Tag Archives: ubistvo

Grčki zatvori ključaju

Transparent u Solunu (27.3.2014.): "Sve vrednosti demokratije su zatvori maksimalne bezbednosti"
Transparent u Solunu (27.3.2014.): “Sve vrednosti demokratije su zatvori maksimalne bezbednosti”

Dana 24. marta 2014., zatvorenici i zatvorenice širom Grčke najavili su protestne mobilizacije protiv stalno-strožijih uslova pritvora, zahtevajući povlačenje predloga zakona vlade o zatvorima maksimalne bezbednosti. Prema tom novom zakonu, “opasni/e” zatvorenici/e koji budu poslati u jedinice tipa “C” neće imati pravo na dopuste, a značajno će im biti ograničeno i pravo na posete.

Dana 25. marta, usred rastuće napetosti u zatvorima, osuđenik rođen u Albaniji Ilija Kareli izbo je na smrt zatvorskog stražara improvizovanim nožem u zatvoru Malandrino. Iako je Kareli bio zatvoren ukupno 16 godina, nedavno mu je odbijen dopust. Mrtvi tamničar, koga mas-mediji predstavljaju skoro kao sveca, bio je zloglasni sadistički mučitelj koji je zatvorenike bičevao električnim kablovima.

Dana 27. marta, zatvorenik Ilija Kareli prebačen je u samicu zatvora Nigrita (u blizini grada Seres) u kojoj je kasnije pronađen mrtav usled višestrukih unutrašnjih povreda i teških preloma izazvanih neprekidnim prebijanjima ubica u uniformi. Drugim rečima, nakon što je stražaru oduzeo bedni život, zatvorski sistem ga je mučio do smrti.

Kao odgovor na ubistvo Ilije Karelija, kao i na monstruozni zakon koji su vlasti spremne da implementiraju protiv zatvorenika i zatvorenica u Grčkoj, zatvorenici i zatvorenice nekoliko zatvora održali su masovne proteste, u nekim slučajevima uz odbijanje zatvorske hrane i/ili odbijanja da budu zaključani u ćelijama.

U nedelju poslepodne, 30. marta 2014., održan je skup ispred zatvora Nigrita u kojem je Kareli pronađen mrtav. Akcija je trajala više od jednog sata, a učestvovalo je oko 100 drugova i drugarica iz Soluna, Seresa i Kavale. Odgovor zatvorenika i zatvorenica bio je veoma energičan, a obe strane su razmenjivale povike protiv mučitelja-ubica iz zatvorske uprave kao i slogane protiv pandura i u znak solidarnosti sa tekućim borbama zatvorenika i zatvorenica.

Tokom skupa, uprava je pokušala da učini sve što je u njenoj moći da spreči komunikaciju između zatvorenika/ca i ljudi koji su se okupili u znak solidarnosti. Aktivirani su alarmi, a putem razglasa su konstantno emitovana obaveštenja kako bi se sprečilo da pevanje dosegne unutrašnjost zatvora. Međutim zatvorenici i zatvorenice nisu bili obeshrabreni/e tim pokušajima tamničara; posebno u krilu C2, zatvorenici/e su razbijali/e kamere za nadzor, prozore itd.

Solidarnost sa ljudima koji se bune unutar i izvan zidina

Grčka: Povodom ubistva Ilije Karelija u zatvoru Nigrita

zapalimo_zatvore3Rat besni.

Dokle god svet vlasti sahranjuje žive ljude u tamnicama zatvora, dešavaće se trenuci pobune i neposlušnosti u kojima se na nasilje vladara odgovara nasiljem. Baš kao u tom trenutku kada je zatvorenik Ilija Kareli nakon 16 godina zatočeništva i represije svoj očaj pretvorio u bes, a svoj nož  usmerio ka ljudostražu* (25.3.2014. u zatvoru Malandrino).

Ljudostražu čije žitije sada emituju sredstva masovne obmane preućutkujući činjenicu da je bio mučitelj koji je voleo, kada se zatvorski sistem odluči da pokaže svoje najokrutnije lice, na maštovite načine iskaljivati svoj sadistički bes na telima zatvorenika; na primer, bičevanjem zatvorenika električnim kablovima.

Kerovi vlasti su se pobrinuli da osvete smrt ljudostraža na način koji im je veoma poznat: mučenjem do smrti. Ilija je umro (nakon što je prebačen u zatvor Nigrita, 27.3.2014) od posledica unutrašnjeg krvarenja nakon uzastopnih batinjanja od strane pandura i zatvorskih stražara.

