Njihova borba je i naša borba – SLOBODA za taoce u zatvorima – SOLIDARNOST sa Grčkom iz Meksika
Jedina stvar koju država koristi kao svoj poslednji strateški resurs jeste da donese siromaštvo i represiju protiv onih koji se bune. Ona pokušava da očuva svoje postojanje koristeći se kontrolom nad ljudskim odnosima i ekonomijom. Kao što postoje država i kapitalizam, tako nastavljaju da postoje i njihovi neprijatelji.
Živimo za trenutak kada će nebrojene varnice bilo gde u svetu postati vatra koja će ih spaliti uprkos svim strategijama kontrole i nadzora.
Uključili smo se u svetski poziv na aktivnu solidarnost i napade za političke zatvorenike i zatvorenice koji se od 2. marta nalaze u štrajku glađu u grčkim zatvorima. Našu solidarnost doživljavamo kao potvrdu zahteva anarhista i anarhistkinja, taoca grčke države.
Rat ratu gazda Sve dok zatvori postoje, niko neće biti slobodan
Protiv svih autoriteta…Sloboda za Falon, Karlosa i Ameliju. Zapalimo zatvore (A)…država i kapitalizam su jedini teroristi.
Zatvor Santa Marta, Meksiko, 23. februar 2014.
U večernjim satima 5. januara 2014., uhapšena sam zajedno sa mojim drugovima Falon i Karlosom zbog navodnog napada na kancelariju Federalnog sekretarijata komunikacija i transporta Meksika, kao i prodavnicu automobila kompanije Nisan. Prozori su razbijeni, a molotovljevi kokteli ubačeni unutar ministarstva (u zavisnosti od toga šta kažu dokazi), kao i unutar novih automobila Nisanovog salona. Šteta je procenjena na više od 70,000 pezosa (više od 3,800E) u ministartstvu, odnosno 100,000 (više od 5,500E) u salonu.
I zaista, ja sam anarhistkinja i živim u Montrealu, Kanada. Putovala sam u Meksiko, a sada je moj put prolongiran na neko vreme.
Nakon što smo uhapšeni zaključali su nas na 96 sati, a zatim – bez izvođenja pred sudiju – prebacili u Savezni centar Arego. Bili smo zarobljeni 40 dana. U ćeliji, 23 časa dnevno, sa jednom cigaretom dnevno i 10 minuta za pušenje; 3 obroka dnevno, ali svaki put sa samo 10 minuta za jelo, bez razgovora; nije dozvoljeno imati olovku; 9 minuta telefonskog razgovora dnevno…Ukratko, bilo je to dugo čekanje i nije bilo ničega drugog do meksičkih “telenovela” koje su se po ceo dan vrtele na TV-u. Srećom, naše prijateljice i prijatelji su nam poslali neke knjige! Hvala, ne znam kako bih preživela bez njih.
Četrdesetog dana je Generalni tužilac Republike (PGR – federalni) prebacio dokumenta u vezi sa našim slučajem državnoj policiji (PGJ) zbog toga što nisu imali dokaza da nas optuže za federalno krivično delo. Tako, od 17. februara 2014. Falon i ja se nalazimo u Državnom zatvoru za žene “Santa Marta” u Meksiko Sitiju, u koji smo prebačene, a Karlos se nalazi u Državnom zatvoru za muškarce “Orijente”, na nekih 20 minuta od nas. Ovo mesto je mikro-društvo okruženo betonom i bodljikavom žicom, ali gde – unutar zidina – možeš raditi ono što želiš. Continue reading Meksiko: Pismo zatvorene anarhistkinje Amelije Trudo→
Dana 22. marta 2014., postavljen je transparent na anarhističko sastajalište Utopia A.D. (skvotirana stara pravna škola) u gradu Komotini, u kontekstu nedelje solidarnosti sa Marselom Viljarolom, Huanom Aliste Vegom i Fredijem Fuenteviljom u Čileu, kao i u znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama u Meksiku.
