaj sud biti zapamćen u istoriji kao specijalni sud koji saslušava revolucionare i borce koji se bore za uništenje kapitalizma i države, kao sud koji zastupa izdajnike naroda, kao savremene kolaboracioniste koji stoje na usluzi supranacionalnoj ekonomskoj eliti.
Naša je dužnost kao članova Revolucionarne borbe da u ovom sudu klasnih neprijatelja branimo Lambrosa Fundasa. Pored toga, političko preuzimanje odgovornosti za naše učešće u Revolucionarnoj borbi bilo je, naravno, stvar ne samo zauzimanja za našu organizaciju, već i odbrane našeg druga.
Za nas, njegove drugove iz Revolucionarne borbe, Lambros Fundas nije preminuo. On je u našoj krvi i vazduhu koji, kao borci, dišemo. On se nalazi u našim ciljevima i zadacima. On je identifikovan sa našom organizacijom i našom borbom. Svakog dana, svakog trenutka, on je prisutan. ON JE BESMRTAN.
Članovi Revolucionarne borbe Pola Rupa, Kostas Gurnas, Nikos Maciotis
Ljudi su se okupili ispred univerziteta (Tolos) oko 17h. Više od 4.500 ljudi je protestvovalo i uzvikivalo slogane. Bes se mogao osetiti vazduhu. Demonstranti su napali lokalne prostorije parlamentarne partije PASOK i razbili sve prozore. Takođe, stakla na dva centralna supermarketa su uništena. Na zgradi Eurobanke su prvo razbijena stakla, a potom je spaljena do temelja. Dok je banka gorela, došlo je do nereda u kojima je učestvovalo više od 1.000 koji su se borili sa pandurima, a mnogo puta ih i ganjali.
U međuvremenu, više stotina ljudi je okupiralo lokalnu gradsku skupštinu i na prvom spratu održalo narodnu skupštinu. Takođe, na stotine ljudi je napalo kancelarije poreske uprave, potpuno uništavajući sve što se unutra nalazilo.
U trenutku kada se dosta ljudi nalazilo u zgradi skupštine i diskutovalo, došlo je do manjeg požara u podrumu zgrade što je, očigledno, bio pokušaj vlasti da sabotiraju ovaj samoorganizovani pokušaj. Dok su ljudi uništavali kancelarije poreskog, a mnogi drugi se nalazili unutar okupirane skupštine grada, dim je “misteriozno” počeo da kulja iz podruma. Svedoci su izjavili da su videli nekoliko osoba – koje nisu bile deo nijednog bloka – kako odlaze u podrum skupštine grada i zatim ga napuštaju.
Panduri iz Larise su došli u grad Volos kao ispomoć lokalnim pandurima, i nekoliko sati su lovili ljude koji su ušli na univerzitet (odelenje za arhitekturu). Kada su ljudi izašli iz zgrade univerziteta, na putu su naišlli na dva policijska autobusa. Panduri su istrčali napolje i počeli da ganaju masu, jedan drug je piveden – kasnije su ga pustili – a druga dvojica su skočila u more!
Ukupno je bilo 26 privođenja, od čega su 6 postala hapšenja. Svi uhapšeni će biti izvedeni pred sud, a suđenje za troje uhapšenih počinje u četvrtak ujutru.