Ništa drugo nismo ni mogli očekivati od oruđa režima. Ali odgovornost takođe leži i na onima koji reprodukuju medijsku propagandu o nepravednom gubitku domaćina i porodičnog čoveka – ljudostraža, učestvujući tako u festivalu prikrivanja mučenja unutar zatvora, ali takođe i omražene društvene uloge ljudostraža – stražara nad ljudima. Continue reading Grčka: Povodom ubistva Ilije Karelija u zatvoru Nigrita

Španija: Pismo drugova Monike Kabaljero i Franciska Solara nakon završetka međunarodne nedelje solidarnosti

Evo nas opet, okruženi ovim betonskim zidovima i rešetkama, među kamerama i tamničarima. Evo nas opet, ne poginjući glavu, ponosni na ono što jesmo. Ponosni što smo deo nepredvidljive oluje koja pokušava ukloniti bilo kakve nagoveštaje vlasti kojoj je maska ponovo pala tako da se može videti šta ona zaista jeste, u svoj svojoj brutalnosti i, zašto ne, iznurenosti. U ovom konkretnom slučaju saradnja između čileanske i španske države na našem zatvaranju pokazuje da se one mogu koordinisati kako bi se obračunale sa onim što doživljavaju kao pretnju, ali značaj koji nam ova gospoda vlastodršci pripisuju ne odražava ništa drugo do njihovu krhkost. Njihovi nekonzistentni diskursi o bezbednosti samo predstavljaju plašt koji skriva njihov strah da bi neki slučaj mogao izazvati poremećaj širih razmera. Njihovi udarci i ućutkivanja ne čine ništa drugo osim što nam daju snagu da izoštrimo naše ideje i naše živote i da se odredimo da smo u stalnoj konfrontaciji.

Snažnim zagrljajem pozdravljamo sve izraze podrške; oni su potisak koji slabi zatvorske rešetke. Solidarnost shvatamo kao stalno sprovođenje naših anarhističkih ideja u praksu, u svim njenim oblicima, koja čini da neprijatelj shvati da se ovde ništa ne završava, da se sve nastavlja u zatvoru ili na ulici. Gde god se nalazili: ni minut ćutanja i borbeni život. Posebno pozdravljamo neizmerni izraz solidarnosti od strane drugova koji su iskoristili svoj tela kao oružje sprovodeći štrajk glađu [referenca na Marsela Viljareala, Fredija Fuentevilju, Aliste Huana, Hansa Nimajera i Karlosa Gutierez Kudilea, zatvorenicima u Čileu koji su tokom međunarodne nedelje solidarnosti simbolično započeli štrajk glađu].

Pozdravljamo one koji nastavljaju da tkaju saučesništva, one koji se upuštaju u nepoznato, one koje motiviše neizvesnost, one koji insistiraju na anarhiji. Naše poštovanje i naša osećanja idu njima.

Sa velikom tugom smo primili vest o Sebastijanovoj smrti, ali smo ipak u isto vreme ispunjeni radošću znajući da mu je život bio u skladu sa idealima: kompletan ratnik. Voleli bismo da smo sa drugovima koji tuguju za našim palim, ali odavde možemo poslati samo puno snage i ono “videćemo se uskoro”.

Monika Kabaljero
Francisko Solar

Izvor: Contra info na španskom jeziku

Santjago, Čile: Anarhistički drug Sebastijan Overslui ubijen tokom eksproprijacije banke

soli-activaNa posteru piše

Da Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales budu na ulicama! Aktivna solidarnost sa drugovima.

Sebastijan Overslui je među nama! Nijedna agresija ne treba proći bez odgovora!

U sredu ujutru 11. decembra 2013., obezbeđenje je ubilo 26-godišnjeg anarhistu Sebastijana Overslui Serela kada  je sa još tri osobe pokušao da opljačka ogranak čileanske državne banke BankoEstado koja se nalazi u opštini Pudauel u Santjagu. Plaćeni ubica države/kapitala je u druga ispalio najmanje šest metaka.

Ubrzo nakon toga, panduri su na ulici uhapsili Alfonsa Alvijala (27) i Hermesa Gonzalesa (25) dok je četvti drug uspeo da pobegne.

U sredu uveče izvršen je pretres nekoliko kuća, uključujući i kuću Sebastijanovih roditelja.

Poštovanje i ustaničko sećanje na anarhistu Sebastijana Oversluija!

Snage, ljubavi i solidarnosti za njegove drugove i najmilije!

Osvetimo našeg ubijenog druga!

Izvori: Refractario, Viva la Anarquia

Rio de Žaneiro: Panduri pretukli 18-godišnjaka na smrt

manguinhos-favela
U ranim jutarnjim časovima 17. oktobra 2013., policajci “Policijske jedinice za pacifikaciju” (UPP) pretukli su na smrt Paula Roberta Pinjo de Menezesa (18) u faveli Manginjos, Rio de Žaneiro. Panduri su tinejdžera imobilisali i odveli u zabačenu mračnu uličicu gde su ga žestoko tukli do smrti. Tačne okolnosti ubistva još nisu razjašnjene. Međutim, njegova majka i ostali stanovnici su potvrdili da se Paulo Roberto nalazio među grupom mladih kada su panduri lokalnog UPP sprovodili kontrolu u faveli.

U kasnim popodnevnim satima 17. oktobra revoltirana omladina je napala policiju kamenicama, besna zbog ubistva Paula Roberta. Brutalno nasilje represivnih snaga još više je eskaliralo kada je policija upotrebila bojevu municiju i povredila nekoliko ljudi. Sedamnaestogodišnja devojka je pogođena u nogu i evakuisana u bolnicu. Svinje nisu prezale ni od pretnji sestri Paula Roberta uperivši u nju pištolj.

Dečakova sahrana je zakazana za petak 18. oktobar, dan za kada su zakazane jutarnje demonstracije osude ko zna kog po redu ubistva od strane policije.

