Na transparentu piše: “Vladavina zakona ubija. Solidarnost sa Nikosom Romanosom i ostalim drugovima u štrajku glađu.”
Danas, 6. decembra 2014., okupirali smo Kulturni centar grada Atine Melina koji se nalazi na raskrsnici ulica Iraklidon i Tesalonikis u atinskom naselju Tisio.
Okupacija predstavlja čin solidarnosti sa tekućom borbom druga Nikosa Romanosa, šest godina nakon ubistva Aleksisa Grigoropulosa.
Naš cilj je nastavak i eskalacija polimorfne anarhističke akcije. Podržavamo svaku inicijativu koja doprinosi intenziviranju socijalnog rata.
Pobeda u borbi štrajkača glađu Nikosa Romanosa, Janisa Mihailidisa, Andreasa-Dimitrosa Burzukosa i Dimitrisa Politisa.
Šaljemo snagu drugu G.S. iz Mesolongija, zatočenom u zatvoru Ajos Stefanos u Patrasu, koji se takođe nalazi u štrajku glađu od 3. decembra 2014.
Pdržavamo borbu izbeglica iz Sirije.
Stisnute pesnice za borce koji, u različitim grčkim zatvorima, odbijaju da uđu u ćelije, koji se udržavaju od zatvorske hrane i koji su stupili u simboličan štrajk glađu u znak solidarnosti sa anarhistom Nikosom Romanosom.
ZAPALIMO GRANICE – ZAPALIMO ZATVORE
NE ZABORAVLJAMO – NE OPRAŠTAMO
P.S. Vidimo se na ulicama, barikadama i u okupiranim zgradama.
U nedelju poslepodne, 30. novembra 2014., održane su moto-demonstracije, kao i protestno okupljanje, u znak solidarnosti sa štajkačem glađu Nikosom Romanosom koji je hospitalizovan u bolnici Genimatas (bolnica se nalazi u severnom delu Atine). Više od 200 demonstranata je krenulo iz centra grada i na kratko se zaustavilo na trgu Sintagma gde, preko puta grčkog parlamenta, porodice izbeglica iz Sirije – od kojih mnoge, takođe, štrajkuju glađu – već danima kampuju zahtevajući mogućnost rada u Grčkoj i, što je važnije, omogućavanje slobodnog putovanja ka drugim evropskim zemljama i dobijanja azila u istim. Najemotivniji trenutak desio se kada su izbeglice-demonstranti pozdravljali moto-demonstracije.
Sat vremena kasnije, desilo se protestno okupljanje ispred bolnice Genimatas (u ovih nekoliko dana treće po redu okupljanje ispred bolnice) uz učešće više od hiljadu anarhista i anarhistkinja, rodbine i prijatelja. Demonstranti su bili u mogućnosti da razgovaraju sa Nikosom koji se pojavio iza rešetaka bolničke sobe-ćelije. Drug je želeo da sazna šta se dešava napolju, ponovo je potvrdio svoj beskompromisni stav i pojasnio da je izričito odbio posete delegacije partije Siriza koja je pre nekoliko dana imala hrabrosti da se pojavi u bolnici. Takođe se raspitivao za zdravstveno stanje svog brata Janisa Mihailidisa. Drugovi i drugarice su tokom protesta uspeli da Nikosu prenesu poruke plamene solidarnosti koje su dolazile izvan granica teritorije okupirane od strane grčke države (od akcija FAI u Bristolu do Santjaga).
Nakon što je okupljanje završeno, mnogi od demonstranata na motorima zaputili su se ka Politehničkoj školi u Eksarhiji, dok se oko 80 drugova i drugarica odvezlo i do bolnice u Pireju u kojoj je (pod policijskim nadzorom) hospitalizovan Janis Mihailidis. Drugovi i drugarice su uspeli da razmeniti nekoliko reči i sa Janisom. On je bio dobro raspoložen, a na slogane podrške odgovarao je humorom i dosetkama (u nekom trenutku je rekao, “Sada se osećam kao da sam se najeo”).
Dodatni snimak i izveštaj sa oba okupljanja na grčkom i španskom jeziku.