Police arrest a protester in the streets during a demonstration against the new austerity measures on Feb. 12, 2012, in Athens, Greece. Greece’s creditors have demanded further austerity measures before approving a new bailout from the European Union, European Central Bank and International Monetary Fund amid renewed concerns the country may default. (Vladimir Rys/Getty Images)
A riot police is engulfed by flames during clashes with protesters in Athens on Feb. 12, 2012. Greek police today used tear gas on petrol bomb-throwing protesters outside parliament where lawmakers were debating a new austerity plan aimed at staving off bankruptcy. (Aris Messinis/AFP/Getty Images)
Picture taken on February 13, 2012 shows a burn-out building in central Athens. Global markets climb after Greek lawmakers approve radical budget cuts vital to secure a 130 billion euro rescue package aimed at averting bankruptcy, after a day of street battles left dozens injured and Athens buildings ablaze. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
A protester carries a piece of wood during clashes with riot police in Athens, Sunday, Feb. 12, 2012. Anarchists and police fought running battles in central Athens Sunday, as Greek lawmakers debated legislation that would introduce severe austerity measures to stave off bankruptcy. (AP Photo/Kostas Tsironis)
Firefighters work to stop a fire from spreading through a building as clashes between protesters and riot police continue near the Greek parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Thousands of people take part in an anti-austerity demonstration in Athens’ Syntagma (Constitution) square February 12, 2012. Greek lawmakers looked set to endorse a new and deeply unpopular austerity deal on Sunday to secure a multi-billion-euro bailout and avert what Prime Minister Lucas Papademos warned would be “economic chaos. ” REUTERS/Yannis Behrakis (GREECE – Tags: BUSINESS CIVIL UNREST POLITICS)
Protesters run away from tear gas during clashes between protesters and riot police near the Greek parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Protesters clash with riot police in front of the Greek Parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Različite su procene o broju ljudi koji su izašli na ulice i trgove. Na ulicama Atine bilo je nešto više od 500,000 ljudi, iako je to teško proceniti, ali su sve ulice koje vode ka Sintagmi i trgu – pre policijskog napada – bile krcate ljudima, a na hiljade ljudi je još uvek pristizalo iz naselja, peške ili javnim prevozom. Pola sata pre početka demonstracija autobuske i stanice metroa bile su prepune ljudi koji su čekali na neki prevoz do centra grada.
Okupljanja i masovnih marševa bilo je u svim gradovima, a u Iraklionu na Kritu, gradu koji drži rekord po broju samoubistava u novijem talasu, okupilo se oko 30,000 ljudi. Širom zemlje demonstracije su prerasle u nasilne, a ljudi su uništavali banke ili okupirali vladine zgrade – na primer, u Volosu su zapaljene filijala Eurobanke i gradska skupština (gradsku skupštinu su verovatno zapalili paradržavni batinaši), ili na Krfu, gde su ljudi su napali i demolirali kancelarije poslanika iz njihovog regiona, a na Rodosu je tokom demonstracija okupirana gradska skupština (i još uvek se nalazi pod okupacijom) – da pomenemo samo neke takve akcije.
U Atini je – u jutarnjim satima, pre početka demonstracija – policija izvršila nekoliko preventivnih hapšenja. Panduri u civilu su napali i uhapsili nekoliko aktivista čim su ovi izašli iz svojih domova, a još od ranog jutra je bilo jasno da policija nastoji da drži ljude daleko od parlamenta. Unutra se “diskutovalo” o novom paketu mera štednje (dokument sa više od 600 stranica koji je poslanicima predat 24h sata unapred sa savetom da ga izglasaju pre otvaranja berzi u ponedeljak ujutru).
Rano pre podne, policija je napala i razbila blok ljudi koji su okupirali Pravni fakultet u trenutku kada su pokušali da krenu ka Sintagmi; policija je, takođe, nekoliko puta tokom noći pokušavala da upadne u zgradu fakulteta pri čemu je koristila i gumene metke.
Dosta pre nego što je većina demonstranata uopšte pristigla na trg Sintagma, policija je izvela masovan napad na okupljenu masu upotrebom fizičkog nasilja, hemijskih gasova i šok bombi. Posle napada veliki deo demonstracija se koncentrisao u ulicima Amalija, Filelinon, Ermu, Mitropoleo i Karađorđevoj. U pokušaju da se vrate na trg Sintagma, ljudi su se više od pet sati sukobili sa policijom. Drugi su podigli velike barikade preko trga Koraj, u ulicama Stadiu i Panepistimu, gde su se ili borili, pokušavajući da dođu do Sintagme, ili branili od policijskih napada. Policija je većinu svojih snaga koncentrisala na barikadi ispred atinskog univerziteta u ulici Panepistimu, a ljudi su barikadu na Propileji branili od policije borbom prsa u prsa.