Ovde takođe možete pročitati neke činjenice o konkretnoj ulozi “Policijske jedinice za pacifikaciju” u čišćenju favela, u ime priprema Brazila za Svetsko prvenstvo 2014. i Letnje olimpijske igre 2016. Video o još jednom ubistvu u faveli Mangvinjos u martu 2013., sa titlovima na engleskom jeziku, možeš pogledati ovde.

Belgija: Demonstracije solidarnosti u Gentu povodom ubistva Pavlosa Fisasa

U subotu 21. septembra došlo je do nenajavljenog solidarnog okupljanja sa antifašističkom borbom na ulicama Grčke. Pojavilo se oko 20 ljudi. Ovakvi skupovi su ilegalni u Gentu, ali nije bilo policijskog prisustva.

Aveiro, Portugalija: Omaž Pavlosu Fisasu

"Panduri, TV, neonacisti - sav šljam radi zajedno"
“Panduri, TV, neonacisti – sav šljam radi zajedno”
Pavlos Fisas, antifa ubijen neonacističkim nožem Ni korak nazad
Pavlos Fisas, antifa
ubijen neonacističkim nožem
Ni korak nazad
Što više nameću tišinu, naši glasovi više urlaju
Što više nameću tišinu,
naši glasovi više viču

Akcija u gradu Aveiro u čast Pavlosa Fisasa, antifašističkog druga koji je ubijen u Atini nakon zasede od strane fašista iz partije “Zlatna zora”.

Smrt fašističkom ološu u svim njegovim oblicima

NIKADA NE ZABORAVI
SOLIDARNOST JE ORUŽJE

izvor

Pirej, Grčka: Transparent u znak sećanja na Pavlosa Fisasa

nikaia

Transparent je postavljen na pešački most Petru Rali koji se nalazi nedaleko od Tehnološkog obrazovnog instituta (TEI) u Pireju. Slogan glasi: “Pavlos Fisas, 34 godine, ubijen nožem fašiste. Fašističke ubice, smrvićemo vas!”

Blocco stin exousia (“Blokade protiv vlasti”), Nikeja, Pirej

Kardica, Grčka: Antifašistički hip-hop koncert u znak sećanja na Killah P-a

Antifašistički grafit u naselju Melisja, Atina
Antifašistički grafit u naselju Melisja, Atina

U centru Kardice je sinoć, 23. septembra 2013., održan antifašistički koncert na kome su učestvovale lokalne hip-hop grupe. Koncert je organizovao Antifašistički-antirasistički front solidarnosti. Iako je sve pripremljeno na brzinu za DIY (do-it-yourself/uradi sam) živi nastup, Trg Pafsilipo bio je prepun ljudi koji su poslali jasnu poruku zlatnozorašima da za njih, u Kardici,  nema mesta.

Pavlos živi. Razbij naciste.

Kavala, Grčka: Antifašističke demonstracije 21.9.2013.

“Vaša demokratija smrdi na fašizam. Antifa znači napad” – transparent Autonomnog svratišta Kavala i skvota Vironas 3

Anarhisti i antiautoritarci su u subotu 21. septembra pozvali na antifašističke demonstracije protiv otvaranja lokalnih kancelarija “Zlatne zore” u gradu Kavala koje je bilo zakazano za isto veče. Iako je na kraju nacistički događaj otkazan – zbog talasa protesta u mnogim grčkim gradovima nakon ubistva Pavlosa Fisasa od strane zlatnozoraša Jorgosa Rupakijasa 18. septembra – antifašistički protest je održan kao što je i planirano.

Ljudi su počeli da se okupljaju oko 18h u skejt-parku Faliro, a marš je počeo dva sata kasnije uz prisustvo više od 500 demonstranata. U Kavali su bile prisutne i jake policijske snage ali je grupa drugova dobro čuvala antifašistički kontigent koji je bio sastavljen uglavnom od meštana. Vredi napomenuti da se reformisti iz opozicione partije SIRIZA nisu pojavili, iako su inacijalno pozivali na okupljanje na istom mestu.

izvor

Eksarhija, Atina: Preuzimanje odgovornosti za zapaljivi napad na policijski bus u znak sećanja na Pavlosa Fisasa

"Koje je boje tvoja zastava...kada gori?"
“Koje je boje tvoja zastava…kada gori?”

Sramota nije posao

Osam sati stojite u krugu policijskog autobusa na uglu ulica Harilau Trikupi i Didotu u Eksarhiji, pitajući se kada ćete biti napadnuti “bocama” i kamenovani. Primaoci mržnje i besa; mržnje i besa koji prožimaju naše celo biće. Zbog onoga što jeste. Zbog onoga šta jesmo. Zbog onih kojima služite. Zbog onoga za šta se borimo.

Osam sati zaredom, a sada je vreme za noćnu smenu, u 22h, 19. septembra 2013. Sveže svinje su stigle da vas zamene. Nakon kraćeg ćaskanja, svi zajedno ulazite u pokretni svinjac.

Ali sa nama ćete se suočiti kada to najmanje očekujete, kada zavalite dupe na sedište policijskog autobusa, iscprljeni tom prljavštinom koju zovete posao.