Snage drugovima koji štrajkuju glađu – Nikosu Romanosu (10.11.2014.), Janisu Mihailidisu (17.11.2014.), Andreasu-Dimitrisu Burzukosu i Dimitrisu Politisu (1.12.2014.)
Važne napomene:
– Drugovi i drugarice koji se solidarišu sa četvoricom anarhista štrajkača glađu okupirali su 1. decembra Politehničku školu u Eksarhiji
– Predstojeća akcija: ulične demonstracije u centru Atine; utorak, 2. decembar u 18h, trg Monastiraki.
Od ponedeljka 13. oktobra do nedelje 26. oktobra 2014. širom EU desiće se policijska operacija pod nazivom “Mos maiorum”. Tokom ove dve nedelje, 18.000 policajaca juriće ljude bez papira. Oni žele otkriti migracione putanje i uhapsiti što je moguće više, nas, imigranata i imigrantkinja.
Molimo upozorite sve ljude bez papira! Očekuju se povećane kontrole u vozovima, na železničkim stanicama, aerodromima, autoputevima i unutrašnjim granicama Evropske Unije.
U petak uveče 6. juna 2014., nakon što su panduri u četvrtak 5. juna na Trgu Rathausmarkt u Hamburgu brutalno napali protest izbeglica iz Lampeduse i onih koji ih podržavaju, stotine ljudi izašlo je na ulice Sent Paulija.
Velike neprijavljene demonstracije sa oko 1,000 učesnika/ca počele su oko 20h u ulici Neue Pferdemarkt, a povorka se kretala glavnom ulicom naselja Schanzenviertel, Schulterblatt. Na zidovima kuća, banaka i prodavnica ispisivani su slogani protiv države i granica, bilo je pirotehnike i veoma glasno.
Nakon što su panduri zaustavili demonstracije masa se raspršila i ponovo okupila u različitim trenucima i mestima. Povremeno se i nekoliko demonstracija dešavalo u isto vreme.
Napadnuta je lokalna kancelarija Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Sent Pauliju; štaviše, uništen je ulaz u stambenu zgradu hamburškog senatora pravde. Mnogo barikada je podignuto koje su panduri povremeno napadali. Ovo su samo neki od utisaka o večerašnjim dešavanjima. Panduri nisu uspeli da kontrolišu situaciju. Bilo je prijatno videti da su mnogi bili dobro pripremljeni i poduzimali sopstvene inicijative.
Bez granica! Bez država! Za još mnogo nekontrolisanih letnjih noći!
Kao što se večeras moglo pročitati na sveže ispisanom zidu u Sent Pauliju: “Za socijalnu pobunu!”
Više hiljada ljudi došlo je u Hamburg 21.decembra 2013. kako bi učestvovalo u protestu protiv iseljenja skvota Rote Flora, za pravo boravka izbeglica, te u znak solidarnosti sa iseljenim stanovnicima Eso kuća. Svi su znali da će to biti haotičan dan sa hiljadama autonomnih aktivista i hiljadama pandura za razbijanje demonstracija suprotstavljeni jedni drugima. Ipak, sve je prošlo drugačije od onoga kako smo mislili da će biti.
Okupljanje pred protest je bilo zakazano za 14h ispred skvota Rote Flora, a velike internacionalne demonstracije za 15h. Već oko podneva, na hiljade ljudi se okupilo ispred skvota. Atmosfera je bila odlična; ljudi su bili puni entuzijazma i želje da protest prenesu na ulice. I konačno, malo posle 15h, marš je počeo. To su bile ne samo najveće demonstracije ove godine već i najkraće. Policija je zaustavila marš ispod jednog mosta nakon samo 20 metara. Kako bi naterali aktiviste da se zaustave panduri su odmah počeli koristiti suzavac i palice. Nekoliko sekundi kasnije upotrebili su i dva vodena topa kako bi potisnuli demonstrante na mesto odakle su demonstracije započete.