Motociklističke jedinice DELTA i druge policijske jedinice su nekoliko puta napadale masu, naročito u ulici Mitropoleo, isto su činile i MAT jedinice, ali se dešavalo i obratno. Uprkos barikadama i znatnom grupisanju ljudi, demonstranti su se rasturili u različite manje grupe koje su se sukobile sa manjim policijskim grupama, ili šetale okolo u potrazi za nekom barikadom ili većom grupom ljudi kojoj bi se pridružili
Nakon ponoći većina parlamentaraca (199) je glasala za novi memorandum o merama štednje koji – pored ostalih mera – uključuje smanjenje plata za 22% i smanjenje minimalne plate na oko 400E mesečno, dok je stopa nezaposlenosti udvostručena (preko 20% u novembru 2011.) u poslednjih 16 meseci.
Tokom dana je uhapšeno 77 demonstranata, a preko 50 ljudi koje je povredila policija je hospitalizovano. Svi koji su bili uhapšeni u petak 10.2. su pušteni uz kauciju.
Demonstranti su tokom noći napali nekoliko banaka, vladinih zgrada i dva policijska odelenja (Akropolj i Eksarhija) , a okupirana je i skupština grada Atine, ali je policija brzo koncentrisala snage, izvršila upad u zgradu i uhapsila demonstrante. Pljačkanje i uništavanje imovine su činili deo današnjeg izliva besa. U Atini je izgorelo preko 40 zgrada, dok su javne zgrade širom Grčke još uvek okupirane. Okupirani Pravni fakultet je izdao saopštenje kojim poziva sve na ulice da nastave borbu, ipak okupacija Pravnog fakulteta je završena u ranim jutarnjim časovima 13. februara.
Danas, 12. februara, navršava se 67 godina od Sporazuma iz Varkize 1945., kada je staljinistička KKE (“Komunistička partija Grčke”) izdala oružanu borbu i hiljade boraca građanskog rata u zamenu za legalnost u novom režimu. Koliko još dugo ljudi mogu goloruki izlaziti na ulice protiv totalitarnog režima? Mizerija ili revolucija dilema je koja lebdi u vazduhu…neizrečeni vapaj za slobodom. Drugi dan generalnog štrajka (11. februar) je širom zemlje počeo okupacijama nekoliko javnih i vladinih zgrada poput gradskih skupština, a ljudi koji su učestvovali u okupacijama su pozivali na trenutno povlačenje novog sporazuma o merama štednje. Takođe, bilo je i glasova koji se još uvek ne čuju – unutar i izvan zatvorskih zidina širom Grčke – koji su pozivali na potpuno uništenje demokratske hunte u pravcu socijalne revolucije.
Već tri dana, u centru Atine, anarhisti/antiautoritarci i pristalice okupiraju Pravni fakultet, dok je Ministarstvo zdravlja okupirano od strane radnika sektora mentalnog zdravlja i specijalnih potreba. Ovi demonstranti, osim što brane svoja prava, brane takođe i pravo – na postojanje i interakciju sa svima nama – desetina hiljada mentalno obolelih ljudi. Oni se kolektivno bore protiv mera štednje koje su psihičke pacijente lišile osnovnih sredstava za opstanak. Oni su među onim ljudima koji se nalaze na ivici stalnog isključenja pošto ih kapitalistički svet smatra “beskorisnim”, “neproduktivnim”, “problematičnim”. Uprkos ne-radikalnim zahtevima koje su štrajkači do sada izneli, okupacija Ministarstva zdravlja zaslužuje najširu moguću solidarnost jer su štrajkači – iznad svega – razotkril surovu stvarnost institucionalizovanog društvenog kanibalizma u ovoj zemlji, a i šire.