Dva bloka dalje, na raskrsnici ulica Harilau Trikupi i Dervenion, drugovi čekaju policijski bus kako bi krenuli. Zauzimaju pozicije, čekaju još malo, a onda guraju kontejnere i blokiraju ulicu. Kanisteri od 10 litara ispunjeni benzinom kotrljaju se ispod vozila. Panduri stižu baš na vreme i napuštaju autobus pre nego su primetili kako prvi molotov osvetljava zapaljivi materijal. U njihovim očima vidi se strah.

Neki drugi put, na drugom mestu, čekaćemo vas.

Pavlos živi među nama.

izvor

Ostrvo Kefalonija, Grčka: Antifašističko okupljanje kulminiralo napadom na kancelarije “Zlatne zore”

bash-the-fash_killah-p-RIP

Dana 21. septembra, tri dana nakon što je nacističko đubre ubilo Pavlosa Fisasa u Pireju, u gradu Argostoli na ostrvu Kefalonija desilo se antifašističko okupljanje ispred kancelarija “Zlatne zore”. Ovoj aktivnosti je prisustvovalo 80 demonstranata (studenata, levičara, lokalnih stanovnika i anarhista) koji su distribuirali tekstove, bacali flajere i uzvikivali slogane. U jednom trenutku, antifašisti su fasadu neonacističkog sedišta zasuli boja-bombama. Zlatnozoraš je potom izašao na balkon prvog sprata i crevom počeo da prska po demonstrantima. Kao odgovor na to, razbesneli ljudi su na njega i zgradu bacali kamenice i razne druge objekte. Antifašistička intervencija se završila malim maršom u centru grada gde se masa i razišla.

Janjina, Grčka: Antifašistička intervencija na periferiji grada

"Ni u Kardamiciji, niti drugde - razbijaj fašiste u svakom naselju"
“Ni u Kardamiciji, niti drugde – razbijaj fašiste u svakom naselju”

Antifašistička intervencija je izvedena 21. septembra u zoni Kardamicija, na periferiji Janjine. Nije postojao neki zvaničan poziv na demonstracije već se vest proširila “od usta do usta”, a učestvovalo je oko 60 antifašista. U poslednje vreme je ova oblast postala teritorija za uzgoj neonacista. Uglavnom nacionalistički mladići, koji su veoma teško uspevali da promovišu svoje sranje u centru Janjine, vise u lokalnom parku gde često maltretiraju antifašističku omladinu i ispisuju fašističke slogane. Pre nekoliko meseci su isti ti nacisti čak potegli i nož na jednu osobu.

Tokom protesta je u tom centralnom delu parka postavljen razglas. Ubrzo nakon toga, demonstranti su marširali ulicama Kardamicije, uzvikivali slogane, bacali letke i ispisivali razne antifa slogane. Protestna povorka se zaustavljala ispred kuća poznatih nacista, kao i teretane u kojoj šljam (uniformisani ili ne) obično vežba.

Demonstranti su takođe delili tekst protiv fašizma i izbora zbog širenja kontra-informacija o nedavnom ubistvu Pavlosa Fisasa, kao i podizanja svesti o neonacističkim aktivnostima u tom području.

izvor

Kardica, Grčka: Spontane antifašističke demonstracije nakon ubistva Pavlosa Fisasa

Akcija solidarnosti u Montrealu (Kanada)
Akcija solidarnosti u Montrealu (Kanada)

U Kardici (centralna Grčka) su se u subotu kasno uveče, 21. septembra, desile spontane antifašističke demonstracije. Nakon najavljene filmske projekcije u parku Pafsilipo, antifašistička grupa u kojoj se nalazilo više od 50 ljudi krenula je ka centru grada. Antifašisti su prošli ispred kancelarija lokalnog ogranka partije “Zlatna zora” i naišli na četvoricu neonacista (jedan od njih je vlasnik videoteke koja se nalazi u prizemlju iste zgrade). Fašisti su nameravali da maltretiraju demonstrante kako bi pokazali da su istinski junaci. Kao rezultat toga jedan od njih je pretučen i ostavljen da leži na zemlji, dok su ostala trojica pobegla sa mesta dešavanja,

Ne nacistima u Kardici i bilo gde drugde.

izvor

Solun, Grčka: Direktna akcija u znak sećanja na Pavlosa Fisasa

killah-p

U noći 19. septembra, dan nakon što su nacisti ubili Pavlosa Fisasa u pirejskom naselju Keracini, odlučili smo se da razbijemo izlog fašističkog kafea “Astoria” koji se nalazi u solunskom naselju Kalamarija. To mesto je bilo sastajalište zlatnozoraša i tu su se dešavala organizaciona okupljanja fašističkog jezgra iz Kalamarije.

Razbijaj fašiste gde god ih ima
Neprijateljstva će se nastaviti…

izvor

Pirej, Grčka: Antifašista Killah P izboden na smrt od strane nacista

Pavlos Fisas
Pavlos Fisas

U ranim jutarnjim časovima 18. septembra 2013., 34-godišnji antifašista Pavlos Fisas (zvani Killah P) izboden je na smrt u Pireju od strane nacista iz partije “Zlatna zora”.

