Preuzeta odgovornost za bombu koja je, u ranim časovima 4. decembra 2012., detonirana u lokalnom sedištu nacionalističke partije u Aspropirgosu:

Antifašistički front/Neformalna anarhistička federacija (FAI) preuzima odgovornost za postavljanje eksplozivne naprave, stvorene u kućnoj radinosti, u regionalnu kancelariju “Zlatne zore” za Zapadnu Atiku, u predgrađu Asropirgos, na 17-om kilometru puta Atina – Korint. Specifične karakteristike te lokacije (područje u kome gotovo da nema saobraćaja, naročito tokom noći) dale su nam svojevrsnu prednost jer nije bilo potrebe za telefonskim upozorenjem – to bi možda podstaklo policajce da deaktiviraju satni mehanizam koji bismo koristili i tako zaštite kancelarije svojih saradnika i prijatelja zlatnozoraša.

Osim toga,  drugovi koji su detonirali eksplozivnu napravu su pre napada proverili okolno područje kako ne bi došlo do povređivanja nekog slučajnog prolaznika. Nije nam bila namera da prouzrokujemo štetu prodavnici znakova-natpisa koja se nalazi u prizemlju pošto su naša meta bile isključivo kancelarije “Zlatne zore” koje su se nalazile na prvom spratu. Ali moramo biti jasni da su oni koji tolerišu da se nalaze u istoj zgradi sa fašistima odgovorni za dovođenje problema pred svoja vrata. Shodno tome, nadoknadu za štetu treba da traže od svojih kukavičkih neonacističkih suseda.

Odlučili smo se da napadnemo kancelarije “Zlatne zore” zbog toga što, kada je reč o fašistima, verujemo da je potrebno udariti prvi, a ne čekati da oni povuku prvi potez. Nećemo sedeti, čekati i ne raditi ništa dok se zmije izležu. Odbijamo prihvatiti pasivnost javnih osuda kao i ulogu večnih žrtava koje ne mogu stisnuti petlju da se otvoreno suprotstave fašistima. Preziremo humanitarno licemerje i profesionalni ugled političara i novinara koji demonizuju Zlatnu zoru u cilju osveštanja demokratije demagogije. Ljute nas ma kakva pozivanja na ustavni legitimitet kao i besmislena izjašnjavanja “da bi Zlatnu zoru trebalo zakonom zabraniti”.

Za nas, pitanje nije čak ni da li Zlatnu zoru treba zabraniti zakonom ili ne,  ona treba da isčezne. Tek tada će Ilijas Kasidiaris – feminizirani klinac sa hiljadama nervoznih tikova (sic) – shvatiti da pravi ogromnu grešku kada (kao portparol stranke) kaže da “Zlatnu zoru ne mogu zaustaviti ni bombe ni meci”. Osim toga, velike reči nikada i nikome nisu pomogle.

Naravno, svesni smo da Zlatna zora danas ima, pored nekoliko desetina ćelavih ćufti sa kikirikijem umesto mozga, organizovanu partijsku strukturu (što podrazumeva i finansiranje od strane držve u iznosu od nekoliko miliona evra) kao i javnu podršku u delu društva. Takođe smo svesni da među hiljadama onih koji su za tu partiju glasali nisu svi neonacisti. Njihovo glasačko telo je osoben mozaik konzervativne mase koji čine fosili monarhističke diktature, klinci kukavice koji se dive militarističkom životnom stilu zlatnozoraša, razočarane demokrate koje su zaslepljene tvrdom površinom i populizmom ekstremne desnice, novosiromašni kojima su nacionalističke fantazije jedina preostala imovina, uplašena sitna buržoazija koja svoj finansijski ćorsokak projektuje i pretvara u mržnju prema strancima, i na desetine drugih tužnih društvenih karikatura koje svoju bedu i kukavičluk pokušavaju kompenzovati prihvatanjem pseudomačo stava Zlatne zore.

Najveći deo tih birača nisu neonacisti, ali to ne znači da su nevini. Oni su samo zmijin rep. Naravno za njih nema imuniteta, ali glava dolazi prva.

Zlatna zora se veoma često koristi nekakvom anti-sistemskom retorikom kako bi taj rep očuvala netaknutim. Anti-sistemska Zlatna zora je Zlatna zora koja finansije dobija od države, koju predvodi pripadnik obaveštajne službe KYP (npr. Nikolaos Mihaloliakos se nalazio na zvaničnom platnom spisku grčke tajne službe u njenoj prvoj fazi), koja se sastoji od siledžija, koja cinkari svoje bivše plaćenike batinaše – kao u slučaju Harisa Kusumvrisa (koga je nacistički šljam kasnije osudio zbog objavljivanja knjige pod nazivom “Rušenje mita o Zlatnoj zori”) – i koja sa policijom pravi dogovore o kompromisnom ustupanju obaveštajnih informacija o svojim novim regrutima, kako bi ova mogla da mapira “ekstremnodesničarsku scenu”. Takođe je veoma poznata činjenica da Zlatna zora iza isceniranih čarki sa policijom održava odlične prijateljske odnose sa represivnim snagama i da veliki deo svojih birača vuče iz pandurskih redova. Dakle, sa pandurima koji im štite leđa, oni se neometano šetaju okolo, paradiraju svoj pseduomačizam tako što šutiraju prazne kutije koje koriste ulični prodavci imigranti ili tako što druge bodu noževima.