Do 12h jake policijske snage (policijske jedinice i panduri u civilu) su okružile okupirani Pravni fakultet. Panduri su proveravali sve torbe onih koji su pokušali da dođu do okupacije. Tokom jutra je na fakultetu ostalo oko 40 drugova, a slobodna radio stanica 98FM je emitovala program iz piratskog studija koji je juče postavljen unutar zgrade. Protestni marš je krenuo od Propileje u ulici Panepistimu. U međuvremenu, web sajtovi athens.indymedia.org, kao i radio stanica 1431am.org u Solunu nisu bili dostupni, ali je postojao pristup preko chat kanala chat.koumbit.net i irc #athens. Slobodna radio stanica Mitilini je reemitovala najnovije informacije koje su objavljene tokom živog emitovanja programa stanice 98FM.
Metro stanica Omonija je bila otvorena, tako da je (prilično umrtvljena) masa krenula ka trgu Sintagma. Oko 13h svi blokovi demonstranata su pristigli na Sintagmu. Ako uzmemo u obzir ozbiljnost situacije, brojnost je bila ispod očekivane. Staljinisti iz PAME su se odšetali do ulice Filelinon, a policijske snage su bile raspoređene ispred parlamenta i spomenika Neznanom junaku.
U isto vreme, ukupno 600 antifašističkih demonstranata je prisustvovalo podnevnim demonstracijama protiv regrutovanja i obavezne vojne službe, koje su počele u delu grada Tisio, a završile na trgu Kaningos u centralnom delu Atine. Jedan od mnogih antimilitarističkih slogana koji su uzvikivani bio je: NIKADA I NIGDE VOJNIK, NEĆEMO DA IDEMO U RAT ZA ŠEFOVE!
U Solunu je gotovo 1,000 demonstranata (uglavnom bazni sindikati) marširalo od Kamare do trga Aristotelus gde su demonstranti okupirali zgradu “Olympion”, istorijski bioskop u centru grada, kako bi održali otvorenu skupštinu i iskoristili prostor kao bazu za koordinaciju borbi u narednim danima.
Anarhisti pozivaju na okupljanje na Sintagmi u nedelju 12. februara u 18.00h
U Atini je, prema procenama, u 14.30h ispred parlamenta demonstriralo oko 5,000 ljudi. Pre završetka demonstracija, objavljena je informacija da je dvoje demonstranata privedeno ispred Pravnog fakulteta (verovatno nisu imali lične karte). Uprkos pozivima za mobilizacije i štrajk, u donjem delu Sintagme ulica Ermu (jedno od glavnih šoping mesta u Atini) je bila krcata potencijalnim kupcima koji su bili motivisani isključivo svojom konzumerističkom kompulzijom ili turističkim potrebama. Sa ponovnim normalizovanjem saobraćaja u ulici i poslednji blok demonstranata se povukao na Propileju, u ulici Panepistimu. Ubrzo se i anarhistički blok pridružio okupiranom Pravnom fakultetu. Nekolicina je još neko vreme ostala ispred spomenika Neznanom junaku, licem u lice sa policijskim odredima koji su još uvek bili postrojeni za odbranu svojih gazda.
Nakon što je ponovo uspostavljen pristup athens.indymedia.org, primljena je vest iz Mitilinija (Lezbos) da je skoro 200 ljudi učestvovalo u mirnom okupljanju. U gradu u kom su sva preduzeća radila (a slična štrajkbreherska praksa se pojavila i u nekim drugim gradovima), drugovi su delili letke koji su pozivali na pojačavanje klasnog rata.