Sirovi izveštaji na atinskoj Indimediji opisuju da se ubistvo desilo u sredu tek nešto posle ponoćiu u Amfjali, u predgrađu Keracini perfekture Pirej. Izgleda da je Fisasa i njegovu malu grupu prijatelja jurila, a potom i uhvatila u zamku veća grupa nacista. Sve se dešavalo u pristustvu pripadnika policijske motociklističke jedinice DIAS. Nekoliko minuta kasnije, antifašistu je dva puta ubo jedan od nacista koji je izašao iz kola i napao ga. Panduri su na licu mesta uhapsili napadača. Ali tačne okolnosti ovog ubistva još nisu potvrđene, a veliki deo vesti dolazi iz mejnstrim medija i njihovih izveštaja.

Pavlos Fisas je podlegao povredama ubrzo nakon što je prbačen u bolnicu Nikeja. Sahrana će se obaviti 19. septembra na groblju Shisto.

Tokom proteklog perioda, bilo je nekoliko pokušaja ubistva i ubistava “obojenih ljudi” (imigranata, itd.) širom Grčke. Ovog puta fašistička đubrad su ubila belog levičara koji je rođen u Grčkoj. Izgleda, međutim, da Pavlos Fisas nije bio član nijedne levičarske organizacije, već ulični borac sa velikim antifašističkim delovanjem. Killah P(ast) je bilo njegovo umetničko ime kao hip-hopera/repera:

U međuvremenu, bilo je velikih “reprekusija” u zvaničnoj politici. Partije establišmenta su već pokušale da manipulišu ovim smrtonosnim incidentom zarad predizbornih dobitaka, dok su parlamentarne siledžije iz “Zlatne zore”, kao i uvek, demantovale bilo kakvu umešanost svojih odanih sledbenika u bilo kom ubistvu, opet zbog predizbornih dobitaka. Međutim, 45-godišnji ubica Jorgos Rupakijas, stanovnik Nikeje, priznao je svoje zlodelo policiji, kao i svoje bliske veze sa “Zlatnom zorom” (koja je dobro dokumentovana, npr. na ovoj slici su poslanik “Zlatne zore” Kostas Barbarusis i sa njegove desne strane ubica Jorgos Rupakijas). Ubica se nalazi u pritvoru, a pritvoreno je još troje nacista – uključujući i njegovu ženu (zbog prikrivanja dokaza od Rupakijasovoj povezanosti sa nacističkom partijom).

Anarhistički transparent na centralnom trgu u Tebi: "Nijedan pedalj zemlje fašistima - Živela međunarodna anarhistička pobuna."
Anarhistički transparent na centralnom trgu u Tebi: “Nijedan pedalj zemlje fašistima – Živela međunarodna anarhistička pobuna.”
Baner solidarnosti na uglu ulica Riger i Lajbig u Berlinu (u blizini skvotova Rigaer94 i Liebig34): "Ništa i niko se ne zaboravlja! Organizuj antifašističku samoodbranu!"
Baner solidarnosti na uglu ulica Riger i Lajbig u Berlinu (u blizini skvotova Rigaer94 i Liebig34): “Ništa i niko se ne zaboravlja! Organizuj antifašističku samoodbranu!”

Dana 18. septembra, u više od dvadeset gradova/opština širom Grčke, upućen je poziv na proteste kao odgovor na ubistvo. Takođe, u nekoliko gradova su uništene prostorije “Zlatne zore” (npr. u Kaniji na Kritu), a policijske snage napadnute. Tokom dana dešavale su se različite direknte akcije na brojnim spontanim protestima.

Tokom velikih večernjih demonstracija u blizini mesta ubistva u Keraciniju, izbili su žestoki sukobi sa policijom; na desetine demonstranata je privedeno usred uličnih borbi (mnogima preti podizanje optužnica). Pre tih sukoba, antifašisti su efikasno napali vođu desničarske partije “Nezavisni Grci” i njegove patriotske krvnike. Najmanje jedan demonstrant je pretrpeo teške povrede oka jer ga je ispaljeni policijski suzavac pogodio direktno u oko, a operisan je u lokalnoj bolnici. Doktori jedne bolnice u Pireju su izjavili da su svi primljeni demonstranti, njih 31, imali povrede glave koje su im naneli panduri iz jedinica DIAS i DELTA. Pored toga, policijske jedinice za razbijanje demonstracija i siledžije u civilu zajedno su napadali antifašiste tokom demonstracija u Pireju (video).

Sukobi su se dogodili i u Solunu i Patrasu, gde su se – prema izveštajima – takođe desila masovna privođenja demonstranata.

Istanbul, Turska: Poslednje sirove informacije o okupaciji u parku Taksim Gezi

taksim-gezi-park-teargased-1024x727

istanbul_tr

Protestna povorka u ulici Istiklal, Istanbul
Protestna povorka u ulici Istiklal, Istanbul

Okupacija parka Taksim Gezi u Istanbulu počela je 28. maja 2013. Nakon policijskog napada na područje parka 30. maja 2013., hakeri iz grupe RedHack su u odgovoru na taj jutarnji napad sabotirali sajt policijske uprave za područje Bejolu.

Okupacija je nastavljena, a na hiljade ljudi se okupilo da pruži otpor planovima vlade koja pokušava uništiti zelene površine i izgraditi šoping centar. Ova okupacija je ubrzo postala jedna od najvećih mobilizacija sa više različitih učesnika (od radikalnih aktivista do NVO), podsećajući na pokret Okupiraj (Occupy).