Aktivisti su odgovorili bacanjem kamenica, flaša i pirotehničkih sredstava na policiju. Ljudi su bili potisnuti jer je sve više i više pandura jurišalo na masu udarajući skoro sve koji su im se našli na putu. Iako je bilo na stotine demonstranata koji su se borili protiv pandura činilo se da nisu imali šanse jer je bilo na stotine, ako ne i hiljade, potpuno oklopljenih pandura koji su napadali iznova i iznova. Dodatni problem je bio i taj što je bilo veoma malo materijala koji se mogao bacati na policiju. Mnogi ljudi su se pripremili za ulične borbe sa pandurima tog dana ali smo u početku bili paralizovani brzinom kojom je policija eskalirala nasilje. Aktivisti su pravili barikade od kontejnera, klupa i stolova obližnjih restorana. Nakon 30 minuta sukoba, policija je uspela da stekne kontrolu nad većim prostorom ispred skvota Rote Flora. Do tada su svi prihvatili činjenicu da tog dana neće biti velikih demonstracija u Hamburgu. Kako bi protestovali ulicama ljudi su onda počeli koristiti drugačiju strategiju.
Ubrzo nakon što je policija napala demonstrante, neki aktivisti su već pokušavali da se izvuku; ljudi su shvatili da se demonstracije neće nastaviti pa su zato želeli da napuste lokaciju i započnu sopstvene akcije u gradu. Iako je gotovo svaku ulicu blokiralo na stotine pandura za razbijanje demonstracija, mnogi aktivisti su uspeli da napuste mesto dešavanja. Onda su formirali spontane demonstracije u čitavom gradu. U nekim slučajevima demonstracije su brojale oko 50 ljudi, u drugim je bilo i više od 1,000 ljudi koji su hodali ulicama, napadali pandure, banke, prodavnice (velikih korporacija poput Mekdonaldsa i Vodafona), podizali barikade. Širom Hamburga su se do kasno u noć mogla čuti pirotehnička sredstva i slogani koje su demonstranti uzvikivali. Ljudi nisu čekali da neko započne akciju; sami su započinjali akcije, iznova i iznova. Policija je uglavnom pokušavala da nas rastera i zaustavi direktne akcije jer se činilo da tog dana nisu imali dovoljno kapaciteta za više od dvadeset hapšenja sa optužbama.
Teško je reći da li je ovo bila “pobeda” ili “poraz” demonstracija. Nismo uspeli da protestujemo kako smo prvobitno želeli. Policija je očigledno želela da zaustavi proces kombinovanja tri glavne borbe u Hamburgu: skvota Rote Flora, izbegličke borbe i kuće Eso. Sa druge strane, Hamburg je doživeo najveće nemire i nerede u poslednjih nekoliko godina, a nakon decentralizovanja protesta policija je izgubila kontrolu nad situacijom.
Lično mislim da je to bio dobar dan. Aktivisti su pokazali da neće tolerisati iseljenje skvota Rote Flora i da će se takav pokušaj završiti u potpunom haosu za hamburšku vladu, policiju i kapital. Uvek je lepo doživeti situacije u kojima su panduri primorani da se okrenu i samo beže…
U noći 22. septembra 2013. dva vozila Crvenog krsta (Pežo 208 i Pežo Partner) nestala su dimu u ulici Montibu koja se nalazi u 20. arondismanu (administrativnom području) Pariza. Svi znaju da Crveni krst sarađuje na zatvaranju i deportaciji imigranata bez dokumenata (sans-papiers).
Namera nam je bila da pošaljemo mali znak saučesništva sa beguncima iz administrativnih centara za pritvor (CRA) Palezo i Vensen, pobunjenicima u kampu za pritvor Meni-Amelo i svima onima koji se bore u zatvoru.
Hajde da napadnemo, iznutra i spolja, mašinu za deportaciju i svako zatvaranje!
U noći 7. oktobra kombi u vlasništvu kompanije Eiffage Group (glavna kompanija za građevinske radove i koncesije), zgađen sopstvenim životom zatvorskog kolaboracioniste, samospalio se u aveniji dr. Glej u 20. arondismanu Pariza. Njegove poslednje reči su bile “Zapalimo zatvore! Zapalimo one koji ih grade!”
Poziv tražiocima azila, izbeglicama i imigrantima u Nemačkoj. Širite što dalje, pogotovo ljudima koji žive u Nemačkoj i koji mogu podržati ili proširiti vest o ovoj akciji i protestu
Ukoliko živiš u Nemačkoj – potraži najbliži izbeglički kamp, odštampaj ovaj poziv i distribuiraj ga u izbegličkim kampovima. Večina izbeglica nema internet.