U Patri je oko 30 anarhista izvršilo eksproprijaciju školskog pribora iz supermarketa i podelilo robu ljudima koji su bili okupljeni kod obližnje otvorene pijace. Kasnije su, tokom protestnog marša u kojem je učestvovalo oko 1.000 ljudi, napadnuti bankomati i nadzorne kamere na nekoliko banaka. Demonstranti su, takođe, kamenicama napali jednu zalogaonicu, razbijeni su i prozori na prodavnici modnog lanca ZARA, a od prethodnog dana, 10. februara, napadnute su još dve zlatare (zelenaši) u ulici Korin i trgu Olgas. Panduri su pokušavali da suzavcem rasteraju masu, ali su demonstranti uspeli da se pregrupišu na trgu Georgiu. Demonstranti su potom otišli do okupirane perfekture i zatim se ponovo vratili do ovog trga. Anarhistički blok je marširao sve dok se nije raspršio ispred skvotiranog mesta Parartima.
Oko 400 ljudi je prisustvovalo večernjem okupljanju (od 17.30h) na trgu Sintagma protiv potpisivanja multinacionalnog ACTA sporazuma od strane Evropskog parlamenta. Očekuje se da će takozvani ACTA sporazum biti izglasan u junu 2012., kao i da će biti ratifikovan od strane grčkog parlamenta (veći broj internacionalnih mobiliziacija protiv ACTA tek treba da usledi). Demonstranti su podelili na hiljade letaka protiv globalnog nadzora Interneta i kriminalizacije slobodnog protoka ideja.
Kasnije tokom večeri (oko 20.45h) u okupiranom Pravnom fakultetu je počela otvorena skupština, a skvoteri su pozvali sve one koji ih podržavaju da se pridruže aktivnostima okupacije koja deluje kao osnova za diseminaciju i koordinisanje otpora.
U Ilionu, na severozapadnom delu Atine, oko 150 ljudi je učestvovalo u lokalnim manifestacijama. Tokom marša su ispisani slogani na fasadama nekoliko banaka, gradskoj skupštini i lokalnim ograncima dve najveće parlamentarne partije, PASOK i Nea Dimokratia.
Na ostrvu Naksos se okupilo oko 30 članova autonomne skupštine grada Naksos koji su delili tekstove sa pozivima na narodnu pobunu.
Antifašistička intervencija u Livadiji: na baneru piše: “Fašisti i panduri idu ruku pod ruku; seremo se na LAOS i Karacaferisa”
Pored nekoliko eksproprijacija supermarketa i lokalnih demonstracija u različitim naseljima (naročito u regionu Atike) koje su propagirale nedeljne antirežimske proteste, neke od najupečatljivijih direktnih akcija u poslednja dva dana desile su se u Livadiji (10.02.) gde su militantni antifašisti prekinuli zatvoreno okupljanje siledžija ultra-desničarske partije LAOS, i u Iraklionu (11.02). gde su anarhisti/antiautoritarci oko podneva, tokom emitovanja vesti, okupirali lokalnu stanicu CretaTV i emitovali poziv na generalni štrajk – glavna poruka na ekranu bila je “kapitalizam ili revolucija”. Posle ove direktne akcije, ista grupa je otišla do zatvora Alikarnasos gde su drugovi ostali oko pola sata i uzvikivali slogane podrške borbama zatvorenika.
23.58 U Atini skvoteri Pravnog fakulteta odbacili svaki koncept institucionalnog priznanja univerzitetskog azila i pozvali na širenje sličnih mesta otpora širom Grčke. “Iako smo pre samo godinu dana, tokom slučaja 300 radnika-imigranata, doživeli brutalnu opsadu i izbačeni, u ovim časovima se ta ista zgrada još uvek javno održava i brani”. Drugovi sa slobodnog radija 98FM prenose subverzivne radio talase iz unutrašnjosti okupiranog Pravnog fakulteta šireći tako agitaciju. Naredni dani će biti dugački, u isto vreme puni i nade i očaja. Danas na ulice jebene metropole nije izašlo mnogo ljudi. Sutra, i u danima koji slede, ili ćemo biti određeniji ili ćemo “čekati Godoa” – ne samo ovde, ne samo sada, već širom sveta.
Međunarodna solidarnost će se još jednom pokazati kao ključ za nastavak naše borbe.