Ulični sukobi u Istanbulu su danas, 31. maja 2013., započeti oko pet sajtu ujutru. Otpor se proširio, a policija je ispalila neverovatnu količinu suzavca i šok bombi. Pre još jednog policijskog napad navijači tri glavna fudbalska tima (Bešiktaš, Galatarasaj, Fenerbahče) izašli su na ulice ujedinjeni. Sukobi su nastavljeni do kasnih večernjih časova. Ogroman broj ljudi je izašao na ulice. Hiljade ljudi je na svaki način pokušavalo da stigne do Trga Taksim. Ni nakon šesnaest sati uličnih borbi, borbe nisu bile završene.

Continue reading Istanbul, Turska: Poslednje sirove informacije o okupaciji u parku Taksim Gezi

Solidarnost sa pobunjenicima u Stokholmu

nemiri-u-švedskoj

“Ne želimo samo parče kolača;
želimo celu pekaru…spaljenu.”

Solidarnost sa pobunjenicima u Stokholmu!

Već pet noći ljudi iz Stokholma i okoline izlaze na ulice da militantno izraze nezadovoljstvo nepravdama sistema i društvom koje iz njih proističe. Nakon godina maltretiranja od strane policije, škola, obdaništa i drugih državnih institucija, policijsko ubistvo jednog starca u predgrađu Husbi bila je kap koja je prelila čašu punu žuči.

Iz noći u noć, gnevni ljudi se vraćaju na ulice i bune protiv svega što ugnjetava i uništava njihove živote. Tako su, tokom poslednjih pet noći – u Stokholmu i okolini – kamenjem ili vatrom napadnute 4 policijske stanice, obdaništa i škole. Spaljeno je oko 100 automobila, a panduri su zasipani kamenicama.

Za nas to nisu očajnički, bezumni, neredi. Za nas su to ciljani napadi na različite oblike autoriteta! Autoriteta koji, od detinjstva, primorava ljude na bilo koju vrstu upotrebljivosti, od obdaništa do škole. Od fizičkog izgleda do stanovanja i posla. Autoritet koji  sva buntovnička razmišljanja pokušava ugurati u kostime konformizma. Međutim, konačno, u ovom usranom sistemu jednostavno nema dovoljno mesta za sve bez obzira koliko kostim dobro stoji. Stoga nismo iznenađeni što sada izbijaju debate o neuspeloj integraciji, lošem obrazovanju i lošim radnim perspektivama ljudi iz pregrađa. Ali ove diskusije nisu naše jer možemo i bez državnih “donacija” u obliku integracija, obrazovanja i rada,  što ne znači ništa drugo do društvenu pacifikaciju, kao što možemo i bez državnih “donacija” u obliku nadzora i policije.

Represija i mir su dve strane istog novčića – lažne slobode.

Čista slika socijalne Švedske počinje da se raspada! Konačno! U pacifikovanoj zemlji poput Švedske, gde se čak i DIY sceni (eng. do it yourself, uradi sam) daje državni novac za kupovinu skvotiranih kuća od grada u cilju očuvanja “socijalnog mira” i izbegavanja otpora, fasada počinje da se raspada i stižu odvratni državni rasizam, svakodnevno maltretiranje i sada neverovatno licemerni medijski diskurs o takozvanoj “urbanoj nižoj klasi” koji traje već danima.

Drago nam je zbog svih buntovničkih dela kojima se pljuje u lice sistema! Konačno, i mi smo zatočeni u kavezu koji se naziva demokratijom! Mrzimo ovu državu i sve one koji je podržavaju.

Solidarnost sa svim pobunjenicima!
Najlepše želje i snaga pobunjenicima u Švedskoj!

Za Anarhiju!

(maj 2013.)

Atina: Dan sećanja na Lambrosa Fundasa

Dve godine nakon ubistva anarhističkog druga Lambrosa Fundasa, marš sećanja i borbe je održan u subotu, 10. marta 2012. [ovde 1,2 su fotke sa demonstracija iz marta 2010].

Skup je počeo oko 12h na trgu Monastiraki i trajao oko sat vremena, nakon čega je skoro 1,000 ljudi krenulo u marš centralnim ulicama Atine (ulica Atinas, trg Omonija, ulica Stadiju, Sintagma, avenija Amalija, ulica Otonos, ulica Panepistimiju, Propileja), često uz interesovanje prolaznika. Brojne policijske jedinice su bile prisutne duž čitave rute demonstracija, dok su organizatori demonstracija pružili osnovnu “zaštitu” skupa.

Podeljene su brošure sa političkim izjavama drugova kojima se sudi u slučaju “Revolucionarne borbe”, dok su flajeri, grafiti, i šabloni prekrili ulice i zidove centra grada. Na čelu demonstracija nalazila su se dva transparenta sa natpisima “Solidarnost sa svima koji su gonjeni u slučaju Revolucionarne borbe” i “Lambros živi kroz naše borbe za socijalnu revoluciju”.

