U poslednjih nekoliko dana policija je po centru Atine sprovodila svoju do sada najveću operaciju pogroma. Prema objavljenim informacijama, policija je u prva dva dana operacije (2.-3. avgust) privela 1,500 ljudi, a trećeg dana (4. avgusta) još 4.900 ljudi. Ova policijska operacija se odvija u Atini i Evrosu na severnoistočnoj granici sa Turskom. Uhapšeno je najmanje 1,630 ljudi kojima preti i deportacija.
U orvelovskom obrtu, ovaj rasistički pogrom je nazvan “Zeus Xenios” – po drevnom bogu putnika/gostiju i gostoljubivosti. Pogrom je nastavljen i u nedelju 5. avgusta. Izgleda da je najnoviji talas operacije fokusiran na područja u centru Atine – oko trga Omonija, u naselju Monastiraki i Marsovom polju (Pedion tou Areos), i oko trga Vatis. Prema izveštajima Occupied London, policija zaustavlja, pretresa i privodi sve imigrante na koje naiđe, bez obzira da li imaju dokumenta.
Uvek iznova, u cikličnom ritmu, kolektivistički ili socijalni anarhizam pokazivao se ograničavajućim za neke anarhiste, dok je anarhistički individualizam dobijao na snazi. Sve je počelo negde početkom XX veka, kada su neki veliki anarhistički mislioci počeli da dovode u pitanje razne komunističke dogme. I to se dešava opet: još jednom možemo da vidimo kako se socijalni anarhisti grče u panici, kada nešto prekine njihov lagodni dremež i kada, svesno ili nesvesno, samo jačaju Državu osuđujući svoje neposlušne sestre i braću, u kojima izgleda vide pretnju za upražnjavanje onoga što je jedan drug tako prikladno opisao kao „građanski anarhizam“.
To je zaista užasno stvorenje, taj građanski anarhizam. Ljigavo, kukavičko i despotsko čudovište, sa očima na potiljku, koje uporno pokušava da bude ono što anarhizam verovatno nikada neće postati – poslastica za moderne, potrošačke mase.
1. Pre svega, borba protiv (totalitarnog) nacionalizma-rasizma je borba protiv (autoritarne) liberalizacije nacije, države, tržišta i sistema pravde, i – po analogiji – protiv (totalitarnog) kapitalizma.
2. Zlatna zora je deo ultra-patriotskih/nacionalističkih snaga koje će činiti osnovu preorijentacije kapitala i kapitalista ka nacionalnim rešenjima izvan EU i evra, ukolikou bliskoj budućnostistvari krenu u tom smeru (već sada govore o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni – EEZ – rezervama nafte i prirodnog gasa, nacionalnom razvoju i tako dalje).
Dana 9. maja 2012., samo nekoliko dana nakon izbora na kojima je svaki drugi pandur glasao za naciste, pandursko-nacistička ekipa je sprovela zajedničku operaciju protiv imigranata – uličnhih trgovaca u okolini Atinske škole za ekonomiju i biznis (ASOEE), kao i anarhista koji su priključili kao podrška imigrantima. Okršaji ove vrste se dešavaju već neko vreme jer policijske jedinice za razbijanje demonstracija pokušavaju da sprovedu dogmu “nulte tolerancije” i “očiste Atinu” u diskursu koji odjekuje kao onaj Zlatne zore (nacističke partije), a koji sprovode “socijalistički” ministri Hrisohoidis (javni red) i Loverdos (zdravlje).
Prošle nedelje, kao simboličan čin solidarnosti sa utamničenom anarhistkinjom Stelom Antoniju i četvoricom drugova koji su uhapšeni nakon demonstracija od 12. februara u Atini, postavili smo transparente u blizini grčke ambasade i Helenskog fonda za kulturu.
Stela Antoniju je uhapšena 4. decembra 2010. godine u Atini, zajedno sa drugovima Kostasom Sakasom, Jorgosom Karajanidisom i Aleksandrosom Mitrusijasom koji se takođe nalaze u zatvoru, pod optužbom za navodno učešće u oružanoj organizaciji, CCF. Stela se nalazi u zatvoru, bez suđenja, već 16 meseci i – kao i ostali drugovi – odbacuje sve optužbe koje se neprestano obnavljaju uz podizanje novih optužnica. Pravi razlog zašto je država drži u zatvoru jeste njen politički izbor da se solidariše sa Aleksandrosom Mitrusijasom (koga su vlasti tražile i pre hapšenja), kao i njene političke akcije i stavovi, odnosno, učešće u anarhističkom pokretu i socijalnim borbama. Stela boluje od retke bolesti koja se ne može lečiti u zatvoru i koja zahteva posebne lekove i čest medicinski tretman ali joj je to stalno uskraćivano. Kao posledica toga njeno zdravstveno stanje se dramatično pogoršalo. Iz tih razloga Stela je već pet puta zahtevala puštanje na slobodu uz kauciju, ali još uvek bez uspeha. Ipak, uprkos ozbiljnom zdravstvenom stanju ona nikada nije prestala da se hrabro bori, čak i unutar zatvorskih ćelija režima, za bolje uslove za sve zatvorenike kao i protiv samog sistema zatvora. U junu 2011., zajedno sa drugim zatvorenicima (anarhistima i onima koji to nisu), Stela je učestvovala u političkim mobilizacijama u zatvoru protiv usvajanja “srednjeročnog memoranduma” nametnutog od strane grčke vlade i Trojke (EU/ECB/MMF).
Akcije govore same za sebe. Ipak, želimo da dodamo nekoliko reči o trenutnoj situaciji i izboru za napad. Kako je grad prepun svih vrsta pandura a zatvori drugova, kako se fašistički otrov u obilnim količinama izliva sa TV ekrana, a šljam se sprema za još jedan izborni festival, kako se represija prema unutrašnjem neprijatelju unapređuje i širi, želeli smo da ovaj mizerni pejzaž oslikamo drugačijim potezom.