20.45 U Iraklionu na Kritu održane večernje demonstracije sa velikim brojem učesnika (procenjeno na oko 15,000!). Do sukoba sa policijom je došlo kada su demosntranti marširali ka trgu Elefterias. Demonstracije su sada završene.
Šefovi korporativnih medija su naredili svojim lakejima da plasiraju informacije o tome kako će se glasanje o novom sporazumu desiti u ponedeljak (a ne u nedelju), kao i vesti o ostavkama članova vlade. Bez obzira na to kakva će biti njihova “istina”, narodne mobilizacije će se nastaviti.
20.00 Drugovi na okupiranom Pravnom fakultetu su od advokata dobili informacije u vezi onih koji su do sada uhapšeni: u Atini je danas uhapšeno 7 ljudi (pored na desetine drugih koji su privedeni i kasnije pušteni), a tokom jučerašnjeg protesta policija je uhapsila nekoliko osoba – od toga su dve osobe maloletne (jedna ima 15 godina) i žestoko ih pretukla (slomljena rebra itd.). Oni će verovatno biti optuženi za krivična dela i po “zakonu o kapuljačama” (engl. “hoodie-law”, kukulonomos), a pred sudiju će biti izvedeni, sutra, 11. februara.
15.05 Potvrđena informacija da je policija, ranije tokom dana, na Sintagmi teško povredila najmanje jednog demonstranta.
“Svako ko je stajao ispred zatvorskih zidina i nije ostetio sramotu zbog degradacije ljudske istorije, mora biti ili upravnik (zatvora) ili slepac.”
U međuvremenu, širom Grčke su u toku protestne mobilizacije u muškim i ženskim zatvorima. Nacrt zakona o “pravosuđu”, koji je između ostalog predviđao tzv. dekongestiju grčkih zatvora, nedavno je odbačen u parlamentu. Očekivalo se da će taj zakon imati pozitivne efekte za najmanje 1,500 žena i muškaraca zatočenim u zatvorima, a njegovim usvajanjem mnogi su mogli biti oslobođeni. Trenutno se odvijaju kolektivni protesti zatvorenika zbog zakonodavnih i životnih uslova. U mobilizacije širom zemlje, do sada su se uključili zatvori Grevena, Trikala, Larisa, Koridalos, Nea Alikarnasos – Krit, Krf, Komotini. Unutar ovih prenatrpanih paklenih rupa demokratije, zatvorenici koji učestvuju u protestu ili odbijaju zatvorsku hranu ili tokom podneva nakon šetnje odbijaju da se vrate u ćelije, dok u mnogim zatvorskim objektima tek treba da uslede štrajkovi i obustava rada (u Alikarnasosu i Patri zatvorenici-radnici su već započeli štrajk).Svi zatvorenici koji protestvuju svesno rizikuju ili gubitak opravdanog uslovnog otpusta ili odlazak iz zatvora, i nalaze se pod stalnim pretnjama disciplinskim merama i mučenjem (pored već dramatične nestašice hrane, grejanja, itd.).
Ko god zaboravlja taoce socijalne borbe zaboravlja i samu borbu.
15.00 Demonstracije i protesti su održani u raznim delovima Grčke, na primer, u Solunu, Kozaniju, Volosu, Trikali i ostrvu Skopelos. Perfektura grada Larise je okupirana, kao i perfektura grada Krf. Na Kritu, demonstranti su okupirali skupštinu grada Retimno. U Iraklionu na Kritu oko 50 anarhista je blokiralo supermarket “Ariadni” u znak solidarnosti sa borbom magacinskih radnika tog preduzeća koji se u štrajku nalaze već 15 dana. Isti demonstranti su blokirali i filijalu Alfa banke čiji je deoničar i krupni industrijalista Manesis koji je takođe vlasnik “Grčke železare” u Aspropirgosu u kojoj su radnici ušli u 101. dan svoje borbe i štrajka. Continue reading Grčka: Prvi dan protestnih mobilizcija širom zemlje – Da bi se oslobodili duga, moramo uništiti postojeće→
Svi pozivi-plakati anarhista/antiautoritaraca/slobodara u vezi sa ovim protestom ovde i ovde Trojka EU/ECB/MMF je nedavno najavila nove mere koje je grčka država obavezna da poduzme: ukidanje 13-14 plate, širenje pojedinačnih ugovora o zaposlenju, dalja smanjena plata i penzija, samo su neke od njih. Ovo je nastavak jednog od najžešćih klasističkih napada vladajućih sila u protekloj deceniji, koji je započet potpisivanjem memoranduma o spasavanju u maju 2010.