Uzvikivani su mnogi – stari i novi – slogani – kao na primer: “Revolucionarna borba protiv kapitala i kapitalizma”, “Lambros živi u srcu svakog revolucionara”, “Terorizam je tražiti posao; nema mira sa šefovima”, “Večna slava Lambrosu Fundasu”, “Sloboda za sve zatvorenike”, “Ni krivični ni politički zatvorenici; zapalimo sve zatvore”, “Država i kapital su jedini teroristi; solidarnost sa oružanom gerilom”, “Ljudi, na oružje; sada ili nikada”, “Ljudi gladujete; zašto klečite pred njima? Ljudi, gladujete, zašto ih ne obesite?” (ispred centralne tržnice Varvakios Agora), “Neka se Kaminisova kuća pretvori u pepeo” (ispred skupštine grada/gradske kuće), “12. februar je bio samo početak; napred za svetski ustanak”, “12. februar nije bio dovoljan; sledeći put parlament mora pasti”, “Sloboda za članove Revolucionarne borbe, sekira i vatra za državne pse čuvare”, “Panduri, KKE, neonacisti – sav šljam radi zajedno” (KKE – “Komunistička” partija Grčke), “Molitva neće promeniti svet; hajde da eksproprišemo sve crkve”, “Sloboda za Stelu Antoniju”. Takođe, uzvikivan je i slogan na italijanskom jeziku “Anarchia, Destabilizzazione, Azione Diretta, Inzurrezione” (Anarhija, destabilizacija, direktna akcija, insurekcija). Oko 15h časova, anarhističke demonstracije su završene na Propileji, dok je mnogo demonstranata nastavilo da maršira ka Eksarhiji.

Video sa okupljanja od 20.3.2010. u naselju Dafni, u čast Lambrosa Fundasa i svih boraca koji su poginuli od državne ruke.


Grčka policija je 10. marta 2010. ubila anarhistu Lambrosa Fundasa, člana urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba.

Atina: Demonstracije sećanja i borbe za revolucionara Lambrosa Fundasa

Subota, 10. mart 2012. u 12h, trg Monastiraki, Atina

Dve godine je od ubistva anarhiste i druga Lambrosa Fundasa, člana organizacije “Revolucionarna borba”, koji je pao boreći se u oružanom metežu sa policajcima tokom pripremne akcije te organizacije. Naša je dužnost, u znak sećanja na našeg druga, da nastavimo subverzivnu borbu za slobodu, ravnopravnost i anarhiju.

Protiv hunte Trojke i modernog totalitarizma, protiv kapitala i države; za rušenje režima, za socijalnu revoluciju

Solidarnost sa članovima Revolucionarne borbe
i svim onima koje krivično gone za isti slučaj

Anarhisti

TAKOĐE: Dvodnevni događaj-diskusija u u atinskoj politehničkoj školi 8. i 9. marta u 18h.

Atina: Suđenje u slučaju Revolucionarne borbe – posvećeno Lambrosu Fundasu

Lambros Fundas

Izjava pripadnika Revolucionarne borbe od 6. februara 2012. o oružanom metežu u naselju Dafni tokom kog je u borbi sa policijom ubijen Lambros Fundas

Represivne operacije protiv Revolucionarne borbe su počele oružanim metežom u naselju Dafni 10. marta 2010., kada je naš drug Lambros Fundas ubijen u okršaju sa policajcima Andreasom Haskisom i Teodorosom Kumarapisom.

Iako je ovaj incident postao polazna osnova za istrage koje su rezultovale našim hapšenjem, apelacioni tužilac Makropulos nije pozvao dvojicu policajaca ubica Lambrosa Fundasa da svedoče na ovom suđenju, već je pozvao samo vlasnicu kola koja su drugovi pokušali da eksproprišu sa ciljem upotrebe u akcijama organizacije.

Očigledno je da sudske vlasti nisu pozvale dvojicu policajaca ne zbog bilo kog drugog razloga do njihove zaštite, dokazujući time – kao što smo ranije rekli – srastanje sudskih i policijskih vlasti. Očigledno je da apelacioni sudija pokušava da zaštiti ubice Lambrosa Fundasa.

To nas ne iznenađuje. Na sličan način nismo iznenađeni činjenicom da okolnosti u vezi ubistva Lambrosa Fundasa nisu istražene, i da nikada i neće biti istražene od strane ma kog sudije. Uloga sudija, kao i ovog suda naravno, jeste da zaštite klasističke interese šefova, bogatih i njihovih lakeja i sledbenika, a to su niko drugi do policajci.

A to pokazuje licemerje državne pravde, jer kada sudije i ostali zvaničnici režima govore o vrednosti ljudskog života, oni isključivo misle na živote pripadnika njihove klase, onih kojima i sami služe, tj. na živote istih onih ljudi koji čine ekonomsku i političku moć, i ovih koji ih štite, odnosno, pripadnike policije.

Za sudije i ovaj sud, vredan je život batinaša i pretorijanaca ovog režima, kao na primer [pandura] Mancunisa, Margelosa, Stamosa, koji su svi obučeni i plaćeni da napadaju, muče i ubijaju. A još vredniji su, za ovaj sud, životi pojedinaca poput bivšeg ministra javnog reda Vulgarakisa, koga narod mrzi. Prema klasističkoj “pravdi”, vrednost ljudskog života se meri u odnosu na klasnu poziciju svakoga od nas; mereno time da li služi vlastima i kriminalnom režimu koji nazivaju kapitalizam i tržišna ekonomija.