Na transparentu piše:
Solidarnost sa drugovima Fredijem, Marselom i Huanom u Čileu Snage i hrabrosti anarhistima i anarhistkinjama u Meksiku Sebastijan Overslui živi
Nakon pauze tišine i nekih nedavni događaja (javnih i nejavnih), teroristička grupa ima ponovno nešto da kaže:
“Nije potrebno tražiti pregovore sa sistemom, potrebna je borba na život i smrt protiv njega.” – Theodore John Kaczynski [1]
I
Znanstveni časopis “Nature” objavio je (oktobar 2013.) članak koji kritizira našu treću izjavu [2], napisanu nakon ranjavanja tehno-nerda poduzeća Tec iz Monterreya, u augustu 2011. U navedenom članku “nano-antropolog” (sa Sveučilišta South Caroline) bijedno nastoji “dešifrirati” glavni razlog koji se krije iza našeg napada na stručnjake nanotehnologije.
U tom članku gospodin Toumey tvrdi da se naši napadi na nanotehnologiju temelje samo na pretpostavki Grey Goo [3]. Što je sasvim pogrešno. Grey goo je teorija koja je u početku bila poznata samo u znanstvenim sredinama, da bi tek kasnije privukla pažnju javnosti. Nanotehnolog Eric Drexler bio je prva osoba koja je upotrijebila taj pojam, u svojoj knjizi “Strojevi kreacije”, 1986. Jedan od osnivača Sun Microsystem, Bill Joy, iznio je, 2000., u svom poznatom članku “Zašto nas budućnost ne treba” (kojeg smo citirali u našoj trećoj izjavi), apokaliptičku viziju sive ljige. Tekst je privukao pažnju nekih pseudo kritičara civilizacije, kao što je John Zerzan itd.
2004. (kada je nanotehnologija već bila stvarnost) tema je postala skandalozna, a sam Drexler je javno izjavio kako je grey goo bila samo fiktivna ideja, i kako tehnološki uvjeti nisu bili prikladni (tada) da se katastrofa, koju je predvidio prije nekoliko godina, obistini.
Prije tjedan dana ispunili smo ljepilom lokote Bloomingfoodsa, eko-kapitalističke zadruge. Učinili smo to iz solidarnosti s Amelie, Carlosom i Fallonom, troje drugara koje meksička država drži u zatočeništvu, i sa zatvorenicima zatvora Westville koji trenutno vode štrajk glađu protiv još jednog napada na njihovo dostojanstvo, ovaj put u obliku loše prehrane.
Kao anarhisti mi ne pripadamo naciji, ali moramo također djelovati na naše neposredne uvjete. Bloomingtonom se šire malena, šik-eko-poduzeća kao što je Bloomingtonfoods, koji kamufliraju pravu narav kapitalizma i izrabljivanja putem “zadružnih” oblika i “ekološki svjesnih” proizvoda. Usporedo sa širenjem ovog odvratnog yuppie biznisa širi se i produbljuje represija i nadzor kroz pojačanje policijskih snaga i povećanje broja nadzornih videokamera u centru grada. I sve se to poduzima da bi se eliminirali beskućnici, vandali, siromašni i svi oni koji svojim djelima ili samim svojim postojanjem ugrožavaju gentrifikaciju ovog grada.
Naše je djelo samo manji čin sabotaže ovih mehanizama nadzora i izrabljivanja, malena gesta ljubavi prema onima koji se izvan našeg malenog pakla bore protiv svojeg vlastitog inferna. Mada ne gajimo iluzije da ovakva djela, sama po sebi, mogu uništiti ovaj bijedni svijet, ipak odbijamo čekati. Dok se svakodnevno borimo na tisuće drugih načina, uzimamo si vremena za usavršavanje naših taktika, eksperimentiramo sa mogućnostima i izgrađujemo našu hrabrost. Mete su svuda oko nas. Sredstva su vrlo pristupačna. Trebaš jedino samog sebe da bi djelovao.
Ljubavi Amelie, Carlosu i Fallonu.
Bijesa pobunjenicima u zatvoru Westville.