Poziv: Protestni marš izbeglica do Berlina 2012.
Da bi postigao slobodu, čovek ne treba da stoji u redu, već da ga narušava
Svi vi, tražioci azila, koji živite u nehumanim uslovima u Nemačkoj i koji vidite da vaši i životi vaše dece vode u postepenu smrt, vi koje poput zatvorenika drže u kampovima za tražioce azila, vi koji se suočavate sa svim aparthejdskim diskriminatorskim uslovima koji vas tretiraju kao građane drugog reda, vi koji stalno strepite od naloga o deportaciji, vi koji se nalazite u najnižim slojevima društva, vi koji na svojim leđima nosite svu težinu nepravednog društva i kojima se dopušta samo jedna stvar – potčinjavanje surovom i nehumanom ograničavanju putovanja – SADA je vreme da ustanete protiv svega ovoga!
U poslednjih nekoliko dana policija je po centru Atine sprovodila svoju do sada najveću operaciju pogroma. Prema objavljenim informacijama, policija je u prva dva dana operacije (2.-3. avgust) privela 1,500 ljudi, a trećeg dana (4. avgusta) još 4.900 ljudi. Ova policijska operacija se odvija u Atini i Evrosu na severnoistočnoj granici sa Turskom. Uhapšeno je najmanje 1,630 ljudi kojima preti i deportacija.
U orvelovskom obrtu, ovaj rasistički pogrom je nazvan “Zeus Xenios” – po drevnom bogu putnika/gostiju i gostoljubivosti. Pogrom je nastavljen i u nedelju 5. avgusta. Izgleda da je najnoviji talas operacije fokusiran na područja u centru Atine – oko trga Omonija, u naselju Monastiraki i Marsovom polju (Pedion tou Areos), i oko trga Vatis. Prema izveštajima Occupied London, policija zaustavlja, pretresa i privodi sve imigrante na koje naiđe, bez obzira da li imaju dokumenta.
Preuzimanje odgovornosti za spaljivanje motora Temis Skordelis
Prošle su tri i po godine od izbijanja rata protiv imigranata u naselju Ajos Pantelejmon. Ti si se od samog početka potrudila da budeš vojnik u svakodnevnim racijama. Bila si predvodnica čišćenja trga u tom naselju, a zapečatila si čak i dečije igralište. Krstarila si TV kanalima i ponosno povraćala svoj rasistički otrov pretvarajući ga u medijski spektakl.
A kada si procenila da je strah obuzeo sve koji su druge veroispovesti i svakog tvog komšiju stranca, organizovala si nove rasističke patrole na još jednom trgu, ovog puta malo dalje. Zatim si odigrala ulogu tokom rasističkih pogroma u maju 2011. Nekoliko meseci kasnije si čak naterala svoje prijatelje pandure da te odvuku na sud, skupa sa drugom dvojicom tvojih seronja-istomišljenika, optužena za bodenje imigranata. Konačno, za izbore si uspela da uđeš na listu kandidata tvoje voljene Zlatne zore kao nagradu za sranja koja si pravila svih ovih godina. I pomislila si da sve ide dobro.
Ali, vidiš, nije lako prevariti memoriju. Taman kada si pomislila da je sve to zatrpano na smetlištu istorije, pojavilo se ispred tebe iznenada i bez pitanja. Temis, bila si važno simbolično poglavlje za ove reakcionarne formacije koje su se prozvale “odborima stanovnika”. Ali tvoje akcije su, pre svega, imale ozbiljne, krvave, posledice. A mi ih ne zaboravljamo. Zbog toga smo se odlučili da ti 2. maja 2012. zapalimo motor, usred bela dana, u ulici Aharnon, u srcu tvog zloglasnog naselja. Dakle, nemoj se nikada i nigde osećati bezbedno. Znamo da malo spaljene kubikaže nije ništa u poređenju sa traumama koje si prouzrokovala. Ali neprijateljstva se nastavljaju.
Na ovom video snimku (od 13:00 do 13:42) možete videti Temis Skordeli kako preti i maltretira imigrante, nakon čega napušta mesto dešavanja na svom motoru.