Kao prividni antipod, profesionalni lakrdijaši sa levice se pokušavaju baviti pitanjem imigranata raspršivanjem magičnog praha “humanitarizma”. Međutim, bavljenje izbeglicama ne može umanjiti nijedan huljizam. Ne može biti opravdanja ni za koga ko siluje (bez obzira da li je u pitanju “Grk” ili “imigrant”), niti ma kakvog sažaljenja prema onima koji vežu, zapuše usta ili muče druge ljude kako bi im ukrali nešto novca umesto da odu i opljačkaju banku. Dakle, sav konzervativizam i društveno ubrzanje fašizma su zapravo uvećani levičarskom i anarhističkom retorikom o odbrani izraženom neodređenom “nije kriv” generalizacijom poput slogana “svi smo mi imigranti”.

Etnicitet ili različitost ne mogu biti kriterijumi za krivicu niti pretpostavku o nevinosti. O svakoj osobi se mora suditi na osnovu njenih izbora i dela, a ne na osnovu rase ili boje kože.

Danas članovi Zlatne zore i njihovi sledbenici pronalaze utočište u kukavičluku patriotizma. To je era zajedništva uplašenih. Antifašitički front/Neformalna anarhistička federacija se bori protiv režima straha. Daleko od birokratskih platformi, iz odbrane prelazimo u napad. Ne očekujemo ništa i nikoga. Nema izgovora. Vreme je da se okončaju pasivnost i defetizam. Napadamo fašiste svim sredstvima – palicama, noževima, šrafcigerima, vatrom, eksplozijama i mecima.

Mi smo kartografi koji prate pokrete zlatnozoraša, pravimo im zasede, razbijamo rukama i nogama, spaljujemo im motore i “povlačimo” iz siledžijstva. Bolje da sada bacimo na zemlju neke od njih, pre nego poveruju da mogu podići glavu. Nije potrebna nikakva militaristička specijalizacija; potrebni su samo svest, hrabrost i odlučnost…Takođe nema protrebe za ma kakvim lažnim prijateljstvima ili avanturizmom – zarad oportunističkih dobitaka – u okvirima efemernih saveza “protiv fašističke pretnje” koji ističu Zlatnu zoru  kao  protivtežu demokratiji, oslobađajući tako parlamentarnu diktaturu od svih njenih zločina.

Ipak, najopasniji fašizam nisu neobično obrijane krofne Zlatne zore, već ona vrsta fašizma koja nije vidljiva svima; fašizam koji se krije iza svilene učtivosti demokratskog totalitarizma; zakonski (propisan) fašizam šefova, multinacionalnih kompanija, sudova, zatvora, vojske, policije, sterilnog znanja škola, crkve, zakona, reklama, kontrole svakodnevnog života, dosade i usamljenosti koji vladaju u savremenim koncentracionim kampovima metropola. Koliko god da se kriju iza zidova uniformi i vatrenog oružja, svi ovi tirani naših života uvek će se nalaziti na vatrenoj liniji Antifašističkog fronta/Neformalne anarhističke federacije.

Napad na Zlatnu zoru takođe predstavlja (mada prerano, odnosno pre najavljenih datuma) pozdrav i aktivni odgovor na poziv koji je Anticivilizacijska frakcija Fronta za oslobođenje zemlje (FAI) uputila dvostrukim bombaškim napadom u Meksiku pozivajući na Nedelju međunarodnih direktnih akcija za našeg anarhističkog brata Maria Lopeza koji je tamo zatočen.

Drugarski pozdrav svim našim sestrama i svoj našoj braći koji Neformalnu anarhističku federaciju čine stvarnom…

Neka naša pobuna za slobodu zapali naša srca.

MISLI REVOLUCIONARNO – DELUJ OFANZIVNO

Antifašistički front/Neformalna anarhistička federacija – Internacionalni revolucionarni front

(FAI-IRF)

PS. Takođe šaljemo konspirativne pozdrave svima koji napadaju fašiste od Verije do Patrasa i od Krita i Agrinija do Ksantija. Sve i svako prebijanje zlatnozoraša i uništavanje njihovih kancelarija predstavljaju deo antifašističkog fronta. Fašizam se može razbiti jedino delima, ne rečima…