Smrt zatvorskom društvu!
Ili: zašto bi sve nas trebalo da zabrinu dezinformacije, u pokušaju da proizvodimo kontrainformacije…
Do sada ozloglašena “facebook.com/Bloque.Anarko.Oriente” konačno je, 25. januara 2014., objavila tekst u kojem kažu da im je žao (ali ko su oni zapravo?) što nas sve moraju obavestiti o grešci koju su napravili objavljivanjem vesti da je Marija Paulina Inefavel Lorandi navodno brutalno ubijena; žao im je što nas obaveštavaju da su od samog početka širili neodgovorno sranje. Ne bismo se zamarali pominjanjem fejsbuk prljavština, međutim, javni nalog “Bloque Anarko Oriente” bio je primarni izvor jezive besmislice o smrti Marije Pauline, smrti koja se nikada nije ni desila.
Nažalost, ova priča se od 21. januara (do današnjeg dana) širila i kontrainformacionim stranicama. Zbog čega tačno su kontrainformaciona čvorišta reprodukovala ovu neproverenu tvrdnju koja je, po njihovim saznanjima, došla direktno sa nekog fejsbuk naloga (čak i oni koji su bili upozoreni da je najverovatnije u pitanju laž, ali bez uspeha)? Zašto se smatralo toliko neophodnim preneti vest o tome da je anarhistkinja silovana i ubijena u Meksiku pre nego se utvrdi da li je ta stravična vest uopšte istinita, čak i bez zainteresovanosti da se na trenutak potrudi i cela priča proveri sa pouzdanim anarhistima koji su aktivni na teritoriji koju kontroliše meksička država, kako bi se izbeglo gubljenje kredibiliteta zbog fejsbuk obmana? Zašto su se fejsbuk tvrdnje nametnule širem toku kontrainformacija? I o čemu su neki od kontrainformacionih sajtova, različiti levičarski mediji i sve vrste blogera razmišljali kada su širili, lažne, “Paulinine” slike? Još od prvog trenutka kada je ova uznemirujuća vest objavljena nekoliko fejsbuk(!) korisnika izrazilo je sumnju u njenu istinitost. U nekoliko navrata je “Bloque Anarko Oriente” ukazivano na činjenicu da je mlada žena sa slike na njihovoj fejsbuk stranici, “drugarica Paulina iz Meksika”, niko drugi do jedna sasvim druga žena iz Čilea koja nema sedmomesečnu bebu već petogodišnje dete… Ko god da je žena na slike, “Bloque Anarko Oriente” je ne samo insistirao na svom lamentiranju bez ikakvih pokušaja da potvrdi vest, odbijajući takođe da prizna kako niko od njih i ne zna nikakvu “Paulinu” lično, već je čak i pozvao na marš 25. januara u Meksiko Sitiju u znak sećanja na “njihovu drugaricu”, da bi tek u poslednjem trenutku povukao svoj poziv i celu izmišljenu priču.
Naravno, sranja se dešavaju…Ali sa praktične strane, apelujemo na sve zainteresovane da odmah uklone sve postove i sklone sliku te žene koja je preeksponirana na internetu kao navodno preminula. Kontrainformacije su oružje; ne pretvarajmo ih u loš vic.
Danas, 20. januara 2014., uhapšen je naš drug Mario Lopez kada se, kao i svake nedelje, pojavio na sudu zbog potpisa (prijavljivanja) koji mu je nametnut kao deo uslova za puštanje na slobodu uz kauciju. On je prvo obavešten da je Kancelarija Generalnog tužioca Republike zahtevala njegovo prisustvo kako bi mu postavili pitanja u vezi sa istragom koja je u toku. Nakon ispitivanja obavešten je da će biti uhapšen na osnovu naloga za kršenje saveznog zakona o vatrenom oružju i eksplozivima u vezi sa događajima od 27. juna 2012. (kada je Mario prvi put zatvoren, više ovde). On je prebačen u Reclusorio Oriente, istočni zatvor Meksiko Sitija. U ovom trenutku to su sve informacije koje imamo.