Sa dubokom sistemskom krizom u centru pažnje, kapital traži spasenje kroz nasilno društveno restruktuiranje (kroz glavarinu (kapitaciju)), konsolidovanjem modela jeftine, fleksibilne i poslušne radne snage. Kao rezultat toga, sve više i više društvenih grupa je gurnuto u bedu i siromaštvo, a broj onih koji se hrane iz kontejera i spavaju na ulicama je u stalnom porastu.
Štaviše, imenovanje bankara Lukasa Papademosa za premijera, saradnja neoliberala i fašista (Nea Demokratia, PASOK, LAOS) u vladi, politički progoni, intenziviranje represije i društvene kontrole, kao i isprepleteni interesi ideoloških mehanizama i mas medija, ukazuju na pokušaj bande manipulatora da se zaštite barem politički, s obzirom na njihovu potrebu za brzom, nesmetanom i efikasnom implementacijom svih mera koje zahteva opstanak kapitalističke mašine, otkanjajući tako ma kakvu iluziju o “demokratiji”. A sve to se nameće uz prećutni pristanak, ako ne i potpunu podršku, režimske levice koja je ograničena na bombastične govore i gajenjm izbornih iluzija ugnjetenim, uz očuvanje parlamentarnog televizijskog cirkusa i i sopstvenog – plaćenog – učešća u njemu.
Naša je dužnost da ne ostanemo skup nepovezanih individua koje krotko poštuju planove države i šefova; da ne podlegnemo njihovim bajkama o “spašavanju otadžbine”, “dugovima koji nas vuku ka dole” niti ucenjivačkim dilemama poput “saglasnost ili bankrot”, “evro ili drahma” kojima se koriste kako bi održali svoju vlast.
Samoorganizovanjem na svakom radnom mestu, na ulicama, u naseljima, u kolektivnoj i solidarnoj, zajedničkoj, borbi, neka naš otpor postane seme klasnog i socijalnog oslobođenja.
Suočeni sa ucenjivačkom dilemom “saglasnost ili bankrot” koju država i šefovi koriste kako bi nas naterali na poslušnost, moramo se – organizovani odozdo – suočiti sa pravom dilemom: kapitalizam ili revolucija! Skoro 5.000 demonstranata je učestvovalo u anarhističkim/antiautoritarnim/slobodarskim demonstracijama u petak 4. februara 2012. godine, na poziv nekoliko kolektiva, skvotova, skupština i drugova. Ljudi su se od podneva okupljali na trgu Monastiraki, a sam marš je počeo oko 13.30h.