Lambros Fundas će biti zapamćen kao borac za slobodu koji se dao svoj život pripremajući se za još jedan udarac Revolucionarne borbe protiv režima.

On je dao svoj život kako ne bi prošla okupacija grčke vlade, MMF-a, ECB i EU; kako ne bi prošla trenutna državna hunta i kapital; kako ne bi prošao novi totalitarizam koji političke i ekonomske elite žele da nametnu širom sveta, povodom svetske finansijske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu učini prilikom za socijalnu revoluciju.

Nasuprot tome, ubice Lambrosa Fundasa – Andreas Haskis i Teodoros Kumarapis, biće zapamćene u istoriji kao plaćenici i pripadnici ubilačkih mehanizama. Oni će ostati zapamćeni u istoriji kao marionete jednog nepravednog i kriminalnog režima, kao marionete i lakeji onih koji pljačkaju, ugnjetavaju i eksploatišu ljude.

Isto kao što će ovaj sud biti zapamćen u istoriji kao specijalni sud koji saslušava revolucionare i borce koji se bore za uništenje kapitalizma i države, kao sud koji zastupa izdajnike naroda, kao savremene kolaboracioniste koji stoje na usluzi supranacionalnoj ekonomskoj eliti.

Naša je dužnost kao članova Revolucionarne borbe da u ovom sudu klasnih neprijatelja branimo Lambrosa Fundasa. Pored toga, političko preuzimanje odgovornosti za naše učešće u Revolucionarnoj borbi bilo je, naravno, stvar ne samo zauzimanja za našu organizaciju, već i odbrane našeg druga.

Za nas, njegove drugove iz Revolucionarne borbe, Lambros Fundas nije preminuo. On je u našoj krvi i vazduhu koji, kao borci, dišemo. On se nalazi u našim ciljevima i zadacima. On je identifikovan sa našom organizacijom i našom borbom. Svakog dana, svakog trenutka, on je prisutan. ON JE BESMRTAN.

Članovi Revolucionarne borbe
Pola Rupa, Kostas Gurnas, Nikos Maciotis

izvor i srodni blog

Barselona: “Oni nisu radnici, oni su siledžije u uniformama!”

Letak sa ulica Barselone protiv katalonske policije, represivne snage odgovorne za ubistvo više ljudi:

UBICE

1.1.2012. Mladić koga je u Manresi uhapsila katalonska policija, umire u bolnici nakon što je pretučen (sa lisicama na rukama)

7.1.2012. Smrt mladića zatočenog u Centru za pritvor imigranata (CIE) u Slobodnoj zoni, nakon što su mu agenti nacionalne policije uskratili medicinsku pomoć koju je tražio…

A to su samo poslednja dva slučaja.

Oni koji brane poredak bede, mučenjem i ubistvima nisu radnici; oni su nasilnici u uniformi. Podižemo glave uprkos ubicama i sistemu koji štite!
Oni koji brane poredak bede, mučenjem i ubistvima nisu radnici; oni su nasilnici u uniformi. Podižemo glave uprkos ubicama i sistemu koji štite!

Oni koji tuku demonstrante, muče i ubijaju ljude u policijskim stanicama, oni koji zlostavljaju i ponižavaju druge, i brane poredak bede putem zastrašivanja i agresijom… ONI NISU RADNICI, ONI SU SILEDŽIJE U UNIFORMI!

Slobodarska Barselona

Egipat, decembar 2011.

17. decembar: Video prikazuje vojno-policijske snage kako nemilosrdno napadaju i ubijaju demonstrante

http://www.youtube.com/watch?v=r2gzHNgj1oA&context=C305080dADOEgsToPDskKO5Ok8KKKzHN4fN5stGllX

16. decembar: Svedočenje mladog demonstranta koga je vojska surovo pretukla (titlovi na grčkom/engleskom jeziku)

16.-19. decembar: Četiri dana smrti / izvor: mosireen

HITNO NA SOLIDARNOST SA BRAĆOM I SESTRAMA IZ EGIPTA

Nemačka: Direktna akcija protiv zatvora u Hamburgu

Veliki broj ljudi se 30. decembra okupio na kratko – ali su se dobro videli i čuli – ispred zatvora za pritvor i deportacije Holstenglacis u Hamburgu. Demonstranti su držali transparent sa rečima “Sloboda za sve – protiv zidova” (na nemačkom jeziku), održan je i govor protiv svih zatvora, zatvorenici su bili pozdravljeni. Demonstranti su ispalili i bacali mnogo pirotehnike, dok su kapija, ulaz i osmatračnice obojene “bombama” sa bojom. Kada su se svinje pojavile, ljudi su okončali akciju i otišli. U večernjim satima policija je u tom području izvela brojne provere identiteta slučajnih prolaznika.

Pozdravi svim NG demonstracijama protiv zatvora u Berlinu, Bremenu, Kelnu, Štutgartu i širom sveta!

Za svet bez ugnjetavanja i eksploatacije!

Flajer (na nemačkom jeziku) koji je deljen tokom akcije. Tekst se je nedavnoj smrti zatvorenika u zatvoru Holstenglacis. On je oduzeo sebi život, ali su ga zapravo ubili zatvor, država, ova realnost. flajer u pdf formatu