Mariovo hapšenje se dešava u konekstu lova meksičke vlade na anarhiste. Sada kada su uhapsili druga, nema sumnje da će pokušati da mu napakuju što više optužbi. Progon anarhizma se nastavlja; zbog toga je važno, više nego ikada, jačati solidarnost.
Sloboda za Marija Lopeza! Sloboda za sve anarhističke zatvorenike! Ni krivi, ni nevini; solidarnost!
Pre nekoliko sati drug Gustavo, kome se od 29. decembra 2013. izgubio svaki trag, kontaktirao je svoje bližnje. On je ukratko objasnio da su ga federalni agenti priveli i podvrgli surovom ispitivanju. Gustavo je prokomentarisao da je pretučen, a nakon nekoliko sati i deportovan u SAD jer ga nisu mogli optužiti ni za šta.
Prema inicijalnom obaveštenju drugova iz Meksika, Gustavo Rodrigez je nestao kasno uveče 29. decembra 2013., tokom poslednjeg dana Međunarodnog anarhističkog simpozijuma. Gustavo Rodrigez je 54-godišnji anarhista koji je napisao brojne članke o društvenoj politici fokusirajući se uglavnom na anarhizam, a dao je i značajan doprinost razvoju ustaničke anarhističke perspektive. Njegov poslednji rad je kompilacija za knjigu “Neka noć bude osvetljena – postanak, razvoj i uspon neformalnih anarhističkih tendencija u Meksiku” koja je nedavno objavljena u okviru edicije “Crna internacionala”. Neformalnom anarhističkom simpozijumu se pridružio na poziv, kao učesnik u prezentaciji sa temom “Anarhizam, ustanak i društveni rat”.
Na transparentu piše: “Od Meksika do Grčke: Skaramaga, Vila Amalija i svi ostali skvotovi nisu sami! Solidarnost je jedno od naših oružja! Ne očekujte nas, mi smo vaš najgori košmar, krv i meso, i već smo tu!”
U popodnevnim satima 10. januara, drugovi-drugarice iz Contra Info postavili su transparent na ogradu u krugu grčke ambasade u Meksiko Sitiju, kao mali gest solidarnosti sa našim drugovima koji su kidnapovani tokom iseljenja skvotova Vila Amalija i Skaramaga u jutranjim/poslepodnevnim časovima 9. januara u Atini.
“Drugovi, drugarice! Vreme je da razbijemo ovaj krug koji blokira naše umove i sa očiju skinemo povez koji zaslepljuje razum, i ispljunemo reči sa plamenim vrhom, vatru koja razara ovaj korumpirani sistem koji nas je okovao za kandže kapitala. A na njegovom pepelu izgradićemo novi svet slobodnih muškaraca i žena (iz pesme “Za novi svet/Por Un Mundo Nuevo” grupe Los Muertos de Cristo).
Kontra-informativne reči sa plamenim vrhom. Ni ovaj projekat, niti sama solidarnost ne znaju za granice; a Sloboda još manje.
Dalje ruke od skvotova, jednom za svagda! Hitno oslobađanje onih koje su kidnapovali kerovi države/kapitala!
Preuzeta odgovornost za bombu koja je, u ranim časovima 4. decembra 2012., detonirana u lokalnom sedištu nacionalističke partije u Aspropirgosu:
Antifašistički front/Neformalna anarhistička federacija (FAI) preuzima odgovornost za postavljanje eksplozivne naprave, stvorene u kućnoj radinosti, u regionalnu kancelariju “Zlatne zore” za Zapadnu Atiku, u predgrađu Asropirgos, na 17-om kilometru puta Atina – Korint. Specifične karakteristike te lokacije (područje u kome gotovo da nema saobraćaja, naročito tokom noći) dale su nam svojevrsnu prednost jer nije bilo potrebe za telefonskim upozorenjem – to bi možda podstaklo policajce da deaktiviraju satni mehanizam koji bismo koristili i tako zaštite kancelarije svojih saradnika i prijatelja zlatnozoraša.