Protestna povorka je prešla ulicu Atinas, stigla do tga Omonia, a onda nastavila niz ulicu Stadiu, prošla pored trga Sintagma i završila ispred Propileje u ulici Panepistimu. Tokom demonstracija prolaznicima je podeljeno na hiljade kontra-informativnih letaka i anarhističkih tekstova agitacionog sadržaja. U nekim situacijama, ljudi na trotoaru su aplaudirali demonstrantima, a nekoliko starijih sugrađana je u znak podrške podiglo pesnice u zrak; ipak, prolaznici i beskućnici koji se se nalazili na maršruti demonstracija su uglavnom – usled bede svakodnevnog života – stajali, i prazno i umorno posmatrali povorku, i tek se nekolicina ljudi spontano priključila demonstracijama. Tokom demonstracija, na zidovima grada su ispisani različiti slogani. Continue reading Atina: “Mi smo deset zakukuljenih…”→
U Atini je u subotu, 4. februara, kasno uveče grupa drugova izvela direktnu akciju pred kućom grčkog predsednika u ulici Asklipu bacanjem šipki i kamenica na njegovu rezidenciju. Motociklističke policijske jedinice su ih jurile u ulici Zudoku (Egzarhija) i ispaljivale zvučne i svetlosne granate. Svi drugovi su umakli poteri.Preuzimanje odgovornosti:
U subotu, 4. februara, oko 20h, oko 60 anarhista i anarhistkinja je u znak solidarnosti napalo ličnog čuvara, stražarsku kućicu i službena vozila ispred rezidencije predsednika Karolasa Papuljasa. Papuljasov lični stražar je pobegao, a flajeri su bačeni na licu mesta u znak solidarnosti sa anarhistima Stelom Antoniju, Kostasom Sakasom, Jorgosom Karajanidisom i Aleksandrosom Mitrusiasom.
Anarhisti su se koordinisano povukli sa mesta dešavanja, koje se nalazi nedaleko od policijkog štaba. Nekoliko minuta kasnije, pojavile su se policijske motociklističke jedinice DELTA, koje su upotrebile zvučne i svetlosne granate u pokušaju da sustignu anarhiste, ali bez uspeha.
Jučerašnja akcija je održana u znak solidarnosti sa Stelom Antoniju i ostalim drugovima koji su optuženi u istom slučaju, kao prvi odgovor na odbacivanje njenog zahteva za puštanje na slobodu uz kauciju.*
Akcije će biti nastaljvene sve dok Stela Antoniju ne bude puštena iz zatvora.
Prema saopštenju (4.2.2012.) koje je objavila Generalna skupština radnika u Opštoj bolnici u Kilkisu, doktori, medicinske sestre i ostalo osoblje izjavljuju da se dugotrajni problemi Nacionalnog zdravstvenog sistema (ESY) u zemlji ne mogu rešiti kroz ograničene zahteve sektora zdravstvenih usluga. Stoga su radnici Opšte bolnice, na fašizam vlasti, odgovorili okupiranjem te javne opšte bolnice i stavili je pod svoju direktnu i potpunu kontrolu. Telo za donošenje odluka u vezi administrativnih pitanja biće opšta skupština radnika.
Oni takođe naglašavaju da grčka vlada nije oslobođena svojih finansijskih obaveza prema bolnici. Radnici će javnom mnenju denuncirati sve nadležne organe vlasti, a ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, okrenuti se opštinama, lokalnoj i široj zajednici za svaku moguću podršku svojim naporima: za spas bolnice i odbranu besplatne zdravstvene zaštite, obaranje vlade i svih neoliberalnih mera.
Dana 6. februara radnici će primati samo hitne slučajeve sve do potpune isplate plata, te vraćanja zarada na nivo pre mera koje je zavela Trojka (MMF/ECB/EU). Međutim, potpuno svesni svoje socijalne misije i moralnih obaveza koje nosi njihova profesija, štitiće zdravlje onih koji dolaze u bolnicu i pružiti besplatnu negu svima kojima je potrebna.
Naredni generalni sastanak svih zaposlenih biće održan 13. februara. Skupštine će se održavati svakodnevno i predstavljaće glavno telo za sve odluke koje se tiču radnika i rada bolnice.
Radnici pozivaju na faktičku solidarnost ljudi i radnika iz svih sektora, uključivanje sindikata i progresivnih organizacija, te podršku medija kroz širenje pravih informacija. Takođe, konferencija za novinare će bii održana 15. februara u 12.30h. Radnici su, pored ostalih, pozvali i kolege iz drugih bolnica da preduzmu odgovarajuće odluke, a poziv na slično delovanje je upućen i svim zaposlenim u javnom i privatnom sektoru.
